Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 86

Angulimāla sutta
O Angulimāli


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.

2. U to je doba u zemlji Kosala, kojom je vladao kralj Pasenadi, živeo razbojnik po imenu Angulimāla, okrutan; krvavih ruku, okoreli ubica, bez milosti prema živim bićima. Zatirao je sela i gradove, pa i čitave krajeve. Kako bi nekog ubio, tako bi njegov prst nanizao na svoju ogrlicu. [1]

3. Onda se Blaženi jednog jutra obuče, uzme prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa se uputi u Sāvatthi da prosi hranu. Kad je isprosio hranu u Sāvatthiju i vratio se u manastir, pošto je jeo, pospremi on svoju ćeliju, uzme zdelu i gornji ogrtač i krete putem ka mestu gde je živeo Angulimāla. Usput je susretao govedare, čobane i ratare, a oni su ga, videći da ide putem ka mestu gde je živeo Angulimāla, upozoravali: „Ne idi ovim putem, asketo. Na ovom je putu razbojnik Angulimāla, okrutan; krvavih ruku, okoreli ubica, bez milosti prema živim bićima. Zatire sela i gradove, pa i čitave krajeve. Kako bi nekog ubio, tako bi njegov prst nanizao na svoju ogrlicu. Ljudi su išli ovim putem u grupama po deset, dvadeset, trideset, čak četrdeset, ali bi ipak pali u Angulimāline šake“. Kad ovo bi rečeno, Blaženi ćutke nastavi dalje.

Po drugi put… Po treći put, govedari, čobani i ratari rekoše ovo Blaženom, ali on opet ćutke nastavi dalje.

4. A razbojnik Angulimāla vide izdaleka Blaženog kako dolazi. Kada ga je video, pomisli: „Divno je to, čudesno je to! Ljudi su išli ovim putem u grupama po deset, dvadeset, trideset, čak četrdeset, ali bi ipak pali u moje šake. A sada ovaj asketa dolazi sam, bez pratnje, kao da ga sudbina dovodi. Zašto ne bih ubio baš ovog asketu?“ Angulimāla dohvati mač i štit, prebaci preko ramena luk i tobolac i krete za Blaženim.

5. Onda Blaženi zahvaljujući natprirodnim moćima učini da razbojnik Angulimāla, iako je trčao što god brže može, nikako nije sustizao Blaženog, koji je išao normalnim korakom. Na to razbojnik Angulimāla pomisli: „Divno je to, čudesno je to! Nekada sam mogao da stignem čak i brzog slona i zarobim ga; mogao sam da stignem čak i brzog ždrepca i zarobim ga; mogao sam da stignem čak i brzu zapregu i zarobim je; ali sada, iako trčim što god brže mogu, nikako ne sustižem ovog asketu, koji ide normalnim korakom!“ U tom stade i doviknu Blaženom: „Stani, asketo! Stani, asketo!“

„Ja sam se zaustavio, Angulimāla, zaustavi se i ti.“

Na to razbojnik Angulimāla pomisli: „Ovi askete, sinovi plemena Sakya, zbore istinu, govore istinu; ali ovaj asketa iako još uvek hoda, kaže: ’Ja sam se zaustavio, Angulimāla, zaustavi se i ti’. Kako bi bilo da postavim pitanje ovom asketi.“

6. Onda se razbojnik Angulimāla obrati Blaženom ovim stihovima:

„Iako hodaš, isposniče, kažeš mi da si se zaustavio.
A sada, kada sam ja stao, kažeš da se zaustavio nisam.
Pitam te sada, o isposniče, o značenju svega toga:
Kako to da si se zaustavio ti, a ja nisam?“

„Angulimala, ja se zaustavih zauvek,
odustadoh od nasilja prema živim bićima;
ali ti nisi obuzdao sebe prema onome što živi:
Zato se ja jesam zaustavio, a ti nisi.“

„Ah, najzad je ovaj asketa, poštovani mudrac,
zašao u ovu veliku šumu mene radi. [2]
Pošto sam čuo tvoj stih poduke Dhammi,
zaista ću odbaciti zlo zauvek.“

Sa tim rečima, razbojnik dohvati svoj mač i oružje,
te ih zavitla u duboku provaliju;
i pokloni se bandit do nogu Uzvišenome,
te zamoli za prijem u monašku zajednicu.

Probuđeni, mudrac velikog milosrđa,
Učitelj svetu sa [svim] njegovim božanstvima,
obrati mu se sledećim rečima: „Dođi, monaše“.
I tako ovaj monahom postade. [3]

7. Zatim se Blaženi zaputi nazad u Sāvatthi, sa Angulimālom kao svojim pratiocem. Idući tako, malo pomalo, na kraju stigoše do Sāvatthija, te se smetiše u Sāvatthiju, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.

8. A tom prilikom se velika grupa ljudi okupila na kapiji unutrašnje palate kralja Pasenadija, bučna i uzavrela, vičući: „Gospodaru, razbojnik Angulimāla je u tvojoj zemlji; okrutan; krvavih ruku, okoreli ubica, bez milosti prema živim bićima. Zatire sela i gradove, pa i čitave krajeve! Kako bi nekog ubio, tako bi njegov prst nanizao na svoju ogrlicu! Kralj mu mora doći glave!“

9. A Pasenadi, kralj Kosale, izveze se u sred dana iz Sāvatthija, praćen sa pet stotina konjanika i zaputi se ka gaju. Vozio se sve dok je moglo da se ide kočijom, a onda siđe i krete peške do Blaženog. Pošto se poklonio Blaženom, sede sa strane, a Blaženi mu reče: „Šta je to, veliki kralju? Da li je to krenuo u rat protiv tebe Seniya Bimbisāra, kralj Magadhe, ili Liććhavi iz Vesālija ili neki drugi neprijateljski kraljevi?“

10. „Poštovani gospodine, nije Seniya Bimbisāra, kralj Magadhe, krenuo u rat protiv mene, niti Liććhavi iz Vesālija, a ni neki drugi neprijateljski kraljevi. Već je razbojnik Angulimāla u mojoj zemlji; okrutan; krvavih ruku, okoreli ubica, bez milosti prema živim bićima. Zatire sela i gradove, pa i čitave krajeve! Kako bi nekog ubio, tako bi njegov prst nanizao na svoju ogrlicu! Nikada neću uspeti da mu dođem glave, poštovani gospodine.“

11. „Veliki kralju, zamisli da vidiš tog Angulimālu kako je obrijao glavu i bradu, ogrnuo se žutim ogrtačem i napustivši svoj dom otišao u beskućnike; kako je odustao od ubijanja živih bića, od uzimanja onoga što mu nije dato i od laganja; kako je odustao od jela tokom noći, te jede samo u jednom delu dana, živi u celibatu, vrlini, dobrog karaktera. Ako bi ga takvog videli, kako biste ti i tvoja pratnja sa njim postupili?“

„Poštovani gospodine, poklonili bismo mu se ili ustali pred njim ili pozvali da sedne; poklonili bismo mu novi ogrtač, hranu, boravište ili lekove; ili bismo mu obezbedili pratnju, zaštitu i odbranu. Ali, poštovani gospodine, on je jedan nemoralan čovek, jedan zao karakter. Kako je moguće da on ikada poseduje toliko vrline i obuzdanosti? "

12. Za to vreme poštovani Angulimāla je sedeo nedaleko od Blaženog. Onda Blaženi ispruži desnu ruku i reče Pasenadiju, kralju Kosale: “Veliki kralju, ovo je Angulimāla“.

Na to se Pasenadi, kralj Kosale, uplaši, zapanji, zanemi. Videvši to, Blaženi mu reče: "Ne plaši se. veliki kralju, ne plaši se. Nemaš razloga da se plašiš njega."

I kraljev strah, zapanjenost i zanemelost nestadoše. On priđe poštovanom Angulimāli i reče: „Poštovani gospodine, jesi li ti zaista Angulimāla?“

„Jesam, veliki kralju.

„Poštovani gospodine, iz kojeg je klana tvoj otac? Iz kojeg je klana tvoja majka?“

„Moj otac je iz Gagga klana, veliki kralju; moja majka je Mantāṇi.“

„Neka onda poštovani Gagga Mantāṇiputta boravi ovde u miru. Ja ću snabdevati ogrtačima, hranom, boravištem i lekovima poštovanog Gagga Mantāṇiputtu.“

13. A u to vreme poštovani Angulimāla živeo u šumi, prosio hranu, nosio samo jedan ogrtač od tri dela, načinjen od bačenog platna. Zato on reče Pasenadiju, kralju Kosale: "Dovoljno imam, veliki kralju. Moj ogrtač od tri dela je sve što mi treba."

Kralj Pasenadi ponovo dođe do Bude i pošto mu se poklonio, sede sa strane i reče: „Divno je, poštovani gospodine, čudesno je kako Blaženi kroti neukrotivo, donosi mir nemirnom i vodi ka nibbāni one koji još nisu do nibbāne stigli. Poštovani gospodine, mi nismo mogli da ga ukrotimo sa svom našom silom i oružjem, pa ipak ga je Blaženi ukrotio bez sile i oružja. A sada, poštovani gospodine, odlazimo. Vrlo smo zauzeti i mnogo toga treba još uraditi.“

„Vreme je, veliki kralju, da uradiš onako kako misliš da treba.“

Onda Pasenadi, kralj Kosale, ustade sa svog mesta i pošto se poklonio Blaženom, otide, pazeći da mu on ostane sa desne strane.

14. A kada bi jutro, poštovani Angulimāla se obuče, uzme prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa se uputi u Sāvatthi da prosi hranu. Dok je tako od kuće do kuće prosio hranu u Savātthiju, vide neku ženu kako se porađa i donosi na svet sakato dete. Kada je to video, pomisli: „Koliko li samo ljudska bića pate! Koliko li samo ljudska bića pate!“

Kad je isprosio hranu u Sāvatthiju i vratio se u manastir, pošto je jeo, otide on do Blaženog, pokloni mu se, sede sa strane i reče: „Poštovani gospodine, ujutro sam se obukao, uzeo prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa se uputio u Sāvatthi da prosim hranu. Dok sam tako od kuće do kuće prosio hranu u Savātthiju, videh neku ženu kako se porađa i donosi na svet sakato dete. Kada sam to video, pomislih: „Koliko li samo ljudska bića pate! Koliko li samo ljudska bića pate!“

15. „U tom slučaju, Angulimāla, idi u Savātthi i reci toj ženi: ’Sestro, otkad se rodih, ne pamtim da sam ikada namerno neko živo biće lišio života. Neka snagom ove istine ti budeš dobro i neka tvoje dete bude dobro!’“

„Poštovani gospodine, zar neću time namerno izgovoriti laž, jer ja jesam namerno mnogo živih bića lišio života?“

„Onda, Angulimāla, idi u Savātthi i reci toj ženi: ’Sestro, otkad se rodih u plemenitom životu, ne pamtim da sam ikada namerno neko živo biće lišio života. Neka snagom ove istine ti budeš dobro i neka tvoje dete bude dobro!’“ [4]

„Da, poštovani gospodine“, odgovori poštovani Angulimāla i pošto je otišao u Savātthi, reče onoj ženi: „Sestro, otkad se rodih u plemenitom životu, ne pamtim da sam ikada namerno neko živo biće lišio života. Neka snagom ove istine ti budeš dobro i neka tvoje dete bude dobro!“ U to i žena i njezino dete ozdraviše.

16. Živeći u osami, u miru, pažljiv, marljiv, odlučan, zaista ne zadugo, poštovani Angulimāla razumede, iskusi i dostiže najveće savršenstvo plemenitog života, zbog kojeg sinovi uglednih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike. Tako je neposredno znao: "Preporađanja su okončana, proživljen svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti i ne preostade ničeg više da se uradi na ovome svetu". I poštovani Angulimāla postade jedan od arahanta.

17. A kada bi jutro, poštovani Angulimāla se obuče, uzme prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa se uputi u Sāvatthi da prosi hranu. A tom prilikom neko baci busen i pogodi poštovanog Angulimālu, drugi baciše štap i pogodiše njegovo telo, a treći baciše oštro kamenje i pogodiše njegovo telo. I dok mu je krv lila iz razbijene glave, prosjačka zdela bila polomljena, a ogrtač iscepan, poštovani Angulimāla otide do Blaženog. I vide ga Blaženi izdaleka kako dolazi, te mu reče: „Budi trpeljiv, bramanu! Budi trpeljiv, bramanu! Doživljavaš ovde i sada plod onih dela zbog kojih si mogao biti mučen u čistilištu mnoge godine, mnoge stotine godina, mnoge hiljade godina“. [5]

18. A dok je poštovani Angulimāla boravio osamljen, doživljavajući blaženstvo oslobođenja, izreče on ove stihove: [6]

"Ko je nekada nepažljiv bio,
a sad više nije,
osvetljava ovaj svet,
kao Mesec kad iza oblaka izroni.

Ko svoje rđavo delo
kasnije nadmaši dobrim,
osvetljava ovaj svet,
kao Mesec kad iza oblaka izroni.

Monah koji još u mladosti
sebe posveti učenju Budnoga,
osvetljava ovaj svet,
kao Mesec kad iza oblaka izroni.

Neka i moji neprijatelji čuju govor o Dhammi,
nek predani budu pouci Budnoga,
neka i moji neprijatelji dočekaju dobre ljude
što druge hrabre da prihvate Dhammu.

Neka i moji neprijatelji ponekad oslušnu
i čuju Dhammu onih što trpeljivosti uče,
onih koji takođe trpeljivost hvale,
i neka slede tu Dhammu svojim delima dobrim.

Jer tada sigurno moju pogibelj poželeti  neće,
niti će misliti da drugim bićima zlo nanesu;
zato oni koji štite svakoga, slabog il’ jakog,
neka dostignu nenadmašno smirenje.

Poljodelci kanalima usmeravaju vodu,
oružari tešu strele,
stolari drvo oblikuju,
a mudraci krote sami sebe.

Neki bivaju ukroćeni batinama,
neki štapovima, a neki bičevima;
no mene ukroti jedino onaj
ko ni batine, niti drugog oružja nema.

Zvao sam se Miroslav,
iako nekada opasan bejah. [7]
Danas mi ime posta istinito,
jer nijedno biće ne zlostavljam.

Nekad sam kao razbojnik živeo,
’Niska od prstiju’ ime bi beše,
ponesen velikom bujicom poplave
stigoh do Budnoga kao utočišta.

Nekada sam bio krvavih ruku,
’Niska od prstiju’ ime bi beše;
a vidi sad kakvo utočište nađoh:
vezanost bića presečena je.

Počinio sam zlodela mnoga
koja ka lošim odredištima vode,
ceh me njihov tako sustignu;
ali sada isprošenu hranu bez dugova jedem. [8]

Nepažnji se prepuštaju
lude i neznalice,
a mudrac pažljivost
k’o najveće blago čuva.

Ne prepuštaj se nepažnji,
ne vezuj za užitke,
pažljiv u zadubljenju
stiče obilje sreće.

Srećan je ovaj izbor moj
i neka potraje, jer lošega u njemu nema;
od svih učenja čoveku znanih
do najboljega stigao sam.

Srećan je ovaj izbor moj
i neka potraje, jer lošega u njemu nema;
trostruko znanje tako osvojih
i učinih sve čemu Buda podučava.“


Beleške

[1] Naziv „Angulimāla“ je epitet koji znači „ogrlica (mala) od prstiju (anguli)“. Bio je sin bramana Bhaggave, sveštenika Pasenadija, kralja Kosale. Rođeno ime mu je bilo Ahiṁsaka, što znači „nenasilni“. Studirao je na univerzitetu u Takkasili, gde je postao miljenik svoga učitelja. Kolege studenti, iz ljubomore, rekoše učitelju da je Ahiṁsaka načinio preljubu sa njegovom ženom. A učitelj, kako bi mu se osvetio, reče Ahiṁsaki da mu donese hiljadu ljudskih prstiju sa desne ruke kao naknadu za poduku. Ahiṁsaka je živeo u Đalini šumi, gde je napadao putnike, odsecao im po prst i nosio ih nanizane na ogrlicu. U vreme kada počinje ova sutta, nedostajao mu je još samo jedan prst do hiljaditog, te je rešio da ubije prvu osobu na koju naiđe. Buda je duhovnim okom video da Angulimālina majka ide u poseti sinu i svestan da ovaj poseduje kvalitete da postane arahant, presreo ga je malo pre nego je njegova majka trebalo da stigne. [Natrag]

[2] Komentar za MN objašnjava da je Angulimāla upravo shvatio da je monah pred njim Buda lično i da je došao kako bi ga transformisao. [Natrag]

[3] Komentar za MN: Zahvaljujući dobrim delima iz prošlih života, Angulimāla je Budinim natprirodnim moćima stekao prosjačku zdelu i ogrtač istog trenutka kada mu je Buda rekao: „Dođi, monaše“. [Natrag]

[4] Čak i danas ove reči često recituju budistički monasi kao magijske stihove zaštite (paritta) za trudnice koje su bluzu porođaju. [Natrag]

[5] Komentar za MN objašnjava da je svaki voljni postupak (kamma) u stanju da donese tri vrste ploda: plod koji iskusimo ovde i sada, to jest u istom ovom životu u kojem smo delo počinili; plod koji iskusimo u narednom životu; i plod koji ćemo iskusiti u nekom od života koji slede posle narednog, sve dok traje naše putovanje kroz saṁsāru. Pošto je postao arahant, Angulimāla je izbegao poslednje dve vrste ploda, ali ne i prvu vrstu, jer čak i arahanti moraju da iskuse plodove u sadašnjem životu za ona dela koja su počinili pre nego što su postali arahanti. [Natrag]

[6] Nekoliko strofa koje slede pojavljuju se takođe u Dhammapadi. Angulimālini stihovi se u celini nalaze u Thag 866-91. [Natrag]

[7] Iako Komentar za MN kaže da je Angulimālino kršteno ime bilo Ahiṁsaka, „Miroslav“, komentar za Theragāthu kaž da mu je izvorno ime bilo Hiṁsaka, što znači „opasni“. [Natrag]

[8] Dok se za čestite monahe koji još nisu arahanti kažu da jedu hranu neke zemlje koju im je u nasledstvo ostavio Buda, arahant jede „ne stvarajući dug“, jer je sebe učinio zaista vrednim hrane koju dobije. Videti Vsm I, 125-27. [Natrag]