Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 76

Sandaka sutta
Govor Sandaki


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Kosambija, u Ghositinom parku.

2. A tom prilikom lutalica Sandaka boravio je u pećini kraj pilakkha drveta, zajedno sa velikom grupom drugih lutalica.

3. Onda, kada je palo veče, poštovani Ānanda izađe iz meditacije i obrati se monasima ovim rečima: „Hajdemo, prijatelji, do Devakata jezera, da vidimo pećinu“. – „Da, prijatelju“, odgovoriše monasi. Onda poštovani Ānanda otide do Devakata jezera, praćen grupom monaha.

4. Tom prilikom je lutalica Sandaka sedeo sa velikom grupom drugih lutalica, koji su pravili veliku galamu i žučno raspravljali o različitim nevažnim temama, [1] kao što je razgovor o kraljevima i kraljevim savetnicima, razbojnicima vojskama, opasnostima, bitkama, hrani, piću, odeći, ležajima, cvetnim vencima, mirisima, rođacima, vozilima, selima, varošima, gradovima, zemljama, ženama, herojima, ulicama, izvorima, pokojnicima, raznim sitnicama, nastanku sveta, nastanku mora, jesu li stvari ovakve ili onakve. Onda lutalica Sandaka opazi još izdaleka poštovanog Ānandu  kako dolazi. Kad ga je video, poče da utišava okupljene ovim rečima: „Prijatelji, budite tihi; prijatelji, ne pravite buku. Evo ga dolazi asketa Ānanda, jedan od učenika Gotaminih koji borave kraj Kosambija. Ti poštovani vole tišinu, uvežbani su da žive u tišini, oni hvale tišinu. Ako se utišamo, možda će poželeti da nam se pridruži.“ Na to se lutalice utišaše.

5. Poštovani Ānanda dođe do lutalice Sandake, koji mu reče: „Neka priđe učitelj Ānanda! Dobro nam došao učitelj Ānanda! Mnogo je vremena prošlo otkako je učitelj Ānanda ugrabio priliku da dođe ovamo. Neka učitelj Ānanda sedne, ovo je mesto spremno za njega.“

I poštovani Ānanda sede na unapred pripremljeno mesto, a lutalica Sandaka odabra jedno niže mesto i sede sa strane. Kad je tako uradio, poštovani Ānanda ga upita: „Radi kakve diskusije ste se ovde sada okupili, Sandaka? U kakvom sam vas to razgovoru prekinuo?“

„Učitelju Ānanda, ostavimo na stranu diskusiju zbog koje smo se ovde okupili. Učitelj Ānanda može o tome čuti kasnije. Bilo bi dobro ako bi nam učitelj Ānanda govorio o Dhammi njegovog učitelja.“

„U tom slučaju, Sandaka, dobro slušaj i zapamti šta ću reći.“

„Da, gospodine“, odgovori ovaj. A poštovani Ānanda ovako reče:

6. „Sandaka, Blaženi koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen, objavio je ova četiri puta koji su negacija svetačkog života i četiri beznadežna načina življenja svetačkog života, kakve mudar čovek svakako ne bi živeo, a ako bi ih i živeo, svakako ne bi dostigao istinski put, Dhammu koja je blagorodna. [2]

„Ali, učitelju Ānanda, koja je to četiri puta koji su negacija svetačkog života objavio Blaženi koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen, kakve mudar čovek svakako ne bi živeo, a ako bi ih i živeo, svakako ne bi dostigao istinski put, Dhammu koja je blagorodna.

7. Tako, Sandaka, neki učitelj zastupa ovakvo učenje i gledište: ’Nema ničega datog, ničeg poklonjenog, ničeg žrtvovanog; nema ploda i rezultata dobrih i loših dela; nema ovog sveta, ni drugog sveta; nema majke, ni oca; nema bića koja se spontano preporađaju; nema dobrih i čestitih asketa i bramana na ovom svetu koji su sami za sebe stekli neposredno znanje i objasnili ovaj svet i drugi svet. Osoba se sastoji od četiri velika elementa. [3] Kada ona umre, zemlja se vraća i spaja sa čitavom masom zemlje, voda se vraća i spaja sa čitavom masom vode, vatra se vraća i spaja sa čitavom masom vatre, vazduh se vraća i spaja sa čitavom masom vazduha; a mentalne i fizičke moći bivaju rasute u prostoru. [Četiri] čoveka sa nosilom odnose leš. Posmrtni govori traju koliko i lomača; tela potom izblede; spaljene žrtve paljenice izmešaju se sa pepelom. Darežljivost je učenje za budale. Kada bilo ko tvrdi da postoji [davanje i slično], to je šuplje, pogrešno blebetanje. Budale i mudraci na isti način bivaju posečeni i uništeni sa rastvaranjem tela; posle smrti oni ne postoje.’

8. O tome mudar čovek ovako razmišlja: ’Ovaj dobri učitelj zastupa ovakvo učenje i gledište: „Nema ničega datog… posle smrti oni ne postoje.“ Ako su reči ovog dobrog učitelja istinite, onda sam ja ovde [u ovom učenju] obavio [svoju dužnost] time što ga nisam praktikovao, onda sam ja ovde živeo [svetački život] tako što ga nisam živeo. [4] Obojica smo jednaki ovde [u ovom učenju], obojica smo stigli do jednakosti, pa ipak ne kažem da smo obojica posečeni i uništeni sa rastvaranjem tela, da posle smrti nećemo postojati. Ali je suvišno za ovog dobrog učitelja da ide okolo nag, da bude obrijane glave, da se upinje da stalno bude u čučećem položaju i da čupa sebi bradu i kosu, pošto ću i ja, koji živim u kući punoj dece, koristim sandalovinu iz Benaresa, nosim cvetne vence, koristim mirise i razne pomade, primam zlato i srebro, stići na potpuno isto odredište, imati isti budući kurs kao i ovaj dobri učitelj. Šta ja to znam i vidim zbog čega bi trebalo da živim svetačkim životom predvođen ovim učiteljem?’ I tako, kada ustanovi da je taj put negacija svetačkog života, on se okreće od njega i napušta ga.

9. To je prvi put negacije življenja svetačkog života koji je objavio Blaženi, onaj koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen, put kakav mudar čovek svakako ne bi živeo, a ako bi ga i živeo, svakako ne bi dostigao istinski put, Dhammu koja je blagorodna.

10. I opet, Sandaka, neki učitelj zastupa ovakvo učenje i gledište: ’Kada neko čini i druge tera da čine, kada neko sakati i navodi druge da sakate, kada neko muči i navodi druge da muče, kada neko nanosi bol i navodi druge da nanose bol, kada neko tlači i navodi druge da tlače, kada neko zastrašuje i navodi druge da zastrašuju, kada neko ubija živa bića, uzima ono što mu nije dato, upada u kuće, pljačka tuđ imetak, provaljuje, pravi zasede na putu, zavodi tuđu ženu, govori laži – nikakvo zlo počinilac nije počinio. Ukoliko bi neko oštrom testerom sva živa bića na ovom svetu pretvorio u gomilu mesa, u brdo mesa, to ne bi bilo zlo, niti bi ishod bio zlo. Ako bi neko išao duž južne obale Ganga, te ubijao i satirao, sakatio i terao druge da sakate, mučio i terao druge da muče, to ne bi bilo zlo, niti bi ishod bio zlo. Ako bi neko išao duž severne obale Ganga, te davao darove i terao druge da daju darove, prinosio ponude i terao druge da prinose ponude, to ne bi donelo zasluge, niti bi ishod bile zasluge. Davanje, kroćenje samoga sebe, obuzdavanje, govorenje istine, ne bi donelo zasluge, niti bi ishod bile zasluge’.

11. O tome mudar čovek ovako razmišlja: ’Ovaj dobri učitelj zastupa ovakvo učenje i gledište: „Kad neko čini… ne bi donelo zasluge, niti bi ishod bile zasluge“. Ako su reči ovog dobrog učitelja istinite, onda sam ja ovde [u ovom učenju] obavio [svoju dužnost] time što ga nisam praktikovao, onda sam ja ovde živeo [svetački život] tako što to učenje nisam živeo. Obojica smo jednaki ovde [u ovom učenju], obojica smo stigli do jednakosti, pa ipak ne kažem da što god obojica uradimo, nikakvo zlo nije učinjeno. Ali je suvišno za ovog dobrog učitelja… Šta ja to znam i vidim zbog čega bi trebalo da živim svetačkim životom predvođen ovim učiteljem?’ I tako, kada ustanovi da je taj put negacija svetačkog života, on se okreće od njega i napušta ga.

12. To je drugi put negacije življenja svetačkog života koji je objavio Blaženi, onaj koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen…

13. I opet, Sandaka, neki učitelj zastupa ovakvo učenje i gledište: ’Nema uzroka ili razloga prljanja bića; bića se prljaju bez uzroka ili razloga. Nema uzroka ili razloga pročišćavanja bića; bića se pročišćuju bez uzroka ili razloga. Nema moći, ni energije, nema muške snage, ni muške izdržljivosti. Sva bića, sva živa bića, sva stvorenja, sve duše jesu bez vlasti, moći i energije; oblikovana sudbinom, okolnostima i prirodom, doživljavaju ona zadovoljstvo i bol u šest klasa.’

14. O tome mudar čovek ovako razmišlja: ’Ovaj dobri učitelj zastupa ovakvo učenje i gledište: „Nema uzroka… u šest klasa“. Ako su reči ovog dobrog učitelja istinite, onda sam ja ovde [u ovom učenju] obavio [svoju dužnost] time što ga nisam praktikovao, onda sam ja ovde živeo [svetački život] tako što to učenje nisam živeo. Obojica smo jednaki ovde [u ovom učenju], obojica smo stigli do jednakosti, pa ipak ne kažem da ćemo obojica biti pročišćeni bez uzroka i razloga. Ali je suvišno za ovog dobrog učitelja… Šta ja to znam i vidim zbog čega bi trebalo da živim svetačkim životom predvođen ovim učiteljem?’ I tako, kada ustanovi da je taj put negacija svetačkog života, on se okreće od njega i napušta ga.

15. To je treći put negacije življenja svetačkog života koji je objavio Blaženi, onaj koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen…

16. I opet, Sandaka, neki učitelj zastupa ovakvo učenje i gledište: [5] ’Postoji ovih sedam entiteta koji su nenačinjeni, nerođeni, nestvoreni, bez tvorca, nerodni, nalik planinskim vrhovima, nalik stubovima. Oni se ne pomeraju, niti menjaju, ne ometaju jedno drugo. Nijedan nije u stanju [da pobudi] zadovoljstvo, bol ili zadovoljstvo i bol u drugome. Kojih je to sedam? To su entitet zemlje, entitet vode, entitet vatre, entitet vazduha, zadovoljstvo, bol i duša kao sedmo. Tih sedam entiteta jesu nenačinjeni… Otuda, ne postoji ubica, ni žrtva, ni slušalac, ni govornik, ni onaj ko uči, ni onaj ko podučava. Čak i oni koji odseku nečiju glavu oštrim mačem, nikoga ne lišavaju života; mač samo prolazi kroz prostor između ovih sedam entiteta. Postoji tih četrnaest stotina hiljada osnovnih vrsta stvaranja i šezdeset hiljada vrsta i šest hiljada vrsta; postoji petsto vrsta delanja, pet vrsta delanja, tri vrste delanja, delanje i poludelanje; postoji šezdeset dva puta, šezdeset dva međueona, šest klasa, osam nivoa ljudi, četrdeset devet stotina življenja, četrdeset devet vrsta asketa, četrdeset devet stotina boravišta zmija, dvadeset stotina životnih sila, trideset stotina čistilišta, trideset šest sastojaka nečistoće, sedam opažajućih zametaka, sedam neopažajućih zametaka, sedam zametaka bez opne, sedam vrsta božanstava, sedam vrsta ljudi, sedam vrsta demona, sedam jezera, sedam čvorišta, sedam vrsta ambisa, sedam stotina vrsta ambisa, sedam vrsta snova, sedam stotina vrsta snova; i ima osamdeset četiri stotine hiljada velikih eona tokom kojih će, idući i tumarajući krugom preporađanja, budale i mudri stići na kraj svoje patnje. A nema ovoga: „Uz pomoć vrline, poštovanja pravila, asketizma ili svetačkog života učiniću da dozru dela koja još nisu dozrela ili da dela koja su dozrela poništim onako kako nadolaze.“ Zadovoljstvo i bol su odmereni. Krug preporađanja je ograničen, nema njegovog skraćivanja ili produžavanja, nema njegovog uvećavanja ili smanjivanja. Baš kao što se bačeno klupko zakotrlja i odmotava samo dotle dok u njemu ima vunice, isto tako će idući i tumarajući krugom preporađanja, budale i mudri stići na kraj svoje patnje.’ [6]

17. O tome mudar čovek ovako razmišlja: ’Ovaj dobri učitelj zastupa ovakvo učenje i gledište: „Postoji ovih sedam entiteta… budale i mudri stići će na kraj svoje patnje“. Ako su reči ovog dobrog učitelja istinite, onda sam ja ovde [u ovom učenju] obavio [svoju dužnost] time što ga nisam praktikovao, onda sam ja ovde živeo [svetački život] tako što to učenje nisam živeo. Obojica smo jednaki ovde [u ovom učenju], obojica smo stigli do jednakosti, pa ipak ne kažem da ćemo obojica biti pročišćeni bez uzroka i razloga. Ali je suvišno za ovog dobrog učitelja da ide okolo nag, da bude obrijane glave, da se upinje da stalno bude u čučećem položaju i da čupa sebi bradu i kosu, pošto ću i ja, koji živim u kući punoj dece, koristim sandalovinu iz Benaresa, nosim cvetne vence, koristim mirise i razne pomade, primam zlato i srebro, stići na potpuno isto odredište, imati isti budući kurs kao i ovaj dobri učitelj. Šta ja to znam i vidim zbog čega bi trebalo da živim svetačkim životom predvođen ovim učiteljem?’ I tako, kada ustanovi da je taj put negacija svetačkog života, on se okreće od njega i napušta ga.

18. To je četvrti put negacije življenja svetačkog života koji je objavio Blaženi, onaj koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen, put kakav mudar čovek svakako ne bi živeo, a ako bi ga i živeo, svakako ne bi dostigao istinski put, Dhammu koja je blagorodna.

19. To su, Sandaka, četiri puta koji su negacija svetačkog života, a objavio ih je Blaženi koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen, kakve mudar čovek svakako ne bi živeo, a ako bi ih i živeo, svakako ne bi dostigao istinski put, Dhammu koja je blagorodna.

20. „Divno je, učitelju Ānanda, čudesno je kako je ta četiri puta negacije svetačkog života objavio Blaženi, onaj koji zna i vidi, koji je usavršen i potpuno probuđen… Ali, učitelju Ānanda, koja su to četiri beznadežna načina življenja svetačkog života, a objavio ih je Blaženi koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen, kakve mudar čovek svakako ne bi živeo, a ako bi ih i živeo, svakako ne bi dostigao istinski put, Dhammu koja je blagorodna?“

21. „Tako, Sandaka, neki učitelj tvrdi da je sveznajući i svevideći, da ima potpuno znanje i viđenje ovako:

’Bilo da hodam ili stojim, spavam ili sam budan, znanje i viđenje su kontinuirano, bez prekida u meni’. [7] On uđe u praznu kuću, ne dobije bilo kakvu hranu, pas ga ugrize, naiđe na divljeg slona, divljeg konja, divljeg bika, pita ženu ili muškarca za ime i iz kojeg su klana, pita za ime sela ili varoši i kako da do tamo stigne. Kada ga pitaju: ’Kako mu se to dogodi?’ on odgovara: ’Morao sam da uđem u praznu kuću i zato sam ušao u nju. Morao sam da ne dobijem hranu i zato je nisam dobio. Morao je da me ujede pas i zato me je ujeo. Morao sam da naiđem na divljeg slona, divljeg konja, divljeg bika i zato sam na njih naišao. Morao sam da pitam ženu ili muškarca za ime i iz kojeg su klana i zato sam ih pitao. Morao sam da pitam za ime sela ili varoši i kako da do tamo stignem i zato sam pitao.’

22. O tome mudar čovek ovako razmišlja: ’Ovaj dobri učitelj tvrdi da je sveznajući i svevideći, da ima potpuno znanje i viđenje… Kada ga pitaju: ’Kako mu se to dogodi?’ on odgovara: ’Morao sam… i zato sam pitao’. I tako, kada ustanovi da je taj svetački život beznadežan, on se okreće od njega i napušta ga.
 
23. To je prva vrsta beznadežnog svetačkog života koji je objavio Blaženi, onaj koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen, kakav mudar čovek svakako ne bi živeo, a ako bi ga i živeo, svakako ne bi dostigao istinski put, Dhammu koja je blagorodna.

24. I opet, Sandaka, neki učitelj je tradicionalista, usmeno predanje smatra istinom; podučava Dhammu kroz usmeno predanje, legende koje se prenose, kroz ono što je sačuvano u tekstovima. Ali kada je učitelj tradicionalista, usmeno predanje smatra istinom, nešto od toga je dobro zapamćeno, a nešto je pogrešno zapamćeno, nešto je istina, a nešto nije.

25. O tome mudar čovek ovako razmišlja: ’Ovaj dobri učitelj je tradicionalista…  nešto je istina, a nešto nije’. I tako, kada ustanovi da je taj svetački život beznadežan, on se okreće od njega i napušta ga.

26. To je druga vrsta beznadežnog svetačkog života koji je objavio Blaženi, onaj koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen…

27. I opet, Sandaka, neki učitelj je logičar, istraživač. Podučava Dhammu iskovanu logikom, koja sledi liniju istraživanja onako kako se njemu htelo. Ali kada je učitelj logičar, istraživač, nešto od toga sledi ispravnu logiku, a nešto pogrešnu logiku, nešto je istina, a nešto nije.

28. O tome mudar čovek ovako razmišlja: ’Ovaj dobri učitelj je logičar…  nešto je istina, a nešto nije’. I tako, kada ustanovi da je taj svetački život beznadežan, on se okreće od njega i napušta ga.

29. To je treća vrsta beznadežnog svetačkog života koji je objavio Blaženi, onaj koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen…

30. I opet, Sandaka, neki učitelj je tup i zbunjen. Zato što je tup i zbunjen, kada mu postave takvo i takvo pitanje, on pokušava da se iskobelja verbalnim akrobacijama i domišljanjima: ’Ja ne kažem da je to ovako. I ne kažem da je to tako. A ne kažem ni da je drugačije. Ne kažem da to nije tako. Ali niti kažem da nije tako. [8]

31. O tome mudar čovek ovako razmišlja: ’Ovaj dobri učitelj je tup i zbunjen…  [zato] pokušava da se iskobelja verbalnim akrobacijama i domišljanjima…’ I tako, kada ustanovi da je taj svetački život beznadežan, on se okreće od njega i napušta ga.

32. To je četvrta vrsta beznadežnog svetačkog života koji je objavio Blaženi, onaj koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen…

33. To su, Sandaka, četiri beznadežna načina življenja svetačkog života, a objavio ih je Blaženi koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen, kakve mudar čovek svakako ne bi živeo, a ako bi ih i živeo, svakako ne bi dostigao istinski put, Dhammu koja je blagorodna.“

34. „Divno je, učitelju Ānanda, čudesno je kako je ta četiri beznadežna načina življenja svetačkog života objavio Blaženi, onaj koji zna i vidi, koji je usavršen i potpuno probuđen… Ali, učitelju Ānanda, šta je to što učitelj tvrdi, šta on objavljuje, u čemu bi mudar čovek svakako živeo svetački život, te bi živeći dostigao istinski put, Dhammu koja je blagorodna?’“

35. „Tako se, Sandaka, Tathāgata pojavljuje u ovom svetu, dostojan poštovanja, potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, bogova i ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno  u sredini, divno na kraju; on upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život.

36. Onda kućedomaćin ili kućedomaćinov sin ili neko rođen u nekom drugom klanu čuje Dhammu. Kad čuje Dhammu on stiče poverenje u Tathāgatu. Ispunjen poverenjem, on ovako razmišlja: ' Domaćinski život je skučen, prašnjav put. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako, živeći kod kuće, praktikovati svetački život potpuno savršen, potpuno čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u beskućnike?’ A kasnije, napustivši mali ili veliki imetak, napustivši mali ili veliki krug srodnika, obrije glavu i bradu, stavi na sebe žuti ogrtač i ostavivši iz sebe domaćinski život postane beskućnik.

37. Pošto je otišao u beskućnike i prolazeći kroz monašku obuku i način života, napustivši ubijanje živih bića, on ne ubija živa bića; pošto je batinu i oružje ostavio po strani, blag i dobronameran, živi on ispunjen saosećanjem prema svim živim bićima. Napustivši uzimanje onoga što nije dato, on ne uzima ono što nije dato; uzimajući samo ono što mu se da, očekujući samo ono što mu se da, bez krađe živi on u čistoti. Napustivši necelibat, pridržava se celibata, živi odvojeno, odustavši od vulgarne prakse seksualnog snošaja.

Napustivši laganje, on ne laže; govori istinu, čvrsto se drži istine, poverljiv i pouzdan, on nije obmanjivač ovoga sveta. Napustivši zlonameran govor, ne govori zlonamerno; ne ponavlja tamo ono što je čuo ovde kako bi ove ljude zavadio sa onima, niti ponavlja ovde ono što je čuo tamo kako bi one ljude zavadio sa ovima; tako on spaja podeljene, podstiče prijateljstvo, uživa u slozi, raduje se slozi, ushićuje se slogom, govori reči koje idu na ruku slozi. Napustivši grube reči, ne izgovara grube reči; govori reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i sa njima su saglasni mnogi. Napustivši naklapanje, on ne naklapa; govori u pravo vreme, govori činjenice, govori o onome što jeste dobro, govori o Dhammi i praksi; u pravo vreme govori reči koje su vredne beleženja, razložne, umerene i korisne.

Odustao je od uništavanja semenki i biljaka. Jede samo jednom dnevno, odustao je od jela noću i izvan propisanog vremena. Odustao je od plesa, pevanja, sviranja i pozorišnih predstava. Odustao je od nošenja venaca, korišćenja mirisa i ulepšavanja balzamima. Odustao je od visokih i luksuznih ležajeva. Odustao je od primanja zlata i srebra. Odustao je od primanja sirovog zrna. Odustao je od primanja sirovog mesa. Odustao je od primanja žena i devojčica. Odustao je od primanja robova i ropkinja. Odustao je od primanja koza i ovaca. Odustao je od primanja živine i svinja. Odustao je od prihvatanja slonova, stoke i kobila. Odustao je od prihvatanja njiva i livada. Odustao je od izvršavanja tuđih naloga i prenošenja poruka. Odustao je od kupovanja i prodavanja. Odustao je od lažnih utega, lažnih metala i lažnih mera. Odustao je od varanja, obmanjivanja, podvaljivanja i lukavstva. Odustao je od ranjavanja, ubijanja, vezivanja, prepada, pljačkanja i nasilja.

38. Zadovoljan je ogrtačem koji štiti njegovo telo i dobijenom hranom koja mu utoljuje glad; gde god da krene, nosi samo ogrtač i zdelu sa sobom. Kao i ptici što su, kud god da krene, jedini teret sopstvena krila, tako je i monah zadovoljan ogrtačem koji štiti njegovo telo i dobijenom hranom koja mu utoljuje glad; gde god da krene, nosi samo ogrtač i zdelu sa sobom. Kad poseduje takvo svojstvo plemenite vrline, tada u sebi doživljava blaženstvo kojem zamerke nema.

39. Kad okom vidi oblik, on se ne vezuje za njegova obeležja i detalje. Pošto ga, ako oko ostavi bez nadzora, štetna stanja pohlepe i žalosti mogu napasti, vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima oka, preduzima obuzdavanje oka. Kada uhom čuje zvuk.. Kada nosom oseti miris… Kada jezikom osetu ukus… Kada telom dodirne neki predmet… Kada umom prepozna objekat uma, on se ne vezuje za njegova obeležja i detalje. Pošto ga, ako um ostavi bez nadzora, štetna stanja pohlepe i potištenosti mogu napasti, vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima uma, preduzima obuzdavanje uma. Kad poseduje takvu plemenitu obuzdanost čula, tada u sebi doživljava blaženstvo koje je potpuno čisto.

40. Kad odlazi i kad dolazi monah primenjuje jasno razumevanje; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, primenjuje on jasno razumevanje; kad savija i kad pruža (svoje udove), primenjuje on jasno razumevanje; kad nosi na sebi ogrtač i u ruci posudu za prošenje hrane, primenjuje on jasno razumevanje, kad jede, pije, žvaće i oseća ukus hrane, primenjuje on jasno razumevanje; kad obavlja nuždu, primenjuje on jasno razumevanje; kad hoda, stoji, sedi, leže da spava, budi se, govori i ćuti, primenjuje on jasno razumevanje.

41. Kad poseduje takva svojstva plemenite vrline i plemenitog obuzdavanja čula, kada poseduje plemenitu svesnost i jasno razumevanje, tada odlazi na osamljeno mesto: u šumu (arañña), podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, šikaru u džungli, proplanak, stog sena.

42. Kada se vrati iz sakupljanja hrane, pošto je jeo, on seda prekrštenih nogu, uspravnog tela i usredsređene pažnje. Napuštajući pohlepu za ovim svetom, on živi uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćuje od pohlepe. Napuštajući zlovolju i mržnju, on živi uma oslobođenog zlovolje, stalo mu je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćuje od zlovolje i mržnje. Napuštajući tromost i pospanost, on živi oslobođen tromosti i pospanosti, vidi svetlost, sabran i potpuno svestan; um svoj pročišćuje od tromosti i pospanosti. Napuštajući uznemirenost i kajanje, on živi neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćuje od uznemirenosti i kajanja. Napuštajući sumnju, on živi tako što je prevazišao sumnju, ne dvoumi se koja su povoljna mentalna stanja; um svoj pročišćuje od sumnje.

43. Pošto je tako napustio pet prepreka, nesavršenosti uma koje slabe mudrost, sasvim odvojen od zadovoljstava čula, odvojen od štetnih mentalnih stanja, ulazi on i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Mudar čovek bi svakako živeo svetački život sa učiteljem pod kojim dostiže tako uzvišeno stanje, te bi tako živeći dostigao istinski put, Dhammu koja je blagorodna.

44-46. I opet, sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja, ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja… Sa bleđenjem i ushićenja… ulazi on i ostaje na trećem stupnju zadubljenja… Sa napuštanjem zadovoljstva i bola… ulazi on i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja. Mudar čovek bi svakako živeo svetački život sa učiteljem pod kojim dostiže tako uzvišeno stanje…

47. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o svojim prošlim životima. Seća se on mnoštva prošlih života, to jest jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet rođenja, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset rođenja, sto rođenja, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. ’Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde’. Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja. Mudar čovek bi svakako živeo svetački život sa učiteljem pod kojim dostiže tako uzvišeno stanje…

48. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića. I vidi — uz pomoć duhovnog oka, pročišćenog i superiornog u odnosu na fizičko — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima: ’Ova bića — koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali neka druga bića — koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna stanovišta i postupala su u skladu sa tim ispravnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odredištu, na nebu’. Tako vidi — uz pomoć božanskog vida, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima. Mudar čovek bi svakako živeo svetački život sa učiteljem pod kojim dostiže tako uzvišeno stanje…

49. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o razaranju mentalnih nečistoća. Vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je patnja’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je nastanak patnje’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je prestanak patnje’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je put koji vodi do okončanja patnje’. Vidi, kao da mu je pred očima: ’Postoje mentalne nečistoće’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je nastanak mentalnih nečistoća’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je prestanak mentalnih nečistoća’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih nečistoća’.

50. Kada zna i vidi tako, um mu je oslobođen mrlje seksualne žudnje, mrlje bivanja i mrlje neznanja. Sa oslobođenjem dolazi i znanje: ’Um je oslobođen’. On tada jasno zna: 'Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više povratka u bilo koju formu bića'. Mudar čovek bi svakako živeo svetački život sa učiteljem pod kojim dostiže tako uzvišeno stanje, te bi živeći dostigao istinski put, Dhammu koja je blagorodna.“

51. „Ali, učitelju Ānanda, kada je monah arahant, iskorenio nečistoće, proživeo svetački život, učinio ono što je trebalo učiniti, odložio teret, dostigao pravi cilj, raskinuo okove bića i sebe potpuno oslobodio zahvaljujući krajnjem znanju, može li on da uživa u zadovoljstvima čula?“

„Sandaka, kada je monah arahant, iskorenio nečistoće… i sebe potpuno oslobodio zahvaljujući krajnjem znanju, on nije u stanju da učini bilo šta loše u pet slučajeva. Monah čije su nečistoće iskorenjene nije u stanju da svojevoljno liši života neko živo biće; nije u stanju da uzme ono što mu nije dato, dakle da nešto ukrade; nije u stanju da se upušta u seksualni odnos; nije u stanju da svojevoljno govori laži; nije u stanju da uživa u čulnim zadovoljstvima, gomilajući ih kao što je to činio ranije u laičkom životu. [9] Kada je monah arahant, čije su nečistoće iskorenjene… nije u stanju da učini bilo šta loše u tih pet slučajeva.“ [10]

52. „Ali, učitelju Ānanda, kada je monah arahant, iskorenio nečistoće… je li njegovo znanje i viđenje da su te nečistoće iskorenjene konstantno i bez prekida u njemu, bilo da hoda ili stoji, da je budan ili da spava?“

„Što se toga tiče, Sandaka, daću ti jedno poređenje, jer neki mudri ljudi ovde razumeju značenje izgovorenog uz pomoć poređenja. Zamisli da su nekom čoveku odsečene šake i stopala. Da li bi on znao: ’Moje šake i stopala su odsečeni’ konstantno i bez prekida, bilo da hoda ili stoji, da je budan ili da spava, ili bi on to znao samo kad bi razmišljao o toj činjenici?“

„Taj čovek, učitelju Ānanda, ne bi znao ’Moje šake i stopala su odsečeni’ konstantno i bez prekida; umesto toga, znao bi ’Moje šake i stopala su odsečeni’ samo kad bi razmišljao o toj činjenici.“

„Isto tako, Sandaka, kada je monah arahant, iskorenio nečistoće… njegovo znanje i viđenje da su te nečistoće iskorenjene nije konstantno i bez prekida u njemu, bilo da hoda ili stoji, da je budan ili da spava; umesto toga, on zna ’Moje šake i stopala su odsečeni’ samo kada razmišlja o toj činjenici.“

53. „Koliko je oslobođenih u ovom učenju i praksi, učitelju Ānanda?

„Sandaka, nema samo stotina ili dve stotine, tri stotine, četiri stotine ili pet stotina, već je daleko više slobođenih u ovom učenju i praksi.“

„Divno je, učitelju Ānanda, čudesno je to! Jer nema hvaljenja sopstvenog učenja i nema omalovažavanja učenja drugih; već postoji ovo učenje o Dhammi u svom punom obimu i toliko mnogo oslobođenih koji se pojavljuju. A ovi ađivake, ti majčini mrtvi sinovi, hvale sebe i omalovažavaju druge; i oni priznaju samo trojicu oslobođenih, a to su Nanda Vaććha, Kisa Sankićća i Makkhali Gosāla. [11]

54. Tada se lutalica Sandaka obrati okupljenima: „Hajdete, poštovani. Svetački život treba živeti pod asketom Gotamom. Nije nam lako da sada napustimo sav dobitak, čast i ugled.“

Tako je lutalica Sandaka bodrio svoje saputnike da žive svetački život predvođeni Blaženim.


Beleške

[1] Tiraććhānakatha. Mnogi prevode ovaj termin kao „životinjski razgovor“. Međutim, tiraććhāna doslovno znači „ići horizontalno“ i mada se njime označavaju životinje, Komentar za MN objašnjava da u sadašnjem kontekstu on znači razgovor koji ide „horizontalno“ ili „pod pravim uglom“ u odnosu na put koji vodi do nebeskog sveta i oslobođenja. [Natrag]

[2] „Četiri načina življenja koji su negacija svetačkog života“ (abrahmaćariyavāsa, dosl. „načini koji nisu življenje svetačkog života“) predstavljaju učenja koja u principu poništavaju perspektivu dostizanja krajnjih plodova duhovnog treninga. Kao što će sutta pokazati, njihovi zagovornici – nesaglasno njihovim sopstvenim principima – poštuju zavet celibata i upražnjavaju aksetske vežbe. „Četiri nezadovoljavajuća načina življenja svetačkog života“ (anassāsika brahmaćariya) ne podrivaju principe života u vrlini, ali takođe ne nude perspektivu dostizanja krajnjih plodova duhovnig treninga. [Natrag]

[3] Ovaj odlomak na eksplicitan način izražava premise materijalističkog stanovišta kakvo je već izloženo u MN 60.7. Samannaphala sutta takvo geldište pripisuje Ađita Lesakambalinu (DN 2.23). [Natrag]

[4] Poenta se čini u tome da čak i ako neko ne živi svetačkim životom, na kraju ipak žanje određene nagrade kao i onaj koji to čini, kako je to jasno na osnovu daljeg izlaganja. [Natrag]

[5] U Samaññaphala sutti gledište koje sledi, sve do “prostor između sedam tela” pripisuje se Pakudha Kaććayani (DN 2.26). Međutim, u toj sutti naredni deo o razrađenom sistemu klasifikacije, sve do „i budale i mudri će stići na kraj patnje“, povezan je sa gledištem o nekauzalnosti i sledi odmah nakon opisa učenja o nekauzalnosti iznetog u ovoj sutti u §13. Čitavo to gledište je tu pripisano Makkhali Gosali. Pošto postoje očigledne veze između učenja o nekauzalnosti i elemenata unutar sistema klasifikacija (na primer, referenca na „šest klasa“) i pošto je za oboje poznato da su bili karakteristični za pokret ađivaka, kojem je na čelu bio Makkhali Gosala, čini se da se ovaj sistem klasifikacija našao ovde unutar učenja o sedam tela zahvaljujući grešci pri usmenom prenošenju. Ispravna verzija bi zato bila ona koju je sačuvala Digha nikāya. Komentar sistea klasifikacije progledati u Bodhi: „The Discourse on the Fruits of Recluseship“, str. 72-77. [Natrag]

[6] Ova tvrdnja reafirmiše fatalističko gledanje na oslobođenje izloženo u §13. [Natrag]

[7] Ovo je tvrdnja đainskog učitelja Nigantha Nataputte u MN 14.17, kao i njegova i Purana Kassape u AN 9:38. Činjenica da donosi pogrešne procene i mora postavljati pitanja protivreči njegovoj tvrdnji da je sveznajući. [Natrag]

[8] Komentar za MN: Ova pozicija se naziva „jegulja“ (amarāvikkhepa) zato što učenje vrluda malo tamo, malo onamo, baš kao što jegulja zaroni i izroni iz vode, tako d aj uje nemoguće uhvatiti. U Sāmaññaphala sutti ovakva se pozicija pripisuje Sañđaya Belaṭṭhiputti (DN 2.32). Sasvim je moguće da su „jegulje“ bile grupa radikalnih skeptika, koji su dovodile u pitanje čitavu ideju apodiktičkog znanja o krajnjim stvarima. [Natrag]

[9] Komenatr za MN: Nije u stanju da skladišti hranu i druge prijatne stvari i potom u njima uživa. [Natrag]

[10] U DN 29.26 pomenute su četiri druge stvari koje arahant nije u stanju da uradi: ne može da učini bilo šta loše gonjen žudnjom, mržnjom, strahom i obmanutošću. [Natrag]

[11] O ova tri zagovornika učenja ađivaka videti MN 36.5 i belešku 5. Komentar za MN sintagmu puttamatāya puttā, „majčini mrtvi sinovi“ objašnjava ovako: I tada mu pad ena pamet misao: „Āđivake su mrtvi; njihova majka ima mrtve sinove“. [Natrag]