Theravāda budističko društvo

SN XII.63: Puttamaṃsūpam sutta

Download PDF

Samyutta nikāya XII.63

Puttamasūpama sutta
Sinovljevo meso


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. [1] Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Jetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: "Monasi".

"Da, gospodine", odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako nastavi:

"Monasi, četiri su vrste hraniva za opstanak onih tela koja su već nastala, kao i za nastanak onih tela koja će tek nastati. Koje četiri? Čvrsta hrana, gruba ili fina; drugo, kontakt; treće, volja; četvrto, svest. To su četiri vrste hraniva za opstanak onih tela koja su već nastala, kao i za nastanak onih tela koja će tek nastati.

A kako, monasi, treba gledati na čvrstu hranu kao hranivo? Pretpostavimo da dvoje ljudi, muž i žena, spakuju određenu količinu hrane i zapute se kroz pustinju. Sa sobom su poveli i svoga sina jedinca, svoga miljenika. A onda, u sred pustinje, ponestane ih hrane, iako je pred njima još dug put. I muž i žena pomisle: 'Naše zalihe su potrošene, iako je pred nama još dug put. Kako bi bilo da ubijemo svog sina jedinca, našeg miljenika, i spremimo njegovo meso? Nahranivši se sinovljevim mesom, moći ćemo da pređemo pustinju. Tako nećemo umreti svi troje!'

Onda, monasi, muž i žena ubiju svog sina jedinca, i spreme njegovo meso? Nahranivši se sinovljevim mesom, oni pređoše pustinju. A dok su jeli sinovljevo meso, udarali su se u grudi i naricali: 'O gde si naš jedini sine? O gde si naš jedini sine?'

Šta mislite, monasi? Bi li oni jeli takvu hranu radi zabave ili užitka, da li bi je jeli radi svoje fizičke lepote i privlačnosti?"

"Ne, poštovani gospodine."

"Da li bi je jeli samo zbog toga da bi prešli tu pustinju?"

"Da, poštovani gospodine."

"Isto tako, monasi, kažem vam da treba gledati na čvrstu hranu kao hranivo. [2] Kada je hranivo čvrsta hrana do kraja shvaćeno, žudnja za pet struna čulnog zadovoljstva je do kraja shvaćena. [3] Kada je žudnja za pet struna čulnog zadovoljstva do kraja shvaćena, kažem vam, ne postoji okov zbog kojeg bi se plemeniti učenik mogao ponovo pojaviti u ovome svetu.

A kako, monasi, treba gledati na kontakt kao hranivo? Pretpostavimo da postoji krava sa ranom na njenom telu. Ako stane uz zida, stvorenja koja žive u zidu će početi da je grizu baš na tom mestu gde je rana. Ako stane uz drvo, stvorenja koja žive u drvetu će početi da je grizu. Ako stane uz vodu, stvorenja koja žive u vodi će početi da je grizu. Ako stane na otvorenom, stvorenja koja žive na otvorenom će početi da je grizu. Gde god ta krava sa ranom na svom telu da stane, stvorenja koja na tom mestu žive će početi da je grizu.

Isto tako, monasi, kažem vam da treba gledati na kontakt kao hranivo. [4] Kada je hranivo kontakt do kraja shvaćeno, žudnja za pet struna čulnog zadovoljstva je do kraja shvaćena. Kada je žudnja za pet struna čulnog zadovoljstva do kraja shvaćena, ne postoji ništa što bi plemeniti učenik trebalo da uradi. [5]

A kako, monasi, treba gledati na volju kao hranivo? Pretpostavimo da postoji jama sa vrelim ugljevljem dublja nego što je čovekova visina. I naiđe čovek koji želi da živi, ne želi da umre, želi sreću i uzmiče od patnje. A dva snažna čoveka ga zgrabe za ruke i odvuku ga do te jame. Čovekova volja je da bude što dalje od nje, žudeće da bude što dalje od nje, želeće da bude što dalje od nje. A zašto? Zato što zna: 'Upašću u ovu jamu sa vrelim ugljevljem i zato ću smrtno patiti, umreti.'

Isto tako, monasi, kažem vam da treba gledati na volju kao hranivo. [6] Kada je hranivo volja do kraja shvaćeno, tri vrste žudnje su do kraja shvaćene. Kada su tri vrste žudnje do kraja shvaćene, ne postoji ništa što bi plemeniti učenik trebalo da uradi. [7]

A kako, monasi, treba gledati na svest kao hranivo? Pretpostavimo da vojnici uhapse bandita, kriminalca i dovedu ga pred kralja, ovim rečima: 'Visočanstvo, ovaj čovek je bandit, kriminalac, kaznite ga na koji god način hoćete.' A kralj im kaže: 'Vojnici, sutra ujutro probodite ga sa stotinu kopalja.' I zaista, ujutru ga probodu sa stotinu kopalja. Onda ih u podne kralj upita: 'Vojnici, kako je onaj čovek?' — 'Visočanstvo, još uvek je živ.' 'Onda ga i u podne probodite sa još stotinu kopalja.' I vojnici izvrše naređenje. Onda ih uveče kralj upita: 'Vojnici, kako je onaj čovek?' — 'Visočanstvo, još uvek je živ.' 'Onda ga i uveče probodite sa još stotinu kopalja.' I vojnici izvrše naređenje.

Šta mislite, monasi? Hoće li taj čovek, proboden sa trista kopalja, osećati bol i muke zbog toga?"

"Poštovani gospodine, Ako bi bio proboden makar jednim kopljem, taj čovek bi osećao bol i muke zbog toga, a da kamoli sa trista kopalja."

"Isto tako, monasi, kažem vam da treba gledati na svest kao hranivo. [8] Kada je hranivo svest do kraja shvaćeno, ime-i-lik su do kraja shvaćeni. Kada su ime-i-lik do kraja shvaćeni, ne postoji ništa što bi plemeniti učenik trebalo da uradi. [9]


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Prevod podužeg komentara za ovu suttu dat je u Nyanaponika The Four Nutriments of Life. Komentar objašnjava da je Buda održao ovaj govor zato što je monaška zajednica dobijala mnogo hrane i ostalih potrepština, te je želeo da pred monahe postave "ogledalo Dhamme radi njihove samokontrole i obuzdavanja, tako da će, kontemplirajući o njemu uvek iznova, monasi biti u prilici da svaku od četiri stvari koje mogu da koriste (hrana, odeća, smeštaj i lekovi) upotrebe tek pošto su dobro promislili." Prvi pasus je identičan sa SN XII:11. [Natrag]

[2] Komentar: Jestivu hranu treba posmatrati slično kao sinovljevo meso, i to kroz devet odbojnosti: odbojnost potrebe da se ona sakuplja, da se za njom traga, da se ona jede, telesnih izučevina, da se skladišti, vari, prlja i izlučuje. (Detaljnije o ovome u Visuddhimagga 342-46). Dakle, monah bi hranu trebalo da koristi kao i ovaj par meso sopstvenog sina: bez pohlepe i žudnje, bez probirljivosti, bez proždrljivosti, bez sebičnosti, bez zabluda o tome šta jede, bez želje da tu hranu ponovo jede, bez gomilanja, bez gordosti, bez prezira, bez svađe. [Natrag]

[3] Do kraja je shvaćena kroz tri vrste punog razumevanja: (1) puno razumevanje poznatoga (ñātapariññā); (2) puno razumevanje prosuđivanjem (tīranapariññā) i (3) puno razumevanje kao napuštanje (pahānapariññā). [Natrag]

[4] Komentar: Isto kao što krava, uviđajući opasnost da je grizu druga stvorenja, neće poželeti da ide na takva mesta, da bude vođena tamo-amo, timarena kraj zida, kupana itd. isto tako i monah, uviđajući opasnost da ga grizu stvorenja-nečistoće uma kroz kontakt kao hranivo, ostaje bez želja za kontaktom na sva tri nivoa egzistencije. [Natrag]

[5] Komentar potpuno razumevanje kontakta objašnjava na isti način kao i kod čvrste hrane, sem što je kontakt uzet kao polazna tačka za uvid u pet sastojaka bića. Kada je kontakt do kraja shvaćen, tada su i tri osećaja (prijatan, neprijatan, neutralan) do kraja shvačena, zato što je njihov koren u kontaktu i sa njim su povezani. [Natrag]

[6] Komentar: Jama sa ugljevljem predstavlja krug preporađanja sa svoja tri nivoa; ćovek koji želi da živi, neznalicu vezanog za taj krug; dva snažna ćoveka, povoljnu i nepovoljnu kammu. Kada oni zgrabe čoveka za obe ruke i vuku ga ka jami, to je kao kad neznalica akumulira kammu; jer akumulirana kamma nas vuče ka preporađanju. Bol od pada u užareno ugljevlje je poput patnje preporađanja. [Natrag]

[7] Komentar: Tri vrste žudnje su žudnja za čulnim zadovoljstvima, žudnja za postojanjem i žudnja za uništenjemOne su potpuno shvaćene zato što je žudnja koren volje. [Natrag]

[8] Komentar: Kralj predstavlja kammu; kriminalac, neupućenog čoveka neznalicu; trista kopalja, preporođenu svest. Vreme kada kralj naređuje je poput vremena kada je neznalica gonjen kraljem Kammom ka preporađanju. Bol od probadanja kopljima je poput patnje koja sledi tokom postojanja, onda kada se preporađanje jednom dogodi. [Natrag]

[9] Komentar:Ime-i-lik su do kraja shvaćeni kada je svest do kraja shvaćena, zato što je su oni ukorenjeni u svesti i sa njom nastaju. [Natrag]