Theravāda budističko društvo

SN III.20: Aputtaka sutta (2)

Samyutta nikāya III.20

Aputtaka sutta
Bez naslednika (2)


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Napomena: Može izgledati iznenađujuće da Buda, u ovom govoru, kao da govori u prilog obilnom uživanju u čulnim zadovoljstvima. Ali ako se povežu sa njegovim učenjem u AN V.41, onda njegove napomene ovde manje iznenađuju. Tako on ukazuje da je uživanje jedno od legitimnih nagrada za bogatstvo, iako pravo uživanje u bogatstvu tu ne završava. U ovom govoru, on govori o čoveku koji, zbog svoje prošle karme, nije bio u stanju čak ni u čulnim zadovoljstvima da uživa. Ovaj govor je dobra ilustracija za to da Budino krajnje odbacivanje čulnih zadovoljstava ne potiče od čoveka koji je osećao nesavladivu averziju ili je bio suviše krut da bi im se prepustio. Umesto toga, on je bio u stanju da u njima uživa, ali ih odbacuje zato što shvata da ta vrsta uživanja nije put ka istinskoj sreći.

Što se tiče zelenaša iz ovog govora, iako se njegova nesposobnost da uživa u svom bogatstvu može povezati sa njegovim stavovima u prošlosti, njegova nespremnost da stiče zasluge u ovom životu nema veze sa prošlom kammom. Ljudi su uvek slobodni da odaberu da praktikuju Dhammu u svakom trenutku. U ovom slučaju, on je odlučio da to ne čini. I tako je protraćio svoje bogatstvo.


U Savatthiju. Pasenadi, kralj Kosale otide do Blaženog u sred dana i kad je stigao, poklonio se Blaženom, te sede sa strane. I dok je tako sedeo Blaženi mu reče: "Veliki kralju, otkuda ti u sred dana?"

"Upravo sada, gospodine, domaćin koji je često davao novac u zajam umre u Savatthiju. Dolazim pošto sam preneo njegovo bogatstvo u palatu jer naslednika nema: osam miliona u srebru, a da ne pominjem zlato. I mada je imao novca i za pozajmicu, hranio se sasvim skromno: običan pirinač i malo kiseliša. Ni u odeći se nije razbacivao: nosio je tri dužine lanenog platna. A i prevoz mu beše skroman: putovao je običnom zapregom sa krovom od lišća."

"Tako je to, veliki kralju. Tako je to. Jednom u prošlosti taj domaćin je obezbedio hranu za usamljenog Budu Tagarasikhija. Rekavši [svom slugi]: ’Daj hranu ovom asketi’, on ustade sa svog sedišta i ode. Međutim, kad je to dao, zažalio je u sebi: ’Bolje da su tu hranu pojeli moji robovi ili sluge.’ Takođe, on je ubio jedinca naslednika svog brata kako bi se obogatio. Sada, rezultat toga što je podario hranu za usamljenog Budu Tagarasikhija je to da se u sedam života preporodio na dobrom mestu, u nebeskom svetu. I uz to, kao rezultat istog postupka, sedam puta se rodio kao imućan u istom ovom Savatthiju. Ali posledica toga što je zažalio pošto je dao hranu – ’Bolje da su tu hranu pojeli moji robovi ili sluge’ – jeste da njegov um nije u stanju da se prepusti uživanju u hrani, niti uživanju u odeći, niti uživanju u dobrom vozilu, niti uživanju putem ijednog od pet čula. Posledica toga što je svome bratu ubio jedinca naslednika kako bi se obogatio je da se mnoge godine, mnoge stotine godina, mnoge hiljade godina kuvao u čistilištu. I uz to, sedmi put je njegovo bogatstvo, bez naslednika, završilo u kraljevom trezoru.

A sada, pošto je istrošio svoje stare zasluge, a nije stekao nove, danas se taj čovek kuva u velikom Roruva čistlištu."

"Dakle, gospodine, on se ponovo rodio u velikom Roruva čistilištu?

"Da, veliki kralju, on se ponovo rodio u velikom Roruva čistilištu?"

Tako reče Blaženi. Izrekavši to, Tathāgata, učitelj, nastavi:

Žito, imetak, srebro, zlato
i sve drugo što od imetka imaš;
robove, sluge, glasnike,
one što od tebe zavise:
moraš otići ne ponevši
ništa od toga;
sve ih za sobom
ostaviti moraš.

Ono što činiš telom, govorom ili umom:
to je tvoje, to uzimaš
kad na put krećeš;
tek to je tvoja pratnja,
poput senke što te u stopu prati.

Zato treba da činiš ono što je ispravno
kao zalihu za sledeći život.
Svaki čin milosrđa
jeste potpora bićima
u svetu što ih iza smrti čeka.


Videti takođe: SN III.19.