Theravāda budističko društvo

SN XII.22: Dutiyadasabala sutta

Samyutta nikāya XII.22

Dasabala sutta
Deset snaga (2)


Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Kraj Sāvatthija.

"Monasi, posedujući deset snaga i četiri osnove za samopouzdanja, Tathāgata zauzima mesto bika predvodnika, u zajednicama se oglašava lavljim rikom i brahma-točak pokreće ovako [1]: 'Takav je oblik, takav je nastanak oblika, takav je nestanak oblika; takav je osećaj, takav je nastanak osećaja, takav je nestanak osećaja; takav je opažaj, takav je nastanak opažaja, takav je nestanak opažaja; takvi su mentalni obrasci, takav je nastanak mentalnih obrazaca, takav je nestanak mentalnih obrazaca; takva je svest, takav je nastanak svesti, takav je nestanak svesti. [2] Tako, kad ovo postoji i to nastaje; sa nastankom ovoga i ono nastaje. Kad ovo ne postoji i to ne nastaje; sa nestankom ovoga i ono nestaje. To znači, sa neznanjem kao uslovom, monasi, [nastaju] mentalni obrasci; sa mentalnim obrascima kao uslovom svest; sa svešću kao uslovom ime-i-lik; sa imenom-i-likom kao uslovom šest područja čula; sa šest područja čula kao uslovom kontakt; sa kontaktom kao uslovom osećaj; sa osećajem kao uslovom žudnja; sa žudnjom kao uslovom vezivanje, sa vezanošću kao uslovom postojanje, sa postojanjem kao uslovom rođenje), sa rođenjem kao uslovom nastaju starost i smrt, tuga, naricanje, patnja, jad i očaj. To je poreklo čitavog ovog okeana patnje. Ali sa potpunim nestankom neznanja sledi i nestanak mentalnih obrazaca; sa nestankom mentalnih obrazaca nestanak svesti, sa nestankom svesti nestanak imena-i-lika; sa nestankom imena-i-lika nestanak šest područja čula; sa nestankom šest područja čula nestanak kontakta; sa nestankom kontakta nestanak osećaja; sa nestankom osećaja nestanak žudnje; sa nestankom žudnje nestanak vezanosti; sa nestankom vezanosti nestanak postojanja; sa nestankom postojanja nestanak rođenja; sa nestankom rođenja nestaju starost i smrt, tuga, naricanje, patnja, jad i očaj. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.

Tako sam ja, monasi, izložio Dhammu, jednostavnu, jasnu, razgovetnu, logičnu. [3] Kad je Dhamma tako izložena, jednostavna, jasna, razgovetna, logična, to je dovoljno da se u sinu svog plemena (kulaputto), koji je napustio dom vođen poverenjem (saddhā), javi ovakvo nadahnuće: 'Neka od mene ostanu samo koža, tetive i kosti; neka se meso i krv u mome telu sasuše; ali neka u meni bude energije dok ne dostignem ono što se dostići može muževnom snagom, muževnom energijom, muževnim naporom!'

Monasi, lenjivac je okružen patnjom, sasvim zaokupljen lošim, štetnim stanjima uma i velika je dobrobit koju on zapostavlja. Ali energičan čovek živi srećan, daleko od loših, štetnih stanja uma i velika je dobrobit koju on za sebe postiže. Monasi, niskim se ne dostiže najviše [arahant]; uzvišenim se najviše dostiže. Monasi, ovaj monaški život je nektar (mandapeyya) [4]; i Učitelj ovde je. [5] Zato, monasi, uložite napor da dosegnete ono još nedosegnuto, da postignete ono još nepostignuto, da ostvarite ono još neostvareno, [imajući pri tome na umu]: 'Na ovaj način naš odlazak u beskućnike neće biti jalov, već izdašan i plodonosan; a kada koristimo ogrtaće, hranu, smeštaj i lekove, ta pomoć koju nam drugi obezbediše, doneće i njima velike plodove i blagodet'. Tako, monasi, treba sebe da vežbate.

Monasi, imati u vidu sopstveno dobro dovoljno je da biste ka cilju stremili neumorno. Imati u vidu dobro drugih dovoljno je da biste ka cilju stremili neumorno. Imati u vidu i sopstveno i dobro drugih dovoljno je da biste ka cilju stremili neumorno."


Beleške:

[1] Komentar pojam brahma objašnjava kao settha, uttama, "najbolje, najviše", i opisuje brahma-točak kao pročišćeni točak Dhamme (visuddhadhammacakka). On je dvostruki, kao znanje pronicanja (pativedhañāna) i znanje podučavanja (desanañāna). Prvo znanje proističe iz mudrosti i Budi donosi uvid u četiri plemenite istine; drugo potiče od saosećanja i omogućuje mu da podučava na takav način da njegovi učenici stignu do cilja. Znanje pronicanja je transcendentno (lokuttara), a znanje podučavanja ovozemaljsko (lokiya). [Natrag]

[2] Ova standardna formula o pet sastojaka bića može se naći i u SN XII:23, SN XXII:78, SN XXII:89 i SN XXII:101. Takođe se pojavljuje u Satipatthana sutti, MN 10. Nastanak (samudaya) i prestanak (atthangama) sastojaka bića objašnjen je sa stanovišta dijahrone uslovljenosti u SN XXII.5, a sa stanovišta sinhronijske uslovljenosti u SN XXII:5 i SN XXII:57. [Natrag]

[3] Chinnapilotika. Komentar: rite (pilotika) su stara odeća, sa rupama i iskidana, koja je zakrpljena različitim komadima platna. Ako monah ne nosi ogrtač od takvog platna, već od celog komada, za njega se kaže da "nije u ritama". Isto se odnosi i na Dhammu, koja nije sastavljena od međusobno protivrečnih delova pokupljenih na raznim stranama, već je "u jednom komadu", tj. konzistentna i logična. [Natrag]

[4] Mandapeyya je kovanica sastavljane od reči manda, koja znači "jasno" (pasanna) i peyya, u značenju ono što se pije. Izgleda da je manda izvorno označavalo najbolji deo mleka ili butera, tj. krem, a onda je kao i u srpskom počelo da označava i najbolji deo nečega. Pošto se dakle radi o najboljem piću, mandapeyya je prevedeno kao "nektar". Prema Komentaru, postoje tri vrste "krema": (1) krem Učenja (desanamanda), tj. četiri plemenite istine i trideset sedam pomoći ka prosvetljenju; (2) krem primalaca (patiggahamanda), tj. učenici koji su u stanju da razumeju to učenje i (3) krem svetačkog života (brahmacariyamanda), tj. Plemeniti osmostruki put. [Natrag]

[5] Ove reči predstavljaju podstrek da se uloži napor još dok je tu Učitelj koji razjašnjava put. [Natrag]