Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 95

Ćanki sutta
Govor Ćankiju


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. [1] Jednom je prilikom Blaženi lutao zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, te na kraju stiže do bramanskog sela po imenu Opasāda. Tu se Blaženi smesti u Božijem gaju [2] salovog drveta, severno od Opasāde.

2. Tom prilikom braman Ćankī je vladao Opasādom, kraljevskim imanjem prepunim živih bića, bogatim pašnjacima, šumama, vodom i letinom, koje mu je Pasenadi, kralj Kosale, dao kao feud na poklon.

3. A bramani kućedomaćini iz Opasāde dočuše: „Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, lutao je zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, grupom od petsto monaha. I ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: 'Zaista je Blaženi usavršen, potpuno probuđen, obdaren znanjem i veštinom, uzvišen, znalac svetova, nenadmašni vodič onih kojima treba putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, probuđen, blažen. On objašnjava ovaj svet, sa svim njegovim božanstvima, Marama i Bramama, ovo pokolenje sa svim njegovim asketama i bramanima, plemićima i običnim ljudima, a koji je sam za sebe razumeo neposrednim znanjem. On podučava Dhammu, dobru na početku, dobru u sredini, dobru na kraju, sa pravim značenjem i izrazom, on otkriva svetački život koji je potpuno savršen i čist.' Zaista je dobro videti tako usavršene."

4. Onda bramani kućedomaćini iz Opasāde kretoše iz Opasāde u grupama i družinama, na sever do Božijeg gaja salovog drveta.

5. U to vreme braman Ćankī se posle ručka odmarao na gornjem spratu svoje kuće. Odatle on ugleda bramane kućedomaćine iz Opasāde kako kretoše iz Opasāde u grupama i družinama, na sever do Božijeg gaja salovog drveta. Kada ih je video, upita on svog savetnika: „Dobri moj savetniče, zašto su ovi bramani kućedomaćini iz Opasāde krenuli iz Opasāde u grupama i družinama, na sever do Božijeg gaja salovog drveta?“

6. „Gospodaru, tamo je asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, te luta zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, grupom od petsto monaha. I ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: 'Zaista je Blaženi usavršen, potpuno probuđen, obdaren znanjem i veštinom, uzvišen, znalac svetova, nenadmašni vodič onih kojima treba putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, probuđen, blažen. On objašnjava ovaj svet, sa svim njegovim božanstvima, Marama i Bramama, ovo pokolenje sa svim njegovim asketama i bramanima, plemićima i običnim ljudima, a koji je sam za sebe razumeo neposrednim znanjem. On podučava Dhammu, dobru na početku, dobru u sredini, dobru na kraju, sa pravim značenjem i izrazom, on otkriva svetački život koji je potpuno savršen i čist.' Zaista je dobro videti tako usavršene." Svi oni idu da vide učitelja Gotamu.

„Onda, dobri moj savetniče, idi do bramana kućedomaćina iz Opasāde i kaži im: ’Gospodo, braman Ćankī vam ovako poručuje: „Molim vas sačekajte, gospodo. Braman Ćankī će takođe ići da vidi asketu Gotamu“.’“

„Da, gospodine“, odgovori savetnik, otide do bramana kućedomaćina iz Opasāde i prenese im poruku.

7. A tom prilikom pet stotina bramana iz različitih krajeva boravili su u Opasādi, svaki svojim poslom. Oni dočuše: „Priča se da će braman Ćankī ići da se sretne sa asketom Gotamom“. I oni dođoše do bramana Ćankīja, te ga upitaše: „Gospodine, je li istina da ćete se sresti sa asketom Gotamom?“

„Istina je, gospodo. Srešću se sa asketom Gotamom.“

8. „Gospodine, ne idite da se sretnete sa asketom Gotamom. Ne priliči, učitelju Ćankī, da idete da vidite asketu Gotamu; umesto toga, više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas. Jer vi ste, gospodine, plemenitog porekla na obe strane, čistih predaka i sa majčine i sa očeve strane sedam generacija unazad, bez mane i besprekoran u pogledu rođenja. Pošto je to tako, učitelju Ćankī, ne priliči da idete da vidite asketu Gotamu; umesto toga, više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas. Vi ste, gospodine, bogati, imućni, sa velikim posedom. Vi ste, gospodine, znalac triju Veda: značenje njihovih reči i obredna pravila, rastavljanje slogova i intonaciju, a uz to i redosled predaje; izučili ste metriku i gramatiku, filozofiju prirode i telesna obeležja velikih ljudi. Vi ste, gospodine, naočiti, lepi i milostivi, crte vašeg lica su savršene, uzvišene ste lepote i uzvišenog ponašanja, divota vas je videti. Vi ste, gospodine, puni vrlina, zreli u svojoj čestitosti, posedujete zrelu čestitost. Vi ste, gospodine, odličan govornik, pažljivo birate reči; izgovarate reči koje su učtive, ništa im se ne može zameriti i izvanredno prenose značenje. Vi ste, gospodine, učitelj mnogima, pa tako tri stotine bramanskih učenika podučavate recitovanju himni. Vas, gospodine, ceni, poštuje, hvali, slavi i priznaje Pasenadi, kralj Kosale.  Vas, gospodine, ceni, poštuje, hvali, slavi i priznaje braman Pokkharasāti. [3] Vi, gospodine, vladate Opasādom, kraljevskim imanjem prepunim živih bića, bogatim pašnjacima, šumama, vodom i letinom, koje vam je Pasenadi, kralj Kosale, dao kao feud na poklon. Pošto je tako, učitelju Ćankī, ne priliči vama da idete da vidite asketu Gotamu; umesto toga, više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.“

9. Kada ovo bi rečeno, braman Ćankī reče bramanima: „A sada, gospodo, čujte od mene zašto priliči da ja idem da vidim učitelja Gotamu i zašto ne priliči da učitelj Gotama dođe da vidi mene. Gospodo, asketa Gotama je plemenitog porekla na obe strane, čistih predaka i sa majčine i sa očeve strane sedam generacija unazad. Pošto je tako, gospodo, ne priliči da asketa Gotama dođe da vidi mene; umesto toga, priliči da ja odem da vidim asketu Gotamu. Gospodo, asketa Gotama je otišao u beskućnike, ostavivši za sobom mnogo zlata i dragocenosti, pohranjenih u riznicama i skladištima. Gospodo, asketa Gotama je otišao u beskućnike kao još uvek crnokos mladić u najboljoj snazi, obdaren blagoslovima mladosti, na vrhuncu života. Gospodo, asketa Gotama je obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio kuću i postao beskućnik, iako su njegovi majka i otac želeli drugačije i suze su im se kotrljale niz lice. Gospodo, asketa Gotama je naočit, lep i milostiv, crte njegovog lica su savršene, uzvišene je lepote i uzvišenog ponašanja, divota ga je videti. Gospodo, asketa Gotama je pun vrlina, plemenitih vrlina, korisnih vrlina. Gospodo, asketa Gotama je odličan govornik, pažljivo bira reči; izgovara reči koje su učtive, ništa im se ne može zameriti i izvanredno prenose značenje. Gospodo, asketa Gotama je učitelj nad učiteljima mnogima. Gospodo, asketa Gotama je bez požude i taštine. Gospodo, asketa Gotama zastupa učenje o moralnom kvalitetu postupaka, učenje o moralnom kvalitetu dela; on ne priželjkuje ništa zlo nijednom bramanu. Gospodo, asketa Gotama je otišao u beskućnike iz plemićke porodice, iz porodice koja vodi poreklo od jedne od prvobitnih plemenitih loza. Gospodo, asketa Gotama je otišao u beskućnike iz bogate porodice, iz porodice koja je imućna, sa velikim posedom. Gospodo, ljudi iz najdaljih kraljevstava i najdaljih regiona dolaze da razgovaraju sa asketom Gotamom. Gospodo, na hiljade božanstava je pronašlo utočište u asketi Gotami za ostatak svog života. Gospodo, ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: 'Zaista je Blaženi usavršen, potpuno probuđen, obdaren znanjem i veštinom, uzvišen, znalac svetova, nenadmašni vodič onih kojima treba putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, probuđen, blažen'. Gospodo, asketa Gotama ima trideset dva obeležja velikog čoveka na svom telu. Seniya Bimbisāra, kralj Magadhe, njegova supruga i deca pronašli su utočište u asketi Gotami za ostatak svog života. Gospodo, Pasenadi, kralj Kosale, njegova supruga i deca pronašli su utočište u asketi Gotami za ostatak svog života. Gospodo, braman Pokkharasāti, njegova supruga i deca pronašli su utočište u asketi Gotami za ostatak svog života. Gospodo, asketa Gotama je stigao u Opasādu i živi u Božijem gaju salovog drveta, severno od Opasāde. I svaki asketa ili braman koji dođe u naš grad jeste naš gost, a gosta treba da cenimo, poštujemo, hvalimo i slavimo. Pošto je asketa Gotama stigao u Opasādu, on je naš gost i kao našeg gosta treba da ga cenimo, poštujemo, hvalimo i slavimo. Pošto je to tako, gospodo, ne priliči da učitelj Gotama dođe da vidi mene, već priliči da ja idem da vidim učitelja Gotamu.

Gospodo, ovo su pohvale koje sam čuo o učitelju Gotami, ali pohvale učitelja Gotame nisu samo to, jer tih pohvala je nebrojeno. Pošto učitelj Gotama poseduje sve ove kvalitete, ne priliči da učitelj Gotama dođe da vidi mene, već priliči da ja idem da vidim učitelja Gotamu. Zato, gospodo, hajdemo svi zajedno da vidimo asketu Gotamu“.

10. Potom braman Ćankī, zajedno sa velikom grupom bramana, otide do Blaženog i pozdravi se sa njim. Kada je ovaj učtivi i prijateljski razgovor bio završen, sede on sa strane.

11. A tom prilikom je Blaženi sedeo, završavajući prijateljski razgovor sa nekim vrlo uglednim bramanima. Sedeći među njima, bio je i bramanski učenik Kāpaṭhika. Mlad, obrijane glave, šesnaest godina star, bio je znalac triju Veda, značenja reči i obrednih pravila, od glasova i slogova, do redosleda predaje; izučio je metriku i gramatiku, prirodopis i telesna obeležja velikih ličnosti. Dok su stariji bramani razgovarali sa Blaženim, često im je upadao u reč. Konačno Blaženi prekori bramanskog učenika Kāpaṭhiku: „Neka poštovani Bhāradvāđa ne prekida mnogo starije bramane dok govore. Neka poštovani Bhāradvāđa sačeka da razgovor bude završen“.

Kada ovo bi rečeno, braman Ćankī se obrati Blaženom: „Neka učitelj Gotama ne prekoreva bramanskog učenika Kāpaṭhiku. Bramanski učenik Kāpaṭhika je iz ugledne porodice, veoma učen, zna lepo da se izrazi, mudar je; u stanju je da učestvuje u razgovoru sa učiteljem Gotamom“.

12. Na to Blaženi pomisli: „Pošto ga bramani toliko cene, bramanski učenik Kāpaṭhika mora da je potpuno ovladao znanjem triju Veda“.

A bramanski učenik Kāpaṭhika pomisli: „Kada mi se pogled sretne sa asketom Gotamom, postaviću mu pitanje“.

Blaženi je shvatio o čemu razmišlja bramanski učenik Kāpaṭhika, te ga pogleda. Na to bramanski učenik Kāpaṭhika pomisli: „Asketa Gotama je pogledao u mene. Kako bi bilo da mu postavim pitanje?“ Potom reče Blaženom: „Učitelju Gotama, u pogledu drevnih bramanskih himni koje su do nas došle usmenom predajom i u kanonskim zbirkama, bramani su čvrsto zaključili: ’Samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno’ Šta učitelj Gotama na to kaže?“

13. „Bhāradvāđa, ima li među bramanima ijedan koji ovako kaže: ’Ja to znam, ja to vidim: samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno’?“ – „Ne, učitelju Gotama.“

„A ima li, Bhāradvāđa, među bramanima ijedan učitelj ili učiteljev učitelj unazad sve do sedmog kolena učitelja koji ovako kaže: ’Ja to znam, ja to vidim: samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno’?“ – „Ne, učitelju Gotama.“

„A kako je, Bhāradvāđa, sa drevnim bramanskim mudracima, tvorcima himni, sastavljačima himni, čije drevne himne ranije recitovane, izgovarane i sastavljane bramani danas još uvek recituju i ponavljaju, ponavljajući ono što je govoreno i recitujući ono što je recitovano – a takvi su Aṭṭhaka, Vāmaka, Vāmadeva, Vessāmitta, Yamataggi, Angirasa, Bhāradvāja, Vāseṭṭha, Kassapa, and Bhagu [4] – da li makar ti drevni mudraci kažu: ’Mi to znamo, mi to vidimo: samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno’?“ – „Ne, učitelju Gotama.“

„Dakle, Bhāradvāđa, čini se da među bramanima nema nijednog koji ovako kaže: ’Ja to znam, ja to vidim: samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno’. A među bramanima nema nijednog učitelja ili učiteljevog učitelja unazad sve do sedmog kolena učitelja koji ovako kaže: ’Ja to znam, ja to vidim: samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno’. A među drevnim bramanskim mudracima, tvorcima himni, sastavljačima himni… čak ni ti drevni mudraci ne kažu: ’Mi to znamo, mi to vidimo: samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno’. Zamisli povorku slepaca, od kojih se svaki drži za onog ispred sebe: prvi od njih ne vidi, onaj u sredini ne vidi, a ni onaj na kraju ne vidi. Čini se, Bhāradvāđa, da su u pogledu svojih tvrdnji i bramani isto tako jedna povorka slepaca: prvi od njih ne vidi, onaj u sredini ne vidi, a ni onaj na kraju ne vidi. Šta misliš, Bhāradvāđa, ako je tako, ne ispada li da je vera bramana neutemeljena?“

14. „Bramani to tvrde ne samo na osnovu vere, učitelju Gotama. Oni to tvrde i na osnovu usmene predaje.“

„Bhāradvāđa, prvo si krenuo od vere, a sada govoriš o usmenoj predaji. Postoji pet stvari, Bhāradvāđa, koje se ovde i sada mogu javiti na dva različita načina. Kojih pet? To su: vera, odobravanje, usmena predaja, logičko rasuđivanje i promišljeno prihvatanje nekog gledišta. [5] Tih pet stvari se ovde i sada mogu javiti na dva različita načina. Tako nešto može biti prihvaćeno na osnovu vere, pa ipak da bude prazno, šuplje i pogrešno; ali nešto drugo može biti prihvaćeno na osnovu vere, pa da ipak bude u skladu sa činjenicama, istinito i bez nedostataka. I opet, nešto može biti potpuno odobravano… dobro usmeno preneto… dobro prosuđivano… dobro promišljeno, pa ipak da bude prazno, šuplje i pogrešno; ali nešto drugo može biti dobro promišljeno, pa da ipak bude u skladu sa činjenicama, istinito i bez nedostataka. [U takvim uslovima] ne priliči mudrom čoveku koji čuva istinu da izvuče konačan zaključak: 'Samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno'.“ [6]

15. „Ali, učitelju Gotama, na koji način je moguće čuvanje istine? [7] Kako neko čuva istinu? Pitamo učitelja Gotamu o čuvanju istine.“

„Ako u čoveku ima vere, Bhāradvāđa, on čuva istinu kada kaže: ’Moja vera je ovakva’; ali on još uvek ne izvlači konačan zaključak: 'Samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno'. Na taj način, Bhāradvāđa, moguće je čuvanje istine; na taj način on čuva istinu; na taj način opisujemo čuvanje istine. Ali to još uvek nije otkrivanje istine. [8]

Ako čovek nešto odobrava… ako prima usmenu predaju… ako [dolazi do zaključka zasnovanog na] logičkom rasuđivanju… ako promišljeno prihvata neko gledište, on čuva istinu kada kaže: ’Moja promišljeno prihvatanje gledišta je ovakvo’; ali on još uvek ne izvlači konačan zaključak: 'Samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno'. Na taj način takođe, Bhāradvāđa, moguće je čuvanje istine; na taj način on čuva istinu; na taj način opisujemo čuvanje istine. Ali to još uvek nije otkrivanje istine.“

16. „Na taj način, učitelju Gotama, jeste moguće čuvanje istine; tako neko čuva istinu; na taj način prepoznajemo čuvanje istine. Ali na koji način, učitelju Gotama, jeste moguće otkrivanje istine? Na koji način neko otkriva istinu? Pitamo učitelja Gotamu o otkrivanju istine.“

17. „Tako, Bhāradvāđa, monah možda živi i zavisi od nekog sela ili grada. [9] Onda mu dođe kućedomaćin ili kućedomaćinov sin i ispituje ga o tri vrste stanja: stanjima zasnovanim na pohlepi, stanjima zasnovanim na mržnji i stanjima zasnovanim na obmanutosti: ’Ima li u poštovanome bilo kakvih stanja zasnovanih na pohlepi zbog kojih bi on, uma opsednutog takvim stanjima, iako ne zna mogao reći „Znam“ ili bi iako ne vidi mogao reći „Vidim“ ili bi podsticao druge da postupaju na način koji bi im bio na štetu i patnju za drugo vremena?’ Dok ga tako ispituje, on dolazi do zaključka: ’Nema u poštovanome bilo kakvih stanja zasnovanih na pohlepi. Telesni i verbalni postupci ovog poštovanog ne odaju nekoga ko je zarobljen pohlepom. A Dhamma kojoj ovaj poštovani podučava jeste duboka, teško ju je sagledati i teško razumeti, smiruje i nadahnjuje, nedostupna je pukom rezonovanju, suptilna, mudri treba da je lično iskuse. Takvu Dhammu ne može lako podučavati neko ko je obuzet pohlepom.'

18. Kada ga je tako ispitao i video da u njemu nema stanja zasnovanih na pohlepi, potom ga ispituje u vezi sa stanjima zasnovanim na mržnji: ’Ima li u poštovanome bilo kakvih stanja zasnovanih na mržnji zbog kojih bi on, uma opsednutog takvim stanjima… podsticao druge da postupaju na način koji bi im bio na štetu i patnju za drugo vremena?’ Dok ga tako ispituje, on dolazi do zaključka: ’Nema u poštovanome bilo kakvih stanja zasnovanih na mržnji. Telesni i verbalni postupci ovog poštovanog ne odaju nekoga ko je zarobljen mržnjom. A Dhamma kojoj ovaj poštovani podučava jeste duboka… mudri treba da je lično iskuse. Takvu Dhammu ne može lako podučavati neko ko je obuzet mržnjom.'

19. Kada ga je tako ispitao i video da u njemu nema stanja zasnovanih na mržnji, potom ga ispituje u vezi sa stanjima zasnovanim na obmanutosti: ’Ima li u poštovanome bilo kakvih stanja zasnovanih na obmanutosti zbog kojih bi on, uma opsednutog takvim stanjima… podsticao druge da postupaju na način koji bi im bio na štetu i patnju za drugo vremena?’ Dok ga tako ispituje, on dolazi do zaključka: ’Nema u poštovanome bilo kakvih stanja zasnovanih na obmanutosti. Telesni i verbalni postupci ovog poštovanog ne odaju nekoga ko je zarobljen obmanutošću. A Dhamma kojoj ovaj poštovani podučava jeste duboka… mudri treba da je lično iskuse. Takvu Dhammu ne može lako podučavati neko ko je obuzet obmanutošću.'

20. Kada ga je tako ispitao i video da u njemu nema stanja zasnovanih na obmanutosti, stiče poverenje u njega; ispunjen poverenjem prilazi mu i iskazuje poštovanje; pošto mu je iskazao poštovanje, pažljivo ga sluša; kada ga pažljivo sluša, čuje Dhammu; pošto je čuo Dhammu, zapamti je i istražuje značenje učenja koje je zapamtio; kada istraži značenje, s razlogom prihvata to učenje; u njemu se budi revnost; kada u njemu ima revnosti, on deluje; dok deluje, on pažljivo posmatra svoje postupke; [10] pažljivo posmatrajući svoje postupke, on ulaže napor; [11] kada ulaže napor, prodire do krajnje istine i vidi proničući je sopstvenom mudrošću. [12] Na ovaj način neko otkriva istinu; na ovaj način opisujemo otkrivanje istine. Ali ipak ovo još nije konačni dolazak do istine.“ [13]

21. „Na taj način, učitelju Gotama, jeste moguće otkrivanje istine; tako neko otkriva istinu; na taj način prepoznajemo otkrivanje istine. Ali na koji način, učitelju Gotama, jeste moguć konačni dolazak do istine? Na koji način neko konačno dolazi do istine? Pitamo učitelja Gotamu o konačnom dolaženju do istine.“

„Konačno dolaženje do istine, Bhāradvāđa, leži u ponavljanju, razvijanju i negovanju istih tih stvari. Na taj način, Bhāradvāđa, jeste moguć konačni dolazak do istine; na taj način neko konačno dolazi do istine; na taj način opisujemo konačni dolazak do istine.“

22. „Na taj način, učitelju Gotama, jeste moguć konačni dolazak do istine; tako neko konačno dolazi do istine; na taj način prepoznajemo konačno dolaženje do istine. Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije za konačni dolazak do istine? Pitamo učitelja Gotamu koja stvar je najkorisnija za konačni dolazak do istine.“

„Ulaganje napora je najkorisnije za konačni dolazak do istine, Bhāradvāđa. Ako neko ne ulaže napor, neće ni konačno stići do istine; ali pošto ulaže napor, on konačno stiže do istine. Zbog toga je ulaganje napora najkorisnije za konačni dolazak do istine.“

23. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije za ulaganje napora? Pitamo učitelja Gotamu koja stvar je najkorisnija za ulaganje napora.“

„Pažljivo posmatranje je najkorisnije za ulaganje napora, Bhāradvāđa. Ako neko pažljivo ne posmatra, neće ni uložiti napor; ali pošto pažljivo posmatra, on i ulaže napor. Zbog toga je pažljivo posmatranje najkorisnije za ulaganje napora.“

24. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije za pažljivo posmatranje? Pitamo učitelja Gotamu koja stvar je najkorisnija za pažljivo posmatranje.“

„Delovanje je najkorisnije za pažljivo posmatranje, Bhāradvāđa. Ako neko ne deluje, neće ni pažljivo posmatrati; ali pošto deluje, on i pažljivo posmatra. Zbog toga je delovanje najkorisnije za pažljivo posmatranje.“

25. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije za delovanje? Pitamo učitelja Gotamu koja stvar je najkorisnija za delovanje.“

„Revnost je najkorisnija za delovanje, Bhāradvāđa. Ako u nekom nema revnosti, neće ni delovati; ali pošto u njemu ima revnosti, on i deluje. Zbog toga je revnost najkorisnija za delovanje.“

26. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije za revnost? Pitamo učitelja Gotamu koja stvar je najkorisnija za revnost.“

„Prihvatanje učenja s razlogom je najkorisnije za delovanje, Bhāradvāđa. Ako neko ne vidi razlog da prihvati učenje, neće u njemu biti ni revnosti; ali pošto s razlogom prihvata učenje, u njemu ima i revnosti. Zbog toga je prihvatanje učenja s razlogom najkorisnije za revnost.“

27. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije za prihvatanje učenja s razlogom? Pitamo učitelja Gotamu koja stvar je najkorisnija za prihvatanje učenja s razlogom.“

„Istraživanje značenja je najkorisnije za prihvatanje učenja s razlogom, Bhāradvāđa. Ako neko ne istražuje značenje, taj ne vidi ni razlog da prihvati učenje; ali pošto istražuje značenje, on vidi i razlog da prihvati učenje. Zbog toga je istraživanje značenja najkorisnije za prihvatanje učenja s razlogom.“

28. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije za istraživanje značenja? Pitamo učitelja Gotamu koja stvar je najkorisnija za istraživanje značenja.“

„Dobro zapamtiti učenje je najkorisnije za istraživanje značenja, Bhāradvāđa. Ako neko dobro ne zapamti učenje, taj neće ni istraživati značenje; ali pošto je dobro zapamtio učenje, on i istražuje značenje. Zbog toga je dobro pamćenje učenja najkorisnije za istraživanje značenja.“

29. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije da se dobro zapamti učenje? Pitamo učitelja Gotamu koja stvar je najkorisnija za dobro pamćenje učenja.“

„Čuti Dhammu je najkorisnije da se dobro zapamti učenje, Bhāradvāđa. Ako neko ne čuje Dhammu, taj neće ni zapamtiti učenje; ali pošto čuje Dhammu, on dobro zapamti učenje. Zbog toga je čuti Dhammu najkorisnije za dobro pamćenje učenja.“

30. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije da se čuje Dhamma? Pitamo učitelja Gotamu koja stvar je najkorisnija da se čuje Dhamma.“

„Pažljivo slušanje je najkorisnije da se čuje Dhamma, Bhāradvāđa. Ako neko ne sluša pažljivo, taj neće ni čuti Dhammu; ali pošto pažljivo sluša, on čuje Dhammu. Zbog toga je pažljivo slušanje najkorisnije da se čuje Dhamma.“

31. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije da se pažljivo sluša? Pitamo učitelja Gotamu koja stvar je najkorisnija za pažljivo slušanje.“

„Iskazivanje poštovanja je najkorisnije da se pažljivo sluša, Bhāradvāđa. Ako neko nema poštovanja, taj neće ni pažljivo slušati; ali pošto u njemu ima poštovanja, on i pažljivo sluša. Zbog toga je iskazivanje poštovanja najkorisnije za pažljivo slušanje.“

32. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije da se iskaže poštovanje? Pitamo učitelja Gotamu koja stvar je najkorisnija za iskazivanje poštovanja.“

„Prilaženje je najkorisnije da se iskaže poštovanje, Bhāradvāđa. Ako neko ne priđe [učitelju], taj neće ni iskazati poštovanje; ali pošto priđe [učitelju], on iskazuje i poštovanje. Zbog toga je prilaženje najkorisnije za iskazivanje poštovanja.“

33. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije da se priđe? Pitamo učitelja Gotamu koja stvar je najkorisnija za prilaženje.“

„Poverenje je najkorisnije da se priđe, Bhāradvāđa. Ako neko nema poverenja [prema učitelju], taj mu neće ni prići; ali pošto ima poverenje, on mu prilazi. Zbog toga je poverenje najkorisnije za prilaženje.“

34. „Pitali smo učitelja Gotamu o čuvanju istine i učitelj Gotama nam je odgovorio u vezi sa čuvanjem istine; odobravamo i prihvatamo taj odgovor, tako da smo njime zadovoljni. Pitali smo učitelja Gotamu o otkrivanju istine i učitelj Gotama nam je odgovorio u vezi sa otkrivanjem istine; odobravamo i prihvatamo taj odgovor, tako da smo njime zadovoljni. Pitali smo učitelja Gotamu o konačnom dolaženju do istine i učitelj Gotama nam je odgovorio u vezi sa konačnim dolaženjem do istine; odobravamo i prihvatamo taj odgovor, tako da smo njime zadovoljni. Šta god da smo pitali učitelja Gotamu, na to nam je dao odgovor; odobravamo i prihvatamo taj odgovor, tako da smo njime zadovoljni. Učitelju Gotama, ranije smo mislili: ’Ko su uopšte ti ćelavi askete, ti crnoputi ropski izrodi nastali od nogu Srodnikovih, da bi bili u stanju da razumeju Dhammu?’ [14] Ali učitelj Gotama je u meni zaista probudio ljubav za askete, poverenje u askete, poštovanje prema asketama.

35. Odlično, učitelju Gotamo! Odlično! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu kao utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha kao utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!"


Beleške

[1].Početak ove sutte, sve do pasusa 10, praktično je identičan za početkom Soṇadaṇḍa sutte (DN 4). [Natrag]

[2] Komentar za MN: Dobio je taj naziv zato što su tu prinošene žrtve bogovima. [Natrag]

[3] Još jedan imućni barman koji je živeo u Ukkaṭṭhi, kraljevskom imanju koje mu je poklonio kralj Pasenadi. U DN 2.21 se opisuje kako je čuo Budin govor, dostigao „ulazak u tok“ i uzeo utočište zajedno sa čitavom porodicom i pratiocima. [Natrag]

[4] To su drevni rišiji (mudraci), koje su bramani smatrali za božanski nadahnute tvorce vedskih himni. [Natrag]

[5] Na paliju: saddhā, rući, anussavo, ākāraparivitakko, diṭṭhiniđđhānakkhanti. Među ovih pet osnova za stizanje do uverenja, čini se da su prve dve prevashodno emotivne, treća je slepo prihvatanje tradicije, a poslednje dve uglavnom racionalne ili kognitivne. Svaki od ova „dva različita puta“ može se pokazati i kao istinitim i kao lažnim. [Natrag]

[6] Ovo nije pravi način da stigne do zaključka zato što on nije lično utvrdio istinitost svoga uverenja, već ga je samo prihvatio na osnovu nečega što nije u stanju da proizvede izvesnost. [Natrag]

[7] Saccānurakkhaṇā ili čuvanje istine, zaštita istine. [Natrag]

[8] Saććānubodha ili probuđenje za istinu. [Natrag]

[9] Procedura otkrivanja istine preporučena u ovoj sutti se čini kao razrada pristupa opisanog u MN 47. [Natrag]

[10] Tūleti. Komentar za MN: On istražuje stvari kroz prizmu njihove prolaznosti i tako dalje. Tako se ovaj nivo čini kao nivo kontemplacije uvida. [Natrag]

[11] Iako se ulaganje napora (ussahati) čini sličnim delovanju (padahati), prvo se može razumeti napor pre kontemplacije uvida, a ovo drugo napor koji donosi uvid do nivoa transcendentnog puta. [Natrag]

[12] Komentar za MN: on dostiže nibbānu mentalnim telom (puta ka „ulasku u tok“), a kada je prozreo mentalne nečistoće, on vidi nibbānu mudrošću, čineći je jasnom i očiglednom. [Natrag]

[13] Iako se čini da otkrivanje istine u ovom kontekstu označava dostizanje „ulaska u tok“, konačno stizanje do istine (saććānuppatti) izgleda znači puno dostizanje stupnja arahanta. [Natrag]

[14] Videti MN 50, napomena 8. [Natrag]


Videti takođe: AN III.66; AN IX.1.