Theravāda budističko društvo

SN IV.13: Sakalika sutta

Download PDF

Samyutta nikāya IV.13

Sakalika sutta
Komad kamena


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Videti uvodnu napomenu za SN I.38.


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Maddakucchi rezervatu za jelene. U to vreme stopalo mu je bilo povređeno komadom kamena. Mučna su bila telesna osećanja što su se u njemu javila – bolna, oštra, omamljujuća, odbojna i neugodna – ali ih je on podnosio sabran, budan i nepomućen. Savivši svoj gornji ogrtač na četvrt, legao je na desnu stranu, u lavlji položaj, jedno stopalo povrh drugog, sabran i budan.

Tada zli Mara dođe do Blaženog i u njegovom prisustvu izrecitova sledeće stihove:

"Ležiš li tu ošamućen,
ili opijen stihovima?
Zar je tvojih ciljeva toliko malo?
Sam samcit u pustom boravištu,
kakav je to snevač, taj pospanko?"

Buda:

"Ležim ovde, neošamućen,
nit opijen stihovima.
Svoj cilj postigoh,
za mene patnje više nema.
Sam samcit u pustom boravištu,
ležem s ljubavlju za sva živa bića.

Čak i oni grudi prostreljenih
oštrom strelom, što im srca brzo,
brzo lupaju:
čak i oni sa tim strelama
uspevaju da zaspe.
A što ne bih ja,
kad sam sebi izvadih strelu?

Ne bdijem zbog brige,
ne strahujem da zaspim.
Dani i noći ne pogađaju me.
Ne vidim opasnost propasti
ni u jednom svetu.
Zato ja ležem s ljubavlju
za sva bića."

Tada zli Mara – tužan i potišten zbog misli: "Blaženi me prepozna, Tathāgata me prepozna" – nesta u trenu.