Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 91

Brahmāyu sutta
Braman Brahmāyu


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi lutao zemljom Videha, praćen velikom grupom monaha, grupom od petsto monaha.

2. Tom prilikom braman Brahmāyu živeo je u Mithili. Bio je slabašan starac, ostareo, poodmaklih godina, stigao u poslednje doba života, imao je sto dvadeset godina. Bio je znalac triju Veda: značenje reči i obredna pravila, rastavljanje slogova i intonaciju, a uz to i redosled predaje; izučio je metriku i gramatiku, filozofiju prirode i telesna obeležja velikih ljudi. [1]

3. I braman Brahmāyu doču: „Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, lutao je zemljom Videha, praćen velikom grupom monaha, grupom od petsto monaha. I ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: 'Zaista je Blaženi usavršen, potpuno probuđen, obdaren znanjem i veštinom, uzvišen, znalac svetova, nenadmašni vodič onih kojima treba putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, probuđen, blažen. On objašnjava ovaj svet, sa svim njegovim božanstvima, Marama i Bramama, ovo pokolenje sa svim njegovim asketama i bramanima, plemićima i običnim ljudima, a koji je sam za sebe razumeo neposrednim znanjem. On podučava Dhammu, dobru na početku, dobru u sredini, dobru na kraju, sa pravim značenjem i izrazom, on otkriva svetački život koji je potpuno savršen i čist.' Zaista je dobro videti tako usavršene."

4. A u to vreme braman Brahmāyu je kraj sebe imao mladog bramanskog učenika po imenu Uttara, koji je bio znalac triju Veda… izučio… filozofiju prirode i telesna obeležja velikih ljudi. Tako on reče svom učeniku: „Dragi moj Uttara, asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, lutao je zemljom Videha, praćen velikom grupom monaha, grupom od petsto monaha… Zaista je dobro videti tako usavršene. Idi, dragi moj Uttara, do askete Gotame i vidi je li glas koji se proširio o njemu istinit ili nije, je li učitelj Gotama jedan od takvih ili nije. Tako ćemo zahvaljujući tebi saznati kakav je učitelj Gotama.“

5. „Ali kako ću ja, gospodine, saznati je li glas koji se proširio o njemu istinit ili nije, je li učitelj Gotama takav ili nije?“

„Dragi moj, Uttara, trideset dva obeležja velikog čoveka sadržana su u našim himnama i veliki čovek koji ih poseduje ima samo dve moguće sudbine, ne više. [2] Ako živi životom kućedomaćina, postaće vladar koji pokreće točak istine, pravedni vladar koji vlada u skladu sa Dhammom, gospodar četiri strane sveta, pobednik, koji je učvrstio svoje kraljevstvo i poseduje sedam blaga. On ima ovih sedam blaga: točak kao blago, slona kao blago, konja kao blago, dragulj kao blago, ženu kao blago, nadzornika kao blago i savetnika kao sedmo blago. [3] Njegova deca, kojih je više od hiljadu, jesu hrabra i odvažna, slamaju tuđe vojske; nad ovom zemljom omeđenom okeanom vlada on bez batine, bez oružja, uz pomoć Dhamme. Ali ako ipak napusti domaćinski život i ode u beskućnike, on postaje Usavršeni, Potpuno probuđeni, što skida velove u ovome svetu. [4] Ali ja sam, dragi moj Uttara, davalac himni, a ti si njihov primalac.“

6. „Da, gospodine“, odgovori ovaj. Onda se diže sa mesta na kojem je sedeo, i pošto se poklonio bramanu Brahmāyu, pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, otide ka zemlji Vedeha, kojom je Blaženi lutao. Putujući deo po deo, stiže on do Blaženog i pozdravi se sa njim. Pošto je ovaj učtiv i prijateljski razgovor bio završen, sede on sa strane i poče da na telu Blaženog pogledom traži trideset dva obeležja velikog čoveka. I video je sva obeležja velikog čoveka na telu Blaženog, osim dva; imao je nedoumice i sumnje oko dva obeležja, te nije mogao da se odluči i bude uveren u njih: u vezi sa penisom koji može da bude uvučen i sa dužinom jezika.

Onda se u Blaženom javi misao: „Ovaj braman Uttara vidi sva obeležja velikog čoveka na mom telu, osim dva; ima nedoumice i sumnje oko dva obeležja, te ne može da se odluči i bude uveren u njih: u vezi sa penisom koji može da bude uvučen i sa dužinom jezika.“

7. Na to Blaženi svojom natprirodnom moći učini da bramanski učenik Uttara vidi da je organ Blaženog uvučen. [5] Potom Blaženi izbaci jezik i više puta njime dodirnu oba uveta i obe nozdrve, te potom čitavo čelo prekri svojim jezikom.

8. A bramanski učenik Uttara pomisli: „Asketa Gotama poseduje trideset dva obeležja velikog čoveka. Kako bi bilo da se pridružim pratnji askete Gotame i posmatram šta radi?“

Tako je poput senke pratio Blaženog sedam meseci, nikada ga ne ispuštajući iz vida. Pošto je proveo sedam meseci u zemlji Videha, krete on za Mithilu, gde je boravio braman Brahmāyu. Kad je stigao, pokloni mu se i sede sa strane. Na to ga braman Brahmāyu upita: „Pa, dragi moj Uttara, je li glas koji se proširio o učitelju Gotami istinit ili nije? Je li učitelj Gotama takav ili nije?“

9. „Glas koji se proširio o učitelju Gotami jeste istinit, gospodine, a ne neistinit; učitelj Gotama jeste takav. On poseduje trideset dva obeležja velikog čoveka.

Učitelj Gotama gazi ravno, celim stopalom – to jeste obeležje velikog čoveka u učitelju Gotami.
Na tabanu mu se vidi točak sa hiljadu paoka, zajedno sa oplatkom i glavčinom…
Njegove pete su izbačene…
Ima duge prste na rukama i nogama…
Ruke i stopala su mu meki i nežni…
Na rukama i stopalima ima linije poput mreže…
Članci na nogama su mu visoko…
Noge su mu kao u antilope…
Kada stoji, bez savijanja može da dodirne kolena…
Polni organ mu je obavijen naborima kože…
Ima zlatnu boju kože…
Koža mu je meka i glatka i zbog toga se na nju ne hvataju prašina ili blato…
Malje rastu svaka zasebno iz svog korena…
Malje mu rastu vrhovima uvek nagore, tamnoplave boje i uvijene uvek udesno…
Ima potpuno pravo telo, nalik Brami…
Ima sedam ispupčenja… [6]
Ima telo poput lava…
Nema brazdu na sredini grudi…
Ima proporcije banjanovog drveta; raspon njegovih ruku jednak je visini tela, a visina tela, ravna je rasponu ruku…
Vrat i ramena su u istoj liniji…
Ukus mu je savršeno precizan… [7]
Vilica mu je nalik lavljoj…
Ima četrdeset zuba…
Zubi su mu ravni…
Između zuba nema razmaka…
Zubi su mu sasvim beli…
Ima dugačak jezik…
Ima božanstven glas, nalik pevu karavika ptice…
Oči su mu tamnoplave…
Ima duge trepavice poput govečeta…
Između obrva mu rastu meke i bele dlake…
Glava mu ima oblik turbana — to jeste obeležje velikog čoveka u učitelju Gotami. [8]

Učitelj Gotama poseduje trideset dva obeležja velikog čoveka.

10. Kada hoda, iskorači prvo desnom nogom. Ne iskorači suviše daleko, niti suviše blizu. Ne hoda ni prebrzo, ni presporo. Kad hoda, kolena mu ne češu jedno drugo. Kad hoda gležnjevi mu ne češu jedan drugog. Kad hoda ne diže niti spušta butine, ne drži ih ni priljubljenima, niti suviše rastavljenima. Kada hoda samo donji deo tela se pomera, a hodanje je bez mnogo napora. Kada se osvrne da pogleda, okrene čitav trup. Ne gleda pravo nagore i ne gleda pravo nadole. Dok hoda ne razgleda unaokolo. Gleda ispred sebe koliko je i ruda pluga dugačka; mimo toga, poseduje neograničeno znanje i viđenje.

11. Kada ulazi u prostoriju, ne diže, niti spušta telo, ne savija ga ni napred, ni nazad. Dok se sprema da sedne, ne okreće se ni suviše daleko, ni suviše blizu od sedišta. Ne naslanja se rukom na sedište. Ne seda tako što naglo spusti telo.

12. Kada sedi unutra, ne maše rukama. Ne mrda stopalima. Ne sedi kolena ukrštenih. Ne sedi gležnjeva ukrštenih. Ne sedi podbočene brade. Kada sedi unutra, nije uplašen, ne ježi se, niti drhti, nije uznemiren. Pošto je bez straha, jeze, drhtanja ili uznemirenja, kosa i dlaka mu se ne nakostreše i priklanja se osami.

13. Kada mu sipaju vodu u prosjačku zdelu, ne diže je, niti spušta, ne naginje unapred ili unazad. Ne uzima ni premalo, ni previše vode za pranje zdele. Opere je, a da ne pljuska vodom. Pere je, a da je ne okreće. Ne odlaže zdelu na pod kako bi oprao ruke: kada su mu ruke oprane i zdela je oprana; kada je zdela oprana i njegove ruke su oprane. Ne prosipa vodu ni predaleko, ni preblizu, a ne prosipa je ni unaokolo.

14. Kada prima pirinač, ne diže zdelu, niti spušta, ne naginje je unapred ili unazad. Ne uzima ni premalo pirinča, a ni previše. Dodaje preliva taman koliko treba; ne stavlja više nego što je potrebno za zalogaj. Zalogaj okrene dva do tri puta u ustima i potom ga proguta, a nijedno zrno pirinča ne uđe u njegovo telo nesažvakano, niti mu se zadrži u ustima; zatim uzme naredni zalogaj. Uzima hranu svestan njezinog ukusa, ali bez ikakve žudnje za određenim ukusom. Hrana koju uzima ima osam obeležja: ne jede je radi zabave, niti da sebe omami, kao ni radi fizičke lepote i privlačnosti, već samo radi hranjenja i održavanja sopstvenog tela, za uklanjanje gladi i kao pomoć u svetačkom životu; pri tome razmišlja: ’Ovako ću okončati stare osećaje, a da ne podstaknem nove, ovako ću biti zdrav i živeti spokojno’. [9]

15. Kada je jeo i daju mu vodu za pranje prosjačke zdele, ne diže je, niti spušta, ne naginje je unapred ili unazad.

Ne uzima ni premalo, ni previše vode za pranje zdele. Opere je, a da ne pljuska vodom. Pere je, a da je ne okreće. Ne odlaže zdelu na pod kako bi oprao ruke: kada su mu ruke oprane i zdela je oprana; kada je zdela oprana i njegove ruke su oprane. Ne prosipa vodu ni predaleko, ni preblizu, a ne prosipa je ni unaokolo.

16. Kada je jeo, spušta zdelu na pod ni predaleko, ni preblizu; nije ni nemaran, ni previše zaokupljen brigom oko zdele.

17. Kada je jeo, posedi ćutke neko vreme, ali ne propušta vreme za blagoslov. [10] Kada je jeo i blagoslovio domaćine, ne kritikuje hranu, niti očekuje drugi obrok; on upućuje, nadahnjuje, podstiče i ohrabruje prisutne govorom isključivo o Dhammi. Kada je tako učinio, ustaje sa svog mesta i odlazi.

18. Ne hoda ni prebrzo, ni presporo, niti ide kao neko ko želi da pobegne.

19. Ogrtač ne nosi ni suviše visoko, ni suviše nisko, niti suviše pripijeno uz telo, niti suviše labavo, a ni vetar kada dune ne raskrili mu ga. Prašina i prljavština ne prljaju njegovo telo.

20. Kada stigne u manastir, seda na već unapred pripremljeno mesto. Kad je seo, pere noge, mada nije suviše zaokupljen njihovom negom. Pošto ih je oprao, seda ukrštenih nogu, uspravnog tela i uspostavlja sabranost. Um mu nije zaokupljen sopstvenim nedaćama, ni nedaćama drugih, niti nedaćama i sebe i drugih; um usmerava ka sopstvenoj dobrobiti, ka dobrobiti drugih, ka dobrobiti i svojoj i drugih, čak ka dobrobiti čitavog sveta.

21. Kada stigne u manastir, podučava Dhammi okupljene. Niti laska, niti grdi okupljene; on upućuje, nadahnjuje, podstiče i ohrabruje prisutne govorom isključivo o Dhammi. Reči koje izlaze iz njegovih usta imaju osam kvaliteta: razgovetne su, razumljive, melodične, čujne, zvonke, milozvučne, duboke i rezonantne. Iako njegove reči dopiru dokle god ima okupljenih, one se ne čuju dalje od toga. A kada uputi, nadahne, podstakne i ohrabri prisutne, oni ustanu sa svojih mesta i odlaze, gledajući samo u njega i ni u šta drugo.

22. Videli smo učitelja Gotamu kako hoda, gospodine, videli smo ga kako stoji, videli smo kako ulazi u prostoriju, videli smo ga kakao u njoj sedi u tišini posle jela, videli smo ga kako blagoslovi posle jela, videli smo ga kako ćutke ide u manastir, videli smo ga u manastiru kako podučava Dhammu okupljenima. Takav je učitelj Gotama; takav je on i još više od toga.“ [11]

23. Kada ovo bi rečeno, braman Brahmāyu ustade sa svog mesta i, pošto je prebacio gornji ogrtač preko jednog ramena, sklopi ruke u gest poštovanja prema Blaženom i izgovori sledeće reči tri puta: „Poštovanje Blaženome, usavršenome i potpuno probuđenome! Poštovanje Blaženome, usavršenome i potpuno probuđenome! Poštovanje Blaženome, usavršenome i potpuno probuđenome! Trebalo bi jednom prilikom da posetimo učitelja Gotamu, možda bismo mogli da porazgovaramo sa njime.“

24. I tako, lutajući od mesta do mesta, Blaženi na kraju stiže i do Mithile. Tu je Blaženi boravio u Makhadevinom mangovom gaju. A bramani kućedomaćini iz Mithile dočuše: "Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, tumarajući zemljom Videha, praćen velikom grupom monaha, pet stotina monaha, stigao je u Mithilu i boravi u Makhadevinom mangovom gaju. I ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: 'Zaista je Blaženi usavršen, potpuno probuđen, obdaren znanjem i veštinom, uzvišen, znalac svetova, nenadmašni vodič onih kojima treba putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, probuđen, blažen. On objašnjava ovaj svet, sa svim njegovim božanstvima, Marama i Bramama, ovo pokolenje sa svim njegovim asketama i bramanima, plemićima i običnim ljudima, a koji je sam za sebe razumeo neposrednim znanjem. On podučava Dhammu, dobru na početku, dobru u sredini, dobru na kraju, sa pravim značenjem i izrazom, on otkriva svetački život koji je potpuno savršen i čist.' Zaista je dobro videti tako usavršene."

25. Onda bramani kućedomaćini iz Mithile otidoše do Blaženog. Kad su stigli, neki se pokloniše Blaženom i sedoše sa strane. Neki se pozdraviše sa njim, a kad taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane. Neki sklopiše ruke u pravcu Blaženog u znak poštovanja i sedoše sa strane. Neki kazaše svoje ime i klan u prisustvu Blaženog i sedoše sa strane. Neki samo ćutke sedoše sa strane.

26. I braman Brahmāyu doču: „Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, stigao je u Mithilu i boravi u Makhadevinom mangovom gaju.“

Onda braman Brahmāyu otide do Makhadevinog mangovog gaja, praćen jednim brojem bramanskih učenika. Kada stiže do mangovog gaja, pomisli: „Nije prikladno da odem do askete Gotame a da nisam prethodno najavljen“. Zato se on obrati jednom od bramanskih učenika: „Hajde, bramanski učeniče, idi do askete Gotame i pitaj u moje ime je li pošteđen bolesti i bolova, je li zdrav, snažan, živi li udobno, i to sledećim rečima: ’Učitelju Gotama, barman Brahmāyu pita ga je li učitelj Gotama pošteđen bolesti… i živi li udobno’. I kaži još ovo: “Braman Brahmāyu je, učitelju Gotama, slabašan starac, ostareo, poodmaklih godina, stigao u poslednje doba života, sto dvadest mu je godina. On je znalac triju Veda, značenje njihovih reči i obredna pravila, rastavljanje slogova i intonaciju, a uz to i redosled predaje; izučio je metriku i gramatiku, filozofiju prirode i telesna obeležja velikih ljudi. Među bramanima kućedomaćinima u Mithili, braman Brahmāyu važi za prvog među njima po bogatstvu, poznavanju svetih himni, po godinama i ugledu. On želi da vidi učitelja Gotamu’.”

„Da, gospodine“, odgovori bramanski učenik. On otide do Blaženog i pozdravi se sa njim, a kad taj učtiv i prijateljski razgovor bi završen, stade sa strane i prenese poruku. [A Blaženi reče:]

„Sada je vreme da braman Brahmāyu učini kako misli da treba.“

27. Zatim bramanski učenik otide do bramana Brahmāyua i reče: „Asketa Gotama se saglasio. Sada je vreme, gospodine, da učinite kako mislite da treba.“

Tako braman Brahmāyu otide do Blaženog. A okupljeni ga izdaleka ugledaše kako dolazi, te napraviše mesta da prođe, kao za nekoga ko je dobro poznat i ugledan. Na to braman Brahmāyu reče okupljenima: „Dovoljno je, gospodo, neka svako sedne na svoje mesto. A ja ću sesti pored askete Gotame.“

28. Tako on otide do Blaženog i pozdravi se sa njim, a kad taj učtiv i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane, nastojeći da uoči trideset dva obeležja velikog čoveka na telu Blaženog. I opazio je, manje-više, trideset dva obeležja velikog čoveka na telu Blaženog, izuzev dva; nije bio siguran u ta dva obeležja i nije mogao da se odluči: u vezi sa polnim organom obavijenim naborima kože i dužinom jezika.

29. Onda se braman Brahmāyu obrati Blaženom u stihovima:

„Trideset dva znaka naučih
koja su obeležja velikog čoveka –
i još uvek dva od njih ne vidim
na tvome telu, Gotama.
Je li ono što tkanina treba da skrije
obavijeno naborima kože, najveći među ljudima?
Iako označen rečju ženskog roda, [12]
možda je jezik tvoj muške veličine?
Možda je njegova dužina
onakva kako su nas učili?
Molim te isplazi ga makar malo
i tako, o mudrače, izleči našu sumnju.

Za dobrobit upravo u ovom životu
i sreću u onom koji tek dolazi,
sada žudimo za dopuštenjem da pitamo
nešto što želimo da saznamo.“

30. Na to Blaženi pomisli: „Ovaj braman Brahmāyu vidi, manje-više, trideset dva obeležja velikog čoveka na telu mome, izuzev dva; nije siguran u ta dva obeležja i ne može da se odluči: u vezi sa polnim organom obavijenim naborima kože i dužinom jezika.“

Na to Blaženi svojom natprirodnom moći učini da braman Brahmāyu vide da je ogran Blaženog obavijen naborima kože. Zatim isplazi jezik i više puta dotaknu obe ušne školjke i obe nozdrve, te čitavo čelo prekri svojim jezikom.

31. Onda Blaženi izgovori ove stihove kao odgovor bramanu Brahmāyu.

„Trideset dva znaka si naučio
koja su obeležja velikog čoveka –
sva na mom telu možeš pronaći:
zato, bramanu, o tome više sumnje nema.

Ono što treba znati je neposredno saznato,
što treba razviti jeste razvijeno,
što treba napustiti jeste napušteno,
zato, bramanu, ja jesam Buda. [13]

Za dobrobit upravo u ovom životu
i sreću u onom koji tek dolazi,
pošto dopuštenje imaš, pitaj
šta god želiš da saznaš.“

32. Onda braman Brahmāyu pomisli: „Asketa Gotama se saglasio. O čemu bi trebalo da ga pitam: o dobrom u ovom životu ili o dobrome u onome koji tek dolazi?“ Onda on pomisli: „Upućen sam u dobro u ovom životu, tako da mene i drugi pitaju o dobru u ovom životu. Zašto ga ne bih pitao samo o dobrome u životu koji tek dolazi?“ Tako se on obrati Blaženom u stihovima:

„Kako se postaje braman?
I kako se do znanja stiže? [14]
Kako to neko ima trostruko znanje?
I kako neko postaje znalac svetih stvari?
Kako neko postaje arahant?
I kako neko dostiže potpunost?
Zašto je neko utihnuli mudrac?
A kako neko može biti nazvan Budom? [15]

33. Onda Buda izgovori ove stihove kao odgovor:

Ko zna svoje prethodne živote,
vidi nebeske i svetove nevolja,
ko je stigao na kraj novim rođenjima –
mudrac koji zna kroz direktno iskustvo,
zna da njegov um pročišćen je,
svaka žudnja ga napustila je,
ko je napustio i rođenje i smrt,
ko je potpuno u svetačkom životu,
ko nadišao jeste sve –
takav se naziva Budom.“ [16]

34. Kada ovo bi rečeno, braman Brahmāyu ustade sa svog mesta i pošto je ogrtač prebacio preko jednog ramena, pokloni se do nogu Blaženog, prekri stope Blaženog poljupcima i rukama pomilova, izgovarajući svoje ime: „Ja sam braman Brahmāyu, učitelju Gotamo; ja sam braman Brahmāyu, učitelju Gotamo“.

35. A okupljeni se začudiše i oduševiše, te rekoše: „Neobično je, gospodo, čudesno je, kakvu to veliku snagu i moć ima asketa Gotama da uglednog i nadaleko poznatog bramana Brahmāyua navede na ovakvo javno poniženje!“

Na to Blaženi reče bramanu Brahmāyuu: „Dobro je, bramanu, ustani; sedi na svoje mesto, jer u umu tvom ima poverenja u mene“.

A braman Brahmāyu se podiže i sede na svoje mesto.

36. I Blaženi tada izloži postupnu poduku, [17] a to je govor o davanju, govor o vrlini, govor o nebesima; objasni mu opasnost, propadanje i talog u čulnim zadovoljstvima, kao i blaženstvo obuzdavanja. Kada je znao da je um bramana Brahmāyua spreman, prijemčiv, oslobođen prepreka, nadahnut i ispunjen poverenjem, izloži mu učenje koje je posebno svojstveno Budama: patnju, nastanak patnje, prestanak patnje i put. I baš kao što bi čisti komad platna, bez ikakvih mrlja, bio obojen svuda jednako, isto tako i u bramanu Brahmāyuu, dok je tu sedeo, javi se potpuno čisto oko Dhamme, bez mrlja: ’Sve što je podložno nastajanju jeste podložno i nestajanju’. Tada barman Brahmāyu ugleda Dhammu, doseže Dhammu, razume Dhammu, obuhvati Dhammu; pređe sa one strane sumnje, oslobodi se zbunjenosti, zadobi neustrašivost i postade nezavisan od drugih u Učiteljevom nauku.

37. Tada on reče Blaženom: “Odlično, učitelju Gotamo! Odlično, učitelju Gotamo! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam poštovanog Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me poštovani Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište! Neka Blaženi, zajedno sa monaškom zajednicom, prihvati moj poziv za obrok sutra u mome domu.”

I Blaženi ćutke prihvati poziv. Potom, znajući da je Blaženi prihvatio, barman Brahmāyu se diže sa svog mesta i pošto se poklonio Blaženom, pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, otide.

38. I kada je noć prošla, barman Brahmāyu naredi da se u njegovom domu pripreme različite vrste hrane, te posla poruku za Blaženog: „Vreme je, učitelju Gotama, obrok je spreman.“

I tako, ujutro, Blaženi se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te zajedno sa monaškom zajednicom otide do doma bramana Brahmāyua i sede na unapred pripremljeno mesto. Onda je, nedelju dana, braman Brahmāyu svojim rukama posluživao i različitim vrstama jela gostio monašku zajednicu predvođenu Blaženim.

39. Na kraju nedelje, Blaženi krete dalje zemljom Videha. Ubrzo pošto je otišao, braman Brahmāyu umre. Onda jedna grupa monaha otide do Blaženog i, pošto su se poklonili, sedoše sa strane i rekoše: „Poštovani gospodine, braman Brahmāyu je umro. Kakvo mu je odredište? Koji je njegov budući smer?“

„Monasi, braman Brahmāyu je bio mudar, stupio je na put Dhamme i nisam imao poteškoća da mu protumačim Dhammu. Pošto je raskinuo pet nižih okova, spontano se on preporodio [u Čistom boravištu] i tamo će dostići krajnju nibbānu, a da se više ne vraća u ovaj svet.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške

[1] Ovo je standardan opis učenog bramana. Prema MA, tri vede su Iru, Yađu i Sama (= Rig, Yađur i Saman). Četvrta veda, Atharva, ne pominje se, ali MA kaže da je njeno postojanje implicitno kada se istorije (itihasa) nazivaju „petom“, to jest delima koja bramani smatraju autoritativnim. Međutim, verovatnije je da se istorije nazivaju „petim“ u vezi sa četiri ogranka studija koje su priprema za proučavanje veda. O obeležjima velikih ljudi MA kaže da se radi o nauci zasnovanoj na 12.000 dela koja objašnjavaju karakteristike znamenitih ljudi kao što su bude, paććekabude, glavni učenici, istaknuti učenici, veliki vladari itd. Među ovim delima bilo je i 16.000 stihova nazvanih „Buda mantra“. [Natrag]

[2] Trideset dva obeležja nabojana u pasusu 9, niže, predmet su čitave jedne sutte u Digha nikāyi, a to je Lakkhana sutta (DN 30). Tu je svako od obeležja objašnjeno kao kammčki rezultat određene vrline koju je Buda usavršavao tokom ranijih egzistencija kao bodhisatta. [Natrag]

[3] O sedam blaga se raspravlja u MN 129.34-41. Pribavljanje blaga točka objašnjava zašto se on naziva „vladarem koji pokreće točak (istine)“. [Natrag]

[4] MA: Ovaj svet, obavijen tamom mentalnih nečistoća, prekriva sedam velova: požuda, mržnja, obmana, taština, gledišta, neznanje i nemoralni postupci. Pošto je uklonio te velove, Buda živi blistajući na sve strane. [Natrag]

[5] MA objašnjava da je Buda ovo učinio pošto je utvrdio da Uttarin učitelj, Brahmāyu, ima potencijal da dosegne stupanj ne-povratnika, a da ostvarivanje tog cilja zavisi od uklanjanja sumnji koje ima Uttara. [Natrag]

[6] Na šakama i stopalima, ramena i leđa. [Natrag]

[7] Rasaggasaggī. U Lakkhana sutti (DN 30.2.7) se kaže: „Šta god da dodirne jezikom oseti ukus u grlu i taj ukus se svuda proširi“. Teško je, međutim, videti kako se ovakav kvalitet može smatrati fizičkom karakteristikom ili kako drugi mogu da ga uoče. [Natrag]

[8] Ovo obeležje, unhīsa, obično se tumači kao izbočina na glavi kakvu vidimo na mnogim Budinim kipovima. [Natrag]

[9] Ovo je standardan način kontemplacije pri uzimanju isprošene hrane, kako je to dato u MN 2.14. [Natrag]

[10] Blagoslov (anumodana) jeste kratak govor posle jela, kojim se domaćini upućuju u neki od vidova Dhamme i izražava želja da im dobra kamma koju su stvorili donese obilan plod. [Natrag]

[11] MA: Značenje je sledeće: „Izuzetnih kvaliteta koje nisam opisao je mnogo više od onih koje sam opisao. Izuzetni kvaliteti učitelja Gotame su poput velike zemlje i velikog okeana; kada bi se izlagali do detalja, oni su beskonačni i nemerljivi, poput prostora.“ [Natrag]

[12] Pali reč za jezik, đivha, jeste ženskog roda. [Natrag]

[13] Ono što treba direktn saznati (abhiññeyya) jesu četiri plemenite istine, ono što treba razviti (bhāvetabba) jeste plemeniti osmostruki put, a što treba napustiti (pahātabba) jesu nečistoće na čelu sa žudnjom. Ovde kontekst zahteva da se reč Buda razume u specifičnom značenju nekoga ko je potpuno probuđen (sammasambuddha). [Natrag]

[14] Vedagū. Ovaj termin i dva naredna – teviđđo i sotthiyo – čini se da su označavali idealne tipove bramana; videti takođe MN 39.24, 26 i 27. Šesti i sedmi termin – kevalī i muni – verovatno su bili idealni tipovi unutar nevedskih asketskih zajednica. Svojim odgovorom Buda ovim terminima daje novo značenje, izvedeno na osnovu svog duhovnog sistema. [Natrag]

[15] Ovde i u odgovoru reč Buda može označavati jednostavno onoga ko je probuđen u smislu primenljivog na bilo kojeg arahanta, iako odgovor Brahmāyua sugeriše da možda ima uže značenje potpuno probuđenoga. [Natrag]

[16] MA nudi objašnjenje kako Buda svojim odgovorom u stvari odgovara na svih osam pitanja koja postavlja Brahmāyu. [Natrag]

[17] Kao u MN 56.18. [Natrag]