Theravāda budističko društvo

SN XII.15: Kaććana-gotta sutta

Download PDF

Samyutta nikāya XII.15

Kaććana-gotta sutta
Govor Kaććana-gotti
(O ispravnom razumevanju)


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Kraj Sāvatthija…

Tada Kaććana-gotta otide do Blaženog. Stigavši, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, reče on Blaženome: "Gospodine, govori se: 'Ispravno razumevanje, ispravno razumevanje'. Na koji način, gospodine, postoji ispravno razumevanje?"

"Ovaj svet, Kaććana, najvećim delom počiva na dualnosti — na pojmu postojanja i na pojmu nepostojanja. [1] Ali za onoga ko uz pomoć ispravne mudrosti vidi poreklo ovoga sveta onako kakvo ono jeste, ne postoji pojam postojanja u odnosu na ovaj svet. I za onoga ko uz pomoć ispravne mudrosti vidi poreklo ovoga sveta onako kakvo ono jeste, ne postoji pojam nepostojanja u odnosu na ovaj svet. [2]

Ovaj svet, Kaććana, za većinu ljudi sapet je okovima angaožvanja, vezivanja i sleđenja. Ali onaj ko ima ispravno razumevanje se ne angažuje, niti vezuje za ta prijanjanja, vezivanja, fiksacije svesti, predubeđenja ili latentne sklonosti, niti on razmišlja o "svom sopstvu". U njemu nema neizvesnosti niti sumnje da kada nešto nastaje, to samo patnja nastaje i da kada nešto nestaje, to samo patnja nestaje. Njegovo znanje o tome ne zavisi od drugih. Na taj način, Kaććana, postoji ispravno razumevanje.

'Sve postoji!': to je jedna krajnost. 'Sve ne postoji': to je druga krajnost. Izbegavajući ta dva ekstrema, Tathāgata podučava Dhammu sledeći srednji put:

Na osnovu neznanja kao neophodnog uslova nastaju izrazi volje.
Na osnovu izraza volje kao neophodnog uslova nastaje svest.
Na osnovu svesti kao neophodnog uslova nastaje ime-i-lik.
Na osnovu (razlikovanja) imena-i-lika kao neophodnog uslova nastaje šest područja čula.
Na osnovu šest područja čula kao neophodnog uslova nastaje kontakt.
Na osnovu kontakta kao neophodnog uslova nastaje osećaj.
Na osnovu osećaja kao neophodnog uslova nastaje želja.
Na osnovu želje kao neophodnog uslova nastaje vezivanje.
Na osnovu vezivanja kao neophodnog uslova nastaje bivanje.
Na osnovu bivanja kao neophodnog uslova nastaje rođenje.
Na osnovu rođenja kao neophodnog uslova nastaju starost i smrt, tuga, naricanje, patnja, jad i očaj.
Tako nestaje čitavo ovo more patnje.

I opet, sa potpunim iščezavanjem i nestankom upravo tog neznanja nestaju i izrazi volje.
Sa nestankom izraza volje dolazi nestanak svesti.
Sa nestankom svesti dolazi nestanak imena-i-lika.
Sa nestankom imena-i-lika dolazi nestanak šest područja čula.
Sa nestankom šest područja čula dolazi nestanak kontakta.
Sa nestankom kontakta dolazi nestanak osećaja.
Sa nestankom osećaja dolazi nestanak želje.
Sa nestankom želje dolazi nestanak vezivanja.
Sa nestankom vezivanja dolazi nestanak bivanja.
Sa nestankom bivanja dolazi nestanak rođenja.
Sa nestankom rođenja dolazi nestanak starosti i smrti, tuge, naricanja, patnje, jada i očaja.
Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Dvayanissito khvayam, kaććana, loko yebhuyyena atthitan c' eva natthitan ca. Komentar: "Najvećim delom" (yebhuyyena) znači: za veliku većinu ljudi, sa izuzetkom oplemenjenih bića (ariyapuggala). Pojam postojanja (atthita) jeste eternalizam (sassata); pojam nepostojanja (natthita) jeste anihilacionizam (uccheda). Pojam postojanja jeste eternalizam, zato to podrazumeva da čitav svet (ličnog iskustva) postoji zauvek. Pojam nepostojanja jeste anihilacionizam, zato što podrazumeva da čitav svet ne postoji (zauvek), već se prekida. Na osnovu ovoga ne treba tvrditi da Buda odbacuje sve ontološke pojmove kao pogrešne same po sebi. Budine reći u recimo SN XXII.94 pokazuju da on nije oklevao da iznosi tvrdnje i sa jasnim ontološkim pečatom kada je to bilo potrebno. No, u ovom odlomku atthitanatthita su apstraktne imenice formirane od glagola atthinatthi. I metafizičke pretpostavke implicitne u ovakvim apstrakcijama su pogršene, a ne pripisivanje postojanja ili nepostojanja samo po sebi. O pobijanju ova dva ekstrema videti i SN XII:48, a o Budinom učenju o nastanku i nestanku ovog sveta videti SN XII:44.

Nažalost i atthita i bhava se često prevode sa "egzistencija", što skriva činjenicu da su u paliju ove dve reči izvedene iz različitih korena. Dok atthita označava egzsitenciju u apstraktnom smislu, bhava je konkretna individualna egzistencija u jednoj od tri vrste svetova. Da bi se zadrala ova distinkcija bhava se može prevoditi i kao "život". [Natrag]

[2] U njemu ne postoji takvo shvatanje zahvaljujući ispravnom razumevanju, koje vidi da svet nastaje u zavisnosti od tako raznorodnih uslova kao što su kamma, neznanje, žudnja itd. [Natrag]