Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 68

Naḷakapāna sutta
Govor u Naḷakapāni

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi živeo u zemlji Kosala, kraj Nalakapāne, u Palāsa gaju.

2. U to vreme mnogo je sinova iz dobrih porodica napustilo svoj dom i otišlo u beskućnike iz poverenja u Blaženog – poštovani Anuruddha, poštovani Nandiya, poštovani Kimbila, poštovani Bhagu, poštovani Kuṇḍadhāna, poštovani Revata, poštovani Ānanda i drugi ugledni domaćini.

3. Tako je jednom Blaženi sedeo na otvorenom, okružen Sanghom monaha. Imajući na umu upravo te sinove iz dobrih porodica, obrati se on okupljenim monasima ovim rečima: „Monasi, sinovi iz dobrih porodica koji su napustili svoj dom i otišli u beskućnike iz poverenja u mene – uživaju li oni u svetačkom životu?“

Kada ovo bi izrečeno, monasi ostadoše nemi.

Po drugi i po treći put, imajući na umu upravo te sinove iz dobrih porodica, obrati se on monasima ovim rečima: „Monasi, sinovi iz dobrih porodica koji su napustili svoj dom i otišli u beskućnike iz poverenja u mene – uživaju li oni u svetačkom životu?“

Po drugi i po treći put monasi ostadoše nemi.

4. Na to on pomisli ovako: „A kako bi bilo da pitam te sinove iz dobrih porodica?“

Pa se obrati poštovanom Anuruddhi ovako: „Anuruddha, uživate li vi u svetačkom životu?“

Svakako, poštovani gospodine, da uživamo u svetačkom životu.“

5. „Dobro je, dobro je, Anuruddha! Dobro je za vas sinove iz dobrih porodica koji ste napustili svoj dom i otišli u beskućnike iz poverenja u mene da uživate u svetačkom životu. Pošto ste još uvek obdareni blagoslovom mladosti, crnokosi mladići u naponu snage, mogli ste da uživate u čulnim zadovoljstvima, a ipak ste napustili svoj dom i otišli u beskućnike. I niste to učinili zato što su vas naterali kraljevi, niti lopovi, niti vaši dugovi, iz straha ili da bi ste sebe prehranili. Umesto toga, niste li napustili svoj dom i otišli u beskućnike pošto ste ovako razmišljali: ’Žrtva sam rođenja, starosti i smrti, tuge, naricanja, bola, žalosti i očajanja; žrtva sam patnje, plen patnje. Možda je moguće pronaći kraj čitavom ovom okeanu patnje’?“ – „Da, poštovani gospodine.“

6. „A šta bi tada, Anuruddha, sin iz dobre porodice trebalo da učini? Dok još nije dostigao ushićenje i zadovoljstvo koje nije zasnovano na zadovoljstvima čula i nije zasnovano na štetnim mentalnim stanjima ili dok još nije dostigao neko stanje još mirnije od toga, [1] gramzivost obuzme njegov um i tu ostane, mržnja obuzme njegov um i tu ostane, tupost i tromost obuzmu njegov um i tu ostanu, nemir i kajanje obuzmu njegov um i tu ostanu, sumnja obuzme njegov um i tu ostane, nezadovoljstvo obuzme njegov um i tu ostane, umor obuzme njegov um i tu ostane. To se događa dok još nije dostigao ushićenje i zadovoljstvo koje nije zasnovano na zadovoljstvima čula i nije zasnovano na štetnim mentalnim stanjima ili dok još nije dostigao neko stanje još mirnije od toga. Kada jednom dostigne ushićenje i zadovoljstvo koje nije zasnovano na zadovoljstvima čula i nije zasnovano na štetnim mentalnim stanjima ili neko stanje još mirnije od toga, gramzivost ne obuzima njegov um i tu ne ostaje, mržnja… tupost i tromost… nemir i kajanje… sumnja… nezadovoljstvo… umor ne obuzima njegov um i tu ne ostaje. To se događa kada on jednom dostigne ushićenje i zadovoljstvo koje nije zasnovano na zadovoljstvima čula i nije zasnovano na štetnim mentalnim stanjima ili neko stanje još mirnije od toga

7. Kako onda, Anuruddha, o meni misliš ovako: ’Tathāgata nije napustio nečistoće koje prljaju, dovode do obnavljanja bića, stvaraju nevolje, dozrevaju u patnji i vode do budućih rođenja, starosti i smrti. Zbog toga Tathāgata koristi neku stvar pošto je razmislio, podnosi drugu pošto je razmislio, izbegava treću pošto je razmislio i uklanja četvrtu pošto je razmislio’?“ [2]

„Ne, poštovani gospodine, mi ne mislimo o Blaženom na takav način. Mi o Blaženom mislimo ovako: ’Tathāgata je napustio nečistoće koje prljaju, dovode do obnavljanja bića, stvaraju nevolje, dozrevaju u patnji i vode do budućih rođenja, starosti i smrti. Zbog toga Tathāgata koristi neku stvar pošto je razmislio, podnosi drugu pošto je razmislio, izbegava treću pošto je razmislio i uklanja četvrtu pošto je razmislio’.“

„Dobro je, dobro je, Anuruddha! Tathāgata jeste napustio nečistoće koje prljaju, dovode do obnavljanja bića, stvaraju nevolje, dozrevaju u patnji i vode do budućih rođenja, starosti i smrti; sasekao ih u korenu, načinio poput palmovog panja, završio sa njima, tako da se one više ne javljaju ponovo. Baš kao što drvo palme, kad mu se odseče krošnja, nije više u stanju da raste, isto tako je i Tathāgata napustio nečistoće koje prljaju… sasekao ih u korenu, načinio poput palmovog panja, završio sa njima, tako da se one više ne javljaju ponovo.

8. Šta misliš, Anuruddha? kakvu svrhu Tathāgata ima na umu da, kada neku učenik umre, objavi njegovo mesto preporađanja ovako: ’Taj i taj se ponovo rodio na tom mestu; taj i taj se ponovo rodio na onom mestu’?“ [3]

„Poštovani gospodine, naše učenje ukorenjeno je u Blaženom, vođeno Blaženim, ima Blaženog kao svoje utočište. Bilo bi dobro ako bi Blaženi objasnio značenje ovih reči. Pošto ih saslušaju, monasi će ih zapamtiti.“

9. „Anuruddha, kada neki učenik umre, Tathāgata ne objavljuje njegovo mesto preporađanja ovako: ’Taj i taj se ponovo rodio na tom mestu; taj i taj se ponovo rodio na onom mestu’ da bi obmanuo ljude ili da bi laskao ljudima ili radi nekog dobitka, čast i slave, niti sa mišlju: ’Neka me ljudi znaju kao takvoga’. Umesto toga, to čini jer ima vernih sinova iz dobrih porodica nadahnutih i obradovanih onim što jeste uzvišeno, koji kada to čuju, usmere svoj um ka takvom stanju, a to doprinosi njihovoj dobrobiti i sreći za dugo vremena.

10. Tako monah čuje: ’Taj i taj monah je umro; a Blaženi je za njega objavio: „On se učvrstio u krajnjem znanju“.’ [4] A on je tog poštovanog možda video svojim očima ili je čuo da se za njega kaže: ’Vrline poštovanog su bile takve, njegovo stanje [koncentracije] bilo je takvo, njegova mudrost bila je takva, njegovo življenje bilo je takvo, njegovo oslobođenje bilo je takvo’. Sećajući se njegove predanosti, vrline, učenosti, velikodušnosti i mudrosti, on usmerava svoj um ka takvom stanju. Na taj način je život monaha ugodan.

11. Tako monah čuje: ’Taj i taj monah je umro; a Blaženi je za njega objavio: „Pošto je raskinuo pet nižih okova, spontano se preporodio [u Čistim boravištima] i tu će dostići konačnu nibbānu, a da se više nikada ne vrati u ovaj svet“.’ A on je tog poštovanog možda video svojim očima… on usmerava svoj um ka takvom stanju. Na taj način je život monaha ugodan.

12. Tako monah čuje: ’Taj i taj monah je umro; a Blaženi je za njega objavio: „Pošto je raskinuo tri niža okova i ublažio požudu, mržnju i obmanutost, postao je jednom-povratnik, tako da će se još jednom vratiti u ovaj svet, kako bi okončao patnju“.’ A on je tog poštovanog možda video svojim očima… on usmerava svoj um ka takvom stanju. Na taj način je život monaha ugodan.

13. Tako monah čuje: ’Taj i taj monah je umro; a Blaženi je za njega objavio: „Pošto je raskinuo tri niža okova, ušao je u tok, tako da se više ne može preporađati u nižim svetovima, siguran da će se osloboditi, ide pravo ka probuđenju“.’ A on je tog poštovanog možda video svojim očima… on usmerava svoj um ka takvom stanju. Na taj način je život monaha ugodan.

14. Tako monahinja čuje: ’Ta i ta monahinja je umrla; a Blaženi je za nju objavio: „Ona se učvrstila u krajnjem znanju“.’ A ona je tu sestru možda videla svojim očima ili je čula da se za nju kaže: ’Vrline ove sestre su bile takve, njeno stanje [koncentracije] bilo je takvo, njena mudrost bila je takva, njeno življenje bilo je takvo, njeno oslobođenje bilo je takvo’. Sećajući se njene predanosti, vrline, učenosti, velikodušnosti i mudrosti, ona usmerava svoj um ka takvom stanju. Na taj način je život monahinje ugodan.

15. Tako monahinja čuje: ’Ta i ta monahinja je umrla; a Blaženi je za nju objavio: „Pošto je raskinula pet nižih okova, spontano se preporodila [u Čistim boravištima] i tu će dostići konačnu nibbānu, a da se više nikada ne vrati u ovaj svet“.’ …

16. Tako monahinja čuje: ’Ta i ta monahinja je umrla; a Blaženi je za nju objavio: „Pošto je raskinula tri niža okova i ublažila požudu, mržnju i obmanutost, postala je jednom-povratnik, tako da će se još jednom vratiti u ovaj svet, kako bi okončala patnju“.’ …

17. Tako monahinja čuje: ’Ta i ta monahinja je umrla; a Blaženi je za nju objavio: „Pošto je raskinula tri niža okova, ušla je u tok, tako da se više ne može preporađati u nižim svetovima, sigurna da će se osloboditi, ide pravo ka probuđenju“.’ A ona je tu sestru možda videla svojim očima… ona usmerava svoj um ka takvom stanju. Na taj način je život monahinje ugodan.

18. Tako nezaređeni sledbenik čuje: ’Taj i taj nezaređeni sledbenik je umro; a Blaženi je za njega objavio: „Pošto je raskinuo pet nižih okova, spontano se preporodio [u Čistim boravištima] i tu će dostići konačnu nibbānu, a da se više nikada ne vrati u ovaj svet“.’ …

19. Tako nezaređeni sledbenik čuje: ’Taj i taj nezaređeni sledbenik je umro; a Blaženi je za njega objavio: „Pošto je raskinuo tri niža okova i ublažio požudu, mržnju i obmanutost, postao je jednom-povratnik, tako da će se još jednom vratiti u ovaj svet, kako bi okončao patnju“.’ …

20. Tako nezaređeni sledbenik čuje: ’Taj i taj nezaređeni sledbenik je umro; a Blaženi je za njega objavio: „Pošto je raskinuo tri niža okova, ušao je u tok, tako da se više ne može preporađati u nižim svetovima, siguran da će se osloboditi, ide pravo ka probuđenju“.’ A on je tog poštovanog možda video svojim očima ili je čuo da se za njega kaže: ’Vrline poštovanog su bile takve, njegovo stanje [koncentracije] bilo je takvo, njegova mudrost bila je takva, njegovo življenje bilo je takvo, njegovo oslobođenje bilo je takvo’. Sećajući se njegove predanosti, vrline, učenosti, velikodušnosti i mudrosti, on usmerava svoj um ka takvom stanju. Na taj način je život nezaređenog sledbenika ugodan.

21. Tako nezaređena sledbenica čuje: ’Ta i ta nezaređena sledbenica je umrla; a Blaženi je za nju objavio: „Pošto je raskinula pet nižih okova, spontano se preporodila [u Čistim boravištima] i tu će dostići konačnu nibbānu, a da se više nikada ne vrati u ovaj svet“.’ …

22. Tako nezaređena sledbenica čuje: ’Ta i ta nezaređena sledbenica je umrla; a Blaženi je za nju objavio: „Pošto je raskinula tri niža okova i ublažila požudu, mržnju i obmanutost, postala je jednom-povratnica, tako da će se još jednom vratiti u ovaj svet, kako bi okončala patnju“.’ …

23. Tako nezaređena sledbenica čuje: ’Ta i ta nezaređena sledbenica je umrla; a Blaženi je za nju objavio: „Pošto je raskinula tri niža okova, ušla je u tok, tako da se više ne može preporađati u nižim svetovima, sigurna da će se osloboditi, ide pravo ka probuđenju“.’ A ona je tu sestru možda videla svojim očima ili je čula da se za nju kaže: ’Vrline ove sestre su bile takve, njeno stanje [koncentracije] bilo je takvo, njena mudrost bila je takva, njeno življenje bilo je takvo, njeno oslobođenje bilo je takvo’. Sećajući se njene predanosti, vrline, učenosti, velikodušnosti i mudrosti, ona usmerava svoj um ka takvom stanju. Na taj način je život nezaređena sledbenice ugodan.

24. Zato, Anuruddha, kada neki učenik umre, Tathāgata ne objavljuje njegovo mesto preporađanja ovako: ’Taj i taj se ponovo rodio na tom mestu; taj i taj se ponovo rodio na onom mestu’ da bi obmanuo ljude ili da bi laskao ljudima ili radi nekog dobitka, čast i slave, niti sa mišlju: ’Neka me ljudi znaju kao takvoga’. Umesto toga, to čini jer ima vernih sinova iz dobrih porodica nadahnutih i obradovanih onim što jeste uzvišeno, koji kada to čuju, usmere svoj um ka takvom stanju, a to doprinosi njihovoj dobrobiti i sreći za dugo vremena.

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Anuruddha se obradova rečima Blaženog.


Beleške

[1] „Ushićenje i zadovoljstvo koje nije zasnovano na zadovoljstvima čula“ označava prvo i drugo zadubljenje, a „neko stanje još mirnije od toga“ viša zadubljenja i četiri puta. [Natrag]

[2] Videti MN 2:4. Ovo su prakse koje sprovodi onaj ko je je naputu vežbanja, kako bi sprečio javljanje prikrivenih nečistoća, a koje još nije napustio. [Natrag]

[3] Ovo se odnosi na Budinu sposobnost da uz pomoć vidovitosti otkrije u kojem će se stanju njegovi učenici preporoditi. [Natrag]

[4] Aññā: znanje koje stiče arahant. Treba uočiti da dok objave dostignuća kod monaha i monahinja počinju sa stupnjem arahanta, kod nezaređenih sledbenika i sledbenica počinje sa stupnjem ne-povratnika (§18, §21). Iako rani budizam potvrđuje mogućnost da i nezaređeni dostignu stupanj arahanta, u svim tim slučajevima sadržanim u nikāyama, oni to postižu ili pred samu smrt ili neposredno pre nego što zatraže prijem u Sanghu. [Natrag]