Theravāda budističko društvo

SN XII.65: Nagara sutta

Samyutta nikāya XII.65

Nagara sutta
Drevni grad

Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Savatthija…

“Monasi, pre mog probuđenja, dok sam još bio samo neprobuđeni bodhisatta, ovakva mi se misao javila: ‘Kako je ovaj svet slep! Rađa se, stari, umire, raspada se i ponovo rađa, ali ne uviđa izlaz iz sve te patnje, iz starosti i smrti. O kada će već jednom uvideti izlaz iz sve te patnje, iz starosti i smrti?’

Onda mi se, monasi, javi druga misao. ‘Šta još postoji, kada starost i smrt postoje? Kakav je uslov neophodan da nastanu starost i smrt?’ I iz ovakvog mudrog razmatranja (yoniso manasikāra) dođoh do dubokog uvida: ‘Rođenje postoji onda kada starost i smrt postoje. Iz rođenja kao neophodnog uslova dolaze starost i smrt.’

Onda mi se javi druga misao. ‘Šta još postoji, kada rođenje (jāti) postoji? … kada postojanje (bhavo) postoji… kada vezivanje (upādāna) postoji… kada želja (tanha) postoji… kada oseti (vedanā) postoje… kada kontakt (phasso) postoji… kada šest područja čula (salāyatana) postoje… kada ime-i-lik (nāmarūpa) postoje… Kakav je uslov neophodan da nastanu ime-i-lik? I iz ovakvog mudrog razmatranja dođoh do dubokog uvida: ‘Svest postoji onda kada ime-i-lik postoje. Iz svesti kao neophodnog uslova dolaze ime-i-lik.’ Onda mi se javi druga misao: ‘Šta još postoji, kad svest postoji? Kakav je uslov neophodan da nastane svest?’ I iz ovakvog mudrog razmatranja dođoh do dubokog uvida: ‘Svest postoji onda kada i ime-i-lik postoje. Iz imena-i-lika kao neophodnog uslova dolazi svest.’

Onda mi se javi misao: ‘Ova svest se vraća natrag na ime-i-lik i ne ide dalje. Samo dotle postoje rođenje, starost, smrt, raspadanje i ponovno rađanje, to jest iz imena-i-lika kao neophodnog uslova nastaje svest, iz svesti nastaju ime-i-lik, iz imena-i-lika nastaju šest područja čula, iz šest čula područja nastaje kontakt… Tako nastaje čitav ovaj okean patnje. ‘Nastajanje. nastajanje’, monasi, takva u meni vizija (cakkhu) nastade, znanje (ñāna) nastade, mudrost (pañā) nastade, više znanje (vijjā) nastade, svetlost nastade, o stvarima o kojima se do tada nikad nije čulo.

Onda mi se javi misao: ‘Šta još ne postoji, kada starost i smrt ne postoje? Šta treba da nestane da bi nestali starost i smrt?’ I iz ovakvog mudrog razmatranja dođoh do dubokog uvida: ‘Starost i smrt ne postoje onda kada i rođenje ne postoji. Kad rođenja nestane i starost i smrt nestanu.’… ‘Šta još ne postoji, kada ime-i-lik ne postoje? Šta još treba da nestane da bi nestali ime-i-lik?’ I iz ovakvog mudrog razmatranja dođoh do dubokog uvida: ‘Ime-i-lik ne postoje onda kada svest ne postoji. Kad svest nestane i ime-i-lik nestanu.’

Onda mi se javi druga misao: ‘Šta još ne postoji, kad svest ne postoji? Šta još treba da nestane da bi svest nestala?’ I iz ovakvog mudrog razmatranja dođoh do dubokog uvida: ‘Svest ne postoji onda kada i ime-i-lik ne postoje. Kad ime-i-lik nestanu i svest nestane.’

Onda mi se javi misao: ‘Prešao sam taj put probuđenja, a on je da sa nestankom imena-i-lika nestje svest. Sa nestankom svesti nestaju ime-i-lik. Sa nestankom imena-i-lika nestaje šest područja čula. Sa nestankom šest područja čula nestaje kontakt. Sa nestankom kontakta nestaju oseti. Sa nestankom oseta nestaje želja. Sa nestankom želje nestaje vezivanje. Sa nestankom vezivanja nestaje postojanje. Sa nestankom postajanja nestaje rođenje. Sa nestankom rođenja nestaju starost i smrti, tuga, naricanje, bol, teskoba i očaj. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje. ‘Nestajanje, nestajanje’, monasi, takva u meni vizija nastade, znanje nastade, mudrost nastade, više znanje nastade, svetlost nastade, o stvarima o kojima se do tada nikad nije čulo.

To je kao kada bi čovek, lutajući gustom šumom, ugledao stari put, drevnu stazu kojom su putovali ljudi još u davnini. I on se njome zaputi. A idući njome naiđe na stari grad, staru prestonicu, koja je nekad bila nastanjenu ljudima iz davnine, puna parkova, gajeva i jezera, opasana zidinama, veličanstvena. I onda se on, monasi, vrati i ode pred kralja ili kraljevog savetnika, govoreći: ‘Vaše veličanstvo, treba da znate da sam lutao gustom šumom, ugledao stari put… i njime sam se zaputio… i naišao na stari grad, staru prestonicu… koja je nekad bila puna parkova, gajeva i jezera, opasana zidinama, veličanstvena. Vaše veličanstvo, zašto ne obnovite taj grad?’ A kralj ili kraljev savetnik obnove taj grad, tako da on kasnije postane velelepan, bogat, poznat nadaleko, gusto naseljen i prosperitetan.

Na isti način sam i ja, monasi, ugledao stari put, drevnu stazu kojom su putovali potpuno probuđeni još u davnini. A šta je taj stari put, drevna staza kojom su putovali potpuno probuđeni još u davnini? Upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan način života, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija. To je je taj stari put, drevna staza kojom su putovali potpuno probuđeni još u davnini. I ja sam, sledeći taj put, stigao do neposrednog znanja o starosti i smrti, neposrednog znanja o nastanku starosti i smrti, neposrednog znanja o prestanku starosti i smrti, neposrednog znanja o putu koji vodi do prestanka starosti i smrti. I ja sam, sledeći taj put, došao sam do neposrednog znanja o rođenju…postojanju… vezanosti… želji… osetima… kontaktu… šest područja čula… imenu-i-liku… svesti… izrazima volje, neposrednog znanja o njihovom nastanku, neposrednog znanja o njihovom prestanku, neposrednog znanja o putu koji vodi do njihovog prestanka. Znajući sve to neposredno, objasnio sam kasnije to monasima, monahinjama, nezaređenim muškim i ženskim sledbenicima. Tako je monasi, ovaj svetački život postao velelepan, bogat, poznat nadaleko i objavljen među nebeskim i ljudskim bićima.”