Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 70

Kīṭāgiri sutta
Govor u Kīṭāgiriju


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi lutao zemljom Kasi, praćen velikom grupom monaha. Tu se on obrati monasima ovako:

2. „Monasi, obuzdavam se u jedenju tokom noći. Pošto tako radim, oslobođen sam bolesti i bolova, uživam u dobrom zdravlju, snazi i ugodnom življenju. Tako i vi, monasi, obuzdajte sebe u jedenju tokom noći. Pošto tako budete radili, bićete oslobođeni bolesti i bolova, uživaćete u dobrom zdravlju, snazi i ugodnom življenju. [1]

„ Da, poštovani gospodine“, odgovoriše oni.

3. Kasnije, kako je Blaženi lutao zemljom Kasi, stiže on i do grada po imenu Kīṭāgiri. I zadrža se u gradu Kīṭāgiri.

4. A tom prilikom su monasi po imenu Assađi i Punabbasukā živeli takođe u Kīṭāgiriju. [2] Onda jedna grupa monaha otide do njih i reče: „Prijatelji, Blaženi i monaška zajednica sada su odustali od toga da jedu noću. Na taj način, oni su oslobođeni bolesti i bolova, uživaju u zdravlju, snazi i lakoći kretanja. Zato i vi, prijatelji, odustanite od jela noću. Na taj način i vi ćete biti oslobođeni bolesti i bolova, uživati u zdravlju, snazi i lakoći kretanja.“ Kada ovo bi rečeno, monasi Assađi i Punabbasukā odgovoriše monasima: „Prijatelji, mi jedemo uveče, ujutro i preko dana, izvan propisanog vremena. Na taj način, oslobođeni smo bolesti i bolova, uživamo u zdravlju, snazi i lakoći kretanja. Zašto bismo napustili [korist] vidljivu ovde i sada, a radi [koristi koju treba zadobiti] u budućnosti? Nastavićemo da jedemo veče, ujutro i preko dana, izvan propisanog vremena.“

5. Pošto monasi nisu bili u stanju da ubede monahe Assađija i Punabhassuku, otidoše do Blaženog. Pošto su se poklonili, sedoše sa strane i ispričaše mu sve što se dogodilo, a na kraju dodaše: „Poštovani gospodine, pošto nismo bili u stanju da ubedimo monahe Assađija i Punabhassuku, izneli smo čitavu stvar pred Blaženog.“

6. Onda se Blaženi obrati nekom monahu ovako: „Hajde monaše, reci monasima Assađiju i Punabhassuki u moje ime da ih zove učitelj.“

„Da, poštovani gospodine“, odgovori ovaj i otide do monaha Assađija i Punabhassuke, te im reče: „Prijatelj, učitelj vas zove.“

„Dobro, prijatelju“, odgovoriše oni i odoše do Blaženog; kad su mu se poklonili, sedoše sa strane. Tada im Blaženi reče: „Monasi, je li istina da je grupa monaha došla kod vas i rekla vam: ’Prijatelji, Blaženi i monaška zajednica sada su odustali od toga da jedu noću…’, a vi ste im na to odgovorili: ’ Prijatelji, mi jedemo uveče… Zašto bismo napustili [korist] vidljivu ovde i sada, a radi [koristi koju treba zadobiti] u budućnosti? Nastavićemo da jedemo uveče, ujutro i preko dana, izvan propisanog vremena’?“ – „Da, poštovani gospodine.“

„Monasi, da li ste me čuli nekada da podučavam Dhammu ovako: ’Šta god ova osoba da doživljava, bilo da je prijatno, neprijatno ili ni prijatno ni neprijatno, štetna stanja se u njoj smanjuju, a korisna uvećavaju’?“ [3] – „Ne, poštovani gospodine.“

7. „Monasi, niste li me čuli da podučavam Dhammu ovako: ’Ovde, kada neko oseća određenu vrstu prijatnog osećaja, štetna stanja se u njemu uvećavaju, a korisna smanjuju; ali kada neko oseća drugu vrstu prijatnog osećaja, štetna stanja se u njemu smanjuju, a korisna uvećavaju. [4] Ovde, kada neko oseća određenu vrstu neprijatnog osećaja, štetna stanja se u njemu uvećavaju, a korisna smanjuju; ali kada neko oseća drugu vrstu neprijatnog osećaja, štetna stanja se u njemu smanjuju, a korisna uvećavaju. Ovde, kada neko oseća određenu vrstu ni prijatnog ni neprijatnog osećaja, štetna stanja se u njemu uvećavaju, a korisna smanjuju; ali kada neko oseća drugu vrstu ni prijatnog ni neprijatnog osećaja, štetna stanja se u njemu smanjuju, a korisna uvećavaju’?“ – „Da, poštovani gospodine.“

8. „Dobro je, monasi. [5] Da nisam to lično saznao, video, otkrio, ustanovio, doživeo mudrošću ovako: ’Ovde, kada neko oseća određenu vrstu prijatnog osećaja, štetna stanja se u njemu uvećavaju, a korisna smanjuju’, da li bi bilo primereno za mene da, ne znajući to, kažem: ’Napustite takvu vrstu prijatnog osećaja’?“ – „Ne, poštovani gospodine.“

Ali pošto sam to lično saznao, video, otkrio, ustanovio, doživeo mudrošću ovako: ’Ovde, kada neko oseća određenu vrstu prijatnog osećaja, štetna stanja se u njemu uvećavaju, a korisna smanjuju’, upravo zbog toga vam kažem: ’Napustite takvu vrstu prijatnog osećaja’.

Da nisam to lično saznao, video, otkrio, ustanovio, doživeo mudrošću ovako: ’Ovde, kada neko oseća drugu vrstu prijatnog osećaja, štetna stanja se u njemu smanjuju, a korisna uvećavaju’, da li bi bilo primereno za mene da, ne znajući to, kažem: ’Uđite i boravite u takvoj vrsti prijatnog osećaja’?“ – „Ne, poštovani gospodine.“

Ali pošto sam to lično saznao, video, otkrio, ustanovio, doživeo mudrošću ovako: ’Ovde, kada neko oseća drugu vrstu prijatnog osećaja, štetna stanja se u njemu smanjuju, a korisna uvećavaju’, upravo zbog toga vam kažem: ’Uđite i boravite u takvoj vrsti prijatnog osećaja’.

9. Da nisam to lično saznao… Ali pošto sam to lično saznao, video, otkrio, ustanovio, doživeo mudrošću ovako: ’Ovde, kada neko oseća određenu vrstu neprijatnog osećaja, štetna stanja se u njemu uvećavaju, a korisna smanjuju’, upravo zbog toga vam kažem: ’Napustite takvu vrstu neprijatnog osećaja’.

Da nisam to lično saznao… Ali pošto sam to lično saznao, video, otkrio, ustanovio, doživeo mudrošću ovako: ’Ovde, kada neko oseća drugu vrstu neprijatnog osećaja, štetna stanja se u njemu smanjuju, a korisna uvećavaju’, upravo zbog toga vam kažem: ’ Uđite i boravite u takvoj vrsti neprijatnog osećaja’.

10. Da nisam to lično saznao… Ali pošto sam to lično saznao, video, otkrio, ustanovio, doživeo mudrošću ovako: ’Ovde, kada neko oseća određenu vrstu ni prijatnog ni neprijatnog osećaja, štetna stanja se u njemu uvećavaju, a korisna smanjuju’, upravo zbog toga vam kažem: ’Napustite takvu vrstu ni prijatnog ni neprijatnog osećaja’.

Da nisam to lično saznao… Ali pošto sam to lično saznao, video, otkrio, ustanovio, doživeo mudrošću ovako: ’Ovde, kada neko oseća drugu vrstu ni prijatnog ni neprijatnog osećaja, štetna stanja se u njemu uvećavaju, a korisna smanjuju’, upravo zbog toga vam kažem: ’ Uđite i boravite u takvoj vrsti ni prijatnog ni neprijatnog osećaja’.

11. Monasi, ja ne kažem za sve monahe da imaju još posla koji treba marljivo da obave; niti kažem za sve monahe da nemaju više posla koji treba marljivo da obave.

12. Za one monahe koji su arahanti, potpuno pročišćeni, koji su proživeli svetački život, učinili ono što treba učiniti, odložili teret, dostigli krajnji cilj, raskinuli sve okove bića i potpuno su oslobođeni krajnjim znanjem, ja ne kažem da imaju još posla koji treba marljivo da obave. A zašto? Oni su marljivo obavili svoj posao; oni više nisu u stanju da budu nepažljivi.

13. Za one monahe koji su na višem putu, čiji umovi još nisu dosegli cilj i koji još uvek idu ka krajnjoj sigurnosti od ropstva, ja kažem da imaju još posla koji treba marljivo da obave. A zašto? Zato što kada ti poštovani na pravi način koriste mesta za boravak, druže se sa pravim prijateljima i usavršavaju svoje duhovne moći, oni mogu kroz sopstveno razumevanje, svaki sam za sebe, ovde i sada, stići i ostati na tom najvišem cilju svetačkog života zbog kojeg sinovi iz dobrih porodica iz poverenja napuštaju svoj dom i odlaze u beskućnike. Videvši taj plod marljivosti za te monahe, ja im kažem da imaju još posla koji treba marljivo da obave.

14. Monasi, postoji sedam vrsta osoba na ovome svetu. [6] Kojih sedam? To su: oslobođen na oba načina, oslobođen mudrošću, neposredni svedok, onaj ko je učvrstio gledište, oslobođen poverenjem, sledbenik Dhamme i sledbenik iz poverenja.

15. A kakva je to osoba „oslobođen na oba načina“? Tako neka osoba neposredno iskusi i boravi u onim oslobođenjima koja su mirna i nematerijalna, nadilazeći oblike, te njegove nečistoće bivaju uništene viđenjem na osnovu mudrosti. Ta vrsta osobe se naziva „oslobođen na oba načina“. [7] Za takvog monaha ja ne kažem da ima još posla koji treba marljivo da obavi. A zašto? On je marljivo obavio svoj posao; on više nije u stanju da bude nepažljiv.

16. Kakva je to osoba „oslobođen mudrošću“? Tako neka osoba ne iskusi neposredno i ne boravi u onim oslobođenjima koja su mirna i nematerijalna, nadilazeći oblike, ali njene nečistoće bivaju uništene viđenjem na osnovu mudrosti. Ta vrsta osobe se naziva „oslobođen mudrošću“. [8] Za takvog monaha ja ne kažem da ima još posla koji treba marljivo da obavi. A zašto? On je marljivo obavio svoj posao; on više nije u stanju da bude nepažljiv.

17. Kakva je to osoba „neposredni svedok“? Tako neka osoba iskusi neposredno i boravi u onim oslobođenjima koja su mirna i nematerijalna, nadilazeći oblike, a neke njene nečistoće bivaju uništene viđenjem na osnovu mudrosti. Ta vrsta osobe se naziva „neposredni svedok“. [9] Za takvog monaha ja kažem da ima još posla koji treba marljivo da obavi. A zašto? Zato što taj poštovani kada koristi pogodna boravišta, druži se sa dobrim prijateljima i uravnotežuje svoje duhovne kvalitete, može doseći i boraviti na onom cilju svetačkog života zbog kojeg sinovi iz dobrih porodica s razlogom napuste svoj dom i odu u beskućnike, te ga sam razumeti neposrednim znanjem ovde i sada. Imajući na umu taj plod marljivosti za takvog monaha, kažem da ima još posla koji treba marljivo da obavi.

18. Kakva je to osoba „onaj ko je učvrstio gledište“? Tako neka osoba ne iskusi neposredno i ne boravi u onim oslobođenjima koja su mirna i nematerijalna, nadilazeći oblike, ali neke njene nečistoće bivaju uništene viđenjem na osnovu mudrosti; ona je s mudrošću proučila i istražila učenje koje je objavio Tathāgata. Ta vrsta osobe se naziva „onaj ko je učvrstio gledište“. [10] Za takvog monaha ja kažem da ima još posla koji treba marljivo da obavi. A zašto? Zato što taj poštovani… može doseći i boraviti na onom cilju svetačkog života zbog kojeg sinovi iz dobrih porodica s razlogom napuste svoj dom i odu u beskućnike, te ga sam razumeti neposrednim znanjem ovde i sada. Imajući na umu taj plod marljivosti za takvog monaha, kažem da ima još posla koji treba marljivo da obavi.

19. Kakva je to osoba „oslobođen poverenjem“? Tako neka osoba ne iskusi neposredno i ne boravi u onim oslobođenjima koja su mirna i nematerijalna, nadilazeći oblike, ali neke njene nečistoće bivaju uništene viđenjem na osnovu mudrosti; u njoj se rađa, hvata koren i učvršćuje poverenje u Tathāgatu. [11] Ta vrsta osobe se naziva „oslobođen poverenjem“. Za takvog monaha ja kažem da ima još posla koji treba marljivo da obavi. A zašto? Zato što taj poštovani… može doseći i boraviti na onom cilju svetačkog života zbog kojeg sinovi iz dobrih porodica s razlogom napuste svoj dom i odu u beskućnike, te ga sam razumeti neposrednim znanjem ovde i sada. Imajući na umu taj plod marljivosti za takvog monaha, kažem da ima još posla koji treba marljivo da obavi.

20. Kakva je to osoba sledbenik Dhamme? Tako neka osoba ne iskusi neposredno i ne boravi u onim oslobođenjima koja su mirna i nematerijalna, nadilazeći oblike, a njene nečistoće još nisu uništene viđenjem na osnovu mudrosti; ali uz pomoć mudrosti ona je dovoljno razumela i prihvatila učenje koje je objavio Tathāgata. Sem toga, ona poseduje sledeće kvalitete: kvalitet poverenja, kvalitet energije, kvalitet sabranosti, kvalitet koncentracije i kvalitet mudrosti. Ta vrsta osobe se naziva „sledbenik Dhamme“. [12] Za takvog monaha ja kažem da ima još posla koji treba marljivo da obavi. A zašto? Zato što taj poštovani… može doseći i boraviti na onom cilju svetačkog života zbog kojeg sinovi iz dobrih porodica s razlogom napuste svoj dom i odu u beskućnike, te ga sam razumeti neposrednim znanjem ovde i sada. Imajući na umu taj plod marljivosti za takvog monaha, kažem da ima još posla koji treba marljivo da obavi.

21. Kakva je to osoba sledbenik iz poverenja? Tako neka osoba ne iskusi neposredno i ne boravi u onim oslobođenjima koja su mirna i nematerijalna, nadilazeći oblike, a njene nečistoće još nisu uništene viđenjem na osnovu mudrosti; ali ima dovoljno poverenja i ljubavi za Tathāgatu. Sem toga, ona poseduje sledeće kvalitete: kvalitet poverenja, kvalitet energije, kvalitet sabranosti, kvalitet koncentracije i kvalitet mudrosti. Ta vrsta osobe se naziva „sledbenik iz poverenja“. Za takvog monaha ja kažem da ima još posla koji treba marljivo da obavi. A zašto? Zato što taj poštovani kada koristi pogodna boravišta, druži se sa dobrim prijateljima i uravnotežuje svoje duhovne kvalitete, može doseći i boraviti na onom cilju svetačkog života zbog kojeg sinovi iz dobrih porodica s razlogom napuste svoj dom i odu u beskućnike, te ga sam razumeti neposrednim znanjem ovde i sada. Imajući na umu taj plod marljivosti za takvog monaha, kažem da ima još posla koji treba marljivo da obavi.

22. Monasi, ja ne kažem da se krajnje znanje stiče odjednom. Naprotiv, krajnje znanje se stiče postupnim vežbanjem, postupnom praksom, postupnim napredovanjem.

23. A kakvo je to postupno vežbanje, postupna praksa, postupno napredovanje? Tako onaj ko ima poverenje [u učitelja], ide da ga poseti; kada dođe, pokloni mu se; kada se poklonio, pažljivo sluša; onaj ko pažljivo sluša, čuje Dhammu; pošto je čuo Dhammu, zapamti je; pošto je zapamtio Dhammu, istražuje smisao učenja koje je zapamtio; kada je istražio smisao, prihvata u načelu to učenje; kada ga je prihvatio u načelu, u njemu se rađa žar; kada se u njemu rodi žar, prione na posao; pošto je prionuo na posao, odmerava; pošto je odmerio, istrajava; budući da jeste istrajan, neposredno doseže krajnju istinu i vidi je zahvaljujući sopstvenoj mudrosti. [13]

24. Nije bilo poverenja, [14] monasi, i nije bilo posete, nije bilo klanjanja, nije bilo pažljivog slušanja, nije bilo slušanja Dhamme, nije bilo zapamćivanja, nije bilo istraživanja, nije bilo ni prihvatanja u načelu, nije bilo žara, nije bilo ni kretanja u posao, nije bilo odmeravanja, nije bilo istrajavanja. Monasi, izgubili ste svoj put; monasi, praktikovali ste pogrešan put. Koliko li ste se samo udaljili, vi zavedeni ljudi, od ovog učenja i pravila!

25. Monasi, postoji iskaz od četiri dela, a kada se on recituje mudar čovek ga brzo razume. [15] Ja ću ga odrecitovati za vas, monasi. Pokušajte da ga razumete.“

„Poštovani gospodine, ko smo mi da razumemo Dhammu?“

26. „Monasi, čak i kada je učitelj neko ko je zaokupljen materijalnim stvarima, naslednik materijalnih stvari, vezan za materijalne stvari, takvo cenjkanje [njegovih učenika] ne bi bilo prikladno: ‘Ako dobijemo to, uradićemo ovo; ako ne dobijemo to, uradićemo ono’; a šta tek [reći kada je taj učitelj] Tathāgata, koji je potpuno nevezan za materijalne stvari?

27. Monasi, za učenika ispunjenog poverenjem koji namerava za pronikne učiteljev nauk, prikladno je da se ovako ponaša: 'Blaženi jeste učitelj, ja sam učenik; Blaženi zna, ja ne znam'. Za učenika ispunjenog poverenjem koji namerava za pronikne učiteljev nauk, učiteljev nauk je isceljujući i okrepljujući. Za učenika ispunjenog poverenjem koji namerava za pronikne učiteljev nauk, prikladno je da se ovako ponaša: 'Neka od mene ostanu samo koža, tetive i kosti, i makar se meso i krv moga tela sasušili, moja energija neće splasnuti sve dok ne dostignem ono što se može dostići muškom snagom, muškom energijom i muškom istrajnošću'. [16] Za učenika ispunjenog poverenjem koji namerava za pronikne učiteljev nauk, jedan od dva ploda može se očekivati. Ili krajnje znanje ovde i sada ili, ako je još preostalo imalo vezanosti, stupanj ne-povratnika.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške

[1] Videti belešku 671. U skladu sa MN 66:6, komentar za MN objašnjava da je Buda prvo zabranio da se jede popodne, a kasnije i noću. Bio je zabrinut za nežnije monahe u zajednici, jer bi mogli postati slabi suviše brzo ako bi oba obroka bila zabranjena u isto vreme. [Natrag]

[2] U Vinaya pitāki, Assađi i Punabbasuka se opisuju kao monasi „bez skrupula i prljavi“, te se kaže kako se loše ponašaju na različite načine, što je iskvarilo i nezaređene sledbenike. U Kīṭāgiriju je objavljeno njihovo kažnjavanje, a pošto su odbili da se povinuju pravilima, to je dovelo do uvođenja Sanghadisese 13 (Vin. III:179-84). [Natrag]

[3] Komentar za MN: Ovo je izrečeno u vezi sa zadovoljstvom koje se doživljava pri noćnom obroku, a što ne doprinosi praktikovanju monaških dužnosti. [Natrag]

[4] Komentar za MN: Prva vrsta prijatnog osećaja jeste radost zasnovana na domaćinskom životu, a druga radost zasnovana na obuzdavanju. Slično ovome, naredne dve rečenice odnose se na žalost zasnovanu na domaćinskom životu i spokojstvo koje dolazi od obuzdavanja. Videti MN 137:9-15. [Natrag]

[5] Paragrafi 8-10 treba da obezbede, kroz pozivanje na Budino potpuno razumevanje, osnovu za njegovo uputstvo da se napuste svi osećaji zasnovani na domaćinskom životu i razvijaju oni koji dolaze od obuzdavanja. [Natrag]

[6] Ovde imamo sedmočlanu klasifikaciju plemenitih individua, gde se oni razvrstavaju ne samo na osnovu njihovog puta i ploda koji su dostigli – kao što je to slučaj kod mnogo poznatije osmočlane klasifikacije – već prema njihovom dominantnom svojstvu. Alternativne definicije ovih sedam tipova moguće je naći u Pug. 1:30-36/14-15. [Natrag]

[7] Ubhatobhāgavimutta. Komentar za MN: On je „oslobođen na oba načina“ zato što je oslobođen fizičkog tela dostizanjem nematerijalnog i mentalnog tela uz pomoć puta (oslobođenja). Pug. definicija je sledeća: „On neposredno doživljava i boravi u osam oslobođenja, a nečistoće uklanja videći ih kroz mudrost“. Komentar za MN kaže da ubhatobhāgavimutta uključuje one koji dosegnu stanje arahanta, pošto su izašli iz jednog od četiri nematerijalni postignuća i onoga ko ga dosegne pošto je izašao iz stupnja prestanka. [Natrag]

[8] Paññavimutta. Komentar za MN: Ovde su uključeni oni koji postanu arahanti ili kao meditanti samo sa uvidom (sukkha-vipassaka) ili pošto su izašli iz jedne od četiri đhāne. U Pug. se osam oslobođenja samo zamenjuje sa „ta oslobođenja… nadilazeći oblike“.  [Natrag]

[9] Kāyasakkhin. Komentar za MN: ovaj tip uključuje šest individua – od onoga ko je ustaljen u plodu ulaska u tok sve nagore do onoga ko je na putu arahanta – koje prvo iskuse (nematerijalne) đhāne i potom dosegnu nibbānu. Komentar za MN naglašava da je neophodno jedno od postignuća koje uključuje prestanak kako bi se neko kvalifikovao kao kāyasakkhin. Definicija u Pug. Samo zamenjuje osam oslobođenja. [Natrag]

[10] Diṭṭhippatta. Komentar za MN kaže da ovaj tip uključuje istih šest individua koje su uključene i u kategoriju kāyasakkhin – od ulaska u tok do onoga ko je na putu arahant – ali bez posedovanja nematerijalnih postignuća. Pug. ga definiše kao onoga ko je razumeo četiri plemenite istine i ko je s mudrošću proučio i istražio učenje koje je objavio Tathāgata. [Natrag]

[11] Saddhāvimutta. Komentar za MN kaže da ovaj tip takođe uključuje istih šest individua. Pug. ga definiše na isti načina kako definiše diṭṭhippatta, ali dodaje da on učenje koje je objavio Tathāgata nije proučio i istražio s mudrošću u istoj meri koliko diṭṭhippatta. [Natrag]

[12] Komentar za MN kaže da ovaj tip, dhammānusārin, kao i naredni saddhānusārn, jesu individue na putu ulaska u tok; kod prvog preovlađuje mudrost, kod drugog poverenje. Više o ova dva tipa videti u belešci 273. [Natrag]

[13] Komentar za MN: Mentalnim telom dostiže nibbānu, krajnju istinu, i proniče u nju mudrošću koja pripada transcendentnom putu. [Natrag]

[14] To jest, ovi monasi nisu imali poverenje neophodno da se vežba na način kako im je to preporučio Buda. [Natrag]

[15] Komentar za MN kaže da iskaz od četiri dela (ćatuppadaṃ veyyākaraṇam) jeste učenje o četiri plemenite istine. Međutim, ovde se nigde ne pominju četiri plemenite istine. [Natrag]

[16] Komentar za MN: Ovim Buda pokazuje da idealni učenik vežba tako što u sebi probudi energiju i donosi odluku: „Neću ustati odavde sve dok ne dostignem stupanj arahanta“. [Natrag]