Theravāda budističko društvo

SN X.12: Alavaka sutta

Samyutta nikaya X.12

Alavaka sutta
Alavaka


Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Ovako sam čuo. [1]  Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj grada Alavi, u boravištu demona Alavake. Tada Alavaka dođe do Blaženog i, stavši pred njega, viknu: "Izlazi, asketo!" – „U redu, prijatelju" i Blaženi izađe.
„Dođi ovamo, asketo!" – „U redu, prijatelju" i Blaženi uđe.

Drugi put… Treći put, Alavaka viknu Blaženome: „Izlazi, asketo!" – „U redu, prijatelju" i Blaženi izađe.

„Dođi ovamo, asketo!" – „U redu, prijatelju“ i Blaženi uđe. [2]

Tada, četvrti put, Alavaka reče Blaženome: „Izlazi, asketo!“ „Neću izaći, prijatelju. Učini što moraš da učiniš.“

„Postaviću ti pitanje, asketo. Ako ne možeš da mi odgovoriš, pomutiću ti razum ili rastrgnuti srce ili te zgrabiti za noge i zavitlati na drugu obalu reke.“

„Prijatelju, ne vidim nikoga u ovome svetu, sa njegovim božanstvima, sa Mārom i Bramom, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i bramanima, sa vladarima i običnim ljudima, ko bi mi mogao pomutiti um ili rastrgnuti srce ili zgrabiti za noge i zavitlati me na drugu obalu Ganga. No, ipak, pitaj me to što želiš.“

[Alavaka:]
183. „Šta je najveće čovekovo blago? Šta, dobro praktikovano, donosi sreću?
Šta je najslađe među ukusima?  Kako živi onaj za kojeg kažu da živi najbolje?“

[Buda:]
184. „Poverenje je najveće blago. Učenje, dobro praktikovano, donosi sreću.
Istina je najslađa među ukusima. Za onog ko živi sa mudrošću kažu da živi najbolje.“ [3]

[Alavaka:]
185. „Kako preko bujice preći? Kako preko nemirnog mora?
Kako patnju prevladati? Kako sebe pročistiti?“

[Buda:]
186. „Poverenjem se bujica prelazi, pažljivošću more nemirno.
Energijom patnju prevladavamo, mudrošću sebe pročišćujemo.“

[Alavaka:]
187. „A kako se do mudrosti dolazi? Kako bogatstvo pronalazi?
Kako se ugled stiče? Kako za sebe prijatelje vezuju?
Odlazeći iz ovoga sveta u sledeći, kako se žalost može izbeći?“

[Buda:]
188. „Poverenjem u učenje arahanta, koje do oslobođenja vodi,
spremnošću da sluša, mudrost stiče onaj ko je marljiv i oštrouman. [4]

189. Čineći što je prikladno, trpeljiv, trudom blago pronalazi.
Istinom ugled stiče, darežljivošću prijatelje za sebe vezuje.

190. Poverenjem ispunjen domaćin, koji u sebi četiri vrline ima:
istina, ispravnost, hrabrost, darežljivost, na kraju života ni za čim ne žali.

191. A sad, idi pitaj druge, bilo kojeg asketu i bramana,
ima li išta bolje od istine, obuzdanosti, darežljivosti i blagosti.“

[Alavaka:]
192. „Kako bih mogao pitati bilo kog asketu i bramana –
sad kad dobro razumem šta mi je cilj?

193. Zaista je na moju dobrobit što Budni dođe u Alavi.
Sad dobro razumem šta kad je darovano veliki plod donosi.

194. I ja ću krenuti od sela do sela, od grada do grada,
iskazujući poštovanje potpuno Budnome i izvrsnosti Učenja.“


Beleške

[1] Komentar za Sutta nipātu kaže da je Buda stigao do pećine u kojoj je živeo Alavaka i pošto njega nije tu bilo, ušao je u pećinu, seo na posebno mesto koje je koristio ovaj yakkha i počeo da propoveda haremu njegovih žena. Dočuvši šta se događa, Alavaku obuze bes i on čak sa Himalaja žurno dolete do svog boravišta. U tom trenutku počinje ova sutta, koja se takođe javlja u Sn I:10. Ovaj govor je inače izvor mnogih izreka koje se često citiraju u zemljama theravāda budizma. Godine 1982, kada je u Tajlandu proslavljana 200. godišnjica utemeljenja današnje kraljevske dinastije, njegovo visočanstvo kralj je svoje glavno obraćanje tajlandskom narodu koncipirao na osnovu četiri kvaliteta pomenuta u Budinom poslednjem stihu. [Natrag]

[2] Izgleda čudno da se Buda tek tako povinuje naređenjima jednog demona. Ali njegova strategija je da mu se ne suprotstavi odmah i time ga još više razjari, jer bi tada on ostao neprijemčiv za pouku. Umesto toga, Buda mu ovim prvo smekša um, donekle ga umiri i pripremi da primi učenje. S druge strane, ako bi do kraja izvršavao njegova naređenja, tada bi izgledalo da je Alavaka nadvladao Budu, što bi ga učinilo oholim i ponovo neprijemčivim za pouku. [Natrag]

[3] Poverenje je najveće blago, zato što donosi i profanu i uzvišenu sreću; ono olakšava patnju rođenja i starenja, ublažava nedostatak drugih odličnih kvaliteta, sredstvo je osvajanja dragulja kakvi su elementi probuđenja itd. Učenje ovde predstavlja deset vrlina ili davanje, čestitost i meditacija. To donosi ljudsku sreću, nebesku sreću i na kraju sreću nibbāne. Pod istinom se podrazumeva govorenje istine, sa nibbānom kao krajnjom istinom (paramatthasaćća) i istinom kao obuzdavanjem (od laganja, viratisaćća). Domaćin živi sa mudrošću kada zarađuje na pošten način, uzima utočište u tri dragulja, daruje hranu monasima, pridržava se pravila vrline i pravila tokom uposatha dana itd. Monah živi sa mudrošću kada održava čistotu vrline i uzvišene prakse, počevši od pročišćenja uma. [Natrag]

[4] Buda ovde opisuje četiri faze sticanja mudrosti. Prvo poklanjamo poverenje učenju uz pomoć kojeg su arahanti – Bude, utihnuli Bude i njihovi učenici – dostigli nibbānu. Zahvaljujući tome stičemo profanu i transcendentnu mudrost nužnu za dostizanje nibbāne. Ali se to ne događa samo kroz poverenje. Kada ga u sebi imamo, prilazimo učitelju, spremni da ga saslušamo i čujemo učenje. Tako stičemo želju da učimo. Kada smo spremni da slušamo i to iz želje za učenjem, tada stičemo mudrost. Ali isto tako moramo biti marljivi, u smislu da smo neprekidno sabrani, i oštroumni, u stanju da razlučimo ono što je dobro i ono što je loše rečeno. Kroz poverenje ulazimo u praksu koja vodi do sticanja mudrosti. Kroz spremnost da saslušamo, pomno slušamo o sredstvima sticanja mudrosti. Kroz marljivost ne zaboravljamo ono što smo naučili. Kroz oštroumnost istražujemo značenje i proširujemo ono što smo naučili, sve dok postepeno ne stignemo do razumevanja krajnje stvarnosti. [Natrag]