Theravāda budističko društvo

SN III.19: Aputtaka sutta (1)

Samyutta nikāya III.19

Aputtaka sutta
Bez naslednika (1)


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


U Sāvatthiju. Pasenadi, kralj Kosale otide do Blaženog u sred dana i, pristigavši, poklonivši se Blaženom, sede sa strane. I dok je tako sedeo Blaženi mu reče: "E pa, veliki kralju, otkuda ti u sred dana?"

"Upravo sada, gospodine, domaćin koji je često davao novac u zajam umre u Sāvatthiju. Dolazim pošto sam preneo njegovo bogatstvo u palatu jer naslednika nema: osam miliona u srebru, a da ne pominjem zlato. I mada je imao novca i za pozajmicu, hranio se sasvim skromno: običan pirinač i malo kiseliša. Ni u odeći se nije razbacivao: nosio je tri dužine lanenog platna. A i prevoz mu beše skroman: putovao je običnom zapregom sa krovom od lišća."

"Tako je to, veliki kralju. Tako je to. Kada čovek koji nije do kraja usavršen stekne veliko bogatstvo, on ga ne koristi za sopstveno uživanje i zadovoljstvo, ni za uživanje i zadovoljstvo svojih roditelja, ni za uživanje i zadovoljstvo svoje žene i dece, ni za uživanje i zadovoljstvo svojih robova, slugu i pomoćnika, ni za uživanje i zadovoljstvo svojih prijatelja. On ne običava da sveštenicima i asketama donosi ponude i tako sebi obezbedi sreću, put na nebo. Kada se njegov imetak ne koristi kako treba, uzimaju ga kraljevi, otimaju ga lopovi ili ga proguta vatra ili ga odnese voda ili ga naslednici rasparčaju. Tako njegovo bogatstvo, neupotrebljeno kako treba, biva protraćeno i ne donese nikakvo dobro.

Baš kao i jezero na kojem se okupljaju neljudska bića, sa čistom vodom, hladnom vodom, svežom vodom, čistom, sa mnogim gazovima, prekrasno. Nijedan čovek ne usuđuje se da iz njega uzima vodu, da pije ili se u njemu kupa, niti da vodu koristi za svoje potrebe. I tako ta voda, neupotrebljena kako treba, biva protraćena i ne donese nikakvo dobro. Na isti način, čovek koji nije do kraja usavršen stekne veliko bogatstvo… Tako njegovo bogatstvo, neupotrebljeno kako treba, biva protraćeno i ne donese nikakvo dobro.

Ali kada čovek koji je do kraja usavršen stekne veliko bogatstvo, on ga koristi za sopstveno uživanje i zadovoljstvo, ni za uživanje i zadovoljstvo svojih roditelja, ni za uživanje i zadovoljstvo svoje žene i dece, ni za uživanje i zadovoljstvo svojih robova, slugu i pomoćnika, ni za uživanje i zadovoljstvo svojih prijatelja. On uobičava da sveštenicima i asketama donosi ponude i tako sebi obezbedi sreću, put na nebo. Kada se njegov imetak koristi kako treba, ne uzimaju ga kraljevi, ne otimaju ga lopovi, ne proguta ga vatra, ne odnese ga voda i naslednici ga ne rasparčaju. Tako njegovo bogatstvo,upotrebljeno kako treba, biva iskorišćeno, a ne protraćeno.

Baš kao i jezero blizu grada ili sela, sa čistom vodom, hladnom vodom, svežom vodom, čistom, sa mnogim gazovima, prekrasno. Ljudi će iz njega uzimati vodu, piti je ili se u njemu kupati i vodu koristiti za svoje potrebe. I tako ta voda, upotrebljena kako treba, biva iskorišćena, a ne protraćena."

Tako reče Blaženi. Izrekavši to, Tathāgata, učitelj, nastavi:

Poput hladne vode na ukletom mestu
koju nijedan čovek neće ni taknuti:
takvo je i bogatstvo što ga stekne bezvredan čovek
koji niti sam u njemu uživa, a niti drugima daje.

Ali prosvetljen i opremljen znanjem,
kad imetak stekne,
u njemu uživa i dužnosti ispunjava.
On, bik medu ljudima,
othranivši svoju porodicu,
bez i trunke pokude
odlazi u boravište nebesko.


Videti takođe: SN III.20.