Theravāda budističko društvo

SN XII.18: Timbaruka sutta

Samyutta nikāya XII.18

Timbaruka sutta
Govor asketi Timbaruki

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


U Sāvatthiju.

Tada asketa Timbaruka otide do Blaženog i razmeni sa njim pozdrave. Kada su se pozdravili i srdačno porazgovarali, sede on sa strane i ovako reče: "Da li, učitelju Gotamo, mi sami stvaramo zadovoljstvo i bol?" [1]

"Nije tako, Timbaruka", reče Blaženi.

"Onda, učitelju Gotamo, da li zadovoljstvo i bol stvara neko drugi?"

"Nije tako, Timbaruka", reče Blaženi.

"Pa kako je, učitelju Gotamo; da li zadovoljstvo i bol stvaramo i mi i drugi?"

"Nije tako, Timbaruka", reče Blaženi.

"Onda, učitelju Gotamo, da li zadovolstvo i bola nastaju slučajno, a nismo ih stvorili ni mi ni drugi?"

"Nije tako, Timbaruka", reče Blaženi.

"Pa kako je, učitelju Gotamo: da li to znači da zadovoljstvo i bol ne postoje?"

"Nije tačno da zadovoljstvo i bol ne postoje, Timbaruka; zadovoljstvi i bol postoje."

"Da li onda učitelj Gotama ne zna i ne vidi bol?"

"Nije tačno da ja ne znam i ne vidim zadovoljstvo i bol, Timbaruka. Ja znam zadovoljstvo i bol, ja vidim zadovoljstvo i bol."

"Bilo da sam te upitao: 'Da li, učitelju Gotamo, mi sami stvaramo zadovoljstvo i bol?' ili 'Da li ih stvara neko drugi?' ili 'Da li ih stvaramo i mi i drugi' ili 'Da li ih ne stvaramo ni mi ni drugi?', u svakom od ovih slučajeva ti kažeš: 'Nije tako, Timbaruka'. Kada sam te upitao: 'Pa kako je, učitelju Gotamo: da li to znači da zadovoljstvo i bol ne postoje?' ti kažeš: 'Nije tačno da zadovoljstvo i bol ne postoje, Timbaruka; zadovoljstvi i bol postoje'. Kada sam te upitao: 'Da li onda učitelj Gotama ne zna i ne vidi bol?', ti kažeš: 'Nije tačno da ja ne znam i ne vidim zadovoljstvo i bol, Timbaruka. Ja znam zadovoljstvo i bol, ja vidim zadovoljstvo i bol'. Poštovani gospodine, neka mi Blaženi objasni zadovoljstvo i bol. Neka me Blaženi poduči o zadovoljstvu i bolu."

"Timbaruka, [ako neko misli]: ‘Osećaj i onaj koji ga oseća su jedno isto’, [tada taj tvrdi] o onome što postoji od početka: 'Zadovoljstvo i bol sam ja stvorio'. Ja to ne tvrdim. [2] Ali, Timbaruka, [ako neko misli]: ‘Osećaj je jedno, a onaj ko ga oseća je drugo’, [tada taj tvrdi] u vezi sa onim koga je zadesio taj osećaj: 'Zadovoljstvo i bol je stvorio drugi'. Ja ni to ne tvrdim. [3] Ne priklanjajući se nijednom od ovih ekstrema, Tathāgata podučava Dhammu u sredini: 'Sa neznanjem kao uslovom, izrazi volje [nastaju]; sa izrazima volje kao uslovom, svest… Tako nestaje čitav ovaj okean patnje. Ali sa potpunim nestankom neznanja sledi i nestanak izraza volje; sa nestankom izraza volje nestanak svesti… Tako nestaje čitav ovaj okean patnje'."

Kada ovo bi rečeno, goli asketa Timbaruka reče Blaženome: "Odlično, učitelju Gotamo!… Uzimam učitelja Gotamu kao utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha kao utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!"


[1] U ovoj sutti se razgovara o zadovoljstvu i bolu kao osećaju (vedanāsukhadukkha)? Isto se tako može reći da je reč i o zadovoljstvu i bolu koji nastaju kao plod (vipākasukhadukkha) [Natrag]

[2] Komentar: Ako u početku mislimo: "Osećaj i onaj ko ga oseća su isto", onda za tim dolazi uverenje: "Zadovoljstvo i bol sam ja stvorio". Jer u tom slučaju osećaj je stvoren samim osećajem i tvrdeći tako priznajemo da je osećaj već postojao u prošlosti. Tada zastupamo eternalizam, vezujemo se za eternalizam. [Natrag]

[3] Ako u početku mislimo: 'Osećaj je jedno, a onaj ko ga oseća je drugo', onda za tim dolazi uverenje: "Zadovoljstvo i bol je stvorio drugi", koje zastupa taj kojeg je zadesio taj osećaj i to je u vezi sa anihilacionističkim stavom: "Osećaj počinioca (kārakavedanā) je u prošlistio bio poništen i neko 'drugi' doživljava (rezultat) njegovih dela." Tvrdeći tako, osoba zastupa i vezuje se za anihilacionistrički stav da je počinilac počinjen i da se preporađa neko drugi. [Natrag]