Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 99

Subha sutta
Razgovor sa Subhom


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.

2. A u to vreme bramanski učenik Subha, Todeyyin sin, boravio je nekim poslom u kući izvesnog kućedomaćina iz Sāvatthija. [1] Onda bramanski učenik Subha, Todeyyin sin, upita domaćina u čijoj kući je boravio: „Kućedomaćine, čuo sam da u Sāvatthiju ne manjka arahanta. Kod kojeg askete ili bramana bismo mogli otići danas da mu iskažemo svoje poštovanje?“

„Poštovani gospodine, Blaženi boravi kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Možete otići do Blaženog, poštovani gospodine, da mu iskažete svoje poštovanje.”

3. Pošto se saglasio sa svojim domaćinom, bramanski učenik Subha, Todeyyin sin, otide do Blaženog i pozdravi se sa njim. Kad je ovaj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i upita Blaženog:

4. „Učitelju Gotama, bramani kažu ovako: ’Kućedomaćin ostvaruje istinski put, Dhammu koja je korisna. Onaj ko odlazi [u beskućnike] ne ostvaruje istinski put, Dhammu koja je korisna’. Šta učitelj Gotama o tome ima da kaže?“

„Učeniče, ja sam od onih koji govore pošto je načinio analizu; [2] ne govorim jednostrano. Ne hvalim pogrešan put prakse ni na strani kućedomaćina, niti beskućnika; jer bilo da je neko kućedomaćin ili beskućnik, ako ide pogrešnim putem prakse, upravo zbog tog pogrešnog puta prakse ne ostvaruje istinski put, Dhammu, koja jeste dobra. Ja hvalim ispravan put prakse i na strani kućedomaćina i na strani beskućnika; jer bilo da je neko kućedomaćin ili beskućnik, ako ide ispravnim putem prakse, upravo zbog tog ispravnog puta prakse ostvaruje istinski put, Dhammu, koja jeste dobra.“

5. „Učitelju Gotama, bramani ovako kažu: ’Pošto se posao kućedomaćina sastoji od mnogih aktivnosti, mnogo zaduženja, mnogo obaveza i mnogo zadataka, on donosi veliki plod. Pošto se posao beskućnika sastoji od malo aktivnosti, malo zaduženja, malo obaveza i malo zadataka, on donosi mali plod’. Šta učitelj Gotama kaže o tome?“

„I ovde, učeniče, ja sam od onih koji govore pošto je načinio analizu; ne govorim jednostrano. Postoji posao koji uključuje mnogo aktivnosti, mnogo zaduženja, mnogo obaveza i mnogo zadataka, koji kada propadne donosi mali plod. Postoji posao koji uključuje mnogo aktivnosti, mnogo zaduženja, mnogo obaveza i mnogo zadataka, koji kada uspe donosi velik plod. Postoji posao koji uključuje malo aktivnosti, malo zaduženja, malo obaveza i malo zadataka, koji kada propadne donosi mali plod. Postoji posao koji uključuje malo aktivnosti, malo zaduženja, malo obaveza i malo zadataka, koji kada uspe donosi velik plod.

6. A koji je to, učeniče, posao koji uključuje mnogo aktivnosti… i koji kada propadne donosi mali plod? Obrada zemlje je takav posao koji uključuje mnogo aktivnosti… i koji kada propadne donosi mali plod. A koji je to, učeniče, posao koji uključuje mnogo aktivnosti… i koji kada uspe donosi velik plod? I opet obrada zemlje je takav posao koji uključuje mnogo aktivnosti… i koji kada uspe donosi velik plod. A koji je to, učeniče, posao koji uključuje malo aktivnosti… i koji kada propadne donosi mali plod? Trgovina je takav posao koji uključuje malo aktivnosti… i koji kada propadne donosi mali plod. [3] A koji je to, učeniče, posao koji uključuje malo aktivnosti… i koji kada uspe donosi velik plod? I opet trgovina je takav posao koji uključuje malo aktivnosti… i koji kada uspe donosi velik plod.

7. Baš kao što je obrada zemlje, učeniče, posao koji uključuje mnogo aktivnosti… ali donosi mali plod kada propadne, isto se tako posao kućedomaćina sastoji od mnogih aktivnosti, mnogo zaduženja, mnogo obaveza i mnogo zadataka, ali donosi mali plod ako propadne. Baš kao što je obrada zemlje, učeniče, posao koji uključuje mnogo aktivnosti… i donosi velik plod kada uspe, isto se tako posao kućedomaćina sastoji od mnogih aktivnosti, mnogo zaduženja, mnogo obaveza i mnogo zadataka, a donosi velik plod ako uspe. Baš kao što je trgovina posao koji uključuje malo aktivnosti… i donosi mali plod kada propadne, isto se tako posao beskućnika sastoji od malo aktivnosti, malo zaduženja, malo obaveza i malo zadataka, i donosi mali plod ako propadne. Baš kao što je trgovina posao koji uključuje malo aktivnosti… i donosi velik plod kada uspe, isto se tako posao beskućnika sastoji od malo aktivnosti, malo zaduženja, malo obaveza i malo zadataka, ali donosi velik plod ako uspe.“

8. „Učitelju Gotama, bramani propisuju pet stvari kako bismo stekli zasluge, kako bismo činili dobro.“

„Ako ti nije veliki trud, učeniče, molim te navedi mi tih pet stvari za sticanje zasluga, za činjenje dobra.“

„Nije mi veliki trud, učitelju Gotama, kada se nalazim u društvu tako plemenitih ljudi kao što ste Vi i drugi.“ – „Kaži onda, učeniče.“

9. „Učitelju Gotama, istina je prva stvar koju bramani propisuju za sticanje zasluga, za činjenje dobra. Obuzdavanje je druga stvar… Celibat je treća stvar… Učenje je četvrta stvar… Velikodušnost je peta stvar koju bramani propisuju za sticanje zasluga, za činjenje dobra. To je pet stvari koje bramani propisuju kako bismo stekli zasluge, kako bismo činili dobro.“ A šta učitelj Gotama kaže o tome?“

„Ali, učeniče, [4]  ima li među svim tim bramanima i jedan jedini koji može reći: ‘Objavljujem da sam kroz neposredno znanje upravo ja ostvario rezultat tih pet stvari’?”
“Nema, učitelju Gotama!”

“A ima li, učeniče, među svim tim bramanima barem jedan bramanski učitelj ili učiteljev učitelj, sve do sedmog učiteljskog pokolenja, koji može reći: ‘Objavljujem da sam kroz neposredno znanje upravo ja ostvario rezultat tih pet stvari’?"

“Nema, učitelju Gotama!”

“A oni, učeniče, koji su u davnim vremenima bili bramanski mudraci, tvorci svetih himni i njihovi prenositelji, čije stare himne, onako kako su ih oni pevali, predavali i usklađivali, bramani još i danas pevaju i recituju – recitujući ono što je već izrecitovano, izričući ono što je već izrečeno – jesu li barem ti prvobitni autori, dakle Aṭṭhaka, Vāmaka, Vāmadeva, Vessāmitta, Yamataggi, Aṅgīrasa, Bhāradvāđa, Vāseṭṭha, Kassapa i Bhagu, govorili: ‘Objavljujem da sam kroz neposredno znanje upravo ja ostvario rezultat tih pet stvari’?"

“Nisu, učitelju Gotama!”

“Prema tome, učeniče, među svim tim bramanima nema nijednog koji može reći: ‘Objavljujem da sam kroz neposredno znanje upravo ja ostvario rezultat tih pet stvari’. I među svim tim bramanima nema nijednog bramanskog učitelja ili učiteljevog učitelja, sve do sedmog učiteljskog pokoljenja, koji može reći: ‘Objavljujem da sam kroz neposredno znanje upravo ja ostvario rezultat tih pet stvari’. A ni oni koji su u davnim vremenima bili bramanski mudraci, tvorci svetih himni i njihovi prenositelji … čak ni među njima nema onih koji mogu reći: ‘Objavljujem da sam kroz neposredno znanje upravo ja ostvario rezultat tih pet stvari’. Zamisli povorku slepaca koji se drže jedan za drugog, a da ni onaj prvi, ni onaj u sredini, ni onaj na kraju ne vidi ništa. Isto mi tako, učeniče, u vezi sa onim što govore, i bramani liče na povorku slepaca koji se drže jedan za drugog, a da ni onaj prvi ne vidi, ni onaj u sredini ne vidi, a ni onaj na kraju ne vidi ništa.”

10. Kada ovo bi rečeno, bramanski učenik Subha, Todeyyin sin, bi besan i ogorčen zbog poređenja sa povorkom slepaca, te poče da grdi, kritikuje i preti Blaženome ovim rečima: „Asketa Gotama biće poražen“. A onda reče Blaženome: „Učitelju Gotama, braman Pokkharasāti iz Upamanna klana, gospodar Subhaga gaja, kaže ovako: [5] 'Neki askete i bramani ovde tvrde da dosežu nadljudska stanja, da se ističu po svom znanju i viđenju dostojnim plemenitih. Ali za to što kažu se onda ispostavi da je smešno; ispostavi se da je puko naklapanje, prazno i šuplje. Jer kako ljudsko biće može znati, videti ili ostvariti nadljudsko stanje, istaći se po svom znanju i viđenju dostojnim plemenitih? To je nemoguće'.“

11. „Kako onda, učeniče, braman Pokkharasāti razume umove svih asketa i bramana, pošto ih je obuhvatio sopstvenim umom?“

„Učitelju Gotama, braman Pokkharasāti ne razume čak ni um svoje robinje Punnike, pošto ga je obuhvatio sopstvenim umom, pa kako bi uopšte mogao da razume umove svih asketa i bramana?“

12. „Učeniče, zamisli čoveka koji se rodio slep, tako da ne može da vidi ni tamne ni svetle oblike, koji ne može da vidi plave, žute, crvene ili ružičaste oblike, koji ne može da vidi ono što je ravno i neravno, koji ne može da vidi zvezde, Sunce i Mesec. I on možda ovako kaže: 'Ne postoje tamni i svetli oblici, niti onaj ko može da vidi tamne i svetle oblike; ne postoje plavi, žuti, crveni ili ružičasti oblici, niti onaj ko može da vidi plave, žute, crvene ili ružičaste oblike; ne postoji bilo šta ravno i neravno, niti onaj ko može da vidi bilo šta ravno i neravno; ne postoje zvezde, Sunce i Mesec, niti onaj ko može da vidi zvezde, Sunce i Mesec. Ja takve ne znam, ja takve ne vidim, dakle takvi ni ne postoje'. Ako bi tako govorio, učeniče, da li bi to bilo tačno?“

„Ne, učitelju Gotama. Postoje tamni i svetli oblici, kao i oni koji mogu da vide tamne i svetle oblike… Postoje zvezde, Sunce i Mesec, kao i oni koji mogu da vide zvezde, Sunce i Mesec. Govoreći: 'Ja takve ne znam, ja takve ne vidim, dakle takvi ni ne postoje', on ne bi govorio istinu.“

13. „Isto tako, učeniče, braman Pokkharasāti je slep i ne vidi. Da on zna, vidi ili ostvari nadljudsko stanje, istakne se po svom znanju i viđenju dostojnim plemenitih — to je nemoguće. Šta misliš, učeniče? Šta je bolje za dobrostojeće bramane iz Kosale kao što su braman Ćaṅkī, braman Tārukkha, braman Pokkharasāti, braman Đāṇussoṇi ili tvoj otac, braman Todeyya – da je ono što govore u skladu sa uobičajenom konvencijom ili suprotno uobičajenoj konvenciji?“ – „Da je ono što govore u skladu sa uobičajenom konvencijom, učitelju Gotama.“

„Šta je bolje za njih, da je ono što govore promišljeno ili nepromišljeno?“ – „Promišljeno, učitelju Gotama.“ – „Šta je bolje za njih, da govore pošto su dobro razmotrili ili bez razmatranja?“ – „Pošto su dobro razmotrili, učitelju Gotama.“ – „Šta je bolje za njih, da je ono što govore korisno ili beskorisno?“ – „Korisno, učitelju Gotama.“

14. „Šta misliš učeniče? Ako je to tako, da li to što je rekao braman Pokkharasāti u skladu sa uobičajenom konvencijom ili suprotno uobičajenoj konvenciji?“ – „Suprotno uobičajenoj konvenciji, učitelju Gotama.“ – „Je li to što je rekao promišljeno ili nepromišljeno?“ – „Nepromišljeno, učitelju Gotama.“ – „Je li to rekao pošto je dobro razmotrio ili bez razmatranja?“ – „Bez razmatranja, učitelju Gotama.“ – „Je li njegova tvrdnja korisna ili beskorisna?“ – „Beskorisna, učitelju Gotama.“

15. „Postoji ovih pet prepreka, učeniče. Kojih pet? Prepreka žudnje za čulnim zadovoljstvima, prepreka zlovolje, prepreka tuposti i tromosti, prepreka uznemirenosti i kajanja, kao i prepreka sumnje. To su pet prepreka. Bramana Pokkharasātija omeđuju, sputavaju, blokiraju i sapinju tih pet prepreka.  Da on zna, vidi ili ostvari nadljudsko stanje, istakne se po svom znanju i viđenju dostojnim plemenitih — to je nemoguće.

16. Dalje, postoji ovih pet struna čulnog zadovoljstva, učeniče. Kojih pet? Oblici dostupni oku koje neko priželjkuje, prijatni i dopadljivi, povezani sa čulnom željom i povod za požudu. Zvukovi dostupni uhu… Mirisi dostupni nosu… Ukusi dostupni jeziku… Opipljivi predmeti dostupni čulu dodira koje neko priželjkuje, prijatni i dopadljivi, povezani sa čulnom željom i povod za požudu. To je pet struna čulnog zadovoljstva. Braman Pokkharasāti je vezan za tih pet struna čulnog zadovoljstva, zaluđen njima i potpuno im predan; on uživa u njima, a da ne vidi opasnost u, niti razume gde je izlaz iz svega toga. Da on zna, vidi ili ostvari nadljudsko stanje, istakne se po svom znanju i viđenju dostojnim plemenitih — to je nemoguće.

17. „Šta misliš učeniče? Koja od ovde dve vatre bi imala [bolji] plamen, boju i sjaj – vatra koja bi gorela na osnovu nekog goriva kao što je trava i drvo, ili vatra koja bi gorela nezavisno od nekog goriva kao što je trava i drvo?“

„Kada bi bilo moguće, učitelju Gotama, da vatra gori nezavisno od nekog goriva kao što je trava i drvo, ta vatra bi imala [bolji] plamen, boju i sjaj.“

„Nemoguće je, učeniče, ne može biti da vatra gori nezavisno od nekog goriva kao što je trava i drvo, izuzev kroz [ispoljavanje] natprirodne moći. Slično vatri koja gori na osnovu nekog goriva kao što je trava i drvo, kažem, jeste ushićenje na osnovu pet struna čulnog zadovoljstva. Slično vatri koja gori nezavisno od nekog goriva kao što je trava i drvo, kažem, jeste ushićenje mimo čulnih zadovoljstava, mimo nepovoljnih stanja uma. A šta je to, učeniče, ushićenje mimo čulnih zadovoljstava, mimo nepovoljnih stanja uma? Tako, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. To je ushićenje mimo čulnih zadovoljstava, mimo nepovoljnih stanja uma. I opet, sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. To je takođe ushićenje mimo čulnih zadovoljstava, mimo nepovoljnih stanja uma.

18. Među tih pet stvari koje bramani propisuju kako bismo stekli zasluge, kako bismo činili dobro, koju od njih propisuju kao najplodonosniju za sticanje zasluga, za činjenje dobra?“

Među tih pet stvari koje bramani propisuju kako bismo stekli zasluge, kako bismo činili dobro, oni propisuju velikodušnost kao najplodonosniju za sticanje zasluga, za činjenje dobra.“

19. Šta misliš, učeniče? Ako bi neki braman ovde prinosio veliku žrtvu, pa druga dva bramana dođu kako bi u tome učestvovali. Jedan od njih bi pomislio: 'Ah, kad bih samo ja dobio najbolje mesto, najbolju vodu, najbolju hranu u trpezariji; a da drugi braman ne dobije najbolje mesto, najbolju vodu, najbolju hranu u trpezariji!' I moguće je da taj drugi braman, a ne on, dobije najbolje mesto, najbolju vodu, najbolju hranu u trpezariji. Kad to vidi, onaj prvi braman može postati besan i razočaran zbog toga. Kakav onda rezultat bramani opisuju u vezi sa tim?“

„Učitelju Gotama, bramani ne daruju na takav način, misleći: 'Neka drugi postanu besni i razočarani zbog toga'. Umesto toga, bramani daruju vođeni saosećanjem.“

„Pošto je to tako, učeniče, nije li to za bramane šesta osnova za sticanje zasluga, dakle biti vođen saosećanjem?“ [6]

„Pošto je to tako, učitelju Gotama, to je za bramane šesta osnova za sticanje zasluga, dakle biti vođen saosećanjem.“

20. „Tih pet stvari, učeniče, koje bramani propisuju kako bismo stekli zasluge, kako bismo činili dobro – gde često vidiš tih pet stvari, među kućedomaćinima ili među beskućnicima?“

„Tih pet stvari, učitelju Gotama, koje bramani propisuju kako bismo stekli zasluge, kako bismo činili dobro, često vidim među beskućnicima, retko među kućedomaćinima. Jer kućedomaćin ima mnogo aktivnosti, mnogo zaduženja, mnogo obaveza i mnogo zadataka: on ne govori istinu uvek i u svakoj prilici, ne praktikuje obuzdavanje, ne poštuje celibat, ne posvećuje se učenju, niti ispoljava velikodušnost. Ali onaj ko je napustio dom ima malo aktivnosti, malo zaduženja, malo obaveza i malo zadataka: on malo govori istinu uvek i u svakoj prilici, malo praktikuje obuzdavanje, malo poštuje celibat, malo posvećuje se učenju i ispoljava velikodušnost. Zato tih pet stvari koje bramani propisuju kako bismo stekli zasluge, kako bismo činili dobro, često vidim među beskućnicima, retko među kućedomaćinima.“

21. Tih pet stvari, učeniče, koje bramani propisuju kako bismo stekli zasluge, kako bismo činili dobro, ja nazivam alatima uma, dakle sredstvom za razvijanje uma u kojem nema neprijateljstva i zlovolje. Tako, učeniče, monah je taj koji govori istinu. Kad razmišlja ovako: 'Ja sam onaj koji govori istinu', biva nadahnut značenjem, biva nadahnut Dhammom, stiče radost povezanu sa Dhammom. Upravo tu radost povezanu sa dobrim ja nazivam alatom uma. Tako, učeniče, monah je onaj koji sebe obuzdava… onaj koji se pridržava celibata… onaj koji uči… onaj ko je velikodušan. Kad razmišlja ovako: 'Ja sam onaj koji je velikodušan', biva nadahnut značenjem, biva nadahnut Dhammom, stiče radost povezanu sa Dhammom. Upravo tu radost povezanu sa dobrim ja nazivam alatom uma. Zato tih pet stvari, učeniče, koje bramani propisuju kako bismo stekli zasluge, kako bismo činili dobro, ja nazivam alatima uma, dakle sredstvom za razvijanje uma u kojem nema neprijateljstva i zlovolje.“

22. Kada ovo bi rečeno, bramanski učenik Subha, Todeyyin sin, reče Blaženome: „Učitelju Gotama, čuo sam da asketa Gotama zna put ka Brami.“

„Šta misliš, učeniče? Je li selo Naḷakāra blizu, a ne daleko odavde?“

„Da, gospodine, selo Naḷakāra je blizu, a ne daleko odavde.“

„Šta misliš, učeniče? Zamisli čoveka koji je rođen i odrastao u selu Naḷakāra, te ubrzo pošto je krenuo iz Nalakare upitaju ga za put do sela. Da li bi se taj čovek mučio i premišljao da im odgovori?“

„Ne, učitelju Gotama. A zašto? Zato što je taj čovek rođen i odrastao u selu Naḷakāra, te vrlo dobro zna sve puteve ka selu.“

„Pa ipak, čovek koji je rođen i odrastao u selu Naḷakāra se može i mučiti i premišljati da odgovori u vezi sa putem do sela, ali Tathāgata, kada ga pitaju o svetu Brame i putu koji vodi do sveta Brame, neće se nikada mučiti i premišljati da odgovori. Ja razumem Bramu, učeniče, razumem svet Brame, razumem put koji vodi do sveta Brame i razumem kako neko treba da vežba da se preporodi u svetu Brame.“ [7]

23. „Učitelju Gotama, čuo sam da asketa Gotama podučava put ka Brami. Bilo bi dobro ako bi me učitelj Gotama podučio putu ka Brami.“

„Onda, učeniče, pažljivo slušaj i zapamti šta ću ti reći.“

„Da, gospodine“, odgovori ovaj. A Blaženi ovako reče:

24. „Koji je, učeniče, put do Brame? Tako monah boravi prožimajući jednu stranu sveta umom ispunjenim prijateljskom ljubavlju, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe nagore, nadole, unaokolo i svuda, svima kao i sebi, boravi prožimajući čitav svet umom ispunjenim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvišenom, nemerljivom, bez neprijateljstva i mržnje. Kada se oslobođenje uma kroz prijateljsku ljubav razvije na ovakav način, tu ne preostaje, ne zadržava se bilo kakav ograničavajući postupak. Baš kao što bi snažnog trubača mogli bez poteškoća čuti na sve četiri strane sveta, isto tako kada se oslobođenje uma kroz prijateljsku ljubav razvije na ovakav način, tu ne preostaje, ne zadržava se bilo kakav ograničavajući postupak. [8] To je put do Brame.

25-27. I opet, monah boravi prožimajući jednu stranu sveta umom ispunjenim saosećanjem… umom ispunjenim radošću zbog sreće drugih… umom ispunjenim spokojstvom, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe nagore, nadole, unaokolo i svuda, svima kao i sebi, boravi prožimajući čitav svet umom ispunjenim spokojstvom, obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bez neprijateljstva i mržnje. Kada se oslobođenje uma kroz spokojstvo razvije na ovakav način, tu ne preostaje, ne zadržava se bilo kakav ograničavajući postupak. Baš kao što bi snažnog trubača mogli bez poteškoća čuti na sve četiri strane sveta, isto tako kada se oslobođenje uma kroz spokojstvo razvije na ovakav način, tu ne preostaje, ne zadržava se bilo kakav ograničavajući postupak. To je takođe put do Brame.“

28. Kada ovo bi rečeno, bramanski učenik Subha, Todeyyin sin, reče Blaženome: „Odlično, učitelju Gotama! Odlično, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!“

29. A sada, učitelju Gotama, odlazimo. Vrlo smo zauzeti i mnogo toga treba još uraditi.

„Vreme je, učeniče, da uradiš onako kako misliš da treba.“

Onda bramanski učenik Subha, Todeyyin sin, zadovoljan i ushićen rečima Blaženog, ustade sa svog mesta i pošto se poklonio Blaženom, pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, otide.

30. A tom prilikom se braman Đāṇussoṇi u sred dana izvezao iz Sāvatthija u beloj kočiji, koju su vukle bele kobile. [9] Još izdaleka ugledao je bramanskog učenika Subhu, Todeyyinog sina, kako dolazi, pa ga upita:  "Odakle to učitelj Bhāradvāđa dolazi u sred dana?"

“Gospodine, išao sam da posetim asketu Gotamu.”

“Šta učitelj Bhāradvāđa misli o Gotaminoj mudrosti? Je li on mudar ili nije?”

“Gospodine, ko sam ja da procenjujem mudrost askete Gotame? Svakako, onaj ko procenjuje mudrost askete Gotame, mora mu biti ravan.”

“Učitelj Bhāradvāđa zaista hvali asketu Gotamu.”

“Gospodine, ko sam ja da hvalim asketu Gotamu? Oni koji su hvale vredni hvale asketu Gotamu kao najboljeg među bogovima i ljudima. Gospodine, onih pet stvari koje bramani  propisuju kako bismo stekli zasluge, kako bismo činili dobro, asketa Gotama naziva nazivam alatima uma, dakle sredstvom za razvijanje uma u kojem nema neprijateljstva i zlovolje.”

31. Kad ovo bi rečeno, braman Đāṇussoṇi siđe sa svoje bele kočije, koju su vukle bele kobile, i prebacivši gornji ogrtač preko samo jednog ramena, sklopi ruke u znak poštovanja u pravcu gde je boravio Blaženi i izgovori ove reči: “Dobitak je za Pasenadija, kralja Kosale, veliki je dobitak za Pasenadija, kralja Kosale, da Tathāgata, usavršeni i potpuno probuđeni, živi u njegovom kraljevstvu.”


Beleške

[1] Todeyya je bio bogati braman, gospodar Tudigāme, sela blizu Sāvatthija. Govor u MN 135 je takođe bio upućen istom ovom Subhi. [Natrag]

[2] Vibhađđavādo kho ahamettha. Ovakve tvrdnje razlog su što je budizam kasnije označavan kao vibhađđavāda, „učenje zasnovano na analizi“. [Natrag]

[3] Očigledno je u to vreme trgovina bila još u svojoj ranoj fazi razvoja. Danas bi se ona teško mogla ovako opisati! [Natrag]

[4] Kao u MN 95.13. [Natrag]

[5] To mora da je Pokkharasāti rekao pre nego što je postao Budin sledbenik, kako je to opisano u MN 95.9. [Natrag]

[6] Anukampāđātika. [Natrag]

[7] Ovo znanje pripada trećoj među moćima Tathāgate, a to je znanje puteva ka svakom odredištu. Videti MN 12.12. [Natrag]

[8] Komentar za MN objašnjava ograničavajući postupak (pamāṇakataṃ kammaṃ) kao kammu koja pripada sferi čulnog (kāmavaćara). Nasuprot njemu stoji bezgraničan ili nemerljiv postupak, naime zadubljenja koja pripada sferi suptilne materije ili sferi nematerijalnog. U tom slučaju, cilj su bramavihāre koje su razvijene do stupnja zadubljenja. Kada se dostigne i ovlada zadubljenjem koje pripada sferi suptilne materije ili sferi nematerijalnog, kamma koja pripada sferi čulnog ne može da ga nadvlada i stekne priliku da donese sopstveni plod. Umesto toga, kamma koja pripada sferi suptilne materije ili sferi nematerijalnog nadvladava kammu koja pripada sferi čulnog i donosi svoje plodove. Na taj način, pošto blokira kammu sfere čulnog, bramavihāra kojom smo ovladali vodi do preporađanja u svetu Brame. [Natrag]

[9] Isto kao u MN 27.2. [Natrag]