Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 9

Sammaditthi sutta
Govor o ispravnom razumevanju


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija i gaju princa Đete, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se poštovani Sāriputta obrati monasima ovako:
"Prijatelji, monasi." — "Da, prijatelju", odgovoriše oni. A poštovani Sāriputta ovako nastavi:

2. "Onaj koji poseduje ispravno razumevanje, onaj koji poseduje ispravno razumevanje. Kada se za plemenitog učenika kaže da poseduje ispravno razumevanje, da je njegovo gledište ispravno, da ima savršeno poverenje u Dhammu i da je stigao do istinske Dhamme?" [1]

"Zaista, prijatelju, došli bismo izdaleka da od poštovanog Sāriputta saznamo značenje ovih reči. Bilo bi dobro ukoliko bi nam poštovani Sāriputta objasnio njihovo značenje. Pošto ga čuju, monasi će ga zapamtiti."

"Onda, prijatelji, slušajte i dobro pazite šta ću vam reći." — "Da, prijatelju", odgovoriše monasi. A poštovani Sāriputta ovako reče:

(Korisno i štetno)

3. "Kada, prijatelji, plemeniti učenik razume štetno i koren štetnog, korisno i koren korisnog, tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima savršeno poverenje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.

4. A šta je to, prijatelji, štetno, šta je koren štetnog, a šta je korisno, šta je koren korisnog? Ubijanje živih bića je štetno; uzimanje onoga što nam nije dato je štetno; zloupotreba zadovoljstava čula je štetna; laganje je štetno; zlonameran govor je štetan; uvredljiv govor je štetan; ogovaranje je štetno; gramzivost je štetna; mržnja je štetna; pogrešno razumevanje je štetno. Sve to se zove štetnim. [2]

5. A šta je koren štetnog? Pohlepa je koren štetnog; mržnja je koren štetnog; obmanutost je koren štetnog. To se zove korenom štetnog. [3]

6. A šta je to korisno? Odustajanje od ubijanja živih bića je korisno; odustajanja od uzimanje onoga što nam nije dato je korisno; odustajanje od zloupotrebe seksualnih zadovoljstava je korisno; odustajanje od laganja je korisno; odustajanje od zlonamernog govora je korisno; odustajanje od uvredljivog govora je korisno; odustajanje od ogovaranja je korisno; negramzivost je korisna; ne-mržnja je korisna; ispravno razumevanje je korisno. Sve to se zove korisnim. [4]

7. A šta je koren korisnog? Ne-pohlepa je koren korisnog; ne-mržnja je koren korisnog; ne-obmana je koren korisnog. To se naziva korenom korisnog.

8. Kada je plemeniti učenik tako razumeo štetno i koren štetnog, kao i korisno i koren korisnog, [5] on potpuno napušta latentne sklonosti ka požudi, on potpuno okreće leđa latentnim sklonostima ka mržnji, on potpuno iskorenjuje latentne sklonosti ka gledištu i obmani: "Ja sam"; a napuštanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada okončava patnju. [6] I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje, onaj koji poseduje ispravno gledište, ima savršeno poverenje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.

(Hrana)

9. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte: “Dobro je, prijatelju!” Onda mu postaviše novo pitanje: “Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” — “Može, prijatelji.

10. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume hranu, nastanak hrane, nestanak hrane i put koji vodi do nestanka hrane, to je način na koji on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

11. A šta je to hrana, šta je nastanak hrane, šta je nestanak hrane i šta je put koji vodi do nestanka hrane? Postoje četiri vrste hrane za podržavanje bića koja su već nastala i za podržavanje onih koja teže novoj egzistenciji. Koje četiri? To su: fizička hrana kao hrana, gruba ili fina; kontakt kao druga; mentalni obrasci kao treća; i svest kao četvrta. [7] Sa pojavom žudnje nastaje i hrana. Za prestankom žudnje nestaje i hrana. Put koji vodi do nestanka hrane je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno postupanje, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.

12. Kada je plemeniti učenik ovako razumeo hranu, nastanak hrane, nestanak hrane i put koji vodi do nestanka hrane, on potpuno napušta latentne sklonosti ka požudi, on potpuno okreće leđa latentnim sklonostima ka mržnji, on potpuno iskorenjuje latentne sklonosti ka gledištu i obmani: 'Ja sam'; a napuštanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje, onaj koji poseduje ispravno gledište, ima savršeno poverenje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme."

(Četiri plemenite istine)

13. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte: “Dobro je, prijatelju!” Onda mu postaviše novo pitanje: “Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” — “Može, prijatelji.

14. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume patnju, nastanak patnje, prestanak patnje i put koji vodi do prestanka patnje, to je način na koji on jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

15. A šta je to patnja, šta je nastanak patnje, šta je prestanak patnje i šta je put koji vodi do prestanka patnje? Rođenje je patnja; starost je patnja; bolest je patnja; smrt je patnja; tuga, naricanje, bol, žalost i očaj su patnja; ne dobiti ono sto želimo jeste patnja; ukratko, pet sastojaka bića podložni prijanjanju jesu patnja. To se naziva patnjom.

16. A šta je to nastanak patnje? To je žudnja, koja donosi ponovni nastanak bića, povezana sa ushićenjem i požudom, ushićuje se sad ovim, sad onim; to jest, žudnja za čulnim zadovoljstvima, žudnja za postojanjem i žudnja za ne-postojanjem. To se naziva nastankom patnje?

17. A šta je to prestanak patnje? To je potpuno uklanjanje i nestanak, odustajanje, odricanje od, napuštanje i odbacivanje upravo te žudnje. To se naziva prestankom patnje.

18. A šta je to put koji vodi do prestanka patnje? To je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija. To se naziva putem koji vodi do prestanka patnje.

19. Kada je plemeniti učenik ovako razumeo patnju, nastanak patnje, prestanak hrane i put koji vodi do prestanka patnje… on ovde i sada okončava patnju. i na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.“

(Starost i smrt)

20. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte: “Dobro je, prijatelju!” Onda mu postaviše novo pitanje: “Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” — “Može, prijatelji.

21. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume starost i smrt, nastanak starosti i smrti, prestanak starosti i smrti i put koji vodi do prestanka starosti i smrti, to je način na koji on jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme. [8]

22. A šta je to starost i smrt, šta je nastanak starosti i smrti, šta je prestanak starosti i smrti i šta je put koji vodi do prestanka starosti i smrti? Starenje bića u različitim kategorijama bića, njihova starost, slomljeni zubi, seda kosa, smežurana koža, opadanje životne snage, slabljenje čula — to se naziva starošću. Umiranje bića u različitim kategorijama bića, njihov prestanak, raspadanje, nestanak, smrt, okončanje života, rastvaranje sastojaka bića, odlaganje tela [9] — to se naziva smrću. To se dakle naziva starošću i smrću. Sa nastankom rođenja nastaju i starenje i smrt. Sa prestankom rođenja nestaju i starenje i smrt. A put koji vodi do prestanka starosti i smrti je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.

23. Kada je plemeniti učenik ovako razumeo starost i smrt, nastanak starosti i smrti, prestanak starosti i smrti i put koji vodi do prestanka starosti i smrti… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”

(Rođenje)

24. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte: “Dobro je, prijatelju!” Onda mu postaviše novo pitanje: “Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i ko je stigao do istinske Dhamme?” — “Može, prijatelji.

25. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume rođenje, nastanak rođenja, prestanak rođenja i put koji vodi do prestanka rođenja, to je način na koji on jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

26. A šta je to rođenje, šta je nastanak rođenja, šta je prestanak rođenja i šta je put koji vodi do prestanka rođenja? Rođenje bića u različitim kategorijama bića, njihovo pojavljivanje, začinjanje [u materici], stvaranje, manifestovanje sastojaka bića, stvaranje čula [10] — to se naziva rođenjem. Sa postankom bića nastaje i rođenje. Sa nestankom bića prestaje i rođenje. A put koji vodi do prestanka rođenja je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.

27. Kada je plemeniti učenik ovako razumeo rođenje, nastanak rođenja, prestanak rođenja i put koji vodi do prestanka rođenja… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

(Biće)

28. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte: “Dobro je, prijatelju!” Onda mu postaviše novo pitanje: “Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i ko je stigao do istinske Dhamme?” — “Može, prijatelji.

29. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume biće, nastanak bića, nestanak bića i put koji vodi do nestanka bića, to je način na koji on jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

30. A šta je to biće, nastanak bića, nestanak bića i put koji vodi do nestanka bića? Postoje ove tri vrste bića: biće sveta čula, biće suptilne materije i nematerijalno biće. [11] Sa nastankom vezivanja, tu je i nastanak bića. Sa nestankom vezivanja, tu je i nestanak bića. A put koji vodi do nestanka bića je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.

31. Kada je plemeniti učenik ovako razumeo biće, nastanak bića, nestanak bića i put koji vodi do nestanka bića… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

(Vezivanje)

32. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte: “Dobro je, prijatelju!” Onda mu postaviše novo pitanje: “Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i ko je stigao do istinske Dhamme?” — “Može, prijatelji.

33. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume vezivanje, nastanak vezivanje, prestanak vezivanje i put koji vodi do prestanka vezivanje, to je način na koji on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

34. A šta je to vezivanje, nastanak vezivanja, prestanak vezivanja i put koji vodi do prestanka vezivanja? Postoje ove četiri vrste vezivanja: vezivanje za čulna zadovoljstva, vezivanje za gledišta, vezivanje za pravila i rituale i vezivanje za učenje o sopstvu. [12] Sa nastankom žudnje, tu je i nastanak vezivanja. Sa prestankom žudnje, tu je i prestanak vezivanja. A put koji vodi do prestanka žudnje je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.

35. Kada je plemeniti učenik ovako razumeo vezivanje, nastanak vezivanja, prestanak vezivanja i put koji vodi do prestanka vezivanja… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

(Žudnja)

36. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte: “Dobro je, prijatelju!” Onda mu postaviše novo pitanje: “Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i ko je stigao do istinske Dhamme?” — “Može, prijatelji.

37. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume žudnju, nastanak žudnje, prestanak žudnje i put koji vodi do prestanka žudnje, to je način na koji on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

38. A šta je to žudnja, nastanak žudnje, prestanak žudnje i put koji vodi do prestanka žudnje? Postoje ovih šest vrsta žudnje: žudnja za oblicima, žudnja za zvukovima, žudnja za mirisima, žudnja za ukusima, žudnja za dodirima, žudnja za objektima uma. [13] Sa nastankom osećaja, tu je i nastanak žudnje. Sa prestankom osećaja, tu je i prestanak žudnje. A put koji vodi do prestanka žudnje je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.

39. Kada je plemeniti učenik ovako razumeo žudnju, nastanak žudnje, prestanak žudnje i put koji vodi do prestanka žudnje… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

(Osećaj)

40. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte: “Dobro je, prijatelju!” Onda mu postaviše novo pitanje: “Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i ko je stigao do istinske Dhamme?” — “Može, prijatelji.

41. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume osećaj, nastanak osećaja, prestanak osećaja i put koji vodi do prestanka osećaja, to je način na koji on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

42. A šta je to osećaj, nastanak osećaja, prestanak osećaja i put koji vodi do prestanka osećaja? Postoji ovih šest vrsta osećaja: osećaj rođen na osnovu kontakta okom, osećaj rođen na osnovu kontakta uhom, osećaj rođen na osnovu kontakta nosom, osećaj rođen na osnovu kontakta jezikom, osećaj rođen na osnovu kontakta telom, osećaj rođen na osnovu kontakta umom. Sa nastankom kontakta, tu je i nastanak osećaja. Sa prestankom kontakta, tu je i prestanak osećaja. A put koji vodi do prestanka osećaja je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.

43. Kada je plemeniti učenik ovako razumeo osećaj, nastanak osećaja, prestanak osećaja i put koji vodi do prestanka osećaja… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

(Kontakt)

44. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte: “Dobro je, prijatelju!” Onda mu postaviše novo pitanje: “Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i ko je stigao do istinske Dhamme?” — “Može, prijatelji.

45. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume kontakt, nastanak kontakta, prestanak kontakta i put koji vodi do prestanka kontakta, to je način na koji on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

46. A šta je to kontakt, nastanak kontakta, prestanak kontakta i put koji vodi do prestanka kontakta? Postoji ovih šest vrsta kontakata: kontakt okom, kontakt uhom, kontakt nosom, kontakt jezikom, kontakt telom, kontakt umom. [14] Sa nastankom šest osnova čula, tu je i nastanak kontakta. Sa prestankom šest osnova čula, tu je i prestanak kontakta. A put koji vodi do prestanka kontakta je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.

47. Kada je plemeniti učenik ovako razumeo kontakt, nastanak kontakta, prestanak kontakta i put koji vodi do prestanka kontakta… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

(Šest osnova čula)

48. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte: “Dobro je, prijatelju!” Onda mu postaviše novo pitanje: “Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i ko je stigao do istinske Dhamme?” — “Može, prijatelji.

49. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume šest osnova čula, nastanak šest osnova čula, prestanak šest osnova čula i put koji vodi do prestanka šest osnova čula, to je način na koji on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

50. A šta je to šest osnova čula, nastanak šest osnova čula, prestanak šest osnova čula i put koji vodi do prestanka šest osnova čula? Postoji ovih šest vrsta osnova: oko kao osnova, uho kao osnova, nos kao osnova, jezik kao osnova, telo kao osnova, um kao osnova. [15] Sa nastankom šest osnova čula, tu je i nastanak kontakta. Sa prestankom šest osnova čula, tu je i prestanak kontakta. A put koji vodi do prestanka kontakta je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.

51. Kada je plemeniti učenik ovako razumeo šest osnova čula, nastanak šest osnova čula, prestanak šest osnova čula i put koji vodi do prestanka šest osnova čula… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

(Ime i oblik)

52. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte: “Dobro je prijatelju!” Onda mu postaviše novo pitanje: “Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i ko je stigao do istinske Dhamme?” — “Može, prijatelji.

53. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume ime i oblik, nastanak imena i oblika, prestanak imena i oblika i put koji vodi do prestanka imena i oblika, to je način na koji on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme. [16]

54. A šta je to ime i oblik, nastanak imena i oblika, prestanak imena i oblika i put koji vodi do prestanka imena i oblika? Osećaj, opažaj, volja, kontakt i pažnja — to se naziva „imenom“. Četiri velika elementa i materijalni oblik sačinjen od četiri velika elementa — to se naziva „oblikom“. Dakle, ovakvo i ime i oblik su ono što se naziva imenom i oblikom. Sa nastankom svesti, tu je i nastanak imena i oblika. Sa prestankom svesti, tu je i prestanak imena i oblika. A put koji vodi do prestanka svesti je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.

55. Kada je plemeniti učenik ovako razumeo ime i oblik, nastanak imena i oblika, prestanak imena i oblika i put koji vodi do prestanka imena i oblika… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

(Svest)

56. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte: “Dobro je prijatelju!” Onda mu postaviše novo pitanje: “Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i ko je stigao do istinske Dhamme?” — “Može, prijatelji.

57. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume svest, nastanak svesti, prestanak svesti i put koji vodi do prestanka svesti, to je način na koji on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

58. A šta je to svest, nastanak svesti, prestanak svesti i put koji vodi do prestanka svesti? Postoji ovih šest kategorija svesti: svest o viđenom, svest o čutom, svest o omirisanom, svest o okušanom, svest o dodirnutom i svest o spoznatom. [17] Sa nastankom obrazaca, tu je i nastanak svesti. Sa prestankom obrazaca, tu je i prestanak svesti. A put koji vodi do prestanka obrazaca je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.

59. Kada je plemeniti učenik ovako razumeo svest, nastanak svesti, prestanak svesti i put koji vodi do prestanka svesti… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

(Obrasci)

60. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte: “Dobro je prijatelju!” Onda mu postaviše novo pitanje: “Ali, prijatelju, može li postojati još neki naćin na koji plemeniti učenik jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i ko je stigao do istinske Dhamme?” — “Može, prijatelji.

61. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume obrasce, nastanak obrazaca, prestanak obrazaca i put koji vodi do prestanka obrazaca, to je način na koji on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

62. A šta su to obrasci, nastanak obrazaca, prestanak obrazaca i put koji vodi do prestanka obrazaca? Postoji ove tri vrste obrazaca: telesni obrazac, verbalni obrazac i mentalni obrazac. [18] Sa nastankom neznanja, tu je i nastanak obrazaca. Sa prestankom neznanja, tu je i prestanak obrazaca. A put koji vodi do prestanka obrazaca je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.

63. Kada je plemeniti učenik ovako razumeo obrasce, nastanak obrazaca, prestanak obrazaca i put koji vodi do prestanka obrazaca… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

(Neznanje)

64. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte: “Dobro je prijatelju!” Onda mu postaviše novo pitanje: “Ali, prijatelju, može li postojati još neki naćin na koji plemeniti učenik jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i ko je stigao do istinske Dhamme?” — “Može, prijatelji.

65. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume neznanje, nastanak neznanja, prestanak neznanja i put koji vodi do prestanka neznanja, to je način na koji on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

66. A šta je to neznanje, nastanak neznanja, prestanak neznanja i put koji vodi do prestanka neznanja? Ne znati o neznanju, ne znati o nastanku neznanja, ne znati o prestanku neznanja, ne znati o putu koji vodi do prestanka neznanja — to se naziva neznanjem. Sa nastankom mentalnih nečistoća, tu je i nastanak neznanja. Sa prestankom mentalnih nečistoća, tu je i prestanak neznanja. A put koji vodi do prestanka neznanja je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.

67. Kada je plemeniti učenik ovako razumeo neznanje, nastanak neznanja, prestanak neznanja i put koji vodi do prestanka neznanja… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.“

(Mentalne nečistoće)

68. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte: “Dobro je prijatelju!” Onda mu postaviše novo pitanje: “Ali, prijatelju, može li postojati još neki naćin na koji plemeniti učenik jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i ko je stigao do istinske Dhamme?” — “Može, prijatelji.

69. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume mentalne nečistoće, nastanak mentalnih nečistoća, prestanak mentalnih nečistoća i put koji vodi do prestanka mentalnih nečistoća, to je način na koji on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.

70. A šta su to mentalne nečistoće, nastanak mentalnih nečistoća, prestanak mentalnih nečistoća i put koji vodi do prestanka mentalnih nečistoća? Postoje ove tri mentalne nečistoće: nečistoća žudnje za čulnim zadovoljstvima, nečistoća žudnje za egzistencijom i nečistoća neznanja. Sa nastankom neznanja, tu je i nastanak nečistoća. [19] Sa prestankom neznanja, tu je i prestanak nečistoća. A put koji vodi do nestanka hrane je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno postupanje, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.

71. Kada je plemeniti učenik ovako razumeo nečistoće, nastanak nečistoća, prestanak nečistoća i put koji vodi do prestanka nečistoća, on potpuno napušta latentne sklonosti ka požudi, on potpuno okreće leđa latentnim sklonostima ka mržnji, on potpuno iskorenjuje latentne sklonosti ka gledištu i obmani: 'Ja sam'; a napuštanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje, onaj koji poseduje ispravno gledište, ima savršeno poverenje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme."

Tako reče poštovani Sāriputta. Zadovoljni, monasi s eobradovaše rečima poštovanog Sāriputte.


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Komentar: Ispravno razumevanje je dvojako: profano i transcendentno. Profano ispravno razumevanje je ponovo dvojako: razumevanje da kamma donosi svoje plodove, koje mogu zastupati i budisti i ne-budisti, i razumevanje koje je u skladu sa Četiri plemenite istine, koje je isključivo Buda izlagao. Transcendentno ispravno razumevanje jeste razumevanje Četiri plemenite istine na osnovu uvida u četiri puta i ploda svetosti. Pitanje koje ovde postavlja poštovani Sāriputta tiče se sekhe, onoga koji je na višem stupnju vežbanja i poseduje transcendentno ispravno razumevanje, koje neizbežno vodi ka oslobađanju. Ovo se implicira sintagmama "savršeno poverenje" i "stigao do istinske Dhamme". [Natrag]

[2] Ovde je štetno (akusala) objašnjeno kroz deset štetnih načina delovanja. Prva tri pripadaju postupcima učinjenim telom, srednja četiri verbalnim postupcima, a poslednja tri mentalnim. Svih deset se podrobnije objašnjavaju u MN 41:8-10. [Natrag]

[3] Ovo troje se nazivaju korenom štetnog, zato što su motiv koji stoji iza svakog štetnog postupka. Radi potpunijeg objašnjenja ovih elemenata i njihovih suprotnosti, videti Nyanaponika Thera, The Roots of Good and Evil. [Natrag]

[4] Ovih deset pravaca delovanja se razrađuju u MN 41:12-14 [Natrag]

[5] Komentar za MN učenikovo razumevanje ova četiri pojma objašnjava putem četiri plemenite istine ovako: svi načini postupanja si istina o patnji; korenovi i korisnog i štetnog jesu istina o nastanku patnje; prestanak obe ove dve vrste postupaka, kao i njihovih korenova, jesu istina o prestanku patnje; a plemeniti put kojim se ostvaruje taj prestanak jeste istina o putu koji vodi do prestanka patnje. U tom smislu je plemeniti učenik na jednom od prva tri stupnja probuđenja opisan kao neko ko je stigao do transcendentnog ispravnog razumevanja, ali još nije eliminisao sve nečistoće uma. [Natrag]

[6] Deo od "on potpuno napušta latentne sklonosti ka požudi" do "on ovde i sada okončava patnju" pokazuje ono što je učinjeno na putu "ne-povratnika" i arahanta — eliminisanje najsuptilnijih i najupornijih mentalnih nečistoća i dostizanje konačnog znanja. Tako se poriv za požudom i odbojnošću eliminišu na putu "ne-povratnika", a poriv za gledištem i obmanom "ja jesam", kao i neznanje, na putu arahanta. Komentar objašnjava da bi izraz "poriv za gledištem i obmanom 'ja jesam' " (asmi ti ditthimananusaya) trebalo tumačiti u značenju sklonosti ka gledištu koje je slično obmani, zato što se ono, kao gledište o sopstvu, događa onda kada se pretpostavlja pojam "ja sam". [Natrag]

[7] Hranu (ahara) bi ovde trebalo razumeti u širem značenju istaknutog uslova za produžetak života individue. Fizička hrana (kabalinkara ahara) jeste važan uslov za fizičko telo, kontakta za osećaj, mentalni obrasci za svest i svest za ime-i-lik, psihofizički organizam u njegovom totalitetu. Žudnja se naziva nastankom hrane zbog toga što je žudnja iz prethodne egzistencije izvor za sadašnju individuu, sa njenom zavisnošću od i neprekidnim konzumiranjem četiri vrste hrane u ovoj egzistenciji. Anotiranu kompilaciju kanonskih i komentarskih tekstova o raznim vrstama hrane videti u Nyanaponika Thera: The Four Nutriments of Life. [Natrag]

[8] Narednih dvanaest odeljaka predstavljaju, obrnutim redosledom, formulu uslovljenog nastanka, a njeni elementi su formulisani po modelu četiri plemenite istine. Suština formule je sledeća: usled neznanja (aviđđā), koje se definiše kao nepoznavanje četiri plemenite istine, čovek čini voljne postupke (kamma) i to telom, govorom i mislima, korisne i štetne. Ovi kammički postupci ponavljanjem postaju obrasci (sankhārā) i kao takvi utiču na formiranje stanja svesti (viññāna) — prvo kao preporađajuće svesti u trenutku začeća novog bića i kasnije kao pasivnih stanja svesti što nastaju kao rezultat naših postupaka tokom života. Zajedno sa svešću nastaje i mentalno-materijalni sklop (nāma-rūpa), psihofizički organizam opremljen sa šest čula (salāyatana). Od njih su pet fizičkih, a šesti je um, kao čulo koji registrujemo mentalne fenomene. Putem tih čula dolazi kdo kontakta (phassa) između svesti i njoj odgovarajućih objekata, a ti kontakti uslovljavaju nastanak osećaja (vedanā). Ove karike od svesti do osećaja jesu proizvod prošlih postupaka, kamme, dakle uzročne faze koju reprezentuju neznanje i obrasci. Sa sledećom karikom počinje kammički aktivna faza sadašnjeg života i ona zapravo predstavlja osnovu za nastanak nove egzistencije u budućnosti. Uslovljena osećajem, javlja se žudnja (tanhā) i ovu činjenicu je Buda formulisao kao drugu plemenitu istinu. Kada ta žudnja dovoljno ojača, podstiče nastanak vezivanja (upādāna), koje nas ponovo nagoni da činimo voljne postupke i time stvaramo klicu nove egzistencije (bhava). Ta nova egzistencija počinje rođenje (đāti), a ono neizbežno vodi do starenja i smrti (đarāmarana). Ovo učenje o uslovljenom nastanku takođe pokazuje kako je ovaj krug rađanja i umiranja moguće prekinuti. Sa formiranjem istinskog znanja, sa punim razumevanjem četiri plemenite istine, iskorenjuje se neznanje. Konsekventno tome, um se više ne predaje žudnji i vezivanju, dela gube svoj potencijal da generišu novo rođenje i kruženje se zaustavlja. Ovo je cilj čitavog budinog učenja, izlazak izvan kruga rađanja i umiranja, izvan kruga patnje, i taj cilj je Buda formulisao trećom plemenitom istinom. [Natrag]

[9] Ovo se odnosi na pet sastojaka bića. Videti MN 10:38 i MN 44:2. [Natrag]

[10] Ovih šest osnova kontakta nabrojani su niže u pasusu 50. [Natrag]

[11] Ovde pod „bićem“ treba razumeti i stvarne svetove u kojima se bića preporađaju, kao i vrste kamme koja generiše preporađanje u tim svetovima. [Natrag]

[12] Vezivanje za pravila i rituale znači slediti gledište da se pročišćenje može postići prihvatanjem određenih spoljašnjih pravila ili praktikovanjem nekih rituala, naročito onih asketskih. Vezivanje za učenje o sopstvu je isto što i zastupanje gledišta o ličnosti u nekoj od dvadeset mogućih varijanti (videti MN 44:7); vezivanje za gledišta jeste vezivanje za sve druge vrste gledišta izuzev ova dva pomenuta. Vezivanje u svakom od svojih varijeteta znači jačanje žudnje, koja je i uslov za nastanak vezivanja. [Natrag]

[13] Žudnja za objektima uma (dhammatanha) jeste žudnja za svim objektima svesti, izuzev objekata pet vrsta svesti o čulima registrovanim podražajima. Na primer, žudnja za maštarijama i mentalnim slikama, za apstraktnim idejama i intelektualnim sistemima, za osećanjima i emocionalnim stanjima itd. [Natrag]

[14] Kontakt (phassa) je u MN 18:16 objašnjen kao susret čula, njegovog objekta i svesti o opaženom. [Natrag]

[15] Um kao osnova (manayatana) je zbirni naziv za sve kategorije svesti. Jedan deo ove osnove — „životni kontinuum“ (bhavanga) ili subliminalna svest — jeste „prozor“ za javljanje svesti. [Natrag]

[16] Ime i oblik ili mentalno-materijalno (namarupa) jeste zbirni naziv za organizam u svojoj psihofizičkoj celovitosti. Pet mentalnih elemenata pomenutih pod nazivom „nama“ su neizbežni sastojci svesti i otuda su sadržani u svakom svesnom iskustvu. Četiri velika elementa konkretno predstavljaju osnovna svojstva materija: čvrstina, kohezija, toplota i pokretljivost. Materijalni oblik izveden iz ovih elemenata, prema Abhidhamma analizi, uključuje i senzitivnu supstancu pet čula; četiri objekat čula — boja, zvuk, miris i ukus (opipljive stvari su sačinjene od tri elementa, zelje, vatre i vazduha); svojstvo fizičkog života, hranljiva esencija, polno određenje i drugi tipovi materijalnih fenomena. [Natrag]

[17] Svest uma (manoviññana) obuhvata svaku vrstu svesti, izuzev upravo pomenutih pet vrsta svesti o percipiranom putem čula. Dakle tu spadaju svest o mentalnim slikama, apstraktnim idejama i unutrašnjim stanjima uma, kao i svest koja analizira objekte čula. [Natrag]

[18] U kontekstu učenja o uslovljenom nastanku, obrasci (sankhara) jesu korisna i štetna volja, to jest kamma. [Natrag]

[19] Treba primetiti da dok je neznanje uslov za mentalne nečistoće, same nečistoće — gde pripada i nečistoća neznanja — sa svoje strane jesu uslov za neznanje. Komentar za MN kaže da ovo uslovljavanje neznanja neznanjem treba razumeti da je naše neznanje u ovom životu uslovljeno neznanjem u prethodnom. Pošto je to tako, sledi zaključak da nije moguće utvrditi početnu tačku neznanja, jer je samsara bez vidljivog početka. [Natrag]