Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 7

Vatthupama sutta
Poređenje sa tkaninom


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1. Ovako sam čuo. [1] Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: "Monasi". — "Da. gospodine", odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:

2. "Monasi, zamislite parče tkanine prljave i masne, a onda je bojilac potopi u jednu ili drugu boju za bojenje tkanine: plavu, žutu, crvenu ili ljubičastu. Ona će potom izgledati loše obojena i flekava. A zašto? Zbog nečistoća na tkanini. Isto tako, monasi, kada je um uprljan, može se očekivati da stigne na nesrećno odredište. [2] Monasi, zamislite parče tkanine, čiste i svetle, a onda je bojilac potopi u jednu ili drugu boju za bojenje tkanine: plavu, žutu, crvenu ili ljubičastu. Ona će potom izgledati dobro obojena i ujednačene boje. A zašto? Zbog čistoće tkanine. Isto tako, monasi, kada je um neuprljan, može se očekivati da stigne na srećno odredište.

3. Koje su to, monasi, nečistoće koje prljaju um? Tvrdičluk i pohlepa su nečistoća koja prlja um. [3] Mržnja… bes… ogorčenost… nezahvalnost… oholost… zavist… tvrdičluk… obmana… prevara… tvrdoglavost… rivalitet… uobraženost… arogancija… taština… nepažljivost je nečistoća koja prlja um.

4. Pošto zna da su tvrdičluk i pohlepa nečistoća koja prlja um, monah ih napušta. [4] Pošto zna da je mržnja… nepažljivost nečistoća koja prlja um, monah je napušta.

5. Kada monah zna da su tvrdičluk i pohlepa nečistoća koja prlja um i kada ih je napustio; kada monah zna da je bes… nepažljivost nečistoća koja prlja um i kad ju je napustio, on stiče ovakvo savršeno poverenje u Budu: [5] 'Doista, Blaženi je usavršen, potpuno probuđen; postigao je ispravno znanje i vladanje; dobro je upućen znalac svijeta, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz; učitelj božanskim i ljudskim bićima, prosvetljen i blažen.'

6. On stiče ovakvo savršeno poverenje u Dhammu: 'Ovu Dhammu je Blaženi dobro izložio, vidljiva je ovde i sada, večna, ohrabruje istraživanje, vodi ka samoistraživanju, kako bi je mudri doživeli svaki za sebe.'

7. On stiče ovakvo savršeno poverenje u Sanghu: 'To su učenici Blaženog koji vežbaju ispravno, koji vežbaju na samima sebi, koji vežbaju pronicljivo, oni koji vežbaju neporočno, to su četiri para ljudi, osam vrsti plemenitih bića. To su učenici Blaženoga, dostojni darova, gostoprimstva, pohvala i poštovanja, oni su prilika za nenadmašnu dobrotu da nastane u ovom svetu.'

8. Kada je jednim delom odustao od, odagnao, oslobodio se, napustio i okrenuo se [od nečistoća uma] [6], on ovako razmišlja: 'Posedujem savršeno poverenje u Budu' i biva nadahnut značenjem, biva nadahnut Dhammom, biva obradovan Dhammom. Kad je obradovan, ushićenje se rađa u njemu; u onome ko je ushićen, telo postaje mirno; onaj čije je telo mirno oseća prijatnost; u onome ko oseća prijatnost, um postaje skoncentrisan. [7]

9. On ovako razmišlja: 'Posedujem savršeno poverenje u Dhammu' i biva nadahnut značenjem, biva nadahnut Dhammom, biva obradovan Dhammom. Kad je obradovan… njegov um postaje skoncentrisan."

10. On ovako razmišlja: 'Posedujem savršeno poverenje u Sanghu' i biva nadahnut značenjem, biva nadahnut Dhammom, biva obradovan Dhammom. Kad je obradovan… njegov um postaje skoncentrisan.

11. On ovako razmišlja: '[Od nečistoća uma] sam jednim delom odustao, odagnao ih, oslobodio ih se, napustio ih i okrenuo se od njih', te tako biva nadahnut značenjem, nadahnut Dhammom, obuzima ga radost povezana sa Dhammom. Kad je obradovan, ushićenje se rađa u njemu; u onome ko je ushićen, telo postaje opušteno; onaj čije je telo opušteno oseća prijatnost; u onome ko oseća prijatnost, um postaje skoncentrisan.

12. Monasi, ako monah takve vrline, takvog stanja [koncentracije] i takve mudrosti [8] jede isprošenu hranu, koja se sastoji od odabranog pirinča, zajedno sa različitim prelivima i karijem, čak ni to nije prepreka za njega. [9] Baš kao što i tkanina koja je prljava i masna postaje čista i svetla uz pomoć čiste vode ili kao što zlato postaje čisto i sjajno uz pomoć peći za topljenje, isto tako, ako monah takvih vrlina… jede isprošenu hranu…, čak ni to nije prepreka za njega.

13. On boravi, obuhvatajući jednu stranu sveta umom prožetim prijateljskom ljubavlju [10], isto tako drugu, treću i četvrtu stranu; isto tako nagore, nadole, unaokolo i posvuda, ljubavlju prema svima, kao i prema sebi; on boravi obuhvatajući čitav svet umom prožetim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvišenom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i bez zlovolje.

14-16. On boravi, obuhvatajući jednu stranu sveta umom prožetim saosećanjem… umom prožetim sa-radošću… umom prožetim spokojstvom, isto tako drugu, treću i četvrtu stranu; isto tako nagore, nadole, unaokolo i posvuda, spokojstvom prema svima, kao i prema sebi; on boravi obuhvatajući čitav svet umom prožetim spokojstvom, obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i bez zlovolje.

17. Onda razume ovako: 'Postoji ovo, postoji niže, postoji više i izvan toga je izlaz iz čitavog ovog polja opažaja'. [11]

18. Kada on zna i vidi tako, njegov um se oslobađa mrlje čulne želje, mrlje bivanja i mrlje neznanja. Kada se oslobodi, tada dolazi znanje: "Slobodan sam". On razume: 'Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema ničeg više da se uradi na ovome svetu'. Monasi, takav monah se naziva okupanim iznutra."

19. A tom je prilikom braman Sundarika Bharadvađa sedeo nedaleko od Bude. I onda on reče Blaženome: "Ali da li učitelj Gotama odlazi do Bahuka reke da se okupa?"

"Zašto bih, bramanu, ja išao baš do Bahuka reke da se okupam? Šta je to u stanju da učini Bahuka reka?"

"Učitelju Gotama, mnogi smatraju da Bahuka reka donosi oslobođenje, mnogi smatraju da donosi dobre zasluge i mnogi svoja loša dela peru u Bahuka reci."

20. Onda se Blaženi obrati bramanu Sundarika Bharadvađi ovim stihovima:

"Bahuka i Adhikakka,
Gaya i Sundarika takođe,
Payaga i Sarassati,
a i potok Bahumati – [12]
u njima se neznalica može kupati doveka
i opet neće svoja nedelja oprati.

Šta to Sundarika može odneti?
Šta Payaga? Šta Bahuka?
One zlotvora pročistiti ne mogu,
čoveka što okrutna i gnusna počini dela.

Onome ko je čist u srcu uvek je
dan proleća, sveti dan. [13]
Onaj ko je časnih dela, čistog srca
svoju vrlinu do savršenstva dovodi.

To je mesto, bramanu, na kojem treba da se okupaš,
da sebe učiniš utočištem svih bića.
I ako ne govoriš laži,
ne povređuješ druga živa bića,
ne uzimaš što ti ponuđeno nije,
s poverenjem u sebi i bez gramzivosti,

zašto bi uopšte išao u Gayu?
Svaki izvor bi za tebe bio Gaya."

21. Kad ovo bi rečeno, braman Sundarika Bharadvađa reče: "Odlično, učitelju Gotamo! Odlično! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, na isti način je učitelj Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu kao utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha kao utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao zaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!" [14]

I braman Sundarika Bharadvađa postade iskušenik pod Blaženim, a kasnije i monah. I ne zadugo posle punog zaređenja, boraveći sam, u osami, marljiv, predan i odlučan, poštovani Bharadvađa stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i zadrža se na krajnjem cilju svetačkog života, zbog kojeg sinovi iz dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike. On je neposredno znao: "Nema više preporađanja, proživljen je svetački život…" I poštovani Bharadvađa postade jedan od arahanta.


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Potpunije razmatranje ove i naredne sutte, uz koristan uvod i obimne fusnote, videti u Nyanaponika Thera, The Simile of the Cloth and The Discourse on Effacement [Natrag]

[2] Nesrećno odredište (duggati) jeste preporađanje u tri stanja uskraćenosti – pakao, životinjsko carstvo i svet nesrećnih duhova. Srećno odredište (sugati), koje se pominje nešto niže, jeste preporađanje u uzvišenom stanju, među ljudima i u nebeskim svetovima. [Natrag]

[3] Ćittassa upakkilesa. Reč upakkilesa se nekada koristi u značenju nedostatka ili nesavršenosti meditativnog zadubljenja, kao u MN 128.27, 30; ponekad u značenju nedostatka ili nesavršenosti uvida, kao u Vism XXX, 105; a nekad označava i manje nečistoće koje nastaju iz tri glavna korena – pohlepe, mržnje i obmanutosti – bilo kao njihove varijacije ili dalji izdanci. Ovde je reč upotrebljena u ovom trećem značenju, ali da bi se održala veza sa prva dva polja značenja, ona je prevedena sa "nečistoće koje prljaju um". [Natrag]

[4] Komentar za Mađđhima nikāyu kaže da napuštanje o kojem se ovde govori treba razumeti kao "napuštanje putem iskorenjivanja" (samuććhedappahana), to jest potpunim uklanjanjem tako što se ide transcendentnim putem. Šesnaest nečistoća se plemenitim putem napuštaju sledećim redom:

1. Putem "ulaska u tok" se napuštaju: nezahvalnost, oholost, zavist, tvrdičluk, obmana i 10 prevara.
2. Putem "ne-povratnika" se napuštaju: 2 mržnja, 3 bes, 4 ogorčenost i 16 nepažljivost.
3. Putem arahanta se napuštaju: 1 tvrdičluk i pohlepa, 11 tvrdoglavost, 12 rivalitet, 13 sujeta, 14 arogancija i 15 taština.

Komentar tvrdi, pozivajući se na stare egzegetske izvore, da se u ovom odlomku opisuje put ne-povratnika. Zato moramo razumeti, da bi se te nečistoće potpuno uklonile na putu arahanta, one se ovde samo delimično uklanjaju, dakle njihove grublje manifestacije. [Natrag]

[5] Savršeno poverenje (aveććappasada) u Budu, Dhammu i Sanghu jeste stav plemenitog učenika koji je barem na nivou ulaska u tok, čije poverenje je savršeno zato što se sam uverio u istinitost Dhamme. Formula o podsećanju na Budu, Dhammu i Sanghu koja se ovde daje detaljnije je objašnjena u Vism VII. [Natrag]

[6] Ovaj prevod sledi objašnjenje u Komentaru da se na prva tri puta ovde radi o delimičnom (yatodhi) uklanjanju nečistoća, nasuprot potpunom (anodhi) uklanjanju nečistoća na četvrtom i konačnom putu. [Natrag]

[7] Pali ekvivalenti, u formi imenice, za termine u ovoj seriji su: pamođđa, radost; piti, ushićenje; passaddhi, opuštenost; sukha, prijatnost; samadhi, koncentracija. Opuštenost, tako što uklanja suptilnu telesnu i mentalnu uznemirenost povezanu sa radošću i ushićenjem, donosi vedru prijatnost, koja priprema um za produbljenu koncentraciju. [Natrag]

[8] Pali termini su: evamsilo evamdhammo evampañño. [Natrag]

Srednji termin se očigledno odnosi na drugi stupanj trostrukog vežbanja, koncentraciju, mada zbunjuje zašto nije upotrebljena reč samadhi. Komentar za MN 123.2 taj termin objašnjava sa samadhi-pakkha-dhamma, "stanja koja pripadaju koncentraciji". [Natrag]

[9] Ova rečenica podvlači njegovo dostignuće stupnje ne-povratnika. Pošto je ne-povratnik iskorenio čulnu želju, ukusna hrana ga ne može zaustaviti u njegovom putovanju ka krajnjem cilju. [Natrag]

[10] Pasusii 13-16 predstavljaju standardne formule za četiri "božanska boravišta" (brahmavihara). Ukratko, prijateljska ljubav (metta) jeste želja za dobrobit i sreću drugih; saosećanje (karuna), saosećanje sa onima koji pate; sa-radost (mudita), radost zbog vrlina i uspeha drugih; spokojstvo (upekkha), stav neutralnosti, uravnoteženosti, nepristrasnosti prema drugim bićima (što ne znači i apatiju i ravnodušnost prema njima). Ovo je potpunije obrađeno u Vism IX. [Natrag]

[11] Komentar: Ovaj odeljak pokazuje ne-povratnikovu praksu meditacije uvida koja za cilj ima stanje arahanta, a u narednom odeljku i njegovo dostizanje tog stupnja. Sintagma "postoji ovo" označava istinu o patnji; "postoji niže" nastanak patnje. [Natrag]

[12] Ovo su reke i potoci za koje se verovalo da donose pročišćenje. [Natrag]

[13] U pali originalu je ovde reči phaggu, dan kada su bramani sebe pročišćavali u mesecu phagguna (februar-mart), i uposatha, dan povećane religijske predanosti koji se određuje prema lunarnom kalendaru. [Natrag]

[14] Odlazak u beskućnike (pabbađđa) jeste ritual kojim iskušenik (samanera) napušta svetovni život. Potpuno zaređenje (upasampada) mu kasnije daje status monaha (bhikkhu), punopravnog člana monaške zajednice. [Natrag]