Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 8

Sallekha sutta
Govor o brisanju


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1. Ovako sam čuo. [1] Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.

2. Onda, uveče, poštovani Maha Ćunda izađe iz meditacije i otide do Blaženog. Pošto se poklonio Blaženom, sede sa strane i ovako reče:

3. "Poštovani gospodine, ima različitih gledišta povezanih sa učenjima o sopstvu ili sa učenjima o ovom svetu. [2] Da li se napuštanje i odustajanje od tih gledišta događa u monahu koji je tek na početku [svog meditativnog vežbanja]?"[3]

"Ćunda, što se tiče različitih gledišta povezanih sa učenjima o sopstvu ili sa učenjima o ovom svetu: ako se [objekat] u vezi sa kojim ta gledišta nastaju, koji ih podupire i na osnovu kojeg se ona praktikuju [4], dakle ako se on vidi pravom mudrošću ovako: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo', tada dolazi do napuštanja i odustajanja od tih gledišta. [5]

(OSAM POSTIGNUĆA)

4. Moguće je, Ćunda, da potpuno odvojen od zadovoljstava čula, odvojen od nepovoljnih mentalnih stanja, neki monah uđe i boravi u prvom zadubljenju, koje je praćeno usmerenom mišlju i istraživanjem, sa ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. I onda on možda ovako pomisli: "Ja sada radim na brisanju". Ali ova postignuća se ne nazivaju "brisanjem" unutar sistema vežbanja Plemenitog: ona se unutar tog sistema nazivaju "prijatna boravišta ovde i sada" [6]

5. Moguće je da sa smirivanjem usmerenosti uma i istraživanja neki monah uđe i ostane na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu samopouzdanje i sabranost svesti oslobođene usmerenosti uma i istraživanja, sa ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. I onda on možda ovako pomisli: "Ja sada radim na brisanju". Ali… ona se unutar tog sistema nazivaju "prijatna boravišta ovde i sada"

6. Moguće je da sa prestankom ushićenja neki monah ostane u spokojstvu, sa svesnošću i jasnim razumevanjem, i s fizičkim osećajem zadovoljstva, te da uđe i ostane na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: "Spokojan i svestan, ima on prijatno boravište." I onda on možda ovako pomisli: "Ja sada radim na brisanju". Ali… ona se unutar tog sistema nazivaju "prijatna boravišta ovde i sada"

7. Moguće je da sa napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i sa ranijim nestankom radosti i tuge, neki monah uđe i ostane na četvrtom stupnju zadubljenja, koje karakteriše ni-bol-ni-zadovoljstvo i čistota svesnosti zasnovana na smirenju. I onda on možda ovako pomisli: "Ja sada radim na brisanju". Ali ova postignuća se ne nazivaju "brisanjem" unutar sistema vežbanja Plemenitog: ona se unutar tog sistema nazivaju "prijatna boravišta ovde i sada"

8. Moguće je da sa potpunim nadilaženjem opažaja forme, sa nestankom opažaja čulnih podražaja, sa ne-pažnjom prema opažajima raznolikosti, svestan da "prostor jeste bezgraničan", neki monah uđe i ostane u području bezgraničnog prostora. I onda on možda ovako pomisli: "Ja sada radim na brisanju". Ali ova postignuća se ne nazivaju "brisanjem" unutar sistema vežbanja Plemenitog: ona se unutar tog sistema nazivaju "mirna boravišta".

9. Moguće je da sa potpunim nadilaženjem područja bezgraničnog prostora, svestan da "svest jeste bezgranična", neki monah uđe i ostane u području bezgranične svesti. I onda on možda ovako pomisli: "Ja sada radim na brisanju". Ali… ona se unutar tog sistema nazivaju "mirna boravišta".

10. Moguće je da sa potpunim nadilaženjem područja bezgranične svesti, svestan da "ništa čvrsto ne postoji", neki monah uđe i ostane u području ništavila. I onda on možda ovako pomisli: "Ja sada radim na brisanju". Ali… ona se unutar tog sistema nazivaju "mirna boravišta".

11. Moguće je da sa potpunim nadilaženjem područja ništavila neki monah uđe i ostane u području ni-percepcije-ni-nepercepcije. I onda on možda ovako pomisli: "Ja sada radim na brisanju". Ali ova postignuća se ne nazivaju "brisanjem" unutar sistema vežbanja Plemenitog: ona se unutar tog sistema nazivaju "mirna boravišta".

(BRISANJE)

12. A sada, Ćunda, ovako bi trebalo da vežbaš brisanje: [7]

(1) ‘Drugi će biti okrutni; mi nećemo ovde biti okrutni’: brisanje bi tako trebalo vežbati. [8]
(2) ‘Drugi će ubijati živa bića; mi ćemo ovde odustati od ubijanja živih bića’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(3) ‘Drugi će uzimati ono što im nije dato; mi ćemo ovde odustati od uzimanja onoga što nam nije dato’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(4) ‘Drugi neće živeti u celibatu; mi ćemo ovde živeti u celibatu’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(5) ‘Drugi će govoriti laži; mi ćemo ovde odustati od laganja’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(6) ‘Drugi će govoriti zlonamerno; mi ćemo ovde odustati od zlonamernog govora’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(7) ‘Drugi će govoriti u gnevu; mi ćemo ovde odustati od gnevnog govora’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(8) ‘Drugi će ogovarati; mi ćemo ovde odustati od ogovaranja’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(9) ‘Drugi će biti pohlepni; mi nećemo ovde biti pohlepni’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(10) ‘Drugi će biti gnevni; mi nećemo ovde biti gnevni’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(11) ‘Drugi će imati pogrešna stanovišta; mi ćemo ovde imati ispravna stanovišta’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(12) ‘Drugi će imati pogrešnu nameru; mi ćemo ovde imati ispravnu nameru’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(13) ‘Drugi će imati pogrešan govor; mi ćemo ovde imati ispravan govor’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(14) ‘Drugi će imati pogrešne postupke; mi ćemo ovde imati ispravne postupke’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(15) ‘Drugi će imati pogrešno življenje; mi ćemo ovde imati ispravno življenje’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(16) ‘Drugi će imati pogrešan napor; mi ćemo ovde imati ispravan napor’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(17) ‘Drugi će imati pogrešnu svesnost; mi ćemo ovde imati ispravnu svesnost’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(18) ‘Drugi će imati pogrešnu koncentraciju; mi ćemo ovde imati ispravnu koncentraciju’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(19) ‘Drugi će imati pogrešno znanje; mi ćemo ovde imati ispravno znanje’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(20) ‘Drugi će imati pogrešno oslobađanje; mi ćemo ovde imati ispravno oslobađanje’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(21) ‘Drugi će biti savladani tromošću i tupošću; mi ćemo se ovde osloboditi tromosti i pospanosti’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(22) ‘Drugi će biti uznemireni; mi nećemo ovde biti uznemireni’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(23) ‘Drugi će biti savladani sumnjom; mi ćemo se ovde osloboditi sumnje’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(24) ‘Drugi će biti besni; mi ćemo se ovde osloboditi besa’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(25) ‘Drugi će biti ogorčeni; mi ćemo se ovde osloboditi ogorčenja’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(26) ‘Drugi će biti nezahvalni; mi ćemo se ovde osloboditi nezahvalnosti’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(27) ‘Drugi će biti oholi; mi ćemo se ovde osloboditi oholosti’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(28) ‘Drugi će biti zavidni; mi ćemo se ovde osloboditi zavisti’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(29) ‘Drugi će biti savladani tvrdičlukom; mi ćemo se ovde osloboditi tvrdičluka’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(30) ‘Drugi će biti skloni obmanjivanju; mi ćemo se ovde osloboditi obmanjivanja’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(31) ‘Drugi će biti pritvorni; mi ćemo se ovde osloboditi varanja’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(32) ‘Drugi će biti tvrdoglavi; mi ćemo se ovde osloboditi tvrdoglavosti’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(33) ‘Drugi će biti arogantni; mi ćemo se ovde osloboditi arogancije’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(34) ‘Drugi će teško prihvatati kritiku; mi ćemo ovde lako prihvatati kritiku’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(35) ‘Drugi će imati loše prijatelje; mi ćemo ovde imati dobre prijatelje’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(36) ‘Drugi će biti nemarni; mi ćemo ovde biti marljivi’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(37) ‘Drugi će biti bez poverenja; mi ćemo ovde biti ispunjeni poverenjem’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(38) ‘Drugi će biti bez stida; mi ćemo se ovde kloniti onoga što je sramno’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(39) ‘Drugi se neće pribojavati da čine loša dela; mi ćemo se ovde pribojavati da činimo loša dela’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(40) ‘Drugi će biti neuki; mi ćemo ovde marljivo učiti’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(41) ‘Drugi će biti lenji; mi ćemo ovde biti marljivi’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(42) ‘Drugi će biti rastreseni; mi ćemo ovde biti ustaljeni u svesnosti’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(43) ‘Drugima će manjkati mudrost; mi ćemo ovde posedovati mudrost’: brisanje bi tako trebalo vežbati.
(44) ‘Drugi će slepo slediti sopstvena gledišta, istrajavati na njima i teško ih napuštati [9]; mi nećemo ovde slepo slediti sopstvena gledišta, istrajavati na njima, već ćemo ih lako napuštati’: brisanje bi tako trebalo vežbati.

(SKLONOST UMA)

13. Ćunda, kažem da je čak i sklonost uma ka povoljnim stanjima od velike koristi, a koliko još više to važi za telesne i verbalne postupke koji su u skladu [sa takvim stanjem uma]. [10]

Zato, Ćunda:

(1) Um treba da bude sklon ovome: ‘Drugi će biti okrutni; mi nećemo ovde biti okrutni.’
(2) Um treba da bude sklon ovome: ‘Drugi će ubijati živa bića; mi ćemo ovde odustati od ubijanja živih bića.’
(3-43) Um treba da bude sklon ovome: …
(44) Um treba da bude sklon ovome: ‘Drugi će slepo slediti sopstvena gledišta, istrajavati na njima i teško ih napuštati; mi nećemo ovde slepo slediti sopstvena gledišta, istrajavati na njima, već ćemo ih lako napuštati’

(IZBEGAVANJE)

14. Ćunda, zamisli neravan put i drugi, ravan put, kojim idući možeš da izbegneš onaj prvi. Isto tako:

(1) Onaj ko je okrutan ima odustajanje od okrutnosti kao način da to izbegne.
(2) Onaj ko ubija živa bića ima odustajanje od ubijanja živih bića kao način da to izbegne.
(3) Onaj ko uzima ono što mu nije dato ima odustajanje od uzimanja onoga što mu nije dato kao način da to izbegne.
(4) Onaj ko ne živi u celibatu ima celibat kao način da to izbegne.
(5) Onaj ko govori laži ima odustajanje od laganja kao način da to izbegne.
(6) Onaj ko govori zlonamerno ima odustajanje od zlonamernog govora kao način da to izbegne.
(7) Onaj ko govori u gnevu ima odustajanje od gnevnog govora kao način da to izbegne.
(8) Onaj ko ogovara ima odustajanje od ogovaranja kao način da to izbegne.
(9) Onaj ko je pohlepan ima odustajanje od pohlepe kao način da to izbegne.
(10) Onaj ko je gnevan ima odustajanje od gneva kao način da to izbegne.
(11) Onaj ko pogrešno razume ima ispravno razumevanje kao način da to izbegne.
(12) Onaj ko pogrešno govori ima ispravan govor kao način da to izbegne.
(13) Onaj ko ima pogrešnu nameru ima ispravnu nameru kao način da to izbegne.
(14) Onaj ko pogrešno postupa ima ispravne postupke kao način da to izbegne.
(15) Onaj ko pogrešno živi ima ispravno življenje kao način da to izbegne.
(16) Onaj ko ulaže pogrešan napor ima ispravan napor kao način da to izbegne.
(17) Onaj ko poseduje pogrešnu svesnost ima ispravnu svesnost kao način da to izbegne.
(18) Onaj ko poseduje pogrešnu koncentraciju ima ispravnu koncentraciju kao način da to izbegne.
(19) Onaj ko poseduje pogrešno znanje ima ispravno znanje kao način da to izbegne.
(20) Onaj ko poseduje pogrešno oslobađanje ima ispravno oslobađanje kao način da to izbegne.
(21) Onaj ko je savladan tromošću i tupošću ima slobodu od tromosti i pospanosti i kao način da to izbegne.
(22) Onaj ko je uznemiren ima neuznemirenost kao način da to izbegne.
(23) Onaj ko je savladan sumnjom ima oslobađanje od sumnje kao način da to izbegne.
(24) Onaj ko besan ima oslobađanje od besa kao način da to izbegne.
(25) Onaj ko je ogorčen ima oslobađanje od ogorčenosti kao način da to izbegne.
(26) Onaj ko je nezahvalan ima oslobađanje od nezahvalnosti kao način da to izbegne.
(27) Onaj ko je ohol ima oslobađanje od oholosti kao način da to izbegne.
(28) Onaj ko je zavidan ima oslobađanje od zavisti kao način da to izbegne.
(29) Onaj ko je tvrdica ima oslobađanje od tvrdičluka kao način da to izbegne.
(30) Onaj ko je sklon obmanjivanju ima oslobađanje od obmanjivanja kao način da to izbegne.
(31) Onaj ko je pritvoran ima oslobađanje od varanja kao način da to izbegne.
(32) Onaj ko je tvrdoglav ima oslobađanje od tvrdoglavosti kao način da to izbegne.
(33) Onaj ko je arogantan ima oslobađanje od arogancije kao način da to izbegne.
(34) Onaj ko teško prihvata kritiku ima lako prihvatanje kritike kao način da to izbegne.
(35) Onaj ko stvara loše prijatelje ima stvaranje dobrih prijatelja kao način da to izbegne.
(36) Onaj ko je nemaran ima marljivost kao način da to izbegne.
(37) Onaj ko je nepoverljiv ima ispunjenost poverenjem kao način da to izbegne.
(38) Onaj ko je bez stida ima izbegavanje onoga što je sramno kao način da to izbegne.
(39) Onaj ko se ne pribojava da čini loša dela ima strah od činjenja loših dela kao način da to izbegne.
(40) Onaj ko je neuk ima marljivo učenje kao način da to izbegne.
(41) Onaj ko je lenj ima buđenje energije kao način da to izbegne.
(42) Onaj ko je rastresen ima ustaljenost u svesnosti kao način da to izbegne.
(43) Onaj kome manjka mudrost ima sticanje mudrosti kao način da to izbegne.
(44) Onaj ko slepo sledi sopstvena gledišta, istrajava na njima i teško ih napušta ima nevezivanje za sopstvena gledišta, neistrajavanje na njima i lako napuštanje kao način da to izbegne.

(PUT KOJI VODI NAGORE)

15. Ćunda, baš kao što sva štetna stanja vode nadole, a sva povoljna stanja vode nagore, isto tako:

(1) Onaj ko je okrutan ima odustajanje od okrutnosti da ga vodi nagore.
(2) Onaj ko ubija živa bića ima odustajanje od ubijanja živih bića da ga vodi nagore.
(3-43) Onaj ko… da ga vodi nagore
(44) Onaj ko slepo sledi sopstvena gledišta, istrajava na njima i teško ih napušta ima nevezivanje za sopstvena gledišta, neistrajavanje na njima i lako napuštanje da ga vodi nagore.

(PUT GAŠENJA)

16. Ćunda, nemoguće je da onaj ko i sam tone u mulj izvuče nekog drugog ko tone u isti taj mulj; ali je zato moguće da onaj ko sam ne tone u mulj izvuče nekog drugog ko tone u isti taj mulj. Nemoguće je da onaj ko je i sam neukroćen, nedisciplinovan, [u kome je plamen nečistoća] neugašen, nekog drugog ukroti, disciplinuje i pomogne mu da ugasi [plamen svojih nečistoća]; ali je zato moguće da onaj ko je i sam ukroćen, disciplinovan, [u kome je plamen nečistoća] ugašen, nekog drugog ukroti, disciplinuje i pomogne mu da ugasi [plamen svojih nečistoća]. Isto tako:

(1) Onaj ko je okrutan ima odustajanje od okrutnosti, kojim može da ugasi [takvu želju]. [11]
(2) Onaj ko ubija živa bića ima odustajanje od ubijanja živih bića, kojim može da ugasi [takvu želju].
(3-43) Onaj ko… kojim može da je ugasi.
(44) Onaj ko slepo sledi sopstvena gledišta, istrajava na njima i teško ih napušta ima
nevezivanje za sopstvena gledišta, neistrajavanje na njima i lako napuštanje, kojim može da ugasi [takvu želju].

(ZAKLJUČAK)

17. Tako sam te, Ćunda, podučio putu brisanja, putu sklonostima uma, putu izbegavanja, putu koji vodi nagore i putu gašenja.

18. Ono što učitelj treba da učini za svoje učenike, iz saosećanja i želje za njihovu dobrobit, to sam ja učinio za tebe, Ćunda. [12] Unaokolo ima podnožja stabala, praznih koliba. Meditiraj, Ćunda, ne oklevaj ili ćeš kasnije žaliti zbog toga. Ovo je bilo moje uputstvo tebi."

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Maha Ćunda se obradova rečima Blaženog.


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Potpunije razmatranje ove i naredne sutte, uz koristan uvod i obimne fusnote, videti u Nyanaponika Thera, The Simile of the Cloth and The Discourse on Effacement [Natrag]

[2] Gledišta povezana sa učenjima o sopstvu (attavadapatisamyutta), prema komentaru za Mađđhima nikayu, ima dvadeset i nabrojana su u Ćula-vedalla sutti (MN 44), mada se može razumeti da su tu uključena i razrađenija učenja o sopstvu o kojima se raspravlja u Pañćattaya sutti (MN 102). Gledišta povezanih učenjima o ovom svetu (lokavadapatisarhyutta) ima osam: ovaj svet je večan, nije večan, i jedno i drugo, ni jedno ni drugo; ovaj svet je beskonačan, konačan, i jedno i drugo, ni jedno ni drugo. Budino pobijanje ovih gledišta videti u Ćula-Mālunkyaputto sutta (MN 63) i Aggi-Vaććhagotta sutta (MN 72). [Natrag]

[3] Komentar za MN: Ovo pitanje odnosi se na onoga ko je dostigao početne stupnjeve meditacije uvida bez postizanja stupnja "ulazak u tok". Vrsta napuštanja o kojoj je reč jeste napuštanje iskorenjivanjem, koje je moguće jedino na putu ulaska u tok. Poštovani Maha Ćunda je postavio ovo pitanje zato što su neki meditanti precenjivali svoja dostignuća, misleći da su već napustili takva gledišta, iako ih zapravo još nisu bili iskorenili. [Natrag]

[4] Komentar za MN objašnjava da reč "nastaje" (uppađđanti) ovde označava nastanak gledišta koja još nisu postojala; reč "podupire" (anusenti) označava jačanje tih gledišta kada se za njih vežemo na duže, a "praktikovanje" (samudacaranti) njihovo ispoljavanje kroz reči ili gestove. "Objekat" na kojem su ta gledišta zasnovana jesu pet sastojaka bića (khandha) – materijalni oblik, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i svest. [Natrag]

[5] Ovom tvrdnjom Buda pokazuje sredstva kojima se ovakva gledišta iskorenjuju: kontemplacija o pet sastojaka kao nečega što "nije moje" itd., pri čemu mudrost uvida kulminira sa putem ulaska u tok. [Natrag]

[6] Komentar za MN objašnjava da Buda, pošto je odgovorio na monahovo pitanje, sada govori o drugoj vrsti onih koji sebe precenjuju – o onima koji dostižu osam meditativnih postignuća, pa veruju da tako praktikuju istinsko brisanje (sallekha). Sama reč sallekha izvorno znači podvižništvo ili asketsku praksu, a Buda ju je koristio da označi radikalno brisanje ili uklanjanje nečistoća. Iako je osam postignuća na drugim mestima opisano kao deo budističkog vežbanja (videti Nivāpa suttu, MN 25.12-19 i Ariyapariyesanā suttu MN 26.34-41), ovde se kaže da ih ne treba nazivati brisanjem zato što ih monah koji ih je ostvario ne koristi kao osnovu za uvid –- onako kako je to opisano u Atthaka-nāgara sutti (MN 52) i Mahā-Mālunkyaputto sutti MN 64 – već samo kao sredstvo uživanja u blaženstvu i miru. [Natrag]

[7] Četrdeset četiri "načina brisanja" koji slede mogu se razvrstati, uglavnom, u sedam fiksiranih doktrinarnih kategorija kao što je i dato. Oni koji nisu ovde pomenuti ne mogu se uvrstiti ni u jednu kategoriju.

(2)-(11) jesu deset načina štetnog i korisnog postupanja (kammapatha) – videti Sammaditthi sutta (MN 9.4, 9.6);
(12)-(18) jesu poslednjih sedam elemenata plemenitog osmostrukog puta – pogrešno i ispravno – prvi elemenat je identičan sa (11);
(19)-(20) se ponekad dodaju uz dva plemenita osmostruka puta – videti Mahā-ćattārīsaka sutta (MN 117.34-36);
(21)-(23) su poslednje tri od pet prepreka – videti Satipatthāna sutta (MN 10.36) – a prve dve su identične sa (9) i (10);
(24)-(33) su deset od šesnaest nesavršenosti koje zagađuju um, a pomenute su u Vatthūpama sutta (MN 7.3);
(37)-(43) su sedam loših kvaliteta i sedam dobrih kvaliteta (saddhamma) pomenutih u Sekha sutti (MN 53.11-17). [Natrag]

[8] MT: Ne-okrutnost (avihimsa), koja je sinonim za saosećanje, pominje se na početku, zato što je ona koren svih vrlina, a naročito važan uzrok moralnosti. [Natrag]

Srednji termin se očigledno odnosi na drugi stupanj trostrukog vežbanja, koncentraciju, mada zbunjuje zašto nije upotrebljena reč samadhi. Komentar za MN 123.2 taj termin objašnjava sa samadhi-pakkha-dhamma, "stanja koja pripadaju koncentraciji". [Natrag]

[9] Komentar za MN: Ovo je opis onih koji se čvrsto drže gledišta koje su usvojili, verujući: "Samo je ovo istina"; oni od njega ne odustaju pa makar im se i Buda obratio sa čvrstim argumentima. [Natrag]

[10] Komentar za MN: Reč "sklonost" bi ovde trebalo razumeti u smislu donošenja odluke, okretanja uma ka nečemu. Ovakva sklonost uma donosi veliku korist zato što ona obuhvata isključivo dobrobit i sreću, a ujedno je i pokretač daljih postupaka koji su sa njom u skladu. [Natrag]

[11] Komentar za MN ukazuje da ova tvrdnja može biti shvaćena dvojako: (1) onaj ko je sam oslobođen okrutnosti može iskoristiti svoje odsustvo okrutnosti da pomogne u gašenju okrutnosti u drugome i (2) onaj ko je i sam okrutan može razvijati ne-okrutnost kako bi ugasio sopstvene sklonosti ka okrutnosti. Sve naredne stavke treba slično ovome razumeti na ovaj dvostruki način. [Natrag]

[12] Komentar za MN: Zadatak brižnog učitelja jeste da ispravno podučava Dhammu; iza toga se nalazi područje vežbanja, koje je odgovornost samih učenika. [Natrag]