Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 98

Vāseṭṭha sutta
Govor Vāseṭṭhi


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. [1] Jednom je prilikom Blaženi živeo kraj Iććhanangale, u šumi blizu Iććhanangale.

2. A tom prilikom je jedan broj poznatih, dobro stojećih bramana boravio u Iććhanangali i to braman Ćanki, braman Tārukkha, braman Pokkharasāti, braman Đāṇusoṇi, braman Todeyya i drugi poznati, dobro stojeći bramani.

3. Onda, dok su bramanski učenici Vāseṭṭa i Bhāradvāđa hodali i lutali radi vežbe, ovakva se rasprava povede među njima. „Kada je neko braman?“ A bramanski učenik Bhāradvāđa reče: „Kada je neko dobro rođen sa obe strane, čistog majčinog i očevog porekla sedam generacija unazad, kada mu se ništa ne može zameriti i besprekoran je u pogledu loze, tada je neko braman“. A bramanski učenik Vāseṭṭa reče: „Kada je neko čestit i ispunjava dužnosti, tada je neko braman“.

4. Ali bramanski učenik Bhāradvāđa nije mogao ubediti bramanskog učenika Vāseṭṭu, niti je bramanski učenik Vāseṭṭa mogao ubediti bramanskog učenika Bhāradvāđu.

5. Onda se bramanski učenik Vāseṭṭa obrati bramanskom učeniku Bhāradvāđi: „Gospodine, asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, živi kraj Iććhanangale, u šumi blizu Iććhanangale. I ovakav se dobar glas proširio tom prilikom: 'Zaista je Blaženi usavršen, potpuno probuđen, obdaren znanjem i veštinom, uzvišen, znalac svetova, nenadmašni vodič onih kojima treba putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen’. Hajde, Bhāradvāđa, otidimo do askete Gotame i upitajmo ga o tome. Kako odgovori, tako ćemo zapamtiti“. – „Dobro, gospodine“, odgovori bramanski učenik Bhāradvāđa.

6. Onda dva bramanska učenika, Vāseṭṭa i Bhāradvāđa, otidoše do Blaženog i pozdraviše se sa njim. Kada ovaj učtiv i prijateljski razgovor bi završen, sedoše oni sa strane i bramanski učenik Vāseṭṭa se obrati Blaženom u stihovima:

7. Vāseṭṭa

1. Za obojicu nas je potvrđeno
da posedujemo znanje o tri Vede,
jer ja sam učenik Pokkharasātija,
a on učenik Tārukkhe.

2. Potpuno smo savladali
sve o čemu vedski znalci podučavaju;
vešti u filologiji i gramatici,
svojim učiteljima u raspravi smo ravni.

3. A između nas izbi rasprava, Gotamo,
u vezi sa pitanjem rođenja i klase:
Bhāradvāđa kaže da braman postaje rođenjem,
dok ja smatram da se braman postaje delima. [2]
Takva je, o mudri, bila naša rasprava.

4. Pošto nijedan nije mogao ubediti onog drugog
ili ga navesti da uvidi njegovo stajalište,
došli smo da pitamo Vas, gospodine,
koji je nadaleko čuven kao Buda.

5. Kao što se ljudi otvorenih dlanova okrenu
prema Mesecu kad je u punoj snazi,
isto tako u svetu cene Vas
i iskazuju poštovanje, Gotamo.

6. Zato pitamo Vas, Gotamo,
znalca što se u ovom svetu javi:
je li neko braman rođenjem ili delima?
Objasnite nama koji to ne znamo
kako ćemo prepoznati bramana.“

8. Buda

7. “Objasniću vam onako kako zaista jeste,
Vāseṭṭa“, reče Blaženi:
„opšte podele živih bića,
jer mnogo je vrsti rođenja.

8. Uzmi prvo travu i drveće:
iako nemaju samosvest,
njihovo rođenje im je upadljivo obeležje;
jer mnogo je vrsti rođenja.

9. Zatim dolaze moljci i leptiri
i sve tako tamo čak do mrava:
njihovo rođenje im je upadljivo obeležje;
jer mnogo je vrsti rođenja.

10. Zatim poznaj vrste četvoronožaca
[raznih vrsta] malih i velikih:
njihovo rođenje im je upadljivo obeležje;
jer mnogo je vrsti rođenja.

11. Poznaj one što noge su im stomak,
naime, dugorepu porodicu zmija:
njihovo rođenje im je upadljivo obeležje;
jer mnogo je vrsti rođenja.

12. Poznaj takođe ribe u vodama
što lutaju svetom tečnosti:
njihovo rođenje im je upadljivo obeležje;
jer mnogo je vrsti rođenja.

13. Sledeće poznaj ptice što krilima krče svoj put
dok jurišaju u nebeske visine:
njihovo rođenje im je upadljivo obeležje;
jer mnogo je vrsti rođenja.

9.

14. I dok među tim rođenjima razlike
u rođenjima čini upadljivo obeležje,
kod ljudi nerazlikovanje u rođenjima
čini njihovo upadljivo obeležje.

15. Ni po kosi, ni po glavi,
ni po ušima, ni po očima,
ni po ustima, ni po nosu,
ni po usnama, ni po obrvama;

16. Niti po ramenima ili vratu,
ni po stomaku ili leđima,
ni po stražnjici ili grudima,
ni po anusu ili genitalijama;

17. Ni po šakama, ni po stopalima,
ni po prstima ili noktima,
ni po kolenima, ni po butinama,
niti po boji njihovog glasa:
Ovde rođenje ne čini upadljivo obeležje,
kao kod drugih vrsta rođenja.

18. U samim ljudskim telima
nikakvu razliku nije moguće naći.
Razlika među ljudskim bićima
čista je verbalna oznaka. [3]

10.

19. Onaj ko među ljudima živi [4]
od obrade zemlje, treba da znaš,
naziva se zemljoradnikom, Vāseṭṭa;
on nije braman.

20. Onaj ko među ljudima živi
od različitih zanata, treba da znaš,
naziva se zanatlijom, Vāseṭṭa;
on nije braman.

21. Onaj ko među ljudima živi
od trgovine, treba da znaš,
naziva se trgovcem, Vāseṭṭa;
on nije braman.

22. Onaj ko među ljudima živi
služeći drugima, treba da znaš,
naziva se slugom, Vāseṭṭa;
on nije braman.

23. Onaj ko među ljudima živi
zahvaljujući krađi, treba da znaš,
naziva se lopovom, Vāseṭṭa;
on nije braman.

24. Onaj ko među ljudima živi
zahvaljujući luku i streli, treba da znaš,
naziva se vojnikom, Vāseṭṭa;
on nije braman.

25. Onaj ko među ljudima živi
zahvaljujući popovskoj veštini, treba da znaš,
naziva se sveštenikom, Vāseṭṭa;
on nije braman.

26. Ko god među ljudima vlada
gradom i zemljom, treba da znaš,
naziva se vladarem, Vāseṭṭa;
on nije braman.

11.

27. Ne nazivam nekog bramanom
zbog njegovog porekla i loze.
Ako u njemu prepreka još uvek ima,
on je tek neko ko govori „gospodine“. [5]
Onog bez igde ičega, bez vezanosti,
njega bramanom zovem.

28. Ko zaista presekavši sve okove ne drhti,
ko prianjanje nadiđe,
bez spona ikakvih,
njega ja bramanom zovem.

29. Ko preseče am (zlovolje) i remen (žudnje),
lanac pogrešnih stavova,
ko prepreku neznanja ukloni, probuđen,
njega bramanom zovem.

30. Ko ne čineći ništa nažao,
strpljivo podnosi porugu, udarce i zatvor,
čija je snaga u strpljenju, toj sili moćnoj,
njega bramanom zovem.

31. Ko je bez srdžbe uzeo zavet,
vrlina pun, pročišćen,
ukroćen, u poslednjem telu,
njega bramanom zovem.

32. Ko ne prijanja za slasti čula,
baš kao ni kap kiše za list lotosov
ili gorušice seme za vrh igle,
njega ja bramanom zovem.

33. Ko upravo na ovom mestu upozna
i kraj sopstvenoj patnji,
odloži tovar i bez ikakvih je veza,
njega ja bramanom zovem.

34. Ko je dubokog znanja, mudrosti ima
da dobar put od lošeg razluči,
ko na najviši cilj stigao je,
njega ja bramanom zovem.

35. Ko se ne meša ni sa kućedomaćinima,
a ni sa beskućnicima,
ko svog boravišta nema, a malo želja,
njega ja bramanom zovem.

36. Ko god se okanuo štapa
prema svakom biću,
ko ne ubija, niti zbog njega iko ubijen biva,
njega ja bramanom zovem.

37. Trpeljiv među netrpljevima,
miran među nasilnima,
ne žudi među žudnjom zaslepljenima,
njega ja bramanom zovem.

38. Sa koga su pohlepa i mržnja,
gordost i licemerje otpali
k’o seme gorušice sa vrha igle,
njega ja bramanom zovem.

39. Ko god zbori reči ne grube,
već poučne, prijatne,
reči koje nikoga ne povređuju,
njega ja bramanom zovem.

40. I ko god ne uzima ono
što mu dato nije, dugo ili kratko,
malo ili veliko, prijatno ili neprijatno,
njega ja bramanom zovem.

41. Ko želja nema za svetom ovim,
za svetom narednim,
takvoga bez strasti, nesputanoga,
ja bramanom zovem.

42. Ko želja nema,
kog sumnje ne muče
i na čvrsto tlo besmrtnosti stupio je,
njega ja bramanom zovem.

43. Ko god je vezanost
i za dobro i za zlo nadišao,
bez žalosti, bez strasti,
njega ja bramanom zovem.

44. Blistavog i čistog poput Meseca,
spokojnog, a ne uzburkanog,
s radošću i bez žeđi za novim rođenjem,
njega ja bramanom zovem.

45. Ko je prešao močvaru želja,
ko obmanu ovu prozre i drugu obalu dosegne,
zadubljen, bez žeđi i sumnji, ko je do nibbāne stigao,
njega ja bramanom zovem.

46. Ko god odustavši od slasti čula,
među beskućnike pobegne,
bez žudnje za užicima i novim životom,
njega ja bramanom zovem.

47. Ko god odustavši od žudnje,
među beskućnike pobegne,
bez žudnje za užicima i novim životom,
njega ja bramanom zovem.

48. Ko je leđa okrenuo vezama ljudskim
i božanske nadišao,
svaku vezu presekao,
njega ja bramanom zovem.

49. Napustio je i zadovoljstvo i nezadovoljstvo,
ohlađen, bez gomilanja,
pobednik nad čitavim svetom, heroj,
njega ja bramanom zovem.

50. Ko god zna sve načine
nestanka i nastanka bića,
nesputan, dobrih dela, budan,
njega ja bramanom zovem.

51. Čije mesto preporađanja ne znaju
ni bogovi, ni duhovi, a ni ljudi,
ko je svaki trag za sobom izbrisao,
njega ja bramanom zovem.

52. Za njega ničega nema,
ni pre ni posle, a ni u sredini,
bez ičega, ničim zarobljen,
njega ja bramanom zovem.

53. Ko god je predvodnik ljudi,
plemenit, heroj, veliki mudrac,
utrnulih žudnji, čist, probuđen,
njega ja bramanom zovem.

54. Ko svoja ranija boravišta zna,
ko vidi i nebesa i paklove,
a života novih pred njim nema,
njega ja bramanom zovem.

12.

55. Jer ime i poreklo se daju
tek kao puke oznake u svetu ovome;
poreklo im u običajima,
daju se čas ovde, čas tamo.

56. U onima koji tu činjenicu ne znaju,
pogrešna gledišta već dugo su obeležje njihovog srca;
i pošto ne znaju, objavljuju nam:
’Braman se rođenjem postaje’.

57. Ne postaje se braman rođenjem,
kao što se rođenjem ni ne-braman postaje.
Delima neko braman postaje,
delima drugi ne-braman postaje.

58. Jer ljudi su zemljoradnici delima svojim, [6]
kao što dela i zanatliju stvore;
ljudi su trgovci zbog dela svojih,
njihova dela ih slugama čine.

59. I lopovi ljudi postaju delima svojim,
po delima svojim vojnici takođe;
zbog dela svojih drugi su sveštenici,
kao i vladare što njihova dela čine.

13.

60. Tako dakle istinski mudraci
vide postupak onakvim kakav zaista jeste,
vidioci uslovljenog nastanka
vešti u delovanju i njegovim rezultatima. [7]

61. Dela pokreću ovaj svet,
dela ovu generaciju pokreću.
Živa bića sputana su delima
kao i čivijom točak kočije.

62. Posvećenošću, svetačkim životom,
samoobuzdanošću i unutrašnjim radom —
time neko postaje braman,
u tome najviše bramanstvo počive. [8]

63. Onoga ko poseduje trostruko znanje,
mirnoga, bića sasvim utrnuloga:
Njega, o Vāseṭṭa, znaj
poput Brame i Sakke za one koji razumeju.“

14. Kad ovo bi rečeno, bramanski učenici Vāseṭṭa i Bhāradvāđa rekoše Blaženom: „Odlično, učitelju Gotamo! Odlično, učitelju Gotamo! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka nas učitelj Gotama prihvati kao svoje nezaređene sledbenike koji, od sad pa do kraja života, pronađoše svoje utočište!“


Beleške

[1] Tekst ove sutte nije uključen u Mađđhima nikāyu koju je izdao Pali Text Society, pošto je identična sa suttom istog imena u okviru Sutta nipāte, a čije je dve verzije PTS objavio. Tekst je preuzet iz novijeg izdanja, koje su pripremili Dines Anderson i Helmer Smith. [Natrag]

[2] Ovde reč “kamma” treba razumeti kao sadašnje delo ili postupak, a ne kao prošlo delo čiji plod dozreva tek sada. [Natrag]

[3] Samañña. Komentar za MN: Među životinjama raznolikost oblika delova njihovih tela određena je njihovom vrstom (yoni), ali to (razlike među vrstama) nije moguće naći među individualnim telima bramana i pripadnika drugih klasa ljudi. Pošto je tako, razlika između bramana, khattiya itd. jeste čisto verbalna oznaka; o njoj se govori kao o pukoj konvenciji. [Natrag]

[4] Komentar za MN: Sve do ovog trenutka Buda je kritikovao Bharadvāđinu tvrdnju da se rođenjem postaje braman. Sada će podržati Vāseṭṭinu tvrdnju da delima postaje braman. Jer stari bramani i drugi mudraci u ovome svetu nisu priznavali bramanstvo nekoga ko je bio manjkav u svom načinu življenja, vrlini i postupcima. [Natrag]

[5] Bhovadi. Bho, “gospodine”, ovako su se među sobom oslovljavali bramani. Odavde pa nadalje Buda će istinskog bramana poistovećivati sa arahantom. Stihovi 27-54 ovde su identični kao i u Dhammapadi 396-423, sem dodatnih stihova u Dhp. 423. [Natrag]

[6] Komentar za MN: Sadašnjim voljnim postupkom kojim se zemlja obrađuje itd. [Natrag]

[7] Sa ovim stihovima reč “kamma” menja značenje, što signalizira sintagma „uslovljeni nastanak“. „Kamma“ ovde više ne znači sadašnja dela koja određuju nečiji socijalni status, već dela u posebnom značenju sile koja bića vezuje za krug preporađanja. Ovakav način razmišljanja postaje još jasniji u sledećoj strofi. [Natrag]

[8] Ovi stihovi i naredni ponovo se odnose na arahanta. Ovde, međutim, kontrast nije između arahanta kao nekog koga svetim čine njegova dela i rođenog bramana koji nije dostojan svoga statusa, već između arahanta kao nekog ko je oslobođen od okova dela i njihovih rezultata, s jedne strane, i svih drugih bića koja ostaju vezana svojim delima za krug rođenja i smrti. [Natrag]