Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 64

Mahā-mālunkya sutta
Dugi govor s Mālunkyinim sinom


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on obrati monasima: "Monasi." — "Da, poštovani gospodine", odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:

2. "Monasi, sećate li se pet nižih okova kojima sam vas podučio?“

Kad to bi rečeno, poštovani Mālkunkyaputta odgovori: „Poštovani gospodine, ja se sećam pet nižih okova kako ih je Blaženi izložio.“ [1]

“Ali, Mālunkyaputta, kako se to sećaš pet nižih okova kako ih je Blaženi izložio?“

„Poštovani gospodine, sećam se verovanja u sopstvo kao nižeg okova koji je Blaženi izložio. Sećam se sumnje kao nižeg okova koji je Blaženi izložio. Sećam se slepog sleđenja pravila i rituala kao nižeg okova koji je Blaženi izložio. Sećam se želje za čulnim zadovoljstvima kao nižeg okova koji je Blaženi izložio. Sećam se zlovolje kao nižeg okova koji je Blaženi izložio. Na taj način se, poštovani gospodine, sećam pet nižih okova kako ih je Blaženi izložio.“

3. „Mālunkyaputta, kome se sećaš da sam ja izložio tih pet nižih okova na takav način? [2] Ne bi li te sledbenici drugih učenja pobili poređenjem sa detetom? Jer malo, nežno dete što leži u kolevci čak ni nema pojam „sopstva“, pa kako onda se u njemu može javiti verovanje  u sopstvo? Pa ipak, u njemu leži skrivena sklonost ka verovanju u sopstvo. [3] Malo, nežno dete što leži u kolevci čak ni nema pojam „učenja“, [4] pa kako onda se u njemu može javiti sumnja? Pa ipak, u njemu leži skrivena sklonost ka sumnji. Malo, nežno dete što leži u kolevci čak ni nema pojam „pravila“, pa kako onda se u njemu može javiti vezanost za pravila i rituale? Pa ipak, u njemu leži skrivena sklonost ka vezanosti za pravila i rituale. Malo, nežno dete što leži u kolevci čak ni nema pojam „zadovoljstvo čula“, pa kako onda se u njemu može javiti želja za čulnim zadovoljstvima? Pa ipak, u njemu leži skrivena sklonost ka želji za čulnim zadovoljstvima. Malo, nežno dete što leži u kolevci čak ni nema pojam „bića“, pa kako onda se u njemu može javiti zlovolja prema bićima? Pa ipak, u njemu leži skrivena sklonost ka zlovolji prema bićima. Zar te sledbenici drugih učenja pobili poređenjem sa detetom?“

4. Na to poštovani Ānanda reče: „Vreme je, Blaženi, vreme je, Uzvišeni, da Blaženi izloži pet nižih okova. Pošto saslušaju, monasi će to zapamtiti.“

„Onda slušaj, Ānanda i dobro zapamti, a ja ću govoriti.“ – „Da, poštovani gospodine“, odgovori poštovani Ānanda. A Blaženi ovako reče:

5. „Tako, Ānanda, neuk, običan čovek koji ne poštuje plemenite, neupućen je i neizvežban u njihovoj Dhammi, koji ne poštuje čestite ljude i neupućen i neizvežban je u njihovoj Dhammi, živi uma opsednutog i zarobljenog verovanjem u sopstvo, tako da on ne razume onako kako jeste bekstvo od već nastalog verovanja u sopstvo; a kada to verovanje u sopstvo pređe u naviku i nije iskorenjeno u njemu, ono postaje niži okov. Živi on uma opsednutog i zarobljenog sumnjom… slepim sleđenjem pravila i rituala… željom za čulnim zadovoljstvima…
zlovoljom, tako da on ne razume onako kako jeste bekstvo od već nastale zlovolje; a kada ta zlovolja pređe u naviku i nije iskorenjena u njemu, ona postaje niži okov.

6. Dobro podučen plemeniti učenik koji poštuje plemenite, upućen je i izvežban u njihovoj Dhammi, koji poštuje čestite ljude, upućen je i izvežban je u njihovoj Dhammi, ne živi uma opsednutog i zarobljenog verovanjem u sopstvo; on razume onako kako jeste bekstvo od već nastalog verovanja u sopstvo; verovanje u sopstvo, zajedno sa skrivenom sklonošću ka tome, on je napustio. [5] On ne živi uma opsednutog i zarobljenog sumnjom… slepim sleđenjem pravila i rituala… željom za čulnim zadovoljstvima… zlovoljom; tako da on razume onako kako jeste bekstvo od već nastale zlovolje; zlovolju, zajedno sa skrivenom sklonošću ka tome, on je napustio.

7. Postoji put, Ānanda, način da se tih pet nižih okova napusti. Da bilo ko, mimo tog puta, mimo tog način, sagleda, uvidi ili napusti tih pet nižih okova – to je nemoguće. Baš kao kod velikog drveta koje u sred stabla ima srčiku, nije moguće da bilo ko iseče tu srčiku, a da ne zaseče kroz koru i godove, isto tako postoji put… to je nemoguće.

Postoji put, Ānanda, način da se tih pet nižih okova napusti. Da bilo ko, tim putem, tim načinom, sagleda, uvidi ili napusti tih pet nižih okova – to je moguće. Baš kao kod velikog drveta koje u sred stabla ima srčiku, moguće je da bilo ko iseče tu srčiku, tako što će zaseći kroz koru i godove, isto tako postoji put… to je moguće.

8. Zamisli, Ānanda, ovu reku Gangu punu vode do vrha, tako da i vrana može da pije iz nje, a onda slab čovek dođe i pomisli: ’Ako preplivam reku uz pomoć sopstvenih ruku, bezbedno ću preći na drugu obalu ove reke Gang’; pa ipak, on ne bi bio u stanju da bezbedno pređe na drugu obalu. Isto tako, kada neko biva podučen Dhammi radi prestanka sopstva, ako njegov um ne uđe u nju i ne stekne poverenje, postojanost i odlučnost, tada se on može smatrati istim kao onaj slabi čovek.

Zamisli, Ānanda, ovu reku Gangu punu vode do vrha, tako da i vrana može da pije iz nje, a onda snažan čovek dođe i pomisli: ’Ako preplivam reku uz pomoć sopstvenih ruku, bezbedno ću preći na drugu obalu ove reke Gang’; on bi bio u stanju da bezbedno pređe na drugu obalu. Isto tako, kada neko biva podučen Dhammi radi prestanka sopstva, ako njegov um uđe u nju i stekne poverenje, postojanost i odlučnost, tada se on može smatrati istim kao onaj snažan čovek.

9. A šta je, Ānanda, taj put, taj način da se tih pet nižih okova napusti? Tako, sa odvajanjem od predmetâ vezivanja, [6] sa napuštanjem štetnih stanja, sa potpunim smirivanjem tela, sasvim odvojen od zadovoljstava čula, odvojen od štetnih stanja, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno se iz osame.

Šta god da u tome postoji kao materijalni oblik, osećaj, opažaj, mentalni obrazac i svest, on ta stanja vidi kao prolazna, kao patnju, bolest, čir, strelu, nevolju, kao nesreću, nešto strano, u raspadu, prazno, što nije sopstvo. [7] Okreće svoj um od tih stanja i usmerava ga ka besmrtnom elementu ovako: ’Ovo je mirno, ovo je uzvišeno, dakle smirivanje svih tvorevina, odbacivanje svih vezanosti, razaranje žudnje, hlađenje strasti, prestanak, nibbāna’. [8] Sa tim kao uporištem, dostiže on razaranje nečistoća. Ali ako ne dosegne razaranje nečistoća, tada zbog te želje za Dhammom, te ushićenosti Dhammom, [9] posle razaranja pet nižih okova, preporodiće se on spontano [u Čistom boravištu] i odatle dosegnuti nibbānu, bez povratka iz tog sveta. To je put, to je način da se tih pet nižih okova napusti.

10-12. I opet, sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja… I opet, sa bleđenjem i ushićenja… monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja… I opet, sa napuštanjem zadovoljstva i bola… monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista sabranost zasnovana na spokojstvu.

Šta god da u tome postoji kao materijalni oblik, osećaj, opažaj, mentalni obrazac i svest, on ta stanja vidi kao prolazna… kao nešto što nije sopstvo. Okreće svoj um od tih stanja i usmerava ga ka besmrtnom elementu… To je put, to je način da se tih pet nižih okova napusti.

13. I opet, sa potpunim prevazilaženjem opažaja oblika, sa nestankom opažaja čulnih podražaja, sa neobraćanjem pažnje na opažaje različitosti, svestan da „prostor jeste beskonačan“, monah ulazi i ostaje u području beskonačnog prostora.

Šta god da u tome postoji kao osećaj, opažaj, mentalni obrazac i svest, [10] on ta stanja vidi kao prolazna… kao nešto što nije sopstvo. Okreće svoj um od tih stanja i usmerava ga ka besmrtnom elementu… To je put, to je način da se tih pet nižih okova napusti.

14. I opet, sa potpunim prevazilaženjem područja beskonačnog prostora, svestan da „svest jeste beskonačna“, monah ulazi i ostaje u području beskonačne svesti.

Šta god da u tome postoji kao osećaj, opažaj, mentalni obrazac i svest, on ta stanja vidi kao prolazna… kao nešto što nije sopstvo. Okreće svoj um od tih stanja i usmerava ga ka besmrtnom elementu… To je put, to je način da se tih pet nižih okova napusti.

15. I opet, sa potpunim prevazilaženjem područja beskonačne svesti, svestan da „ništa ne postoji“, monah ulazi i ostaje u području ništavila.

Šta god da u tome postoji kao osećaj, opažaj, mentalni obrazac i svest, on ta stanja vidi kao prolazna, kao patnju, bolest, čir, strelu, nevolju, kao nesreću, nešto strano, u raspadu, prazno, što nije sopstvo. Okreće svoj um od tih stanja i usmerava ga ka besmrtnom elementu ovako: ’Ovo je mirno, ovo je uzvišeno, dakle smirivanje svih tvorevina, odbacivanje svih vezanosti, razaranje žudnje, hlađenje strasti, prestanak, nibbāna’. Sa tim kao uporištem, dostiže on razaranje nečistoća. Ali ako ne dosegne razaranje nečistoća, tada zbog te želje za Dhammom, te ushićenosti Dhammom, posle razaranja pet nižih okova, preporodiće se on spontano [u Čistom boravištu] i odatle dosegnuti nibbānu, bez povratka iz tog sveta. To je put, to je način da se tih pet nižih okova napusti.“

16. Poštovani gospodine, ako je to put, način da se tih pet nižih okova napusti, kako onda se za neke monahe ovde kaže da su stekli oslobođenje uma, a za druge s ekaže da su stekli oslobođenje mudrošću?“

„Kažem, Ānanda, da je razlika u njihovim sposobnostima.“ [11]

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženog.


Beleške

[1] Pet nižih okova (orambhāgiyāni saṃyođanānī) tako su nazvani zato što vode do preporađanja u svetovima čulnog. Njih je potpuno raskinuo jedino nepovratnik. [Natrag]

[2] Komentar za MN: Ovde se može postaviti pitanje: „Kada je Buda upitao za okove i stariji monah odgovorio o okovima, zašto Buda kritikuje taj odgovor?“ Razlog leži u tome što Mālunkyaputta zastupa gledište da je neka osoba sputana okovima, to jest nečistoćama,  samo u situacijama kada se one ispoljavaju, dok u ostalim situacijama nije njima okovana. Buda je ovako govorio kako bi pokazao pogrešnost takvog stava. [Natrag]

[3] Anusetvevassa sakkāyadiṭṭhānusayo. O anusayama il iskivenim sklonostima videti belešku 473. U komentarima nečistoće uma se razlikuju po tome što se dešavaju na tri nivoa: anusaya nivo, gde ostaju tek kao latentne sklonosti uma; patiyutthana nivo, gde se izdužu kako bi zaposele i zarobile um (o njima se govori u pasusu 5 ovog govora) i vitikkama nivo, gde podstiču štetne telesne i verbalne postupke. Poenta Budine kritike jeste da okovi, čak i kada ne dođu do nivoa aktivne manifestacije, nastavljaju da postoje na anusaya nivou sve dok ne budu iskorenjeni na transcendentnom putu. [Natrag]

[4] Dhamma. Ovo je moglo biti prevedeno i kao „stvari“. [Natrag]

[5] Komentar za MN: Ovaj okov i njegova skrivena sklonost u principu nisu dve različite stvari. Umesto toga, reč je o istoj nečistoći koja se, s jedne strane, zove okovom u smislu vezivanja, a sa druge, skrivenom sklonošću u smislu da još nije napuštena. [Natrag]

[6] Upadhiviveka. Komentar za MN objašnjava upadhi ovde kao pet struna čulnog zadovoljstva. Iako se čini da prva tri dela ove tvrdnje izražavaju iste ideje kao i dve uobičajene sintagme koje slede, komentar za MN ukazuje da im je namera da pokažu načine kako se postaje „odvojen od zadovoljstava čula, odvojen od štetnih stanja“. [Natrag]

[7] Ovaj deo pokazuje razvoj uvida (vipassana) na osnovu smirenja (samatha), koristeći đhānu na kojoj je praksa uvida zasnovana kao objekat kontemplacije uvida. Videti MN 52.4. Ovde dva pojma – prolazno i u raspadu – odnose se na karakteristiku prolaznosti; tri pojma – nešto strano, prazno, što nije sopstvo – pokazuju karakteristiku odsustva trajnog sopstva; ostalih šest pojmova odnose se na karakteristiku patnje.   [Natrag]

[8] Komentar za MN: „Okreće svoj um“ od pet sastojaka bića uključenih unutar đhāne, a za koje je video da nose beleg tri karakteristike postojanja. „Besmrtni element“ (amata dhatu) jeste nibbāna. Prvo „usmerava svoj um ka njemu“ uz pomoć svesti o uvidu, tako što je čuo da ga hvale i opisuju kao „miran i uzvišen“ itd. Tada, na transcendentnom putu, „usmerava svoj um ka njemu“ tako što ga načini svojim objektom i proniče u njega kao miran i uzvišen, itd. [Natrag]

[9] Dhammarāgena dhammanandiyā. Komentar za MN: Ova dva pojma označavaju želju i vezanost (ćhandarāga) za smirenje i uvid. Onaj ko je u stanju da odbaci svaku želju i vezanost za smirenje i uvid, postaje arahant; onaj ko ne može da ih odbaci, on postaje ne-povrtnik i preporađa se u Čistom boravištu. [Natrag]

[10] Treba napomenuti da, kada se od nematerijalnih postignuća načini osnova za kontemplaciju uvida, sastojak materijalnog oblika nije uključen među objektima uvida. Zato su ovde pomenuta samo četiri nematerijalna sastojka. [Natrag]

[11] Komentar za MN: Među onima koji napreduju uz pomoć smirenja, jedan monah naglašava sjedinjavanje uma – za njega se kaže da je stekao oslobođenje uma; drugi naglašava mudrost – za njega se kaže da je stekao oslobođenje mudrošću. Među onima koji napreduju uz pomoć uvida, jedan naglašava mudrost – za njega se kaže da je stekao oslobođenje mudrošću; drugi naglašava sjedinjavanje uma – za njega se kaže da je stekao oslobođenje uma. Dva Budina glavna učenika postali su arahanti naglašavajući i smirenje i uvid, ali poštovani Sāriputta je bio onaj koji je stekao oslobođenje mudrošću, a poštovani Mahā-Mogallāna onaj koji je stekao oslobođenje uma. Zato razlog (za različito označavanje) jeste razlika u njihovim sposobnostima, tj. između preovlađujuće sposobnosti koncentracije i sposobnosti mudrosti. [Natrag]