Theravāda budističko društvo

SN XII.2: Patićća-samuppada-vibhanga sutta

Download PDF

Samyutta nikāya XII.2

Patićća-samuppada-vibhanga sutta
Analiza uslovljenog nastanka


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


U Savatthiju… "Monasi, podučiću vas i protumačiti uslovljenost nastanka. Poslušajte i dobro pazite, a ja ću vam govoriti."

"Da, poštovani gospodine", odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:

"Šta je to, monasi, uslovljeni nastanak? Sa neznanjem (avijjā) kao uslovom, monasi, [nastaju] izrazi volje (sankhāra); sa izrazima volje kao uslovom svest (viññāna); sa svešću kao uslovom ime-i-lik (nāma-rūpa); sa imenom-i-likom kao uslovom šest područja čula (salāyatana); sa šest područja čula kao uslovom kontakt (phassa); sa kontaktom kao uslovom osećaj (vedanā); sa osećajem kao uslovom žudnja (tanhā); sa žudnjom kao uslovom vezivanje (upādāna), sa vezanošću kao uslovom postojanje (bhavo), sa postojanjem kao uslovom rođenje (jāti), sa rođenjem kao uslovom nastaju starost i smrt, tuga, naricanje, patnja, jad i očaj (jarā-maranam soka-parideva-dukkha-domanass-upāyāsā). To je poreklo čitavog ovog okeana patnje.

A šta su to starost-i-smrt? Svako starenje, oronulost, slomljenost, sede vlasi, bore, opadanje životne vitalnosti, opadanje sposobnosti različitih bića u ovoj ili onoj grupi bića, to se naziva starenje. Svako preminuće, umiranje, slom, nestajanje, smrt, okončanje životnog veka, razlaganje sastojaka tela, raspadanje tela, prekid života različitih bića u ovoj ili onoj grupi bića, to se naziva smrću. Ovakvo propadanje i nestanak se zajedno nazivaju starost-i-smrt.

A šta je to rođenje? Svako rođenje, uzdizanje, nastanak, pojavljivanje sastojaka tela i formiranje čula različitih u ovoj ili onoj grupi bića, to se naziva rođenjem.

A šta je postojanje? Ova su tri postojanja: postojanje u sferi čula (kāmma-bhava ), postojanje u sferi suptilne materije (rūpa-bhava) i postojanje u nematerijalnoj sferi (arūpa-bhava). To se naziva postojanjem.

A šta je vezivanje? Ova su četiri vezivanja: vezivanje za zadovoljstva čula (kāmupādāna), vezivanje za (pogrešna) stanovišta (ditthupādāna), vezivanje za pravila i zavete (sīlabbatupādāna) i vezivanje za učenje o sopstvu (atta-vādupādāna). To se naziva vezivanjem. [1]

A šta je žudnja? Ovih su šest vrsta žudnje: žudnja za vidljivim oblicima (rūpa-tanhā), žudnja za zvukovima (sadda-tanhā), žudnja za mirisima (gandha-tanhā), žudnja za ukusima (rasa-tanhā), žudnja za dodirom (photthabba-tanhā), žudnja za idejama (dhamma-tanhā). To se naziva žudnjom.

A šta je osećaj? Ovih su šest vrsta osećaja: osećaj rođen na osnovu kontakta sa okom, osećaj rođen na osnovu kontakta sa uhom, osećaj rođen na osnovu kontakta sa njuhom, osećaj rođen na osnovu kontakta sa jezikom, osećaj rođen na osnovu kontakta sa telom, osećaj rođen na osnovu kontakta sa umom. To se naziva osećajem.

A šta je kontakt? Ovih su šest vrsta kontakta: kontakt sa okom, kontakt sa uhom, kontakt sa njuhom, kontakt sa jezikom, kontakt sa telom, kontakt sa umom. To se naziva kontaktom.

A šta su šest područja čula? Ovih su šest područja čula: ono što vidimo, ono što čujemo, ono što omirišemo, ono što okusimo, ono što dodirnemo, ono što pomislimo. To se naziva šest područja čula.

A šta su ime-i-lik? Osećaj, opažaj, volja, kontakt i pažnja. To se naziva imenom. Četiri osnovna elementa i oblik koji zavisi od četiri osnovna elementa: to se naziva oblikom. To ime i taj oblik se nazivaju ime-i-lik. [2]

A šta je svest? Ovih je šest vrsta svesti: svest o viđenom, svest o čutom, svest o omirisanom, svest o okušanom, svest o dodirnutom, svest o mišljenom. To se naziva svest.

A šta su izrazi volje? Ova su tri izraza volje: izrazi volje telom (kāya-sankhāra), izrazi volje mišlju (vaci-sankhāra), izrazi volje umom (citta-sankhāra). To se naziva izrazima volje. [3]

A šta je neznanje? Ne znati patnju (dukkha), ne znati nastanak patnje (dukkha samudaya), ne znati prestanak patnje (dukkha nirodha ), ne znati put koji vodi do prestanka patnje (dukkha nirodha gāmini patipadā). To se naziva neznanjem. [4]

Tako, monasi, sa neznanjem kao uslovom, monasi, [nastaju] izrazi volje; sa izrazima volje kao uslovom svest… To je poreklo čitavog ovog okeana patnje. Ali sa potpunim eliminisanjem i nestankom upravo tog neznanja nestaju izrazi volje; sa nestankom izraza volje nestaje svest… Tako nestaje čitav ovaj okean patnje. [5]


Beleške

[1] Vezivanje za pravila i zavete se odnosi na one askete koji veruju da će pridržavanjem različitih pravila izvan Budinog učenja postići pročišćenje ili stići na nebo. Primer je "pseće pravilo, pseći zavet" (kullurasīla, kukkuravata u MN 57). Vezivanje za učenje o sopstvu se definiše preko dvadeset vrsta verovanja u sopstvo. [Natrag]

[2] Visuddhimagga objašnjava da nāma označava tri sastojka bića: osećaj, opažaj i izraze volje — koji se tako nazivaju zato što se "priklanjaju" (namana) objektu (tokom čina njegovog saznavanja). Volja, kontakt i pažnja pripadaju sastojku "izrazi volje" i ovde su odabrani da ga predstavljaju zato što dejstvuju čak i u najslabijim oblicima svesti. [Natrag]

[3] O značenju ovoga pojma videti ovaj tekst. [Natrag]

[4] Ova formulacija prikazuje da neznanje, kao najosnovniji uzrok ostajanja unutar samsare, znači odsustvo znanja o četiri plemenite istine. Iako se u popularnim objašnjenjima neznanje ćesto poistovećuje sa idejom sopstva, definicija koja je ovde data pokazuje da je verovanje u sopstvo jedan vid vezivanja, koje je pak uslovljeno žudnjom, a ova je uslovljena neznanjem. [Natrag]

[5] Terminom "nestaje" u ovom pasusu se označava nibbāna, pošto svi ti fenomeni nestaju u zavisnosti od nibbane. Tako je u ovoj sutti Blaženi izložio krug egzistencije (vatta) i okončanje tog kruga (vivatta) u dvanaest faza, dovodeći ovaj govor do stanja prosvetljenosti kao njegovog vrhinca. [Natrag]