Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 94

Ghoṭamukha sutta
Govor Ghoṭamukhi


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom poštovani Udena živeo kraj Benaresa u Khemiya mangovom gaju.

2. A tom prilikom je braman Ghoṭamukha došao u Benares nekim poslom. I dok je šetao i tumarao unaokolo radi vežbe, došao je do Khemiya mangovog gaja. U to vreme poštovani Udena je hodao tamo-amo na otvorenom. Onda braman Ghoṭamukha dođe do poštovanog Udene i pozdravi se sa njim. Kada ovaj učtiv i prijateljski razgovor bi završen, još uvek hodajući tamo-amo zajedno sa poštovanim Udenom, reče on: „Cenjeni asketo, ne postoji život lutalice koji je u skladu sa Dhammom: tako se barem meni čini, a razlog tome može biti to što nisam video poštovane kao što si ti ili [zato što nisam video] Dhammu ovde“.

3. Kad ovo bi rečeno, poštovani Udena skrete sa staze i ode u svoju kolibu, gde sede na već pripremljeno sedište. [1] A Ghoṭamukha takođe skrete sa staze i uđe u kolibu, pa stade sa strane. Na to mu poštovani Udena reče: „Ima mesta, bramanu, sedi ako želiš“.

„Ne sedimo, zato što čekamo na učitelja Udenu [da govori]. Kako bi neko kao ja i pomislio da sedne na mesto, a da pre toga nije pozvan da to učini?“

4. Onda braman Ghoṭamukha odabra niže sedište, sede sa strane i reče poštovanom Udeni: „Cenjeni asketo, ne postoji život lutalice koji je u skladu sa Dhammom: tako se barem meni čini, a razlog tome može biti to što nisam video poštovane kao što si ti ili [zato što nisam video] Dhammu ovde“.

„Bramane, ako misliš da se sa bilo kojom mojom tvrdnjom treba složiti, onda se složi sa njom; ako misliš da bilo koju moju tvrdnju treba osporiti, onda je ospori; a ako ne razumeš značenje bilo koje od mojih tvrdnji, pitaj me kako bih ti ga razjasnio, ovako: ’Kako to, učitelju Udeno? Koje je značenje toga?’ Na taj način možemo prodiskutovati stvari.“

„Učitelju Udena, ako mislim da se sa bilo kojom tvrdnjom učitelja Udene treba složiti, ja ću se složiti sa njom; ako mislim da bilo koju tvrdnju učitelja Udene treba osporiti, ja ću je osporiti; a ako ne razumem značenje bilo koje od tvrdnji učitelja Udene, pitaću ga kako bi mi je razjasnio, ovako: ’Kako to, učitelju Udeno? Koje je značenje toga?’ Na taj način neka prodiskutujemo stvari.“

5. „Bramanu, na ovome svetu moguće je naći četiri vrste ljudi. Koje četiri? Tako jedna vrsta ljudi nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe. Tako jedna vrsta ljudi nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih. Tako jedna vrsta ljudi nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe, a isto tako nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih. Tako jedna vrsta ljudi ne nanosi bol sebi, niti praktikuje mučenje sebe, a isto tako ne nanosi bol drugima, niti praktikuje mučenje drugih. Pošto takva osoba ne nanosi bol ni sebi, ni drugima, ona je ovde i sada bez žudnje, ugašena i ohlađena, te živi ispunjena blaženstvom, postaje oplemenjena. Koja od te četiri vrste raduje tvoj um, bramane?“

„Prve tri ne raduju moj um, poštovani gospodine, ali poslednja vrsta raduje moj um.“

6. „Ali, bramane, zašto prve tri vrste ne raduju tvoj um?“

„Učitelju Udeno, vrsta osobe koja nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe, ona sebe muči iako želi zadovoljstvo i uzmiče pred bolom; zato ta vrsta osobe ne raduje moj um. I vrsta osobe koja nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih, ona muči druge koji žele zadovoljstvo i uzmiču pred bolom; zato ta vrsta osobe ne raduje moj um. I vrsta osobe koja nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe, nanosi bol drugima i praktikuje vežbe mučenja drugih, ona muči sebe i druge, a oboje žele zadovoljstvo i uzmiču pred bolom; zato ta vrsta osobe ne raduje moj um. Ali, učitelju Udeno, vrsta osobe koja ne nanosi bol sebi, niti praktikuje mučenje sebe, a isto tako ne nanosi bol drugima, niti praktikuje mučenje drugih; ona je ovde i sada bez žudnje, ugašena i ohlađena, te živi ispunjena blaženstvom, postaje oplemenjena – ona ne nanosi bol ni sebi ni drugima, a oboje žele zadovoljstvo i uzmiču pred bolom. Zato ta vrsta osobe raduje moj um.“

7. „Bramane, postoje dve vrste zajednica. Koje dve? Tako jedna zajednica žudi za ogrlicama i minđušama, traga za ženama i decom, robovima i robinjama, pašnjacima i njivama, zlatom i srebrom. Ali postoji zajednica koja ne žudi za ogrlicama i minđušama, koja je napustivši žene i decu, robove i robinje, pašnjake i njive, zlato i srebro, napustila domaćinski život i otišla u beskućnike. Isto tako, postoji vrsta osobe koja ne nanosi bol sebi, niti praktikuje mučenje sebe, a isto tako ne nanosi bol drugima, niti praktikuje mučenje drugih; ona je ovde i sada bez žudnje, ugašena i ohlađena, te živi ispunjena blaženstvom, postaje oplemenjena. U kojoj od ove dve zajednice obično vidiš takvu osobu, bramane – u zajednici koja žudi za ogrlicama i minđušama, traga za ženama i decom, robovima i robinjama, pašnjacima i njivama, zlatom i srebrom; ili u zajednici koja ne žudi za ogrlicama i minđušama, koja je napustivši žene i decu… napustila domaćinski život i otišla u beskućnike?“

„Obično, učitelju Udeno, takvu osobu vidim u zajednici koja ne žudi za ogrlicama i minđušama, koja je napustivši žene i decu… napustila domaćinski život i otišla u beskućnike.“

8. „Ali malopre, bramane, razumeli smo te da kažeš: ’Cenjeni asketo, ne postoji život lutalice koji je u skladu sa Dhammom: tako se barem meni čini, a razlog tome može biti to što nisam video poštovane kao što si ti ili [zato što nisam video] Dhammu ovde’.“

„Svakako, učitelju Udeno, ja sam te reči izrekao kako bih nešto naučio. Postoji život lutalice koji je u skladu sa Dhammom: tako se barem meni čini ovde i neka me učitelj Udena zapamti [da sam govorio] tako. Bilo bi dobro ako bi mi, iz saosećanja, učitelj Udena detaljno objasnio te četiri vrste ljudi koje je ukratko opisao.

9. „Onda, bramane, slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.“ – „Da, gospodine“, odgovori braman Ghoṭamukha. A poštovani Udena ovako reče:

10. A koja to vrsta osobe, bramane, nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe, a isto tako nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih? Tako je neka osoba miropomazan, plemeniti kralj ili dobro stojeći braman. Sagradivši novi žrtveni hram istočno od grada, obrijane kose i brade, obukavši se u grubu kožu i namazavši telo ghijem i uljem, češući leđa jelenjim rogom, ulazi on u žrtveni hram zajedno sa svojom glavnom kraljicom i svojim bramanskim prvosveštenikom. Tu leže na golu zemlju prekrivenu samo travom. Takav kralj živi od mleka izmuženog iz prve sise na kravljem vimenu, dok glavna kraljica živi od mleka iz druge sise, bramanski prvosveštenik od mleka iz treće sise; mleko iz četvrte sise sipaju na žrtvenu vatru, a tele živi od onoga što ostane. I on kaže: ’Neka toliko i toliko bikova bude zaklano radi prinošenja žrtve, neka toliko i toliko junaca bude zaklano radi prinošenja žrtve, neka toliko i toliko junica bude zaklano radi prinošenja žrtve, neka toliko i toliko koza bude zaklano radi prinošenja žrtve, neka toliko i toliko ovaca bude zaklano radi prinošenja žrtve, neka toliko i toliko stabala bude oboreno za žrtvene stubove, neka toliko i toliko trave bude nasečeno za žrtvenu travu’. I onda njegovi robovi, glasnici i sluge obave pripreme, dok im suze liju niz lice, gonjeni pretnjom od kazne i strahom. Za takvu se osobu kaže da nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe, a isto tako nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih.

11. A koja to vrsta osobe, bramane, ne nanosi bol sebi, niti praktikuje mučenje sebe, a isto tako ne nanosi bol drugima, niti praktikuje mučenje drugih, ona koja, pošto ne muči ni sebe ni druge, jeste ovde i sada bez žudnje, ugašena i ohlađena, te živi ispunjena blaženstvom, postaje oplemenjena.

12. Tako se, bramane, Tathāgata pojavljuje u ovom svetu dostojan poštovanja, potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, bogova i ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno  u sredini, divno na kraju; on upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život.

13. Onda kućedomaćin ili kućedomaćinov sin ili neko rođen u nekom drugom klanu čuje Dhammu. Kad čuje Dhammu on stiče poverenje u Tathāgatu. Ispunjen poverenjem, on ovako razmišlja: ' Domaćinski život je skučen, prašnjav put. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako, živeći kod kuće, praktikovati svetački život potpuno savršen, potpuno čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u beskućnike?’ A kasnije, napustivši mali ili veliki imetak, napustivši mali ili veliki krug srodnika, obrije glavu i bradu, stavi na sebe žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život postane beskućnik.

14. Pošto je otišao u beskućnike i prolazeći kroz monašku obuku i način života, napustivši ubijanje živih bića, on ne ubija živa bića; pošto je batinu i oružje ostavio po strani, blag i dobronameran, živi on ispunjen saosećanjem prema svim živim bićima. Napustivši uzimanje onoga što nije dato, on ne uzima ono što nije dato; uzimajući samo ono što mu se da, očekujući samo ono što mu se da, bez krađe živi on u čistoti. Napustivši necelibat, pridržava se celibata, živi odvojeno, odustavši od vulgarne prakse seksualnog snošaja.

Napustivši laganje, on ne laže; govori istinu, čvrsto se drži istine, poverljiv i pouzdan, on nije obmanjivač ovoga sveta. Napustivši zlonameran govor, ne govori zlonamerno; ne ponavlja tamo ono što je čuo ovde kako bi ove ljude zavadio sa onima, niti ponavlja ovde ono što je čuo tamo kako bi one ljude zavadio sa ovima; tako on spaja podeljene, podstiče prijateljstvo, uživa u slozi, raduje se slozi, ushićuje se slogom, govori reči koje idu na ruku slozi. Napustivši grube reči, ne izgovara grube reči; govori reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i sa njima su saglasni mnogi. Napustivši naklapanje, on ne naklapa; govori u pravo vreme, govori činjenice, govori o onome što jeste dobro, govori o Dhammi i praksi; u pravo vreme govori reči koje su vredne beleženja, razložne, umerene i korisne.

Odustao je od uništavanja semenki i biljaka. Jede samo jednom dnevno, odustao je od jela noću i izvan propisanog vremena. Odustao je od plesa, pevanja, sviranja i pozorišnih predstava. Odustao je od nošenja venaca, korišćenja mirisa i ulepšavanja balzamima. Odustao je od visokih i luksuznih ležajeva. Odustao je od primanja zlata i srebra. Odustao je od primanja sirovog zrna. Odustao je od primanja sirovog mesa. Odustao je od primanja žena i devojčica. Odustao je od primanja robova i ropkinja. Odustao je od primanja koza i ovaca. Odustao je od primanja živine i svinja. Odustao je od prihvatanja slonova, stoke i kobila. Odustao je od prihvatanja njiva i livada. Odustao je od izvršavanja tuđih naloga i prenošenja poruka. Odustao je od kupovanja i prodavanja. Odustao je od lažnih utega, lažnih metala i lažnih mera. Odustao je od varanja, obmanjivanja, podvaljivanja i lukavstva. Odustao je od ranjavanja, ubijanja, vezivanja, prepada, pljačkanja i nasilja.

15. Zadovoljan je ogrtačem koji štiti njegovo telo i dobijenom hranom koja mu utoljuje glad; gde god da krene, nosi samo ogrtač i zdelu sa sobom. Kao i ptici što su, kud god da krene, jedini teret sopstvena krila, tako je i monah zadovoljan ogrtačem koji štiti njegovo telo i dobijenom hranom koja mu utoljuje glad; gde god da krene, nosi samo ogrtač i zdelu sa sobom. Kad poseduje takvo svojstvo plemenite vrline, tada u sebi doživljava blaženstvo kojem zamerke nema.

16. Kad okom vidi oblik, on se ne vezuje za njegova obeležja i detalje. Pošto ga, ako oko ostavi bez nadzora, štetna stanja pohlepe i žalosti mogu napasti, vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima oka, preduzima obuzdavanje oka. Kada uhom čuje zvuk.. Kada nosom oseti miris… Kada jezikom osetu ukus… Kada telom dodirne neki predmet… Kada umom prepozna objekat uma, on se ne vezuje za njegova obeležja i detalje. Pošto ga, ako um ostavi bez nadzora, štetna stanja pohlepe i potištenosti mogu napasti, vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima uma, preduzima obuzdavanje uma. Kad poseduje takvu plemenitu obuzdanost čula, tada u sebi doživljava blaženstvo koje je potpuno čisto.

17. Kad odlazi i kad dolazi monah primenjuje jasno razumevanje; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, primenjuje on jasno razumevanje; kad savija i kad pruža (svoje udove), primenjuje on jasno razumevanje; kad nosi na sebi ogrtač i u ruci posudu za prošenje hrane, primenjuje on jasno razumevanje, kad jede, pije, žvaće i oseća ukus hrane, primenjuje on jasno razumevanje; kad obavlja nuždu, primenjuje on jasno razumevanje; kad hoda, stoji, sedi, leže da spava, budi se, govori i ćuti, primenjuje on jasno razumevanje.

18. Kad poseduje takva svojstva plemenite vrline i plemenitog obuzdavanja čula, kada poseduje plemenitu svesnost i jasno razumevanje, tada odlazi na osamljeno mesto: u šumu, podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, šikaru u džungli, proplanak, stog sena.

19. Kada se vrati iz sakupljanja hrane, pošto je jeo, on seda prekrštenih nogu, uspravnog tela i usredsređene pažnje. Napuštajući pohlepu za ovim svetom, on živi uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćuje od pohlepe. Napuštajući zlovolju i mržnju, on živi uma oslobođenog zlovolje, stalo mu je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćuje od zlovolje i mržnje. Napuštajući tromost i pospanost, on živi oslobođen tromosti i pospanosti, vidi svetlost, sabran i potpuno svestan; um svoj pročišćuje od tromosti i pospanosti. Napuštajući uznemirenost i kajanje, on živi neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćuje od uznemirenosti i kajanja. Napuštajući sumnju, on živi tako što je prevazišao sumnju, ne dvoumi se koja su povoljna mentalna stanja; um svoj pročišćuje od sumnje.

20. Kad je tako napustio ovih pet prepreka, nesavršenosti uma koje slabe mudrost, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi on i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame.

21. Dalje, sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja, ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije.

22. Dalje, sa bleđenjem i ushićenja, ostaje on spokojan, sabran i jasno razumevajući, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Ulazi on i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: "Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i sabranošću!"

23. Dalje, sa napuštanjem zadovoljstva i bola — kao i sa ranijim nestankom radosti i žalosti — ulazi on i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista sabranost zasnovana na spokojstvu.

24. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o svojim prošlim životima. Seća se mnoštva prošlih života, to jest jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet rođenja, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset rođenja, sto rođenja, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. ’Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde’. Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.

25. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića. I vidi — uz pomoć duhovnog oka, pročišćenog i superiornog u odnosu na fizičko — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima: ’Ova bića — koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali neka druga bića — koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna stanovišta i postupala su u skladu sa tim ispravnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odredištu, na nebu’. Tako vidi — uz pomoć božanskog vida, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima.

26. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o razaranju mentalnih nečistoća. Vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je patnja’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je nastanak patnje’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je prestanak patnje’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’. Vidi, kao da mu je pred očima: ’Postoje mentalne nečistoće’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je nastanak mentalnih nečistoća’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je prestanak mentalnih nečistoća’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih nečistoća’.

27. Kad zna tako, kada vidi tako, njegov um biva oslobođen izliva čulnosti, oslobođen izliva bivanja, oslobođen izliva neznanja. Sa ovim oslobađanjem javlja se znanje: ’Oslobođen sam’. On tada jasno zna: 'Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više povratka u bilo koju formu bića'.

28. To je, bramane, vrsta osobe koja ne nanosi bol sebi, niti praktikuje mučenje sebe, a isto tako ne nanosi bol drugima, niti praktikuje mučenje drugih — ona koja, pošto ne muči ni sebe ni druge, jeste ovde i sada bez žudnje, ugašena i ohlađena, te živi ispunjena blaženstvom, postaje oplemenjena.“

29. Kad ovo bi rečeno, braman Ghoṭamukha reče poštovanom Udeni: „Odlično, poštovani Udeno! Odlično, poštovani Udeno! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Udena — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam poštovanog Udenu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me poštovani Udena prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište.“

30. „Ne uzimaj mene za utočište, bramane. Uzmi kao utočište istog onog Blaženog kojeg sam i ja uzeo.“

„A gde sada živi taj učitelj Gotama, dostojni i potpuno probuđeni, učitelju Udeno?“

„Bramane, taj Blaženi, dostojni i potpuno probuđeni, dostigao je konačno oslobođenje.“

„Ako bismo čuli da je učitelj Gotama u krugu od deset kilometara, prešli bismo deset kilometara da vidimo učitelja Gotamu, dostojnog i potpuno probuđenog. Ako bismo čuli da je učitelj Gotama u krugu od dvadeset kilometara… trideset kilometara… četrdeset kilometara… pedeset kilometara… stotinu kilometara, prešli bismo stotinu kilometara da ga vidimo učitelja Gotamu, dostojnog i potpuno probuđenog. Ali pošto je učitelj Gotama dostigao konačno oslobođenje, uzimamo učitelja Gotamu kao utočište, Dhammu i monašku zajednicu kao utočište. Neka me poštovani Udena prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište.

31. „A sada, učitelju Udena, kralj Ange daje mi dnevni prilog. Neka mi učitelj Udena dopusti da od sada ja njemu dajem dnevni prilog.“

„Kakav ti to, bramane, redovan prilog daješ kralj Ange?“

„Pet stotina kahapana, učitelju Udeno.“ [2]

„Nama nije dopušteno da primamo zlato i srebro, bramane.“

„Ako to učitelju Udeni nije dopušteno, podići ću manastir za učitelja Udenu.“

„Ako imaš želju da podižeš manastir za mene, bramane, neka to onda bude dvorana u Pataliputti, u kojoj će se okupljati Sangha.“ [3]

„Još mi je draže i milije što učitelj Udena predlaže da darujem Sanghu. Dakle, sa ovim redovnim prihodom i drugim redovnim prihodom, podići ću dvoranu u Pataliputti, u kojoj će se okupljati Sangha.“

I tako, uz pomoć redovnog priloga [koji je ponudio učitelju Udeni] i drugog redovnog priloga [pridodatog prvome], braman Ghoṭamukha podiže dvoranu u Pataliputti, u kojoj će se okupljati Sangha. I ona je od tada postala poznata pod imenom Ghoṭamukhi.


Beleške

[1] MA: On je ovo učinio kada je shvatio da će biti potrebno duže izlaganje. [Natrag]

[2] Kahapana je bila osnovna novčana jedinica u to vreme. [Natrag]

[3] U vreme Budine smrti, to je još uvek bio gradić, poznat kao Patalingama. U DN 16.1.28 Buda predviđa da će u budućnosti postati veliki grad. I zaista je kasnije postao prestonica Magadhe. Danas se naziva Patna, glavni grad indijske savezne države Bihar. [Natrag]