Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 90

Kaṇṇakatthala sutta
Govor u Kaṇṇakatthali


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Uđuññe, u Kaṇṇakatthala parku jelena.

2. Tom prilikom Pasenadi, kralj Kosale, stigao je u Uđuññu nekim poslom. Tu se on obrati nekom čoveku: „Hajde, dobri čoveče, idi do Blaženog, pokloni mu se do zemlje u moje ime i pitaj ga da nije bolestan, muče li ga neki bolovi, je li zdrav, snažan, je li mu ugodno i to ovim rečima: ’Poštovani gospodine, Pasenadi, kralj Kosale, klanja se do nogu Blaženom i pita ga da nije bolestan, muče li ga neki bolovi, je li zdrav, snažan, je li mu ugodno?’ I još mu reci ovo: ’Poštovani gospodine, Pasenadi, kralj Kosale, doći će da poseti Blaženog posle obroka’.“

„Da, gospodine“, reče čovek i otide do Blaženog. Kad mu se poklonio, sede on sa strane i saopšto poruku koju je nosio.

3. A sestre Somā i Sakulā [1] dočuše: „Danas će posle obroka Pasenadi, kralj Kosale, ići da poseti Blaženog“.

Onda, dok je obrok bio posluživan, obe sestre odoše do kralja i rekoše: „Gospodaru, poklonite se do zemlje Blaženom i u naše ime i upitajte ga da nije bolestan, muče li ga neki bolovi, je li zdrav, snažan, je li mu ugodno i to ovim rečima: ’Poštovani gospodine, sestre Somā i Sakulā klanjaju se do nogu Blaženom i pitaju ga da nije bolestan, muče li ga neki bolovi, je li zdrav, snažan, je li mu ugodno?’“

4. Kada je završio obrok, Pasenadi, kralj Kosale, otide do Blaženog. Pošto mu se poklonio, sede sa strane i prenese mu poruku sestara Some i Sakule.

„Ali veliki kralju, zar nisu sestre Somā i Sakulā mogle naći nekog drugog glasnika?“

„Poštovani gospodine, sestre Somā i Sakulā su dočule: ’Danas će posle obroka Pasenadi, kralj Kosale, ići da poseti Blaženog’. Onda, dok je obrok bio posluživan, obe sestre dođoše do mene i rekoše: ’Gospodaru, poklonite se do zemlje Blaženom i u naše ime i upitajte ga da nije bolestan… je li mu ugodno?’“

„Neka sestre Somu i Sakulu sreća prati, veliki kralju.“

5. Na to Pasenadi, kralj Kosale, reče Blaženom: „Poštovani gospodine, ovako sam čuo: ’Asketa Gotama kaže: „Ne postoji asketa ili braman koji je sveznajući i svevideći, ko može tvrditi da poseduje celokupno znanje i viđenje; tako nešto nije moguće“.’ Poštovani gospodine, ti koji govore tako, da li zaista govore ono što je Blaženi stvarno rekao i ne tumače pogrešno njegove reči onim što je suprotno činjenicama? Da li objašnjavaju u skladu sa Dhammom, na način koji ne ostavlja prostora da se njihove tvrdnje s razlogom kritikuju?“

„Veliki kralju, ti koji govore tako, ne govore ono što je Blaženi stvarno rekao, već tumače pogrešno moje reči onim što je suprotno činjenicama.“

6. Potom se Pasenadi, kralj Kosale, obrati generalu Vidudabhi: „Generale, ko je takav izveštaj doneo u palatu?“

„Beše to Sañđaja, Vaša visosti, braman iz Ākāsa klana.“

7. Na to Pasenadi, kralj Kosale, reče: „Idi, dobri čoveče, u moje ime reci Sañđaji, bramanu iz Ākāsa klana: ’Poštovani gospodine, Pasenadi, kralj Kosale, zove Vas’.“

„Da, vaša Visosti“, odgovori čovek. On otide do Sañđaje, bramana iz Ākāsa klana, i reče mu: „Poštovani gospodine, Pasenadi, kralj Kosale, zove Vas“.

8. U međuvremenu Pasenadi, kralj Kosale, reče Blaženom: „Poštovani gospodine, Može li biti slučaj da je Blaženi o tome rekao nešto drugo, a osoba koja je slušala to pogrešno razumela? Na koji način se Blaženi seća da je izgovorio takve reči?“

„Sećam se, veliki kralju, da sam rekao zapravo ovo: ’Ne postoji asketa ili braman koji zna sve, koji vidi sve, u isto vreme; tako nešto nije moguće’.“ [2]

„To što je Blaženi rekao čini se razložnim, to što je Blaženi rekao izgleda u skladu sa zdravim razumom: ’Ne postoji asketa ili braman koji zna sve, koji vidi sve, u isto vreme; tako nešto nije moguće’.

9. Postoje ove četiri kaste, poštovani gospodine: plemići, bramani, trgovci i najamnici. Postoji li bilo kakva razlika i nepodudarnost među njima?“

„Postoje te četiri kaste, veliki kralju: plemići, bramani, trgovci i najamnici. Za dve od njih, a to su plemići i bramani, smatra se da su više, pošto im ljudi iskazuju respekt, ustaju kad su u njihovom prisustvu i upućuju im pozdrave poštovanja i klanjaju im se.“

10. „Poštovani gospodine, nisam pitao o ovom sadašnjem životu; pitao sam o životu koji tek dolazi. [3] Postoje ove četiri kaste, poštovani gospodine: plemići, bramani, trgovci i najamnici. Ima li bilo kakve razlike i nepodudarnost među njima?“

“Veliki kralju, postoje ovih pet sastojaka napora. [4] Kojih pet? Monah ima u sebe poverenje, poklanja svoje poverenje Tathāgatinom probuđenju ovako: ’Blaženi je dostojan poštovanja, potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen’. Zatim je on bez bolesti i bolova, ima dobro varenje, koje nije ni suviše hladno, ni suviše toplo, već srednje i u stanju je da podnese silu napora. Zatim je pošten i iskren, pred učiteljem i njegovim saputnicima u svetačkom životu se prikazuje onakvim kakav zaista jeste. Zatim je energičan u napuštanju nepovoljnih stanja i prihvatanju povoljnih stanja, postojan, ulaže napor sa odlučnošću i istrajava u negovanju povoljnih stanja. Zatim je mudar; poseduje mudrost u pogledu nastanka i prestanka koja je plemenita i prodorna, a vodi do potpunog iskorenjivanja patnje. To su pet sastojaka napora.

Postoje te četiri kaste, veliki kralju: plemići, bramani, trgovci i najamnici. Ako oni poseduju tih pet sastojaka napora, to bi bilo na njihovu dobrobit i sreću za dugo vremena.“

11. „Poštovani gospodine, postoje ove četiri kaste, poštovani gospodine: plemići, bramani, trgovci i najamnici. I ako oni poseduju tih pet sastojaka napora, ima li bilo kakve razlike među njima?“

„Tako, veliki kralju, kažem da bi razlika među njima ležala u raznolikosti njihovog napora. Zamisli dva ukrotiva slona ili dva ukrotiva konja ili dva ukrotiva bika, koja su ukroćena i disciplinovana, sa jedne strane, i dva ukrotiva slona, ukrotiva konja ili ukrotiva bika, koja nisu ukroćena i disciplinovana. Šta misliš, veliki kralju? Hoće li ta dva ukrotiva slona ili dva ukrotiva konja ili dva ukrotiva bika, koja su ukroćena i disciplinovana, pošto su tako ukroćeni, početi da se ponašaju kao neko ko je ukroćen, hoće li dostići stupanj ukroćenosti?“

„Da, poštovani gospodine.“

„A hoće li ona dva ukrotiva slona ili dva ukrotiva konja ili dva ukrotiva bika, koja nisu ukroćena i disciplinovana, pošto su tako neukroćeni, početi da se ponašaju kao neko ko je ukroćen, hoće li dostići stupanj ukroćenosti, isto onako kao što je to bio slučaj sa dva slona ili dva konja ili dva bika, koja su bila ukroćena i disciplinovana?“

„Ne, poštovani gospodine.“

„Isto tako, veliki kralju, nije moguće da nešto što je dostižno onome ko ima poverenje, ko nije bolestan, ko je pošten i iskren, ko je energičan i ko jeste mudar, bude isto tako dostižno onome ko nema poverenje, ko je veoma bolestan, ko je prevrtljiv i lažljiv, ko je lenj i ko nije mudar.“

12. „To što je Blaženi rekao čini se razložnim, to što je Blaženi rekao izgleda u skladu sa zdravim razumom.

Postoje ove četiri kaste, poštovani gospodine: plemići, bramani, trgovci i najamnici. Tako, ako oni poseduju tih pet sastojaka napora i njihov napor je ispravan, ima li u tom pogledu bilo kakve razlike među njima?“

„Veliki kralju, u tom pogledu kažem da nema bilo kakve razlike među njima, dakle između oslobođenja jednoga i oslobođenja drugih. Zamisli da čovek uzme suvi komad saka drveta, upali vatru i stvori toplotu; a onda neki drugi čovek uzme suvi komad salovog drveta, upali vatru i stvori toplotu; za njim još jedan čovek uzme suvi komad mangovog drveta, upali vatru i stvori toplotu; pa na kraju još jedan čovek uzme suvi komad smokvinog drveta, upali vatru i stvori toplotu. Šta misliš, veliki kralju? Da li bi bilo neke razlike među vatrama upaljenim drugačijom vrstom drveta, dakle razlike između plamena jedne vatre i ostalih ili između boje jedne vatre i ostalih ili između svetlosti jedne vatre i ostalih?“

„Ne, poštovani gospodine.“

„Isto tako, veliki kralju, kada je vatra upaljena energičnošću, upaljena naporom, kažem, nema nikakve razlike između oslobođenja jednoga i oslobođenja drugih.“

13. „To što je Blaženi rekao čini se razložnim, to što je Blaženi rekao izgleda u skladu sa zdravim razumom. Ali, poštovani gospodine, kako stoje stvari: postoje li božanstva?“

„Zašto to pitaš, veliki kralju?“

„Poštovani gospodine, pitao sam zapravo da li se ta božanstva vraćaju u ovo [ljudsko] stanje ili ne.“

„Veliki kralju, ona božanstva koja su još uvek podložna patnji, vraćaju se u ovo [ljudsko] stanje, ona božanstva koja više nisu podložna patnji ne vraćaju se u ovo [ljudsko] stanje.“ [5]

14. Kad ovo bi rečeno, general Vidudabha upita Blaženog: „Poštovani gospodine, mogu li božanstva koja su još uvek podložna patnji i vraćaju se u ovo [ljudsko] stanje izbaciti ili prognati sa tog mesta božanstva koja više nisu podložna patnji i ne vraćaju se u ovo [ljudsko] stanje?“

Na to poštovani Ānanda pomisli: „Ovaj general Vidudabha jeste sin Pasenadija, kralja Kosale, a ja sam sin Blaženog. Vreme je da jedan sin porazgovara sa drugim.“ Onda on reče generalu Vidudabhi: „Generale, na tvoje pitanje odgovoriću pitanjem. Odgovori kako misliš da treba. Generale, šta misliš? Postoji čitavo ovo kraljevstvo Pasenadija, kralja Kosale, nad kojim on vlada i ima moć; može li Pasenadi, kralj Kosale, izbaciti ili prognati sa tog mesta bilo kojeg asketu ili bramana, bez obzira da li taj asketa ili braman ima zasluga ili ne i da li živi svetačkim životom ili ne?“

„Može učiniti tako, gospodine.“

„A šta misliš, generale? Postoji sva ona teritorija izvan kraljevstva Pasenadija, kralja Kosale, nad kojom on ne vlada i nema moć; može li Pasenadi, kralj Kosale, ili prognati sa tog mesta bilo kojeg asketu ili bramana, bez obzira da li taj asketa ili braman ima zasluga ili ne i da li živi svetačkim životom ili ne?“

„Ne može učiniti tako, gospodine.“

„A šta misliš, generale? Jesi li nekada čuo za božanstva Trideset trojice?“

„Da, gospodine, čuo sam za njih. I Pasenadi, kralj Kosale, čuo je za njih.“

„A šta misliš, generale? Može li Pasenadi, kralj Kosale, izbaciti božanstva Trideset trojice ili ih prognati sa njihovog mesta?“

„Gospodine, Pasenadi, kralj Kosale, ne može čak ni da vidi božanstva Trideset trojice, pa kako bi onda mogao da ih izbaci ili protera sa njihovog mesta?“

„Isto tako, generale, božanstva koja su još uvek podložna patnji i vraćaju se u ovo [ljudsko] stanje ne mogu da vide ona božanstva koja više nisu podložna patnji i ne vraćaju se u ovo [ljudsko] stanje; pa kako bi mogla da ih izbace ili proteraju sa njihovog mesta?“

15. Na to Pasenadi, kralj Kosale, upita Blaženog: „Poštovani gospodine, kako se zove ovaj monah?“

„Njegovo ime je Ānanda, veliki kralju.“

„Ānanda [blaženstvo] je on zaista, poštovani gospodine, i kao Ānanda izgleda. To što je poštovani Ānanda rekao čini se razložnim, to što je poštovani Ānanda rekao izgleda u skladu sa zdravim razumom. Ali, poštovani gospodine, kako stoje stvari: postoje li Brame?“

„Zašto to pitaš, veliki kralju?“

„Poštovani gospodine, pitao sam zapravo da li se te Brame vraćaju u ovo [ljudsko] stanje ili ne.“

„Veliki kralju, svaki Brama koji je još uvek podložan patnji, vraća se u ovo [ljudsko] stanje, oni Brame koji više nisu podložni patnji ne vraćaju se u ovo [ljudsko] stanje.“

16. Tada neki čovek objavi Pasenadiju, kralju Kosale: „Veliki kralju, Sañđaja, braman iz Ākāsa klana, stigao je.“

A Pasenadi, kralj Kosale, upita Sañđaju, bramana iz Ākāsa klana: „Bramanu, ko je takav izveštaj doneo u palatu?“

„Beše to general Vidudabha, Vaša visosti.“

Na to general Vidudabha reče: „Beše to Sañđaja, Vaša visosti, barman iz Ākāsa klana.“

17. Tada neki čovek objavi Pasenadiju, kralju Kosale: „Vaša visosti, vreme je da idemo.“

A Pasenadi, kralju Kosale, reče Blaženom: „Poštovani gospodine, pitali smo Blaženog o sveznanju i Blaženi nam je odgovorio o neznanju; potvrđujemo i prihvatamo taj odgovor, tako da smo zadovoljni. Pitali smo Blaženog o pročišćenju u četiri kaste i Blaženi nam je odgovorio o pročišćenju u četiri kaste; potvrđujemo i prihvatamo ta odgovor, tako da smo zadovoljni. Pitali smo Blaženog o božanstvima i Blaženi nam je odgovorio o božanstvima; potvrđujemo i prihvatamo ta odgovor, tako da smo zadovoljni. Pitali smo Blaženog o Bramama i Blaženi nam je odgovorio o Bramama; potvrđujemo i prihvatamo ta odgovor, tako da smo zadovoljni. Šta god da smo pitali Blaženog, na to nam je Blaženi odgovorio; potvrđujemo i prihvatamo te odgovore, tako da smo zadovoljni. A sada, poštovani gospodine, odlazimo. Vrlo smo zauzeti i mnogo toga treba još uraditi.“

„Vreme je, veliki kralju, da uradiš onako kako misliš da treba.“

18. Onda Pasenadi, kralj Kosale, obradovan i zadovoljan rečima Blaženog, ustade sa svog mesta i, pošto se poklonio Blaženom, pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, otide.


Beleške

[1] MA: Ove dve sestre su kraljeve supružnice (ne njegove sestre!) [Natrag]

[2] MA: Ne postoji niko ko zna i vidi sve – prošlost, sadašnjost i budućnost – i to jednim činom mentalnog ogledanja, jednim činom svesti; zato se ovaj problem razmatra kroz prizmu jednog akta svesti (ekaćitta). O pitanju vrste sveznanja koje theravada tradicija pripisuje Budi, videti MN 71, napomena 3. [Natrag]

[3] Dakle, on se ne raspituje o njihovom socijalnom statusu, već o izgledima za duhovni razvoj i stizanje na cilj. [Natrag]

[4] Kao u MN 85.58. [Natrag]

[5] Objašnjenje koje MA daje za ovaj odgovor sugeriše da prethodna klasa božanstava jesu ne-povratnici, a da drugu čine oni koji nisu dostigli status ne-povratnika. Isto bi se odnosilo na pitanje o Bramama u odeljku 15. Dva ključna termina koja čine razliku između dve vrste božanstava jesu sabyābađđhā i abyābađđhā, što bi se moglo prevesti kao „onaj koji nije napustio mentalnu patnju kroz njeno iskorenjivanje“ i „onaj koji je iskorenio patnju“. [Natrag]