Theravāda budističko društvo

SN VII.14: Maha-sala sutta

Samyutta nikāya VII.14

Maha-sala sutta
Bogataš


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija. I tada jedan veoma bogati braman – bedan i bedno obučen – ode do Blaženog i, stigavši, razmeni učtive pozdrave sa njim. Pošto su razmenili prijateljske pozdrave i učtivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo Blaženi mu reče: "Zašto si, bramane, bedan i bedno obučen?"

"Baš sada, učitelju Gotamo, moja četiri sina – na nagovor svojih žena – izbaciše me iz kuće."

"U tom slučaju, bramanu, zapamti ove stihovi i izrecituj ih kada se u gradskoj kući skupi velika grupa ljudi i kada tvoji sinovi budu tamo takođe.

"Oni u čijem rođenju
uživao sam
— čiji rast želeo sam–
na nagovor svojih žena
oteraše me od kuće,
ko što psi čine sa svinjom.

Pokvareni i podli,
iako zovu me "Oče":
demoni u obličju sinova
koji me napustiše u starosti.

Ko što se konju matorom
od kojeg više koristi nema
uskrati hrana,
tako i ostareli otac
ovih ludih mladića
moli druge da ga u svoj dom prime.

Moje sluge služiše me bolje
no ovi neverni sinovi.
    Štitiše me od
pomahnitalih goveda
i besnih pasa.
U mraku išli su preda mnom;
niz strme padine pomagali da siđem.
Zahvaljujući slugama mojim,
    i kad bih posrnuo
    oslonac bih nalazio."

Tada veoma bogati braman, zapamtivši ove stihove u prisustvu Blaženog, izrecitova ih kada se u gradskoj kući skupi velika grupa ljudi i kada su njegovi sinovi bili tamo takođe:

"Oni u čijem rođenju
uživao sam
— čiji rast želeo sam–
na nagovor svojih žena
oteraše me od kuće,
ko što psi čine sa svinjom.

Pokvareni i podli,
iako zovu me "Oče":
demoni u obličju sinova
koji me napustiše u starosti.

Ko što se konju matorom
od kojeg više koristi nema
uskrati hrana,
tako i ostareli otac
ovih ludih mladića
moli druge da ga u svoj dom prime.

Moje sluge služiše me bolje
no ovi neverni sinovi.
    Štitiše me od
pomahnitalih goveda
i besnih pasa.
U mraku išli su preda mnom;
niz strme padine pomagali da siđem.
Zahvaljujući slugama mojim,
    i kad bih posrnuo
    oslonac bih nalazio."

Tada bramanovi sinovi, odvevši ga kući, okupaše ga i svaki mu dade novu odeću. Tako braman, ponevši jedno novo odelo, ode do Blaženog i, stigavši, razmeni učtive pozdrave sa njim. Pošto su razmenili prijateljske pozdrave i učtivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo reče Blaženom: "Mi bramani, učitelju Gotamo, očekujemo nadoknadu za svoje podučavanje. Može li učitelj Gotama prihvatiti ovo kao moju nadoknadu."

I Blaženi iz saosećanja prihvati.

Tada veoma bogati braman reče Blaženom: "Izvanredno, učitelju Gotamo! Izvanredno! Na više načina je učitelj Gotama razjasnio dhammu – baš kao da je neko postavio kako treba nešto što je bilo okrenuto naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko se izgubio ili upalio svetiljku u mraku tako da oni što imaju oči mogu da vide. Uzimam učitelja Gotamu kao utočište, dhammu i monašku zajednicu. Neka me učitelj Gotama prihvati kao nezaređenog sledbenika koji je u njemu pronašao utočište od sada pa do kraja života."