Theravāda budističko društvo

SN III.1: Dahara sutta

Download PDF

Samyutta nikāya III.1

Dahara sutta
Mladost


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Onda Pasenadi, kralj Kosale, otide do Blaženog. Kad je stigao, prvo se srdačno pozdravi sa njim, pa onda sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, reče on Blaženom: "Da li učitelj Gotama ovako tvrdi: ’Ja sam stigao do nenadmašnog potpunog probuđenja’?" [1]

"Ako bi neko, veliki kralju, govoreći istinu mogao da kaže za nekoga: ’On je stigao do nenadmašnog samoprobuđenja’, onda bi to mogao da kaže za mene. Jer ja, veliki kralju, jesam stigao do nenadmašnog potpunog probuđenja."

"Ali, učitelju Gotama, čak ni oni sveštenici i askete koji su na čelu  monaških redova i zajednica, učitelji zajednica, dobro poznati i nadaleko čuveni osnivači škola, koje mnogi smatraju svetim ljudima — dakle Pūrana Kassapa, Makkhali Gosāla, Nigantha Nathaputta, Sañđaya Belatthiputta, Pakudha Kaććāyana, Ađita Kesakambali — čak i oni, kad sam ih pitao jesu li dostigli nenadmašno potpuno probuđenje, odbili su to da potvrde. [2] Pa zašto onda učitelj Gotama tako tvrdi, kad je još mlad i nema mnogo godina kako se okrenuo asketskom načinu života?"

"Postoje četiri stvari, veliki kralju, koje ne treba prezreti i podceniti zato što su "mlade". Koje četiri? Plemenitog ratnika, veliki kralju, ne treba  prezreti i podceniti zato što je mlad. Zmiju, veliki kralju, ne treba  prezreti i podceniti zato što je mlada. Vatru, veliki kralju, ne treba  prezreti i podceniti zato što je mlada. Monaha, veliki kralju, ne treba  prezreti i podceniti zato što je mlad. To su te četiri stvari.

Tako reče Blaženi. Izrekavši to, Srećni, Učitelj, ovako nastavi:

Ne treba prezreti
— zato što je mlad —
hrabrog ratnika plemenitog roda,
na princa što rodi se u kraljevim odajama.
Niko njega neka ne podceni.

Jer moguće je da će
taj gospodar ljudskih bića,
taj plemeniti ratnik,
i do vladarskog trona stići
i srdit zbog prezrenosti,
kazniti nas svojom vladarskom moći.
Zato, čuvajući svoj život,
izbegavaj ga.

Ne treba prezreti
— zato što je mlada —
zmiju kad je sretneš
u selu il’ u divljini:
Niko nju neka ne podceni.

Jer ta opasna zmija tumara unaokolo
krasnim bojama ukrašena,
i jednog dana može doći glave neznalici,
ženi ili muškarcu.
Zato, čuvajući svoj život,
izbegavaj je.

Ne treba prezreti
— zato što je mlad —
plamen što guta sve pred sobom,
vatru što trag joj se crni:
Niko nju neka ne podceni.

Jer ako dovoljno goriva nađe
postaće veliki požar,
i jednog dana može doći glave neznalici,
ženi ili muškarcu.
Zato, čuvajući svoj život,
izbegavaj je.

Kad plamen sagori šumu
— ta vatra što trag joj se crni —
mladi izdanci kreću nanovo
kako promiču u dani i noći.

Al’ ako monah, u vrlini usavršen,
spali nekog vatrom svoje vrline,
taj imati neće ni sina ni stada
niti će naslednici njegovi u blagu uživati.
Ogoljen postaće, bez izdanka,
poput panja palminog. [3]

Zato čovek koji je mudar,
starajući se za sopstveno dobro,
treba uvek da se na pravi način odnosi prema:
opasnoj zmiji i razgoreloj vatri,
čuvenom ratniku
i monahu, u vrlini usavršenom.

Kad ovo bi izrečeno, Pasenadi, kralj Kosale, obrati se Blaženom: "Izvanredno, poštovani gospodine! Izvanredno! Baš kao da je neko postavio kako treba nešto što je bilo okrenuto naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko se izgubio ili upalio svetiljku u mraku tako da oni što imaju oči mogu da vide, isto tako je Blaženi – na više načina – učinio Dhammu jasnom. Uzimam Blaženog, Dhammu i monašku zajednicu za svoje utočište. Neka me se od danas Blaženi seća kao nezaređenog sledbenika, koji ga uze za utočište, od danas pa do kraja života."


Beleške

[1] Kralj Pasenadi će vremenom postati jedan od Budinih najpredanijih sledbenika, iako se u Kanonu nigde ne spominje da je on dostigao neki od stupnjeva probuđenja. Čini se da ova sutta beleži njegov prvi susret sa Budom. Srdačno pozdravljanje, ali bez ikakvih naznaka dubljeg poštovanja, ukazuje da on ovde još uvek ne smatra Budu za svog učitelja. [Natrag]

[2] Ovo su učitelji šest škola (ćha satthāro) li "tvorci prelaza" (titthakārā) ka drugoj obali. [Natrag]

[3] Teške posledice preziranja i podcenjivanja čestitog monaha ne dolaze od monahove osvetoljubivosti, već kao prirodna posledica lošeg dela. Komentar za SN naglašava d amonah koji bi uzvratio na uvredu istom merom nije u stanju da povredi bilo koga "vatrom svoje vrline". Prekršilac biva "opečen" jedino kada monah strpljivo podnese uvredu. [Natrag]