Theravāda budističko društvo

SN X.8: Sudatta sutta

Samyutta nikāya X.8

Sudatta sutta
O Sudati (Anāthapindika)


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Beleška: Mnogi govori kao mesto radnje navode Đetin gaj, manastir koji je poklonio Anāthapindika. Ovde saznajemo kako je Anāthapindika prvi put sreo Budu. Dramska nota ovoga govora sastoji se u činjenici da su ga mnogi ljudi znali jedino po nadimku — Anāthapindika znači "Darovatelj onih koji su bez zaštite" — a ne po pravom imenu. Zato je on iznenađen kada ga Buda, posle prvog susreta, oslovljava pravim imenom.

Cullavagga (VI) daje istu ovu priču ali detaljnije i dodaje nove događaje. Posle recitovanja stihova kojima se ovaj govor završava, Buda izlaže Anāthapindiki učenje korak po korak, kulminirajući objašnjenjem četiri plemenite istine. Na kraju poduke, Anāthapindika dostiže stupanj "ulaska u struju". Potom se vraća kući u Sāvatthi, kupuje gaj od princa Đete po previsokoj ceni i osniva manastir za Budu i Sanghu. U njemu je, prema komentarima, Buda proveo više kišnih perioda nego u bilo kojem drugom manastiru.


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u Senovitom gaju. A u to vreme domaćin Anāthapindika stiže u Rāđagahu nekim poslom. Tu on ču: "Probuđeni se, kažu, pojavio u svetu" i požele da smesta ode i vidi Blaženog. Tada mu se javi misao: "Danas nije pravi dan da odem i vidim Blaženog. Sutra ću otići da vidim Blaženog u pravo vreme." S mislima okrenutim Probuđenome, on leže da otpočine. Tri puta tokom noći ustajao je misleći da je zora. Na kraju ode on kod gradske kapije, kraj mesta za spaljivanje. Nadljudska bića otvoriše mu kapiju.

Kad je domaćin Anāthapindika napustio grad, svestlost nestade i opet zavlada tama. Strah, užas i jeza zavladaše njime i on htede da se vrati. Tada Šivaka, jaka demon, nevidljiv, prozbori:

Stotinu slonova,
stotinu konja,
stotinu kola koje vuku mazge,
sto hiljada sluškinja,
okićene draguljima i minđušama
nije vredno ni jedne šesnaestine
jednog tvog koraka.

Samo napred, domaćine!
Samo napred, domaćine!
Korak napred bolji je za tebe,
nego natrag!

Tada tama nestade za Anāthapindiku i javi se svetlost. Strah, užas i jeza koje je osećao se primiriše.

Po drugi put…

Po treći put svestlost nestade i opet zavlada tama. Strah, užas i jeza zavladaše njime i on htede da se vrati. Tada po treći put Šivaka, jaka demon, nevidljiv, prozbori:

Stotinu slonova,
stotinu konja,
stotinu kola koje vuku mazge,
sto hiljada sluškinja,
okićene draguljima i minđušama
nije vredno ni jedne šesnaestine
jednog tvog koraka.

Samo napred, domaćine!
Samo napred, domaćine!
Korak napred bolji je za tebe,
nego natrag!

Tada tama nestade za Anāthapindiku i javi se svetlost. Strah, užas i jeza koje je osećao se primiriše.

Tako Anāthapindika ode do Senovitog gaja. I u to vreme Blaženi je — pošto je ustao jer je noć prošla — praktikovao meditaciju u hodu. On opazi domaćina Anāthapindiku još izdaleka. Ugledavši ga on prekide meditaciju i sede na već ranije pripremljeno sedište. Sedeći tako, kad Anāthapindika stiže, on mu reče: "Dođi, Sudata".

Tada Anāthapindika (pomisli): "Blaženi me oslovljava pravim imenom!" i pade pred noge Blaženog govoreći: "Gospodine, nadam se da je Blaženi spokojno spavao."

[Buda:]

Uvek, uvek,
spava on spokojno:
brahman potpuno oslobođen,
koji se ne povodi
za čulnim zadovoljstvima,
koji ne poseduje bilo šta,
sasvim ohlađen.

Presekavši sve veze
i prevladavši strah u srcu,
smiren,
spava on spokojno,
dostigavši mir
svesnosti.


Videti takođe: AN III.35; Ud II.10.