Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 80

Vekhanassa sutta
Govor Vekhanassi


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.

2. Onda lutalica Vekhnassa dođe do Blaženog i pozdravi se sa njim. [1] Kad ovaj učtivi i prijateljski razgovor bi okončan, stade on sa strane i u prisustvu Blaženog reče ovo nadahnut:

„Ovo je savršena lepota, ovo je savršena lepota!“

„Ali, Kaććana, [2] zašto to kažeš: ’Ovo je savršena lepota, ovo je savršena lepota!’? Koja je ta savršena lepota?“

„Učitelju Gotama, ta lepota jeste savršena lepota, nju ne može da nadmaši bilo koja druga lepota, koliko god bila visoka ili uzvišena.“

„Ali, Kaććana, šta je ta lepota koju ne može da nadmaši bilo koja druga lepota, koliko god bila visoka ili uzvišena?”

“Učitelju Gotama, ta lepota jeste savršena lepota, nju ne može da nadmaši bilo koja druga lepota, koliko god bila visoka ili uzvišena.“

3. „Ali, Kaććana, ti na taj način možeš još dugo da ideš. Kažeš: ’Poštovani gospodine, ta lepota jeste savršena lepota, nju ne može da nadmaši bilo koja druga lepota, koliko god bila visoka ili uzvišena’, pa ipak ne govoriš šta ta lepota jeste. Zamisli čoveka koji kaže: ’Zaljubljen sam u najlepšu devojku u ovoj zemlji’. A onda ga pitaju: ’Dobri čoveče, ta najlepša devojka u ovoj zemlji u koju si zaljubljen – znaš li da li je iz kaste plemića, bramana, trgovaca ili najamnika?’, a on odgovori: ’Ne znam’. Zatim ga pitaju: ’Dobri čoveče, ta najlepša devojka u ovoj zemlji u koju si zaljubljen – znaš li njezino ime ili klan? … Je li visoka, niska ili srednje visine? … Da li joj je koža tamne, braon ili zlatne boje? … U kojem selu ili gradu živi?’, a on odgovori:: ’Ne znam’. I na kraju ga pitaju: ’Dobri čoveče, da li ti to voliš devojku koju nikada nisi upoznao ili sreo?’, a on odgovori: ’Da’. Šta misliš, Udāyine, ako bi tako bilo, zar ne bi reči tog čoveka bile besmislice?“

„Svakako, poštovani gospodine, ako bi tako bilo, reči tog čoveka bile bi besmislice.“

„Ali ti isto tako, Kaććana, kažeš: ’Ta lepota jeste savršena lepota, nju ne može da nadmaši bilo koja druga lepota, koliko god bila visoka ili uzvišena’, a ipak ne kažeš šta ta lepota jeste.“

4. „Poštovani gospodine, kao što divan dragi kamen od berila, sa osam stranica, dobro izbrušen, kad leži na crvenom brokatu, svetluca, zrači i blista, takve lepote je i sopstvo [koje preživi] neoštećeno posle smrti.“

5. „Šta misliš, Kaććana? Taj divan dragi kamen od berila, sa osam stranica, dobro izbrušen, što kad leži na crvenom brokatu, svetluca, zrači i blista ili svitac u gustoj tami noći – od to dvoje, šta daje lepši i uzvišeniji sjaj?“ – „Svitac u gustoj tami noći, poštovani gospodine.“

6. „Šta misliš, Kaććana? Taj svitac u gustoj tami noći ili uljana lampa u gustoj tami noći — od to dvoje, šta daje lepši i uzvišeniji sjaj?“ – „Uljana lampa, poštovani gospodine.“

7. „Šta misliš, Kaććana? Ta uljana lampa u gustoj tami noći ili velika logorska vatra u gustoj tami noći — od to dvoje, šta daje lepši i uzvišeniji sjaj?“ – „Velika logorska vatra, poštovani gospodine.“

8. „Šta misliš, Kaććana? Ta logorska vatra u gustoj tami noći ili zvezda Severnjača pred zoru na čistom, vedrom nebu — od to dvoje, šta daje lepši i uzvišeniji sjaj?“ – „Zvezda Severnjača pred zoru na čistom, vedrom nebu, poštovani gospodine.“

9. „Šta misliš, Kaććana? Zvezda Severnjača pred zoru na čistom, vedrom nebu ili pun mesec u ponoć, na čistom, vedrom nebu, na dan predanosti — od to dvoje, šta daje lepši i uzvišeniji sjaj?“ – „Pun mesec u ponoć, na čistom, vedrom nebu, na dan predanosti, poštovani gospodine.“

10. „Šta misliš, Kaććana? Pun mesec u ponoć, na čistom, vedrom nebu, na dan predanosti ili pun sunčev disk u podne, na čistom, vedrom nebu u jesen, poslednjeg meseca kišnog perioda — od to dvoje, šta daje lepši i uzvišeniji sjaj?“ – „Pun sunčev disk u podne, na čistom, vedrom nebu u jesen, poslednjeg meseca kišnog perioda, poštovani gospodine.“

11. „Izvan toga, Kaććana, znam veoma mnogo bogova [sa čijom lepotom] sjaj sunca i meseca se ne može ni porediti, pa ipak ne kažem da nju ne može da nadmaši bilo koja druga lepota, koliko god bila visoka ili uzvišena. Ali ti, Udāyine, o toj lepoti koja je niža i inferiornija u odnosu i na jednog svica kažeš: ’Ta lepota jeste savršena lepota’, a da ne kažeš i šta ta lepota jeste.

12. Kaććana, postoji pet struna čulnog zadovoljstava. [3] Kojih pet? Oblici dostupni oku za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa čulnom željom i podsticajni za žudnju. Zvuci dostupni uhu… Mirisi dostupni nosu… Ukusi dostupni jeziku… Dodiri dostupni telu za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa čulnom željom i podsticajni za žudnju. To je pet struna zadovoljstava čula.

13. A sada, Kaććana, zadovoljstvo i radost koji se jave na osnovu tih pet struna čulnog zadovoljstva se nazivaju čulno zadovoljstvo. Tako čulno zadovoljstvo [nastaje] na osnovu čulnog zadovoljstva, ali iza čulnih zadovoljstava postoji zadovoljstvo više nego što je to čulno i za njega se kaže da je najviše među njima.“ [4]

14. Kad ovo bi rečeno, lutalica Vekhanassa reče: „Odlično je, učitelju Gotamo, čudesno je kako je učitelj Gotama to dobro izrekao: ’Tako čulno zadovoljstvo [nastaje] na osnovu čulnog zadovoljstva, ali iza čulnih zadovoljstava postoji zadovoljstvo više nego što je to čulno i za njega se kaže da je najviše među njima’.“

„Kaććana, za tebe koji imaš drugo gledište, prihvataš drugo učenje, odobravaš drugo učenje, sprovodiš drugu praksu, slediš drugog učitelja, teško je da znaš šta je čulno ili šta je čulno zadovoljstvo ili šta je više nego što je to čulno. Ali oni monasi koji su arahanti, potpuno pročišćeni, koji su proživeli svetački život, učinili ono što treba učiniti, odložili teret, dostigli krajnji cilj, raskinuli sve okove bića i potpuno su oslobođeni krajnjim znanjem – oni su ti koji bi znali šta je čulno ili šta je čulno zadovoljstvo ili šta je više nego što je to čulno.“

15. Kada ovo bi rečeno, lutalica Vekhanassa bi ljut i nezadovoljan, te poče da grdi, omalovažava i protivreči Blaženom ovim rečima: „Asketa Gotama će biti poražen“. Onda reče Blaženome: „Dakle postoje askete i bramani koji, iako ne znaju prošlost i nisu videli budućnost, ipak tvrde: ’Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više povratka u bilo koju formu bića’. Za to što govore se ispostavlja da je smešno; ispostavlja se da je obično naklapanje, prazno i šuplje.“

16.  Ali bilo koji asketa i braman, iako ne zna prošlost i nije video budućnost, ipak tvrdi: ’Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više povratka u bilo koju formu bića’, njega je moguće pobiti u skladu sa Dhammom. Umesto toga, neka prošlost bude, Kaććana, i neka budućnost bude. Neka mudar čovek dođe, onaj ko je pošten i iskren, čestiti čovek. Ja ga upućujem, ja ga podučavam Dhammi na takav način da ako vežba onako kako je podučen, on će uskoro na osnovu sopstvenog ikustva videti: ’Dakle, zaista, postoji oslobođenje od okova, a to je od okova neznanja’. Zamisli, Kaććana, malo dete kako leži potrbuške, vezano čvrstim vezama [za sva četiri uda], a petim oko vrata; kasnije, pošto poraste i ojača, te veze se olabave, tada bi on znao: ’Slobodan sam’ i ne bi više imao veze oko ruku i nogu. Isto tako, neka mudar čovek dođe… ’Dakle, zaista, postoji oslobođenje od okova, a to je od okova neznanja’.“

17. Kada ovo bi rečeno, lutalica Vekhanassa reče Blaženom: „Odlično, učitelju Gotamo! Odlično, učitelju Gotamo! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!“


Beleške

[1] Komentar za MN kaže da je Vekhanassa bio Sakuludāyinov učitelj, koji je potom prihvatio Budino učenje. Kako se to dogodilo opisano je u Ćula-Sakuludāyi sutti (MN 79). [Natrag]

[2] Buda ovde sagovornika oslovljava po imenu klana kojem pripada, Kaććana. [Natrag]

[3] Komentar za MN: Iako je bio lutalica, bio je vrlo vezan za čulna zadovoljstva. Buda je izložio ovo učenje kako bi ga naveo da uvidi tu snažnu vezanost, te bi mu tako ovaj govor bio od koristi. [Natrag]

[4] Rečenica na pāliju ima oblik zagonetke, te je prevod ovde tek približan. Komentar za MN objašnjava da „zadovoljstvo veće od čulnog“ (ili „najvećeg čulnog zadovoljstva“ kāmaggasukhaṃ) jeste nibbāna. [Natrag]