Theravāda budističko društvo

Samyutta nikāya

Tematski grupisani govori

Samyutta nikāya, treći deo Sutta pitake, sadrži 2.889 sutta, grupisanih u pet odeljaka (vagga). Svaka vagga je dalje podeljena u samyutte, u kojima su govori povezani zajedničkom temom. Samyutte su dobile ime prema toj temi, pa tako, na primer, Kosala samyutta (u Sagatha vagga) sadrži sutte u kojima je sagovornik kralj Pasenadi iz zemlje Kosala; Vedana samyutta (u Salayatana vagga) sadrži govore u kojima se analiziraju osećaji (vedana) i tako dalje.

  • Važnije sutte označene su znakom
  • Sutte su uglavnom prevedene sa engleskog, a one prevedene sa palija označene su sa [pāli]

Odabrane sutte iz Samyutta nikāye

Sadržaj:


I Sagāthā-vagga – Odeljak sa stihovima (samyutte I-XI)

I Devatā-samyuttaRazgovori sa božanstvima (deva)

1. Nala-vagga (I.1-10) — Trska
2. Nandana-vagga (I.11-20) – Nandana
3. Satti vagga (I.21-30) — Mač
4. Satullapakāyika vagga (I.31-40) — Satulapa božanstva
5. Āditta vagga (I.41-50)- U plamenu
6. Đarā vagga (I.51-60) — Starost
7. Addha vagga (I.61-70) — Pritisnuto
8. Ćhetvā vagga (I.71-80) — Ubijeno

II Devaputta-samyuttaRazgovori sa sinovima božanstava

1. Pathama vagga – Prvo podpoglavlje

2. Anathapindika vagga — Anāthapindika

Uttara sutta (SN II.19) — Uttara, sin deve Činiti dobro i skupljati zasluge: je li to najbolje čemu možemo težiti u ovom kratkom životu?

3. Nanatitthiya vagga — O pripadnicima različitih religija

III Kosala samyutta Govori u Kosali

1. Pathama vagga – Prvo podpoglavlje

2. Dutiya vagga — Drugo poglavlje

3. Tatiya vagga – Treće poglavlje

IV Māra-samyuttaRazgovori sa Marom (smrt). Priče o tome kako Mara iskušava Budu i uzalud pokušava da ga nadmudri.

1. Pathama vagga – Prvo podpoglavlje

2. Dutiya vagga — Drugo poglavlje

V Bhikkhuni-samyuttaRazgovori sa monahinjama. Priče o pokušajima Mare da otera monahinje sa njihovog mesta za meditaciju u šumi postavljajući im provokativna pitanja. Bez izuzetka, te mudre žene odlučno pobeđuju Maru.

VI Brahma-samyuttaRazgovori sa Brahma božanstvima

1. Pathama vagga – Prvo podpoglavlje

2. Dutiya vagga — Drugo poglavlje

VII Brāhmana-samyuttaRazgovori sa bramanima

1. Arahanta vagga — Arahant

2. Upasaka vagga — Sledbenik

VIII Vangisa-samyuttaRazgovori sa Vangisom

IX Vana samyuttaRazgovori u šumi

X Yakkha samyuttaRazgovori sa yakkha demonima

XI Sakka-samyuttaSakka (kralj deva)

1. Pathama vagga (SN XI.1-10) — Prvo poglavlje


II Nidāna-vagga (samyutte XII-XXI) [na pocetak]

XII . Nidāna-samyuttaUzročnost

1. Buddha vagga — Bude
2. Ahara vagga — Hraniva
3. Dasabala vagga — Deset snaga
4. Kalarakhattiya vagga — Ratnik Kalara
5. Gahapati vagga — Domaćin
6. Dukkha vagga — Patnja
7. Maha vagga — Veliki odeljak

XIII Abhisamaya-samyutta Uvid

XIV Dhātu-samyutta — Elementi.

XV Anamatagga-samyuttaNezamislivi počeci samsare i preporađanja

XVI Kassapa-samyuttaRazgovori sa Kassapom

XVII Labhasakkāra-samyuttaDobitak i počast

XVIII Rāhula-samyuttaRazgovori sa Rahulom

XIX Lakkhana-samyutta (SN XIX.1-19)Razgovori sa Lakkhanom [pāli]

XX Opamma-samyuttaPoređenja [pāli]

XXI Bhikkhu-samyuttaRazgovori sa monasima


III Khandha vagga (samyutte XXII-XXXIV) [na pocetak]

XXII Khandha-samyutta — Sastojci

  • Nakulapitā sutta (SN XXII.1) — Govor Nakulapiti  Buda objašnjava vremešnom domaćinu Nakulapiti kako naš um ne mora biti bolestan čak i ako nam je telo bolesno.
  • Devadaha sutta (SN XXII.2) — U Devadahi  Poštovani Sariputa objašnjava koji je najbolji način da se Budino učenje izloži radoznalim, inteligentnim ljudima.
  • Hāliddikāni sutta (SN XXII.3) — Govor Haliddikaniju  Poštovani Maha-Kaććana objašnjava domaćinu šta znači živeti kao monah, oslobođen društva, oslobođen čulnih strasti, oslobođen žudnje i oslobođen raspravljanja.
  • Samādhi sutta (SN XXII.5) — Koncentracija [pāli]
  • Upādāparitassanā sutta (SN XXII.7) — Govor o uznemirenosti usled vezivanja Ako se poistovećujemo sa nekim od sastojaka bića, recimo sa svojim telom, tada se za njega i vezujemo. Kad uočimo da se on menja, tada patimo.  
  • Kālattayānićća sutta (SN XXII.9) — Prolaznost u sva tri vremena  [pāli]
  • Kālattayadukkha sutta (SN XXII.10) — Patnja u sva tri vremena  [pāli]
  • Kālattayānatta sutta (SN XXII.11) — Bez sopstvau sva tri vremena  [pāli]
  • Bharam sutta (SN XXII.22) — Teret  Čovek čitav život za sobom vuče teret, a da toga nije ni svestan. Gomilajući teret sanja o rasterećenju. A put vodi zapravo preko iskorenjivanja žudnje.
  • Upanisa sutta (SN XXII.23) — Povod  Buda razrađuje prethodni govor i nastajanje "tereta" raščlanjuje kroz poznati lanac uslovljenog nastanka (patićća-samuppada). No, "karakteristično je za Budinu interpretaciju tih lanaca ovo: kada se sve te spone, kojima je učvršćen teret, razreše, onda ne preostaje 'nosilac tereta'. Ispostavlja se da je bio iluzija neznanja i nedovoljnog uvida."  [pāli]
  • Samanupassana sutta (SN XXII.47) — Pretpostavke. Buda govori o pretpostavkama na kojima počiva verovanje u postojanje sopstva.
  • Khandha sutta (SN XXII.48) — Sastojci. Buda daje pregled učenja o pet sastojaka.
  • Upaya sutta (SN XXII.53) — Vezanost. Kada je prijanjenje za svaki od pet sastojaka potpuno napušteno, sledi probuđenje.
  • Upādānaparipavatta (SN XXII.56) — Sastojci bića podložni prijanjanju Direktno znanje o "četiri faze" u pogledu sastojaka (znanje o sastojcima, njihovom nastanku, njihovom nestanku i putu koji vodi do njihovom nestanka) rezultira probuđenjem. 
  • Sattatthana sutta (SN XXII.57) — Sedam osnova. Buda kako se postaje arahant ovladavanjem sedmostrukom veštinom analiziranja pet sastojaka.
  • Anattalakkhana sutta (SN XXII.59) — O obeležju ne-sopstva (prevod Zoran Zeković; prevod Branislav Kovačević). Budin drugi govor u kojem razmatra princip anatta (ne-ja) zajedno sa grupom od pet asketa. Pomoću dijaloga sačinjenog od pitanja i odgovora Buda demonstrira da ne može postojati trajno sopstvo ni u jednom od pet sastojaka bića, iako smo mi skloni da neki od njih identifikujemo kao "ja". [pāli] 
  • Mahali sutta (SN XXII.60) — Razgovor sa Mahalijem. Govor srodan sa govorom Upanisa sutta — Povod (XXII.23), u kojem se još jednom ističe da je uzrok pročišćenja bića odvratnost prema svih pet sastojaka koji ga čine. [pāli]
  • Palileyyaka sutta (SN XXII.81) — U Palileyyaki. Uprkos tome što je čuo mnoge Budine govore, monah se još uvek muči kako da svoju praksu meditacije brže dovede do željenog rezultata. Buda objašnjava da cilj može biti postignut razumevanjem da je svaki od pet sastojaka prolazan, stvoren i uslovljen u svom nastanku.
  • Mahā-punnama sutta (SN XXII:82) — Dugi govor u noći punog Meseca  Monah propituje Budu o pet sastojaka bića, vezivanju, zabludi o postojanju sopstva i sagledavanju te iluyije.
  • Yamaka sutta (SN XXII.85) — Yamako Poštovani Yamaka tvrdi da kada arahant umre, on-ona je potpuno poništen. Poštovani Sāriputta ga izvodi iz tog pogrešnog stanovišta i time ga dovodi do probuđenja.  [pāli]
  • Anuradha sutta (SN XXII.86) — Govor Anuradhi Poštovani Anuradha je zaokupljen pitanjima o sudbini arahanta posle smrti. Buda ga izvodi iz tog začaranog kruga konfuznog razmišljanja i upućuje ga da jedina stvar vredna kontemplacije jeste patnja i njezin prestanak.  [pāli]
  • Vakali sutta (SN XXII.87) — Govor Vakaliju. Poštovani Vakali i pored teške bolesti u samrtnom času dostiže probuđenje.
  • Khemaka sutta (SN XXII.89) — Razgovor sa Khemakom Isposnik Kemako objašnjava starijim monasima svoje shvatanje Budinog uvida o nepostojanju trajne suštine u bilo kojem od pet sastojaka bića.  [pāli] 
  • Nadi sutta (SN XXII.93) — Reka. Buda izlaže da je osoba koja pogrešno uzima pet sastojaka kao da su "ja" liči na čoveka u rečnoj struju koji uzalud pokušava da se uhvati za granje drveća ili busenje trave na obali.
  • Phena sutta (SN XXII.95) — Pena Buda daje nekoliko živopisnih poređenja kako bi opisao prazninu pet sastojaka.  [pāli]  
  • Gaddula sutta (SN XXII.99) — Povodac (1) Gaddula sutta (SN XXII.100) — Povodac (2). Oni koji još nisu pronikli u prirodu pet sastojaka osuđeni su da se vrte u krug, kao pas povodcem vezan za stub.
  • Vāsiđata sutta (Nāva sutta) (SN XXII.101) — Drška od sekire (Brod)   Buda objašnjava da probuđenje ne dolazi kroz željama podstaknuto razmišljanje, već samo svojevoljno uloženim naporom. [pāli]
  • Upadana sutta (SN XXII.121) — Prijanjanje. Za koje fenomene mi to prijanjamo. Odgovor: za svaki od pet sastojaka.
  • Sīlavant sutta (SN XXII.122) — Vrlina. Poštovani Sāriputta objašnjava kako svaki meditant – početnik i arahant, podjednako – treba da kontemplira pet sastojaka (khandha).

XXIII Rādha-samyuttaRazgovori sa Radhom

XXIV Ditthi-samyuttaStanovišta

XXV Okkanti-samyuttaRazgovori o ulasku

XXVI Uppāda-samyuttaRazgovori o nastanku

XXVII Kilesa-samyuttaNečistoća

XXVIII Sāriputta-samyuttaRazgovori sa Sāriputtom

XXIX Nāga-samyuttaRazgovori o nagama

XXX Supanna-samyuttaRazgovori o supannama

XXXI Gandhabbakāya-samyuttaRazgovori o gandhabha božanstvima

XXXII Valāhaka-samyuttaRazgovori o božanstvima kišnog oblaka

XXXIII Vaććhagotta-samyuttaRazgovori sa Vaććhagottom

XXXIV Đhāna-samyutta — Zadubljenje


IV Salāyatana-vagga (samyutte XXXV-XLIV) [na pocetak]

XXXV Salāyatana-samyutta Šest područja čula

  • Adittapariyaya sutta (SN XXXV.28) — Propoved o vatri Nekoliko meseci posle probuđenja, Buda izgovara ovu propoved skupu od 1.000 asketa koji obožavaju vatru. U za njega karakterističnom, briljantno slušaocima primerenom stilu podučavanja, Buda koristi metaforu koja brzo prodire do srca njegovih slušalaca — u ovom slučaju, metaforu o vatri.  
  • Migađalo sutta (SN XXXV.63) — Za Migađalu Zašto je tako teško naći istinsku samoću? Buda objašnjava zašto, bez obzira kuda otišli, izgleda kao da vas neki od vaših najgorih saputnika uvek u stopu prate  [pāli]
  • Upasena sutta (SN XXXV.69) — Upasena Poštovani Upasena, na samrti pošto ga je ujela zmija, ostaje potpuno pribran dok upućuje poslednje reči poštovanom Sāriputti i otkriva time da je potpuno oslobođen od bilo kakvog identifikovanja sa telom.
  • Upavanasanditthika sutta (SN XXXV.70) — Govor o vidljivosti istine  [pāli]
  • Loka sutta (SN XXXV.82) — Svet Buda objašnjava kako sve stvari na svetu imaju jednu zajedničku nesrećnu karakteristiku. Da li želite da ostanete vezani za jedan takav svet?
  • Suñña sutta (SN XXXV.85) — Ništa Buda objašnjava poštovanom Anandi na koji način je svet ispražnjen od bilo čega što se s pravom može nazvati "sopstvom". 
  • Punna sutta (SN XXXV.88) — Govor Punni Šta biste vi uradili sa svojim umom dok vas psuju i tuku? U ovoj sutti Buda upućuje Punnu da napusti uživanje u svih šest čula. Zatim ga ispituje da vidi jesu li njegovo strpljenje i samokontrola dovoljno razvijeni da bi mogao da boravi u Sunaparanti, mestu poznatom zbog svojih neprijateljski raspoloženih stanovnika.
  • Pamādavihārī sutta (SN XXXV.97) — Život u nemaru
  • Samādhi sutta (SN XXXV.99) — Koncentracija Buda preporučuje praktikovanje koncentracije kao način da se uvidi nestalnost svih šest vrata čula.
  • Na tumhaka sutta (SN XXXV.101) — Nije tvoje Da li o "travi" ili "lišću" razmišljate kao da je to vaše "ja"? Naravno da ne. Na isti način, osnov za osećaj o postojanju toga "ja" ne može se pronaći bilo gde u području čulnog.
  • Marapasa sutta (SN XXXV.115) — Moć Mare Buda tumači da kada se jednom potpuno oslobodimo trčanja za čulnim zadovoljstvima, tek tada smo konačno van domašaja Mare, otelovljenja zla i smrti.
  • Bharadvađa sutta (SN XXXV.127) — O Bharadvađi Poštovani Pindola Bharadvađa objašnjava kralju različite alate koje možemo koristiti kako bismo sami sebi pomogli da održimo odluku o celibatu.
  • Verahaććāni sutta (XXXV.133) — Govor bramanki Verahaććāni  [pāli]
  • Kamma sutta (SN XXXV.145) — Postupak Buda objašnjava kako "stara" kamma (postupci koje su počinili u prošlosti) i "nova" kamma (postupci koje činimo sada) utiču na to što nam se događa sada.
  • Kotthita sutta (SN XXXV.191) — Za Kotitu Poštovani Sāriputta objašnjava poštovanom Maha Kotiti da naš problem ne leži ni u čulima kao takvima, niti u objektima za koja ta čula prijanjaju, već da umesto toga patnja proističe iz želje i strasti koje izviru iz vezanosti za oboje.
  • Kumma sutta (SN XXXV.199) — Kornjača. Ako mudro stražarimo nad našim čulima, kao što se kornjača brani od napada uvlačeći se u sigurnost svog oklopa, tada smo sigurno van domašaja Mare.
  • Kimsuka sutta (SN XXXV.204) — Zagonetno drvo. Buda objašnjava kako smirenost (samatha) i uvid (vipassana) funkcionišu zajedno kao "brzi par glasnika" što meditanta vode dalje ka nibbani.
  • Vina sutta (SN XXXV.205) — Lauta  Suština uvida (vipassana): Kada na sastavne delove rasklopite lautu, tragajući za njezinom muzikom, šta pronalazite? Kada razložite pet sastojaka tragajući za "sopstvom" šta pronalazite?
  • Čhappana sutta (SN XXXV.206) — Šest životinja. Buda objašnjava kako je vežbanje sopstvenog uma kao držanje šest neukroćenih životinja zajedno na uzdi.
  • Yavakalapi sutta (SN XXXV.207) — Merica ječma. Ova sutta, iako je možda pomalo van konteksta, daje nekoliko lepih poređenja kao ilustraciju sklonosti uma da sam sebi stvara patnju.
  • Udayi sutta (SN XXXV.234) — Govor Udayinu Pošto nijedan od pet sastojaka bića ne može nastati sam od sebe, nezavisno od objekata na kojima počiva, kako bi se ijedan mogao smatrati da poseduje nešto trajno (sopstvo)?  [pāli]

XXXVI Vedanā-samyutta Osećaj

XXXVII Mātugāma-samyuttaRazgovori o ženama

XXXVIII Đambhukhādaka-samyuttaRazgovori sa asketom Đambukhādakom

  • Dukkha sutta (SN XXXVIII.14) — Patnja. Poštovani Sāriputta opisuje tri vrste patnje (dukkha) i kako ih do kraja razumeti.

XXXIX Sāmandaka-samyuttaRazgovori sa asketom Sāmandakom

XL Moggallāna-samyuttaRazgovori sa Moggallānom

XLI Ćitta-samyuttaRazgovori sa domaćinom Ćittom

  • Isidatta sutta (SN XLI.3) — O Isidatti. Šta je izvor verovanja u postojanje sopstva? Dirljiva priča poštovanog Isidate, mudrog mladog monaha, koji odbija poziv starijeg monaha da podučava Dhammu, već umesto toga odlazi u šumu i nestaje zauvek.
  • Gilana sutta (SN XLI.10) — Bolest (Poslednji sati domaćina Ćitte). Ćitta, na samrtnom odru, izlaže svojim prijateljima, porodici i skupu božanstava, inspirativno učenje o velikodušnosti.

XLII Gāmani-samyuttaRazgovori sa starešinama

XLIII Asankhata-samyuttaNeuslovljeno

XLIV Abyākata-samyuttaNeoznačeno

  • Ananda sutta (SN XLIV.10) — Za Anandu (o sopstvu, ne sopstvu i ne-sopstvu. Zašto Buda nije zauzeo stav o pitanju da li ili ne postoji sopstvo?

V Mahā-vagga (samyutte XLV-LVI) [na pocetak]

XLV Magga-samyuttaPut

2. Boravište

3. Pogrešnost

4. Vežbanje

5. Sledbenici drugih učitelja

6. Sūriyapeyyāla vaggo (SN XLV.49-55) — Sunce [pāli]

14. Naporna dela

  • Nāvā sutta (XLV.158) — Brod

15. Traganja

16. Bujice

XLVI Bođđhanga-samyuttaElementi probuđenja

  • Himavanta sutta (SN XLVI.1) — Himalaji (O elementima probuđenja). Sažetak sedam elemenata probuđenja.

2. Gilāna vaggo (SN XLVI.11-20) — Bolest

  • Gilana sutta (SN XLVI.14) — Bolest Buda upućuje poštovanog Maha Kasapu, koji je veoma bolestan, u sedam elemenata probuđenja.
  • Āhāra sutta (SN XLVI.51) — Hrana (za elemente probuđenja) Buda opisuje kako možemo "hraniti" ili "izgladnjivati" povoljne i nepovoljne sklonosti u umu u skladu sa tim na koji način koristimo svoju pažnju. 

XLVII Satipatthāna-samyuttaTemelji sabranosti pažnje

XLVIII Indriya-samyuttaMentalna svojstva

XLIX Sammappadhāna-samyuttaIspravni napori
L Bala-samyuttaSnage LI Iddhipāda-samyuttaOsnove duhovne snage

  • Uṇṇābharahmana sutta (SN LI.15) — Za bramana Unabu. Poštovani Ananda objašnjava Uṇṇābhi da put Dhamme ima određen cilj — napuštanje žudnje — koji se može dostići jedino razvijanjem snažne želje za okončanjem žudnje.
  • Iddhipada-vibhanga sutta (SN LI.20) — Analiza osnova snage. Buda objašnjava kako se ove četiri osnove razvijaju.

LII Anuruddha-samyuttaRazgovori sa Anuruddhom

LIII Đhāna-samyuttaMeditativno zadubljenje

LIV Anāpāna-samyuttaSabranost pažnje na dah

LV Sotāpatti-samyuttaUlazak u tok

LVI Saćća-samyuttaIstine