Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 6

Ākankheyya sutta
Ako bi monah poželeo


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: "Monasi". — "Da. gospodine", odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:

2. "Monasi, živite napredujući u vrlini, napredujući u Patimokkhi, obuzdani granicama Patimokkhe, savršenog ponašanja i područja delovanja, videći opasnost i u najmanjoj pogrešci, vežbajte sebe prihvativši pravila vežbanja. [1]

3. Ako bi monah poželeo: 'Neka budem drag i blizak svojim saputnicima u svetačkom životu, neka me poštuju i cene', onda nek se drži pravila morala, bude predan unutrašnjoj smirenosti uma, neka ne zapostavlja meditaciju, neka neguje uvid i živi na osamljenom mestu."[2]

4. Ako bi monah poželeo: 'Neka budem onaj kojem poklanjaju ogrtače, hranu, prenoćište i lekove', onda nek se drži pravila morala…

5. Ako bi monah poželeo: 'Neka onima koji mi poklanjaju ogrtače, hranu, prenoćište i lekove takva velikodušnost donese veliki plod i korist', onda nek se drži pravila morala…

6. Ako bi monah poželeo: 'Kada me se moji srodnici i sunarodnici koji su preminuli sete uma ispunjenog poverenjem, neka im to donese veliki plod i veliku dobrobit', onda neka se drži pravila morala… [3]

7. Ako bi monah poželeo: 'Neka postanem pobednik nad nezadovoljstvom i ushićenjem, neka me nezadovoljstvo i ushićenje ne pobede; neka živim nadilazeći nezadovoljstvo i ushićenje kad god se pojave', onda neka se drži pravila morala…

8. Ako bi monah poželeo: 'Neka postanem pobednik nad strahom i strepnjom, neka me strah i strepnja ne pobede; neka živim nadilazeći strah i strepnju kad god se pojave', onda neka se drži pravila morala…

9. Ako bi monah poželeo: 'Neka postanem onaj koji može da po želji, bez muke i poteškoća, dostigne četiri zadubljenja koja čine viši um i pružaju prijatno boravište ovde i sada', onda neka se drži pravila morala…

10. Ako bi monah poželeo: 'Neka ih dosegnem telom i boravim u onim oslobođenjima koja su mirna i nematerijalna, prevazilazeći oblike', onda neka se drži pravila morala… [4]

11. Ako bi monah poželeo: 'Neka sa razaranjem tri okova postanem onaj koji "ulazi u tok", onaj koji više nije podložan patnji, već je predodređen [za oslobađanje], hita ka probuđenju', onda neka se drži pravila morala… [5]

12. Ako bi monah poželeo: 'Neka sa razaranjem tri okova i sa slabljenjem pohlepe, mržnje i obmanutosti, postanem "jednom povratnik", koji se na ovaj svet vraća samo još jednom, da bi okončao patnju', onda neka se drži pravila morala…

13. Ako bi monah poželeo: 'Neka sa razaranjem pet nižih okova sebi obezbedim spontano preporađanje [u Čistim boravištima] i tu dosegnem konačnu nibbanu, više se ne vrativši iz tog sveta', onda neka se drži pravila morala… [6]

14. Ako bi monah poželeo [7]: 'Neka ovladam različitim vrstama natprirodnih moći: iz jednog se bića pretvara u mnogobrojna, a iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bića se pretvara u nevidljivo; nesmetano prolazi kroz zidove, bedeme i bregove kao kroz vazduh; uranja u zemlju i izranja kao iz vode; hoda po vodi a da je ni ne ustalasa, kao po zemlji; kreće se vazduhom skrštenih nogu kao ptica na krilima, pa rukom dotiče i gladi Mesec i Sunce, iako su tako moćni i veliki; telesno se uzdiže u svet boga Brahme', onda neka se drži pravila morala…

15. Ako bi monah poželeo: 'Neka uz pomoć božanskog sluha, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski, čujem obe vrste zvukova: božanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko', onda neka se drži pravila morala…

16. Ako bi monah poželeo: 'Neka znam misli drugih bića, drugih osoba, obujmivši njihovu svest svojom svešću. Neka um ispunjen strašću vidim kao um ispunjen strašću, a um bez strasti kao um bez strasti. Neka um ispunjen mržnjom vidim kao um ispunjen mržnjom, a um bez mržnje kao um bez mržnje. Neka obmanut um vidim kao obmanut um, a neobmanut um kao neobmanut um. Neka sabran um vidim kao sabran um, a rastresen um kao rastresen um. Neka uznesen um vidim kao uznesen um, a neuznesen um kao neuznesen um. Neka inferioran um vidim kao inferioran um, a nenadmašan um kao nenadmašan um. Neka skoncentrisan um vidim kao skoncentrisan um, a neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. Neka oslobođen um vidim kao oslobođen um, a neoslobođen um kao neoslobođen um', onda neka se drži pravila morala…

17. Ako bi monah poželeo: 'Neka se setim mnoštva prošlih života, to jest jednog rođenja, dva… pet, deset… pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. "Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde." Neka se tako sećam mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja', onda neka se drži pravila morala…

18. Ako bi monah poželeo: 'Neka uz pomoć duhovnog oka (dibba-ćakkhu), pročišćenog i superiornog u odnosu na fizičko – vidim bića kako umiru i ponovo se rađaju i vidim kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom: "Ova bića — koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u čistilištu. Ali neka druga bića — koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna stanovišta i postupala su u skladu sa tim ispravnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odredištu, na nebu." Neka tako vidim — uz pomoć božanskog vida, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski — bića kako umiru i ponovo se rađaju i vidim kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom', onda neka se drži pravila morala…

19. Ako bi monah poželeo: 'Neka, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada uđem i boravim u stanju oslobođenosti uma, oslobođenosti mudrošću, koje je bez nečistoća, svaka od njih uklonjena' [8], onda neka se drži pravila morala, bude predan unutrašnjoj smirenosti uma, neka ne zapostavlja meditaciju, neka neguje uvid i živi na osamljenom mestu.

20. Sa tim u vezi beše rečeno: 'Monasi, živite napredujući u vrlini, napredujući u Patimokkhi, obuzdani granicama Patimokkhe, savršenog ponašanja i područja delovanja, videći opasnost i u najmanjoj pogrešci, vežbajte sebe prihvativši pravila vežbanja'."

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] MN Komentar kaže da izraz sampaññasīlā, preveden ovde sa "zaposednuti vrlinom" može značiti ili "savršeni u vrlini" (paripuññasila) ili "opremljeni vrlinom" (sīlasamangino). Patimokkha je kodeks monaškog morala i u pali verziji sadrži 227 pravila za monahe i 311 za monahinje. "Područje" (goćara) podrazumeva odgovarajuće područje za sakupljanje hrane, mada može označavati i odgovarajuće vladanje za monaha, njegovo držanje obeleženo vedrinom i staloženošću. Ključni termini ovoga odlomka analiziraju se u Visuddhimaggi I, 43-52. [Natrag]

[2] MN Komentar: Deo koji započinje sa "nek se drži pravila morala" i ponavlja se u svakom od poglavlja do kraja sutte obuhvata čitavo trostruko vežbanje. Sintagma o pravilima morala označava vežbanje u višoj vrlini (adhisīlasikkha); sintagma "predan unutrašnjoj smirenosti uma" označava vežbanje u koncentraciji ili višem umu (adhićittasikkha); a sintagma "neguje uvid" ukazuje na vežbanje u višoj mudrosti (adhipaññasikkha). Izraz "živi na osamljenom mestu" kombinuje poslednja dva vežbanja, pošto se povlačimo na usamljeno mesto da bismo razvijali smirenost i uvid. [Natrag]

[3] To znači da ako se srodnici koji su se preporodili u svetu duhova ili u nekom nižem svetu božanstava prisete čestitih monaha sa poverenjem prema njima, tada će im to poverenje postati zasluga, zaštitiće ih od preporađanja u svetovima patnje i ujedno postati pozitivan uslov za dostizanje nibbane. [Natrag]

[4] Ovo su četiri nematerijalna dostignuća za koja je kompletnu formulu moguće pronaći u MN 8.8-11, MN 25.16-19 itd. Komentar za MN objašnjava "telo" kao "mentalno telo" (namakaya). [Natrag]

[5] Tri okova koja bivaju uništena ulaskom u tok su iluzija o postojanju "ja", sumnja i slepo prijanjanje za pravila i rituale, kako se to objašnjava u MN 2.11. [Natrag]

[6] Sem prva tri okova, "ne-povratnik" uništava i ostala dva "niža okova" čulne želje i zlovolje. "Ne-povratnik" se tako preporađa u specijalnom delu sveta Brame nazvanom Čista boravišta i tu okončava svoju patnju. [Natrag]

[7] Pasusi 14-19 govore o šest vrsta neposrednog znanja (abhiñña). Detaljnije videti u Visuddhimagga, pogl. XII i XIII. [Natrag]

[8] Komentar za MN: U ovom odlomku "um" i "mudrost" označavaju koncentraciju i mudrost povezane sa plodom stanja arahanta. Koncentracija se zove "oslobođenost uma" (ćetovimutti) zato što je on oslobođen požude; mudrost se naziva "oslobođenost mudrošću" (paññavimutti), zato što je um oslobođen neznanja. Prvo je obično rezultat smirenja, a drugo uvida. Ali kada su u paru i opisani kao "bez nečistoća" (anasava), tada zajednički dolaze uklanjanjem nečistoća zahvaljujući transcendentnim (lokuttara) putem arahanta. [Natrag]