Theravāda budističko društvo

SN VII.2: Akkosa sutta

Download PDF

Samyutta nikāya VII.2

Akkosa sutta
Uvreda


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Rāđagahi, u Bambusovom gaju, u skloništu za veverice. Tada braman Akkosaka ("Uvredljivac") Bharadvađa doču da je jedan braman iz roda Bharadvađa otišao u beskućnike u prisustvu Blaženoga. Ljut i nezadovoljan, on ode do Blaženog i, stigavši, poče da ga vređa i psuje prostim, teškim rečima.

Kada to bi izrečeno, Blaženi mu se obrati: "Kaži mi , bramane, da li ti prijatelji i drugovi, rođaci i saplemenici ponekad dolaze u goste?"

"Da, učitelju Gotamo, ponekad mi prijatelji i drugovi, rođaci i saplemenici dolaze u goste."

"I još mi kaži, da li ih ponudiš glavnim jelom i raznim prilozima, kao i poslasticama?"

"Da, ponekad ih ponudim glavnim jelom i raznim prilozima, kao i poslasticama."

"I ako se oni njima ne posluže, kome onda ta hrana ostaje?"

"Pa, ako se ne posluže, učitelju Gotamo, sva ta hrana ostaje meni."

"Isto tako, bramanu, to čime si vređao mene koji ne vređam, to čime si se izrugivao meni koji se ne izrugujem, to čime si grdio mene koji ne grdim: ničim od toga neću se poslužiti. Sve to ostaje tebi, bramanu. Sve to ostaje tebi.

Za svakog ko god uzvraća uvredom onome ko ga vređa, uzvraća izrugivanjem onome ko mu se izruguje, uzvraća grdnjom onome ko ga grdi, kaže se da jede zajedno, da je u društvu sa tom osobom. Ali ja niti jedem sa tobom, niti sam u društvu sa tobom, bramanu. Sve to ostaje tebi. Sve to ostaje tebi."

"Kralj zajedno sa svojim dvorom zna ovo o učitelju Gotami – "Asketa Gotama je arahant" – a ipak se učitelj Gotama ljuti!"[1]

[Buda:]

Otkud može biti ljutnje
u onome ko je oslobođen ljutnje,
ukroćen, ko živi sabran —
onome ko je oslobođen ispravnim razumevanjem,
smiren, takav.

Među dvojicom gori je onaj
koji na bes besom uzvraća.
Onaj koji ne uzvraća
dobija bitku u kojoj se teško pobeđuje.

Živiš za dobro obojice
— sopstveno i njegovo —
onda kad, znajući ga da je srdit,
sabrano boraviš u svome miru.

Kada tako lečiš obojicu
— sebe i drugoga —
oni koji te za budalu smatraju
ništa o Dhammi ne znaju.

Kada ovo bi izrečeno, braman Akkosaka Bharadvađa reče Blaženom: "Izvanredno, poštovani gospodine! Izvanredno! Baš kao da je neko postavio kako treba nešto što je bilo okrenuto naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko se izgubio ili upalio svetiljku u mraku tako da oni što imaju oči mogu da vide, isto tako je Blaženi – na više načina – učinio dhammu jasnom. Uzimam Blaženog kao utočište, dhammu i monašku zajednicu. Neka me učitelj Gotama prihvati kao monaha, neka me primi u monašku zajednicu."

Tada braman Akkosaka Bharadvađa primi zaređenje u prisustvu Blaženog. I nedugo posle zaređenja – boraveći u osami, sam, pažljiv, marljiv i odlučan – dostiže i ostade na cilju svetačkog života, zbog kojeg mnogi plemenitog roda odlaze u beskućnike, znajući i shvatajući ovde i sada. Tako je i on znao: "Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, zadatak je obavljen. Nema ničeg više da se učini." I tako poštovani Bharadvađa postade još jedan od arahanta


Beleška

[1] Akkosaka misli da ga Buda vređa – i da je zato ljut – iako Buda samo iznosi činjenicu koja je u skladu sa zakonom kamme. [Nazad]