Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 79

Ćūla-sakuludayi sutta
Kratki govor Sakuludāyinu


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Tom prilikom lutalica Sakuludāyi boravio je na mestu gde se hrane paunovi, u parku za lutalice, zajedno sa velikom grupom lutalica.

2. Onda, kad bi jutro, Blaženi se obuče, pa uzevši svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, krete u Rāđagahu u prošenje hrane. A onda pomisli: „Još uvek je suviše rano da krenem za Rāđagahu u prošenje hrane. Kako bi bilo da odem do lutalice Sakuludāyina, u paunovom hranilištu, u parku za lutalice?“

3. Tako Blaženi otide do lutalice Sakuludāyina, na mestu gde se hrane paunovi, u parku za lutalice. Tamo je lutalica Sakuludāyi sedeo sa velikom grupom lutalica koji su pravili veliku galamu, žučno raspravljali o različitim nevažnim temama, kao što je razgovor o kraljevima i kraljevim savetnicima, razbojnicima vojskama, opasnostima, bitkama, hrani, piću, odeći, ležajima, cvetnim vencima, mirisima, rođacima, vozilima, selima, varošima, gradovima, zemljama, ženama, herojima, ulicama, izvorima, pokojnicima, raznim sitnicama, nastanku sveta, nastanku mora, jesu li stvari ovakve ili onakve. Onda lutalica Sakuludāyi opazi još izdaleka Blaženog kako dolazi. Kad ga je video, on poče da utišava okupljene ovim rečima: „Prijatelji, budite tihi; prijatelji, ne pravite buku. Evo ga dolazi asketa Gotama. Ovaj poštovani voli tišinu i hvali tišinu. Ako se utišamo, možda će poželeti da nam se pridruži.“ Na to se lutalice utišaše.

4. I Blaženi se uputi ka lutalici Sakuludāyinu, koji mu ovako reče: „Poštovani gospodine, neka Blaženi dođe! Dobrodošlica za Blaženog! Odavno Blaženi nije iskoristio priliku da ovamo dođe. Neka Blaženi sedne. Evo ovo je mesto pripremljeno za Blaženog.“

Blaženi sede na mesto koje beše pripremljeno za njega, a lutalica Sakuludāyi odabra jedno niže mesto od njega, te sede sa strane.

Kad je tako učinio, Blaženi ga upita: „Radi kakve diskusije ste se ovde okupili, Udāyine? I u kakvoj diskusiji sam vas to prekinuo?“

5. „Poštovani gospodine, ostavimo postrani diskusiju koju smo ovde vodili. Blaženi o njoj može da sluša i kasnije. Poštovani gospodine, kada ne dođem u ovu grupu, tada oni sede i pričaju o mnogim nevažnim temama. Ali kada dođem u ovu grupu, tada oni sede, gledaju u mene i razmišljaju: ’Hajde da čujemo Dhammu koju lutalica Udāyi izlaže’. Međutim, kada Blaženi dođe, tada i ja i ova grupa sedimo, gledamo u Blaženog i mislimo: ’Hajde da čujemo Dhammu koju Blaženi izlaže’.“

6. „Ako je tako, Udāyine, daj predlog o čemu da govorim.“

„Poštovani gospodine, pre neki dan pojavio se jedan koji tvrdi da je sveznajući i svevideći, da ima potpuno znanje i viđenje ovako: ’Bilo da hodam ili stojim, spavam ili sam budan, znanje i viđenje su kontinuirano, bez prekida u meni’. Kad ga upitah o prošlosti, on poče da izvrdava, skrete razgovor na drugu stranu i pokaza bes, mržnju i ogorčenje. Tada se prisetih Blaženog ovako: ’Ah, sigurno je Blaženi, sigurno je Uzvišeni taj koji je vešt u takvim stvarima’.“

„Ali Udāyine, ko beše taj koji je tvrdio da je sveznajući i svevideći… pa ipak kada si ga upitao o prošlosti, on poče da izvrdava, skrete razgovor na drugu stranu i pokaza bes, mržnju i ogorčenje?“

„To beše Nigantha Nataputta, poštovani gospodine.“

7. „Udāyine, ako bi se neko sećao mnoštva svojih prošlih života, dakle jednog rođenja, dva rođenja… u celini i do detalja, ako bi se sećao mnoštva svojih prošlih života, tada bi možda ili on mene pitao o prošlosti ili bih možda ja njega pitao o prošlosti, te bi ili on možda zadovoljio moj um svojim odgovorom na moje pitanje ili bih možda ja zadovoljio njegov um svojim odgovorom na njegovo pitanje. Ako bi neko uz pomoć duhovnog oka, pročišćenog i superiornog u odnosu na fizičko, video bića kako umiru i ponovo se rađaju i video kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna… te razumeo kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima, tada bi možda ili on mene pitao o budućnosti ili bih možda ja njega pitao o budućnosti, te bi ili on možda zadovoljio moj um svojim odgovorom na moje pitanje ili bih možda ja zadovoljio njegov um svojim odgovorom na njegovo pitanje. Ali ostavimo po strani prošlost, Udāyine, ostavimo po strani budućnost. Poučiću te Dhammi: Kada ovo postoji i ono nastaje; sa nastankom ovoga i ono nastaje. Kada ovo ne postoji, ni ono ne nastaje; sa nestankom ovoga i ono nestaje.“ [1]

8. „Poštovani gospodine, ja nisam u stanju da se setim u celini i do detalja čak ni svega što sam doživeo u ovom životu, pa kako bih se mogao setiti mnoštva svojih prošlih života, dakle jednog rođenja, dva rođenja… u celini i do detalja, kao što je to u stanju Blaženi? Ali ja nisam u stanju da vidim ni vilenjaka iz močvare, pa kako bih mogao da uz pomoć duhovnog oka, pročišćenog i superiornog u odnosu na fizičko, vidim bića kako umiru i ponovo se rađaju i vidim kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna… te razumem kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima, kao što je to u stanju Blaženi? Ali, poštovani gospodine, kada mi je Blaženi rekao: ‘Ali ostavimo po strani prošlost, Udāyine, ostavimo po strani budućnost. Poučiću te Dhammi: Kada ovo postoji i ono nastaje; sa nastankom ovoga i ono nastaje. Kada ovo ne postoji, ni ono ne nastaje; sa nestankom ovoga i ono nestaje’ – to je za mene još nejasnije. Možda bih, poštovani gospodine, mogao zadovoljiti Blaženog ako bih odgovorio na pitanje o učenju našeg učitelja.”

9. „Vrlo dobro, Udāyine, po čemu ta lepota jeste savršena lepota?“

„Poštovani gospodine, ovome podučava učenje našeg učitelja: ’Ovo je savršena lepota, ovo je savršena lepota!’“

„Ali, Udāyine, ako tome podučava učenje vašeg učitelja: ’Ovo je savršena lepota, ovo je savršena lepota!’ – koja je to savršena lepota?“

„Poštovani gospodine, ta lepota jeste savršena lepota, nju ne može da nadmaši bilo koja druga lepota, koliko god bila visoka ili uzvišena.“

10. „Ali, Udāyine, ti na taj način možeš još dugo da ideš. Kažeš: ’Poštovani gospodine, ta lepota jeste savršena lepota, nju ne može da nadmaši bilo koja druga lepota, koliko god bila visoka ili uzvišena’, pa ipak ne govoriš šta ta lepota jeste. Zamisli čoveka koji kaže: ’Zaljubljen sam u najlepšu devojku u ovoj zemlji’. A onda ga pitaju: ’Dobri čoveče, ta najlepša devojka u ovoj zemlji u koju si zaljubljen – znaš li da li je iz kaste plemića, bramana, trgovaca ili najamnika?’, a on odgovori: ’Ne znam’. Zatim ga pitaju: ’Dobri čoveče, ta najlepša devojka u ovoj zemlji u koju si zaljubljen – znaš li njezino ime ili klan? … Je li visoka, niska i srednje visine? … Da li joj je koža tamne, braon ili zlatne boje? … U kojem selu ili gradu živi?’, a on odgovori: ’Ne znam’. I na to ga pitaju: ’Dobri čoveče, da li ti to voliš devojku koju nikada nisi upoznao ili sreo?’, a on odgovori: ’Da’. Šta misliš, Udāyine, ako bi tako bilo, zar ne bi reči tog čoveka bile besmislice?“

„Svakako, poštovani gospodine, ako bi tako bilo, reči tog čoveka bile bi besmislice.“

„Ali ti isto tako, Udāyine, kažeš: ’Ta lepota jeste savršena lepota, nju ne može da nadmaši bilo koja druga lepota, koliko god bila visoka ili uzvišena’, a ipak ne kažeš šta ta lepota jeste.“

11. „Poštovani gospodine, kao što divan dragi kamen od berila, sa osam stranica, dobro izbrušen, kad leži na crvenom brokatu, svetluca, zrači i blista, takve lepote je i sopstvo [koje preživi] neoštećeno posle smrti.“ [2]

12. „Šta misliš, Udāyine? Taj divan dragi kamen od berila, sa osam stranica, dobro izbrušen, što kad leži na crvenom brokatu, svetluca, zrači i blista ili svitac u gustoj tami noći – od to dvoje, šta daje lepši i uzvišeniji sjaj?“ – „Svitac u gustoj tami noći, poštovani gospodine.“

13. „Šta misliš, Udāyine? Taj svitac u gustoj tami noći ili uljana lampa u gustoj tami noći — od to dvoje, šta daje lepši i uzvišeniji sjaj?“ – „Uljana lampa, poštovani gospodine.“

14. „Šta misliš, Udāyine? Ta uljana lampa u gustoj tami noći ili velika logorska vatra u gustoj tami noći — od to dvoje, šta daje lepši i uzvišeniji sjaj?“ – „Velika logorska vatra, poštovani gospodine.“

15. „Šta misliš, Udāyine? Ta logorska vatra u gustoj tami noći ili zvezda Severnjača pred zoru na čistom, vedrom nebu — od to dvoje, šta daje lepši i uzvišeniji sjaj?“ – „Zvezda Severnjača pred zoru na čistom, vedrom nebu, poštovani gospodine.“

16. „Šta misliš, Udāyine? Zvezda Severnjača pred zoru na čistom, vedrom nebu ili pun mesec u ponoć, na čistom, vedrom nebu, na dan predanosti — od to dvoje, šta daje lepši i uzvišeniji sjaj?“ – „Pun mesec u ponoć, na čistom, vedrom nebu, na dan predanosti, poštovani gospodine.“

17. „Šta misliš, Udāyine? Pun mesec u ponoć, na čistom, vedrom nebu, na dan predanosti ili pun sunčev disk u podne, na čistom, vedrom nebu u jesen, poslednjeg meseca kišnog perioda — od to dvoje, šta daje lepši i uzvišeniji sjaj?“ – „Pun sunčev disk u podne, na čistom, vedrom nebu u jesen, poslednjeg meseca kišnog perioda, poštovani gospodine.“

18. „Izvan toga, Udāyine, znam veoma mnogo bogova [sa čijom lepotom] sjaj sunca i meseca se ne može ni porediti, pa ipak ne kažem da nju ne može da nadmaši bilo koja druga lepota, koliko god bila visoka ili uzvišena. Ali ti, Udāyine, o toj lepoti koja je niža i inferiornija u odnosu i na jednog svica kažeš: ’Ta lepota jeste savršena lepota’, a da ne kažeš i šta ta lepota jeste.“

19. „Blaženi je okončao raspravu; Uzvišeni je okončao raspravu.“

„Ali, Udāyine, zašto tako govoriš?“

„Poštovani gospodine, učenje našeg učitelja podučava: ’Ovo je savršena lepota, ovo je savršena lepota!’ Ali kada nas je Blaženi zapitao, saterao u ćošak i propitivao o učenju našeg učitelja, mi smo ostali iznenađeni, bez reči i konfuzni.“

20. „Šta misliš, Udāyine, postoji li potpuno prijatan svet? Postoji li praktičan način da se ostvari potpuno prijatan svet?“

„Poštovani gospodine, učenje našeg učitelja podučava: ’Postoji potpuno prijatan svet. Postoji praktičan način da se ostvari potpuno prijatan svet’.“

21. „Ali, Udāyine, koji je to praktičan način da se ostvari potpuno prijatan svet?“

“Tako što, poštovani gospodine, napustivši ubijanje živih bića, čovek odustane od ubijanja živih bića; napustivši uzimanje onoga što nije dato, čovek odustane od uzimanja onoga što mu nije dato; napustivši nedolične seksualne odnose, čovek ne stupa u nedolične seksualne odnose; napustivši laž, čovek ne laže; ili isto tako preduzima neku od asketskih praksi. To je praktičan način da se ostvari potpuno prijatan svet.“

22. “Šta misliš, Udāyine, u situaciji kada napusti ubijanje živih bića i odustane od ubijanja živih bića, da li njegovo sopstvo oseća samo zadovoljstvo ili i zadovoljstvo i bol?”

“I zadovoljstvo i bol, gospodine.”

“Šta misliš, Udāyine? U situaciji kada napusti uzimanje onoga što nije dato i odustane od uzimanja onoga što mu nije dato… u situaciji kada napusti nedolične seksualne odnose i ne stupa u nedolične seksualne odnose… u situaciji kada napusti laž i više ne laže, da li njegovo sopstvo oseća samo zadovoljstvo ili i zadovoljstvo i bol?”

“I zadovoljstvo i bol, gospodine.”

“Šta misliš, Udāyine? U situaciji kada preduzima neku od asketskih praksi, da li njegovo sopstvo oseća samo zadovoljstvo ili i zadovoljstvo i bol?”

“I zadovoljstvo i bol, poštovani gospodine.”

“A šta misliš, Udāyine? Da li se potpuno prijatan svet ostvaruje tako što sledimo put mešavine zadovoljstva i bola?“

23. „Blaženi je okončao raspravu; Uzvišeni je okončao raspravu.“

„Ali, Udāyine, zašto tako govoriš?“

„Poštovani gospodine, učenje našeg učitelja podučava: ’Postoji potpuno prijatan svet. Postoji praktičan način da se ostvari potpuno prijatan svet’. Ali kada nas je Blaženi zapitao, saterao u ćošak i propitivao o učenju našeg učitelja, mi smo ostali iznenađeni, bez reči i konfuzni. Ako zaista stoje stvari, poštovani gospodine, postoji li potpuno prijatan svet? Postoji li praktičan način da se ostvari potpuno prijatan svet?“

24. „Postoji potpuno prijatan svet. Udāyine; postoji praktičan način da se ostvari potpuno prijatan svet.“

„Poštovani gospodine, koji je to praktičan način da se ostvari potpuno prijatan svet?“

25. „Tako, Udāyine, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja… Sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja, ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja… na trećem stupnju zadubljenja… To je praktičan način da se ostvari potpuno prijatan svet.“

„Poštovani gospodine, to nije praktičan način da se ostvari potpuno prijatan svet; na toj tački potpuno prijatan svet je već ostvaren.“

„Udāyine, na toj tački potpuno prijatan svet još nije ostvaren; to je tek praktičan način da se ostvari potpuno prijatan svet.“

26. Kad ovo bi rečeno, okupljeni oko lutalice Sakuludāyina povikaše: „Izgubljeni smo zajedno sa učenjem našeg učitelja! Izgubljeni smo zajedno sa učenjem našeg učitelja! Ne znamo za bilo šta više od toga!“ [3]

Na to ih lutalica Sakuludāyi utiša i upita Blaženog:

27. „Poštovani gospodine, na kojoj tački je potpuno prijatan svet ostvaren’“

„Tako, Udāyine, sa napuštanjem zadovoljstva i bola — kao i sa ranijim nestankom radosti i žalosti – monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista sabranost zasnovana na spokojstvu. On tu boravi sa onim božanstvima koja su se uzdigla u jedan potpuno prijatan svet, te razgovara sa njima. [4] Na toj tački je potpuno prijatan svet ostvaren.“

28. „Poštovani gospodine, monasi sigurno žive svetačkim životom predvođeni Blaženim zato da bi za sebe ostvarili potpuno prijatan svet.“

“Monasi ne žive svetačkim životom predvođeni mnome zato da bi za sebe ostvarili potpuno prijatan svet. Postoje druga stanja, Udāyine, viša i mnogo plemenitija [od toga] i monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome da bi njih ostvarili.“

„A koja su viša i mnogo plemenitija, poštovani gospodine, zbog čijeg ostvarenja monasi žive svetačkim životom predvođeni Blaženim?“

29. „Tako se, Udāyine, Tathāgata pojavljuje u ovom svetu dostojan poštovanja, potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, bogova i ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno  u sredini, divno na kraju; on upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život.

30. Onda kućedomaćin ili kućedomaćinov sin ili neko rođen u nekom drugom klanu čuje Dhammu. Kad čuje Dhammu on stiče poverenje u Tathāgatu. Ispunjen poverenjem, on ovako razmišlja: ' Domaćinski život je skučen, prašnjav put. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako, živeći kod kuće, praktikovati svetački život potpuno savršen, potpuno čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u beskućnike?’ A kasnije, napustivši mali ili veliki imetak, napustivši mali ili veliki krug srodnika, obrije glavu i bradu, stavi na sebe žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život postane beskućnik.

31. Pošto je otišao u beskućnike i prolazeći kroz monašku obuku i način života, napustivši ubijanje živih bića, on ne ubija živa bića; pošto je batinu i oružje ostavio po strani, blag i dobronameran, živi on ispunjen saosećanjem prema svim živim bićima. Napustivši uzimanje onoga što nije dato, on ne uzima ono što nije dato; uzimajući samo ono što mu se da, očekujući samo ono što mu se da, bez krađe živi on u čistoti. Napustivši necelibat, pridržava se celibata, živi odvojeno, odustavši od vulgarne prakse seksualnog snošaja.

Napustivši laganje, on ne laže; govori istinu, čvrsto se drži istine, poverljiv i pouzdan, on nije obmanjivač ovoga sveta. Napustivši zlonameran govor, ne govori zlonamerno; ne ponavlja tamo ono što je čuo ovde kako bi ove ljude zavadio sa onima, niti ponavlja ovde ono što je čuo tamo kako bi one ljude zavadio sa ovima; tako on spaja podeljene, podstiče prijateljstvo, uživa u slozi, raduje se slozi, ushićuje se slogom, govori reči koje idu na ruku slozi. Napustivši grube reči, ne izgovara grube reči; govori reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i sa njima su saglasni mnogi. Napustivši naklapanje, on ne naklapa; govori u pravo vreme, govori činjenice, govori o onome što jeste dobro, govori o Dhammi i praksi; u pravo vreme govori reči koje su vredne beleženja, razložne, umerene i korisne.

Odustao je od uništavanja semenki i biljaka. Jede samo jednom dnevno, odustao je od jela noću i izvan propisanog vremena. Odustao je od plesa, pevanja, sviranja i pozorišnih predstava. Odustao je od nošenja venaca, korišćenja mirisa i ulepšavanja balzamima. Odustao je od visokih i luksuznih ležajeva. Odustao je od primanja zlata i srebra. Odustao je od primanja sirovog zrna. Odustao je od primanja sirovog mesa. Odustao je od primanja žena i devojčica. Odustao je od primanja robova i ropkinja. Odustao je od primanja koza i ovaca. Odustao je od primanja živine i svinja. Odustao je od prihvatanja slonova, stoke i kobila. Odustao je od prihvatanja njiva i livada. Odustao je od izvršavanja tuđih naloga i prenošenja poruka. Odustao je od kupovanja i prodavanja. Odustao je od lažnih utega, lažnih metala i lažnih mera. Odustao je od varanja, obmanjivanja, podvaljivanja i lukavstva. Odustao je od ranjavanja, ubijanja, vezivanja, prepada, pljačkanja i nasilja.

32. Zadovoljan je ogrtačem koji štiti njegovo telo i dobijenom hranom koja mu utoljuje glad; gde god da krene, nosi samo ogrtač i zdelu sa sobom. Kao i ptici što su, kud god da krene, jedini teret sopstvena krila, tako je i monah zadovoljan ogrtačem koji štiti njegovo telo i dobijenom hranom koja mu utoljuje glad; gde god da krene, nosi samo ogrtač i zdelu sa sobom. Kad poseduje takvo svojstvo plemenite vrline, tada u sebi doživljava blaženstvo kojem zamerke nema.

33. Kad okom vidi oblik, on se ne vezuje za njegova obeležja i detalje. Pošto ga, ako oko ostavi bez nadzora, štetna stanja pohlepe i žalosti mogu napasti, vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima oka, preduzima obuzdavanje oka. Kada uhom čuje zvuk.. Kada nosom oseti miris… Kada jezikom oseti ukus… Kada telom dodirne neki predmet… Kada umom prepozna objekat uma, on se ne vezuje za njegova obeležja i detalje. Pošto ga, ako um ostavi bez nadzora, štetna stanja pohlepe i potištenosti mogu napasti, vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima uma, preduzima obuzdavanje uma. Kad poseduje takvu plemenitu obuzdanost čula, tada u sebi doživljava blaženstvo koje je potpuno čisto.

34. Kad odlazi i kad dolazi monah primenjuje jasno razumevanje; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, primenjuje on jasno razumevanje; kad savija i kad pruža (svoje udove), primenjuje on jasno razumevanje; kad nosi na sebi ogrtač i u ruci posudu za prošenje hrane, primenjuje on jasno razumevanje, kad jede, pije, žvaće i oseća ukus hrane, primenjuje on jasno razumevanje; kad obavlja nuždu, primenjuje on jasno razumevanje; kad hoda, stoji, sedi, leže da spava, budi se, govori i ćuti, primenjuje on jasno razumevanje.

35. Kad poseduje takva svojstva plemenite vrline i plemenitog obuzdavanja čula, kada poseduje plemenitu svesnost i jasno razumevanje, tada odlazi na osamljeno mesto: u šumu (arañña), podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, šikaru u džungli, proplanak, stog sena.

36. Kada se vrati iz sakupljanja hrane, pošto je jeo, on seda prekrštenih nogu, uspravnog tela i usredsređene pažnje. Napuštajući pohlepu za ovim svetom, on živi uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćuje od pohlepe. Napuštajući zlovolju i mržnju, on živi uma oslobođenog zlovolje, stalo mu je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćuje od zlovolje i mržnje. Napuštajući tromost i pospanost, on živi oslobođen tromosti i pospanosti, vidi svetlost, sabran i potpuno svestan; um svoj pročišćuje od tromosti i pospanosti. Napuštajući uznemirenost i kajanje, on živi neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćuje od uznemirenosti i kajanja. Napuštajući sumnju, on živi tako što je prevazišao sumnju, ne dvoumi se koja su povoljna mentalna stanja; um svoj pročišćuje od sumnje.

37. Pošto je tako napustio tih pet prepreka, nedostataka uma koji slabe mudrost, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja… To je, Udāyine, više i mnogo plemenitije stanje, zbog čijeg ostvarenja monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome.

38-40. I opet, sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja, ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja… na trećem stupnju zadubljenja… na četvrtom stupnju zadubljenja. To je takođe, Udāyine, više i mnogo plemenitije stanje, zbog čijeg ostvarenja monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome.

41. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o svojim prošlim životima. Seća se on mnoštva prošlih života, to jest jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet rođenja, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset rođenja, sto rođenja, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. ’Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde’. Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja. To je takođe, Udāyine, više i mnogo plemenitije stanje, zbog čijeg ostvarenja monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome.

42. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića. I vidi — uz pomoć duhovnog oka, pročišćenog i superiornog u odnosu na fizičko — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima: ’Ova bića — koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali neka druga bića — koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna stanovišta i postupala su u skladu sa tim ispravnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odredištu, na nebu’. Tako vidi — uz pomoć božanskog vida, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima. To je takođe, Udāyine, više i mnogo plemenitije stanje, zbog čijeg ostvarenja monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome.

43. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o razaranju mentalnih nečistoća. Vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je patnja’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je nastanak patnje’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je prestanak patnje’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je put koji vodi do okončanja patnje’. Vidi, kao da mu je pred očima: ’Postoje mentalne nečistoće’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je nastanak mentalnih nečistoća’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je prestanak mentalnih nečistoća’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih nečistoća’. To je takođe, Udāyine, više i mnogo plemenitije stanje, zbog čijeg ostvarenja monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome.

44. Kad zna tako, kada vidi tako, njegov um biva oslobođen izliva čulnosti, oslobođen izliva bivanja, oslobođen izliva neznanja. Sa ovim oslobađanjem javlja se znanje: ’Oslobođen sam’. On tada jasno zna: 'Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više povratka u bilo koju formu bića'. To je takođe, Udāyine, više i mnogo plemenitije stanje, zbog čijeg ostvarenja monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome.

To su, Udāyine, viša i mnogo plemenitija stanja, zbog čijeg ostvarenja monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome.“

45. Kada ovo bi rečeno, lutalica Sakuludāyi reče Blaženome: „Odlično, poštovani gospodine! Odlično! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu kao utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha kao utočište. Želeo bih, poštovani gospodine, da postanem iskušenik predvođen Blaženim, želeo bih da primim puno zaređenje predvođen Blaženim.“

46. Kada ovo bi rečeno, okupljeni oko lutalice Sakuludāyina mu se obratiše: „Učitelju Udāyine, ne živi svetačkim životom predvođen asketom Gotamom. Bio si učitelj, učitelju Udāyine, ne živi sada kao učenik. Za učitelja Udāyina bi to bilo kao da pozlaćen bokal postane obična tikva. Učitelju Udāyine, ne živi svetačkim životom predvođen asketom Gotamom. Bio si učitelj, učitelju Udāyine, ne živi sada kao učenik.“

Tako su okupljeni sprečili lutalicu Sakuludāyina da živi svetačkim životom predvođen asketom Gotamom. [5]


Beleške

[1] Videti MN 38, beleška 7. [Natrag]

[2] Evaṃ vaṇṇo attā hoti arogo paraṃ maraṇā. Reč arogo, koja obično znači “zdrav”, ovde bi trebalo razumeti u značenju “trajan”. Komentar za MN kaže da on govori misleći na preporađanje u nebeskom Svetu blistave slave, objektivnom pandanu trećem zadubljenju, o kojem je čuo a da ga zapravo nije dostigao. Njegovo gledište čini se pripada grupi opisanoj u MN 102.3. [Natrag]

[3] Komentar za MN objašnjava da su oni znali kako su se u prošlosti meditanti pripremali uz pomoć kasina, dostizali treće zadubljenje i preporađali se u nebeskom svetu Blistave slave. Ali kako je vreme prolazilo, ovaj pripremni rad sa kasninama više niko nije znao šta znači, te meditanti nisu bili u stanju da dostignu treće zadubljenje. Lutalice su naučile tek toliko da „potpuno prijatan svet“ postoji, a da pet kvaliteta pomenutih u §21 jesu „praktičan način“ da se do njega stigne. Nisu znali za potpuno prijatan svet viši od trećeg zadubljenja, niti za praktičan način viši od tih pet kvaliteta. [Natrag]

[4] Komentar za MN: Pošto je dosegao četvrto zadubljenje, uz pomoć natprirodne snage odlazi on do sveta Blistave slave i tamo razgovara sa božanstvima. [Natrag]

[5] Komentar za MN objašnjava da je u prethodnom životu, kao monah u vreme Bude Kassape, on ubedio nekog monaha da se vrati laičkom životu, kako bi nasledio njegov ogrtač i prosjačku zdelu. Ta loša kamma sprečila ga je da postane budistički monah u ovom životu. No, Buda ga je podučio u dva duga govora, kako bi mu obezbedio šansu za budući napredak. U vreme kralja Asoke postao je arahant pod imenom Assagutta thera i isticao se praksom prijateljske ljubavi. [Natrag]