Theravāda budističko društvo
Download PDF

Samyutta nikāya I.41-50

Āditta vagga
U plamenu


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Āditta sutta (I.41) — U plamenu

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio blizu Savatija, u Đetinom gaju, u manastiru Anatapindike. I tada izvesna boginja, u sred noći, tako bleštava da je njezin sjaj obasjao čitav Đetin gaj, dođe do Blaženog. Pristigavši, pošto mu se poklonila, stade sa strane. I dok je tako stajala, izgovori ove stihove u prisustvu Blaženoga:

Kada je kuća u plamenu
samo posuda što smo je sačuvali
biće od koristi,
ne i ona što je u plamenu ostavismo.

Isto tako kad je svet u plamenu
starosti i smrti,
treba da spasavamo [svoj imetak] davanjem:
ono što je dato spašeno je.

Ono što damo donosi plod zadovoljstva.
Ali ne i ono što zadržimo:
ili ga odnesu lopovi, il’ kraljevi;
ili izgori u vatri, il’ izgubljeno biva.

A onda na kraju
ostavljamo ovo telo
zajedno sa imetkom.
Znajući to, mudrac
uživa u imetku i daje.

Uživajući i dajući
onoliko koliko može,
besprekoran odlazi
među nebeska bića.


Kiṃdada sutta (I.42) — Šta dajemo?

[Deva:]

"Šta dajemo kad dajemo snagu?
Šta dajemo kad dajemo lepotu?
Šta dajemo kad dajemo olakšanje?
Šta dajemo kad dajemo vid?
Ko jeste davalac svega toga?
Na takva pitanja molim odgovor."

[Buda:]

Ko hranu daje i snagu daje.
Ko odeću daje i lepotu daje.
Ko vozilo daje i olakšanje daje.
Ko svetiljku daje i vid daje.

Onaj ko daje boravište,
jeste davalac svega.
Ali onaj ko podučava Dhammu
jeste davalac besmrtnog.