Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 81

Ghaṭīkāra sutta
Grnčar Ghaṭīkāra


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi živeo u zemlji Kosala, zajedno sa velikom grupom monaha.

2. Onda se, idući glavnim putem, na jednom mestu Blaženi osmehnuo. A poštovani Ānanda pomisli: „Šta je razlog, šta je uzrok da se Blaženi osmehnuo? Tathāgate se ne osmehuje bez razloga.“ I tako on prebaci gornji ogrtač preko jednog ramena i sklopivši ruke s poštovanjem prema Blaženome, upita ga: „Poštovani gospodine, šta je razlog, šta je uzrok da se Blaženi osmehnuo? Tathāgate se ne osmehuje bez razloga.“

3. „Jednom davno, Ānanda, na ovom mestu nalazio se prosperitetan i užurban trgovački grad po imenu Vebhaḷinga, veliki grad, prepun ljudi. A Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, živeo je blizu trgovačkog grada Vebhaḷinge. Tu je, zapravo, Blaženi Kassapa, potpuno probuđeni, imao svoj manastir; tu je, zapravo, Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, boravio i podučavao monašku zajednicu.“

4. Na to poštovani Ānanda savi svoj od krpa sašiveni gornji ogrtač na četvoro i položivši ga na zemlju, reče Blaženome: „Onda, poštovani gospodine, neka Blaženi izvoli sesti. Tako će ovo mesto koristiti dvojica plemenitih i potpuno probuđenih.“

Blaženi sede na pripremljeno mesto i obrati se Ānandi ovim rečima:

5. „Jednom davno, Ānanda, na ovom mestu nalazio se prosperitetan i užurban trgovački grad po imenu Vebhaḷinga, veliki grad, prepun ljudi. A Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, živeo je blizu trgovačkog grada Vebhaḷinge. Tu je, zapravo, Blaženi Kassapa, potpuno probuđeni, imao svoj manastir; tu je, zapravo, Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, boravio i podučavao monašku zajednicu.

6. U Vebhaḷingi je Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, imao je kao svoga pokrovitelja, kao svoga glavnog pokrovitelja, grnčara po imenu Ghaṭīkāra. Taj grnčar Ghaṭīkāra je kao prijatelja, kao svog bliskog prijatelja, imao bramanskog učenika po imenu Đotipāla. [1]

Jednoga dana grnčar Ghaṭīkāra obrati se bramanskom učeniku Đotipāli ovim rečima: ’Dragi moj Đotipāla, hajdemo da vidimo Budu Kassapu, plemenitog i potpuno probuđenog. Mislim da je dobro videti Blaženog, plemenitog i potpuno probuđenoga.’ Bramanski učenik Đotipāla odgovori: ’Nikako, dragi moj Ghaṭīkāra, kakva je korist videti tog ćelavog lutalicu?’

Po drugi i po treći put grnčar Ghaṭīkāra reče: ’Dragi moj Đotipāla, hajdemo da vidimo Blaženog Kassapu, plemenitog i potpuno probuđenog. Mislim da je dobro videti Blaženog, plemenitog i potpuno probuđenoga.’ Po drugi i po treći put bramanski učenik Đotipāla odgovori: ’Nikako, dragi moj Ghaṭīkāra, kakva je korist videti tog ćelavog lutalicu?’ – ’Ako je tako, dragi moj Đotipāla, uzmimo onda sunđer i sapun, te hajdemo na reku da se okupamo.’ – ’Vrlo dobro’, odgovori Đotipāla.

7. I tako grnčar Ghaṭīkāra i branski student Đotipāla uzeše sunđer i sapun, te odoše na reku da se okupaju. Kad su stigli, Ghaṭīkāra reče Đotipāli: ’Dragi moj Đotipāla, u blizini je manastir Blaženog Kassape, plemenitog i potpuno probuđenoga. Hajdemo da vidimo Blaženog Kassapu, plemenitog i potpuno probuđenog. Mislim da je dobro videti Blaženog, plemenitog i potpuno probuđenoga.’ Đotipāla odgovori: ’Nikako, dragi moj Ghaṭīkāra, kakva je korist videti tog ćelavog lutalicu?’

Po drugi i po treći put grnčar Ghaṭīkāra reče: ’Dragi moj Đotipāla, u blizini je manastir Blaženog Kassape…’ Po drugi i po treći put bramanski učenik Đotipāla odgovori: ’Nikako, dragi moj Ghaṭīkāra, kakva je korist videti tog ćelavog lutalicu?’ [2]

8. Na to grnčar Ghaṭīkāra uhvati bramanskog učenika Đotipālu za pojas i reče: ’Dragi moj Đotipāla, u blizini je manastir Blaženog Kassape, plemenitog i potpuno probuđenoga. Hajdemo da vidimo Blaženog Kassapu, plemenitog i potpuno probuđenog. Mislim da je dobro videti Blaženog, plemenitog i potpuno probuđenoga.’ A bramanski učenik Đotipāla otrgnu svoj pojas i reče: ’Nikako, dragi moj Ghaṭīkāra, kakva je korist videti tog ćelavog lutalicu?’

9. I tako, kada je bramanski učenik Đotipāla oprao glavu, grnčar Ghaṭīkāra ga uhvati za kosu i reče: [3] ’Dragi moj Đotipāla, u blizini je manastir Blaženog Kassape, plemenitog i potpuno probuđenoga. Hajdemo da vidimo Blaženog Kassapu, plemenitog i potpuno probuđenog. Mislim da je dobro videti Blaženog, plemenitog i potpuno probuđenoga.’

Na to bramanski učenik Đotipāla pomisli: 'Čudno je, neobično je da ovaj grnčar Ghaṭīkāra, koji je drugačijeg porekla, i pomisli da me zgrabi za kosu dok smo se kupali! Mora da u tome ima nečega.' I reče grnčaru Ghaṭīkāri: 'I na to si spreman, dragi moj Ghaṭīkāra?' – 'I na to sam spreman, dragi moj Đotipāla, jer mislim da je dobro videti Blaženog, plemenitog i potpuno probuđenoga.’ – 'Onda me, dragi moj Ghaṭīkāra, pusti. I hajdemo da ga posetimo.'

10. Tako grnčar Ghaṭīkāra i bramanski učenik Đotipāla odoše do Blaženog Kassape, plemenitog i potpuno probuđenoga. Pošto mu se poklonio, Ghaṭīkāra sede sa strane, dok se Đotipala pozdravio sa njim, a kada je ovaj učtiv i prijateljski razgovor bio završen, takođe sede sa strane. Ghaṭīkāra tada reče Blaženom Kassapi, plemenitom i potpuno probuđenom: ’Poštovani gospodine, ovo je bramanski učenik Đotipāla, moj prijatelj, moj bliski prijatelj. Neka ga Blaženi poduči Dhammi.’

Na to je Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, uputio, nadahnuo, obodrio i ohrabrio grnčara Ghaṭīkāru i bramanskog učenika Đotipālu svoji izlaganjem o Dhammi. Kada je to izlaganje bilo završeno, ushićeni i obradovani rečima Blaženog Kassape, oni ustadoše sa svog mesta i pošto su se poklonili Blaženom Kassapi, plemenitom i potpuno probuđenom, otidoše, pazeći da im on ostane sa desne strane.

11. Potom Đotipāla upita Ghaṭīkāru: ’Sada kada si čuo Dhammu, dragi moj Ghaṭīkāra, zašto ne napustiš dom i odeš u beskućnike?’ – ’Dragi moj Đotipāla, zar ne znaš da se staram o slepim i starim roditeljima?’ – ’Ako je tako, dragi moj Ghaṭīkāra, onda ću ja napustiti dom i otići u beskućnike.’

12. I tako grnčar Ghaṭīkāra i bramanski učenik Đotipāla odoše do Blaženog Kassape, plemenitog i potpuno probuđenog, Pošto su mu se poklonili, sedoše sa strane i grnčar Ghaṭīkāra reče Blaženom Kassapi, plemenitom i potpuno probuđenom: 'Poštovani gospodine, ovo je bramanski učenik Đotipāla, moj prijatelj, moj bliski prijatelj. Neka ga Blaženi zaredi.' I bramanski učenik Đotipāla primi zaređenje od Blaženog Kassape, plemenitog i potpuno probuđenog, te primi i potpuno zaređenje. [4]

13. I ne zadugo pošto je bramanski učenik Đotipāla primio potpuno zaređenje, pola meseca pošto je primio potpuno zaređenje, Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, ostavši u Vebhaḷingi koliko mu je bilo volja, krete dalje u pravcu Benaresa. I malo pomalo, stiže on na kraju do Benaresa, te se smesti u parku jelena, u Isipatani.

14. A Kiki, kralj Kasija, doču: 'Čini se da je Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, stigao u Benares i živi u parku jelena, u Isipatani.' Na to on naredi da se pripremi povorka kočija, te popevši se na jednu od njih izveze se iz Benaresa uz svu kraljevsku pompu, kako bi sreo Blaženog Kassapu, plemenitog i potpuno probuđenog. Vozio se sve dok je moglo da se ide kočijom, a onda siđe i krete peške do Blaženoga Kassape, plemenitog i potpuno probuđenog. Pošto mu se poklonio, sede sa strane, a Blaženi Kassapa, plemenit i potpuno probuđen, uputi, podstaknu, obodri i ohrabri Kikija, kralja Kasija, svojim govorom o Dhammi.

15. Kad govor bi završen, Kiki, kralj Kasija, reče: ’Poštovani gospodine, molim Blaženog da zajedno sa monasima koji ga prate, prihvati da ruča sutra u mome domu’. A Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, prihvati ćutke njegov poziv. Razumevši da je Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, prihvatio njegov poziv, on ustade sa mesta na kojem je sedeo, pokloni mu se, te pazeći da mu Blaženi ostane sa desne strane, otide.

16. I tako, u zoru, Kiki, kralj Kasija, naredi da se u njegovom domu pripreme različita ukusna jela – najbolji pirinač zajedno sa mnoštvom preliva i karija – te kad je sve bilo spremno, dojavi Blaženom Kassapi, plemenitom i potpuno probuđenom, ovako: 'Vreme je, poštovani gospodine, obed je spreman'.

17. I pošto beše jutro, Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, obuče se, uze prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te otide praćen grupom monaha do doma Kikija, kralja Kasija i sede na unapred pripremljeno mesto. A Kiku, kralj Kasija, lično je služio i nahranio monašku zajednicu predvođenu Budom različiti ukusnim jelima. Kada je Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, jeo i oprao ruke, Kiki, kralj Kasija, odabra jedno niže mesto, sede sa strane, te reče: 'Poštovani gospodine, molim Blaženog da prihvati boravište u Benaresu koje ću mu obezbediti da provede period monsuna; to će biti pomoć i za Sanghu.' – 'Ne, kralju, već imam boravište za period monsuna.'

Po drugi i po treći put Kiki, kralj Kasija, reče: 'Poštovani gospodine, molim Blaženog da prihvati boravište u Benaresu koje ću mu obezbediti da provede period monsuna; to će biti pomoć i za Sanghu.' – 'Ne, kralju, već imam boravište za period monsuna.'

A kralj pomisli: 'Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, ne prihvata boravište u Benaresu koje bih mu obezbedio da provede period monsuna' i beše veoma razočaran i tužan.

18. Onda reče: 'Poštovani gospodine, imate li boljeg pokrovitelja nego što sam ja?' – 'Imam, veliki kralju. Postoji trgovački grad Vebhaḷinga, u kojem živi grnčar Ghaṭīkāra. On je moj pokrovitelj, moj glavni pokrovitelj. A ti veliki kralju sada misliš: „Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, ne prihvata boravište u Benaresu koje bih mu obezbedio da provede period monsuna' i veoma si razočaran i tužan; ali grnčar Ghaṭīkāra nije i neće ni biti. Grnčar Ghaṭīkāra je uzeo kao utočište Budu, Dhammu i Sanghu. Odustao je od ubijanja živih bića, od uzimanja onoga što mu nije dato, od nedopuštenih čulnih zadovoljstava, od laganja i od vina, alkohola i drugih stvari koje pomućuju svest, a koje su osnova nemarnosti. On ima potpuno poverenje u Budu, Dhammu i Sanghu, poseduje vrline koje su drage plemenitima. Oslobođen je sumnje u pogledu patnje, nastanka patnje, prestanka patnje i puta koji vodi do prestanka patnje. Jede samo u jednom delu dana, drži se celibata, čestit je, dobrog karaktera. Ostavio je na stranu dragulje i zlato, odustao od zlata i srebra. Ne kopa zemlju u potrazi za glinom ni ašovom, ni rukama; ono što nađe na obali koja se obrušila u reku ili što iskopaju životinje, to natovari na kola i donese kući; kad napravi ćupove, ovako kaže: „Neka bilo ko kome se sviđaju ostavi ovde malo pirinča, pasulja ili sočiva, pa neka uzme što mu je drago“. [5] Izdržava slepe i ostarele roditelje. Pošto je raskinuo pet nižih okova, on će se spontano preporoditi [u čistim boravištima] i odatle dostiži krajnju nibbānu, a da se više ne vrati na ovaj svet.

19. Jednom kad sam živeo kraj Vebaḷinge i beše jutro, obukao sam se i, pošto sam uzeo prosjačku zdelu i gornji ogrtač, otidoh do roditelja grnčara Ghaṭīkāre, te ih upitah: „Molim vas recite mi gde je grnčar Ghaṭīkāra.“ – „Poštovani gospodine, vaš pokrovitelj nije kod kuće; ali slobodno uzmite pirinač iz lonca i varivo iz činije, te jedite.“

Tako sam i učinio, te otidoh dalje. Onda grnčar Ghaṭīkāra otide do roditelja i upita ih: „Ko je uzeo pirinač iz lonca i varivo iz činije, ko je jeo, te otišao dalje?“ – „Dragi naš sine, Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, tako učini.“

I grnčar Ghaṭīkāra pomisli: „Dobitak je za mene, veliki je dobitak za mene da se Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, tako pouzda u mene!“ Ushićenja i sreća ga obuzeše i u njemu ostadoše pola meseca, a u njegovim roditeljima nedelju dana.

20. Jednom drugom prilikom, kad sam živeo kraj Vebaḷinge i beše jutro, obukao sam se i, pošto sam uzeo prosjačku zdelu i gornji ogrtač, otidoh do roditelja grnčara Ghaṭīkāre, te ih upitah: „Molim vas recite mi gde je grnčar.“ – „Poštovani gospodine, vaš pokrovitelj nije kod kuće; ali slobodno uzmite kašu iz lonca i varivo iz činije, te jedite.“

Tako sam i učinio, te otidoh dalje. Onda grnčar Ghaṭīkāra otide do roditelja i upita ih: „Ko je uzeo kašu iz lonca i varivo iz činije, ko je jeo, te otišao dalje?“ – „Dragi naš sine, Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, tako učini.“

I grnčar Ghaṭīkāra pomisli: „Dobitak je za mene, veliki je dobitak za mene da se Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, tako pouzda u mene!“ Ushićenja i sreća ga obuzeše i u njemu ostadoše pola meseca, a u njegovim roditeljima nedelju dana.

21. Jednom drugom prilikom, kad sam živeo kraj Vebaḷinge koliba mi je prokišnjavala. Onda se obratih monasima ovim rečima: „Hajdete, monasi, vidite ima li bilo kakve trske u kući grnčara Ghaṭīkāre“. – „Poštovani gospodine, nema trske u kući grnčara Ghaṭīkāre; kuća grnčara Ghaṭīkāre je pokrivena trskom“. – „Hajdete, monasi, uzmite tu trsku sa kuće grnčara Ghaṭīkāre.“

Oni tako učiniše. Onda roditelji grnčara Ghaṭīkāre upitaše monahe: „Zašto uzimate tu trsku sa kuće?“ – „Sestro, koliba Blaženog Kasape, plemenitog i potpuno probuđenog, prokišnjava.“ – „Uzmite je onda, poštovani, uzmite je i neka ste blagosloveni!“

Onda grnčar Ghaṭīkāra otide do roditelja i upita ih: „Ko je uzeo trsku sa krova kuće?“ – „Dragi naš sine, monasi su je uzeli; koliba Blaženog Kassape, plemenitog i potpuno probuđenoga, prokišnjava.“

I grnčar Ghaṭīkāra pomisli: „Dobitak je za mene, veliki je dobitak za mene da se Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, tako pouzda u mene!“ Ushićenja i sreća ga obuzeše i u njemu ostadoše pola meseca, a u njegovim roditeljima nedelju dana. I kuća je tokom cela tri meseca imala nebo kao svoj krov, pa ipak ne pad eni kap kiše. Takav je grnčar Ghaṭīkāra.’

’Dobitak je za grnčara Ghaṭīkāru, veliki je dobitak za njega da se Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, tako pouzda u njega.“

22. Zatim Kiki, kralj Kasija, natovari pet stotina zaprega najboljim pirinčem, zajedno sa mnoštvom druge hrane i začina, te posla grnčaru Ghaṭīkāri. Kraljevi ljudi stigoše do grnčara Ghaṭīkāre, te mu rekoše: ’Poštovani gospodine, doterali smo pet stotina zaprega natovarenih najboljim pirinčem, zajedno sa mnoštvom druge hrane i začina, to vam šalje Kiki, kralj Kasija; molimo vas da to primite.’ – ’Kralj je veoma zauzet i ima mnogo usta da hrani. Ja imam dovoljno. neka to bude za samoga kralja.’ [6]

23. Sada, Ānanda, ti možda ovako misliš: ’Sigurno je tada neko drugi bio bramanski učenik Đotipāla’. Ali nemoj tako misliti. Ja sam tada bio bramanski učenik Đotipāla.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženog.


Beleške

[1] Na kraju ove sutte Buda će ustvrditi da je u to vreme upravo on bio Đotipāla. U SN 1:50 božanstvo Ghaṭīkāra posećuje Budu Gotamu i priseća se njihovog starog prijateljstva. [Natrag]

[2] Čini se da je to među bramanskim domaćinima bio uobičajen pežorativan naziv za one koji su živeli asketskim životom, suprotan njihovom idealu održavanja porodične loze. [Natrag]

[3] Na Istoku, smatra se ozbiljnim kršenjem etikecije ako neko nižeg porekla dodiruje po glavi onoga ko je viši od njega. Komentar za MN objašnjava da je Ghaṭīkāra bio spreman i na takav prekršaj samo da bi ubedio Đotipālu da se sretnu sa Budom. [Natrag]

[4] Komentar za MN kaže da samo Bude zaređuju boddhisatte, koji onda pročišćuju svoju vrlinu, nauče Budino učenje, praktikuju meditativni život i razvijaju uvid sve do stupnja znanja o saglasnosti (anulomañāṇa). Ali ne ulažu napor da dosegnu puteve i plodove (što bi okončalo njihov status bodhisatte). [Natrag]

[5] Njegovo ponašanje je slično monahovom koliko god je to moguće za onoga ko još živi životom domaćina. Komentar za MN objašnjava da on ne trguje grnčarijom, već samo razmenjuje robu sa svojim susedima. [Natrag]

[6] Komentar za MN objašnjava da je odbio dar jer je imao malo želja (apiććhatā). Shvatio je da mu je kralj poslao darove jer je od Bude čuo o njegovim vrlinama, al ije pomislio: „Ne treba mi ovo. Onim što sam zaradim mogu da prehranim roditelje i takođe darujem Budu.“ [Natrag]