Theravāda budističko društvo

SN V.5: Uppalavanna sutta

Samyutta nikāya V.5

Uppalavanna sutta
Bhikkhuni Upalavana


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Sāvatthiju, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.

Tada, ujutru, bhikkhuni Upalavana se obuče i, uzevši posudu za hranu i ogrtač, ode u Sāvatthi u prošnju hrane. Pošto je prošla Sāvatthi i vratila se iz prošnje, pošto je jela, otide do Slepčevog gaja, da tamo provede ostatak dana. Zašavši u Slepčev gaj, stade u podnožje sala drveta u punom cvatu

Tada zli Mara, želeći da u bhikkhuni Upalavani izazove strah, uznemirenost i jezu, želeći da joj pokvari koncentraciju, priđe joj i obrati joj se ovim stihovima:

"Došavši do sala drveta sa krunom od cvetova,
Stojiš u njegovom podnožju sasvim sama, bhikkhuni.
Nikoga nema ko bi mogao da nadmaši tvoju lepotu:
Luda devojko, zar se ne plašiš razbojnika?"

Tada se bhikkhuni Upalavani javi misao: "Ko je izgovorio ove stihove — ljudsko ili neljudsko biće?" Onda pomisli: "To je zli Mara, koji ih izgovori želeći da u meni izazove strah, uznemirenost i jezu, želeći da mi pokvari koncentraciju."

Tako bhikkhuni Upalavana, shvativši "Ovo je zli Mara", odgovori mu stihovima:

"Iako sto hiljada razbojnika
Takvih poput tebe može ovamo doći,
Sasvim sam mirna, ne osećam strah,
Čak i ovako sama, Mara, ja te se ne plašim.

Mogu da nestanem
Ili mogu da ti uđem u stomak.
Mogu da ti stanem na sred nosa
Ipak me ne možeš videti ni na čas.

Ja sam gospodar svoga uma,
Temelje snage do kraja razvih;
Oslobođena svake vrste okova,
Ja te se nimalo ne plašim, prijatelju moj."

Tada zli Mara — tužan i potišten zbog misli: "Bhikkhuni Upalavana me prepozna" — nesta u trenu.