Theravāda budističko društvo

Samyutta nikāya 12:41

Pañćaverabhaya sutta
Pet zastrašujućih mržnji


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Kraj Sāvatthija. Onda domaćin Anāthapiṇḍika otide do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. A Blaženi mu na to reče:

"Domaćine, kada je plemeniti učenik eliminisao pet zastrašujućih mržnji i u sebi poseduje četiri elementa ulaska u tok, kada je jasno video i do kraja mudrošću proniknuo u plemeniti metod, ako želi, može sam za sebe reći ovo: 'Ja sam taj koji je završio sa čistilištem, završio sa svetom životinja, završio sa svetom gladnih duhova, završio sa svetom patnje, lošim odredištima, nižim svetom. Ja sam taj koji je ušao u tok, nevezan više za niži svet, jasno određene sudbine, probuđenje je moja sudbina'. [1]

A kojih pet zastrašujućih mržnji je eliminisao? Domaćine, onaj ko uništava život stvara takvim ponašanjem zastrašujuću mržnju koja opstaje u sadašnjem životu i zastrašujuću mržnju koja opstaje u budućem životu, tako da doživljava mentalni bol i patnju. Ali u onome ko je odustao od uništavanja života, takva zastrašujuća mržnja je eliminisana.

Onaj ko uzima ono što mu nije dato… ko se upušta u nečasne seksualne odnose… ko laže… ko pije vino, rakiju ili na drugi način sebi zamagljuje svest, stvara takvim ponašanjem zastrašujuću mržnju koja opstaje u sadašnjem životu i zastrašujuću mržnju koja opstaje u budućem životu, tako da doživljava mentalni bol i patnju. Ali u onome ko je odustao od toga da pije vino, rakiju ili na drugi način sebi zamagljuje svest, takva zastrašujuća mržnja je eliminisan.

To je pet zastražujućih mržnji koje je eliminisao.

A koja su to četiri elementa ulaska u tok koje u sebi poseduje? [2] Tako, domaćine, plemeniti učenik poseduje osnovano poverenje u Budu: 'Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.'

On poseduje osnovano poverenje u Dhammu: 'Blaženi je dobro izložio Dhammu, ona je vidljiva ovde i sada, vanvremena, poziva da je lično istražimo, vodi nas ka nama samima, mudri treba da je upoznaju svako sam za sebe.'

On poseduje osnovano poverenje u Sanghu: 'Učenici Blaženog su ti koji vežbaju na pravi način, vežbaju na neposredan način, vežbaju na mudar način, oni koji vežbaju neporočno. Četiri para ljudi, osam vrsta plemenitih bića, to su učenici Blaženog, vredni darova, vredni gostoprimstva, vredni pohvala i vredni poštovanja, oni su prilika za nenadmašnu dobrotu da nastane u ovome svetu.'

On poseduje vrline, tako drage plemenitima — neizneverene, neugrožene, neukaljane, nerovašene, vrline koje oslobađaju, a mudri ih hvale, neomeđene, što vode do koncentracije. [3]

To su četiri elementa ulaska u tok koje u sebi poseduje.

A šta je to plemeniti metod koji je jasno video i do kraja u njega mudrošću proniknuo. [4] Tako, domaćine, plemeniti učenik svedoči uslovljenom nastanku na ovaj način: 'Kad ovo postoji i to nastaje; sa nastankom ovoga i ono nastaje. Kad ovo ne postoji i to ne nastaje; sa nestankom ovoga i ono nestaje. To znači, sa neznanjem (aviđđā) kao uzrokom [nastaju] mentalni obrasci (sankhāra); sa mentalnim obrascima kao uzrokom svest (viññāna); sa svešću kao uzrokom ime i oblik (nāma-rūpa); sa imenom i oblikom kao uzrokom šest osnova čula (salāyatana); sa šest osnova čula kao uzrokom kontakt (phassa); sa kontaktom kao uzrokom osećaj (vedanā); sa osećajem kao uzrokom žudnja (tanhā); sa žudnjom kao uzrokom vezivanje (upādāna), sa vezanošću kao uzrokom nastanak (bhavo), sa nastankom kao uzrokom rođenje (đāti), sa rođenjem kao uzrokom nastaju starost i smrt, tuga, naricanje, patnja, jad i očaj (đarā-maranam soka-parideva-dukkha-domanass-upāyāsā). To je poreklo čitavog ovog okeana patnje. Ali sa potpunim nestankom neznanja sledi i nestanak mentalnih obrazaca; sa nestankom mentalnih obrazaca nestanak svesti, sa nestankom svesti nestanak imena i oblika; sa nestankom imena i oblika nestanak šest područja čula; sa nestankom šest područja čula nestanak kontakta; sa nestankom kontakta nestanak osećaja; sa nestankom osećaja nestanak žudnje; sa nestankom žudnje nestanak vezanosti; sa nestankom vezanosti nestanak postojanja; sa nestankom postojanja nestanak rođenja; sa nestankom rođenja nestaju starost i smrt, tuga, naricanje, patnja, jad i očaj. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.

To je plemeniti metod koji je on jasno video i do kraja u njega mudrošću proniknuo.

Domaćine, kada je pet zastrašujućih mržnji plemeniti učenik uklonio i u sebi poseduje četiri elementa ulaska u tok, kada je jasno video i do kraja mudrošću proniknuo u plemeniti metod, ako želi, može sam za sebe reći ovo: 'Ja sam taj koji je završio sa čistilištem, završio sa svetom životinja, završio sa svetom gladnih duhova, završio sa svetom patnje, lošim odredištima, nižim svetom. Ja sam taj koji je ušao u tok, nevezan više za niži svet, jasno određene sudbine, probuđenje je moja sudbina'."


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Ova sutta ista je kao SN LV:28 i AN X:92. Komentar za SN objašnjava bhayāni verni kao volje (koje donose) strah i mržnju (bhayaveraćetanāyo). Potkomentar za SN: Razaranje života i tako dalje zastrašujuće je i užasno kako za onoga ko to čini, tako i za žrtvu; u njima se stvaraju strah i mržnja, koje se treba plašiti.
Svojevoljno objavljivanje ulaska u tok nalazi se i u SN LV:8-10. Onaj ko je ušao u tok siguran je da se neće više preporađati u nižim svetovima; njegova je sudbina "jasno određena" (niyata), pošto mu ne predstoji više od sedam preporađanja, sva ili u svetu ljudi ili božanstava; i "probuđenje je njegova sudbina" (sambodhiparāyaṇa), jer će sigurno postati probuđeni arahant. [Natrag]

[2] Elemenata ulaska u tok (sotāpattiyaṅga) ima dve vrste: (1) elementi za ulazak u tok, preliminarne prakse koje vode ka dostizanju ulaska u tok, a to su druženje sa duhovno naprednijim ljudima, slušanje istinske Dhamme, pomna pažnja i vežbanje u skladu sa Dhammom (videti SN LV:55); (2) elementi onoga ko je već na stupnju ulaska u tok. U ovoj sutti se misli na ovo drugo. [Natrag]

[3] Vrline tako drage plemenitima (ariyakantāni silāni), jesu pet pravila morala, koja plemeniti ne napuštaju čak ni kada se preporode u novu egzistenciju. Ove vrline su "neomeđene" (aparāmaṭṭha) u smislu da im se ne prilazi kroz vezivanje i pogrešno razumevanje. [Natrag]

[4] Komentar za SN: Ovaj metod (ñāya) su ujedno uslovljeni nastanak i stavilno znanje na osnovu kojeg neko zna ono što što je uslovljeno nastalo. Kao št ose kaže: "Uslovljeni nastanak s enaziva metodom; metod je takođe plemeniti osmostruki put". Mudrost je ovde mudrost uvida koja se neprekidno javlja. [Natrag]