Theravāda budističko društvo

SN XII.70: Susima sutta

Samyutta nikāya XII.70

Susima sutta
Govor Susimi


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Prevodiočeva beleška: Ovaj govor se ponekad navodi kao dokaz da meditant može postići probuđenje (konačno znanje) a da ne praktikuje zadubljenja (jhana), ali pomnije čitanje nam govori da on uopšte ne potkrepljuje ovakvu tvrdnju. Novi arahanti ovde pomenuti ne poriču da su dostigli bilo koji od četiri oblika jhane koji čine definiciju ispravne koncentracije. Umesto toga, oni jednostavno poriču da su stekli bilo kakve psihičke moći ili da ostaju u fizičkom kontaktu sa višim nivoima koncentracije, "bezobličnim stanjima izvan oblika". Tako se njihove definicija "izbavljenja putem uvida" uopšte ne razlikuje od one date u AN IX:44 (uporedite je sa definicijama "telesnog svedoka" i "izbavljen na oba načina" datim u AN IX:43 i AN IX:45.) Posmatrani u kontekstu Budinih mnogih drugih učenja o ispravnoj koncentraciji, postoje svi razlozi da verujemo kako su novi arahanti pomenuti u ovom govoru dostigli barem prvo zadubljenje pre nego sto su postali probuđeni.


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. I u to vreme Blaženom behu iskazane počasti, poštovanje i zahvalnost — doneti su mu novi ogrtači, data mu hrana i prenoćište, kao i lekovi za bolesne. Zajednici monaha behu iskazane počasti, poštovanje i zahvalnost — doneti su im novi ogrtači, data im hrana i prenoćište, kao i lekovi za bolesne. No asketama iz drugih škola nisu iskazane počasti, poštovanje i zahvalnost — nisu im doneti novi ogrtači, nije im data hrana i prenoćište, kao ni lekovi za bolesne.

A u to vreme je u Rāđagahi živeo asketa Susima, zajedno sa velikom grupom sledbenika. I onda sledbenici rekoše Susimi: "Hajde Susima, idi živi svetački život predvođen mudracem Gotamom. Kada potpuno ovladaš Dhammom, izloži nam je; kada i mi njome ovladamo, podučavaćemo nezaređene sledbenike i tada će i nama biti iskazane počasti, poštovanje i zahvalnost — biće nam doneti novi ogrtači, data hrana i prenoćište, kao i lekovi za bolesne."

Odgovorivši sledbenicima sa: "Kako vi kažete, prijatelji", asketa Susima otide do poštovanog Ānande i, stigavši, razmeni sa njim učtive pozdrave. Pošto su razmenili prijateljske pozdrave i učtivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo obrati se on poštovanom Ānandi: "Prijatelju Ānanda, želim da živim svetački život u ovoj Dhammi i disciplini."

Tada poštovani Ānanda odvede asketu Susimu do Blaženoga i, stigavši, pokloni se Blaženom i sede sa strane. Dok je tako sede obrati se on Blaženome: "Gospodine, ovaj asketa Susima mi reče: 'Prijatelju Ānanda, želim da živim svetački život u ovoj Dhammi i disciplini'."

"U tom slučaju, Ānanda, zaredi ga." I tako asketa Susima bi zaređen u prisustvu Blaženog, bi primljen u monašku zajednicu. 

A u to vreme velika grupa monaha objavi Blaženom da je dostigla konačno znanje: "Uviđamo da 'Nema više preporađanja; proživljen je svetački život, učinjeno je što je trebalo učiniti i ništa više ne preostade da se uradi u ovome životu'." 

Poštovani Susima ču da je velika grupa monaha objavila Blaženom da je dostigla konačno znanje: "Uviđamo da 'Nema više preporađanja; proživljen je svetački život, učinjeno je što je trebalo učiniti i ništa više ne preostade da se uradi u ovome životu'." Onda poštovani Susima otide do tih monaha i, stigavši, razmeni sa njima učtive pozdrave. Pošto su razmenili prijateljske pozdrave i učtivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo obrati im se: "Je li isitina, kao što kažu, kako ste objavili da ste dostigli konačno znanje: "Uviđamo da 'Nema više preporađanja; proživljen je svetački život, učinjeno je što je trebalo učiniti i ništa više ne preostade da se uradi u ovome životu'?" 

"Da, prijatelju"

"Ako je takvo vaše znanje, ako je takav vaš uvid, da li ste stekli i mnogostrukee natprirodne moći? Od jednog možete postati mnogostruki. Pojavljujete se, nestajete. Sa lakoćom prolazite kroz zidove, utvrđenja i planine kao da su brisan prostor. Ulazite i izlazite iz zemlje kao da je voda. Hodate po vodi a da ne potonete, kao da je zemlja. Sedeći prekrštenih nogu letite po vazduhu poput ptice. Rukom dodirujete čak i Sunce i Mesec, tako ste moćni i snažni. Svojim telom utičete čak i na svetove Brame?"

"Ne, prijatelju."

"Onda, ako je takvo vaše znanje, ako je takav vaš uvid — da li čujete — uz pomoć svoga božanskog sluha, pročišćenog i superiornog ljudskom — obe vrste zvukova: božanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko?"

"Ne, prijatelju."

"Onda. ako je takvo vaše znanje, ako je takav vaš uvid, da li možete da proniknete u svest drugih bića, drugih pojedinaca, obujmivši ih svojom svešću. Prepoznajete um ispunjen strašću kao um ispunjen strašću. Prepoznajete um ispunjen odbojnošću kao um ispunjen odbojnošću. Prepoznajete um ispunjen obmanom kao um ispunjen obmanom. Ograničen um prepoznajete kao ograničen um i raspršen um kao raspršen um. Proširen um prepoznajete kao proširen um i neproširen um kao neproširen um. Prepoznajete napredan um [onaj koji još nije na najvišem nivou] kao napredan um i nenapredan um kao nenapredan um. Prepoznajete skoncentrisan um kao skoncentrisan um i neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. Prepoznajete oslobođen um kao oslobođen um i neoslobođen um kao neoslobođen um?"

"Ne, prijatelju."

"Onda, ako je takvo vaše znanje, ako je takav vaš uvid, da li se sećate svojih mnogobrojnih prošlih života [bukvalno: prošlih domova], to jest, jednog rođenja, dva rođenja, tri rođenja, četiri, pet, deset, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa [sećajući se]: "Tada sam imao to ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doživljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga života. Prelazeći iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo. A tamo sam imao ovo ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doživljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga života. Prelazeći iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo." Da li se tako sećate mnoštva svojih prošlih života do u detalje?"

"Ne, prijatelju."

"Onda, ako je takvo vaše znanje, ako je takav vaš uvid, da li vidite — uz pomoć svoga božanskog vida, pročišćenog i superiornog ljudskom — bića kako umiru i ponovo se rađaju i prepoznajete ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom. "Ova bića — opterećena lošim ponašanjem telom, govorom i mišlju, koja su se rugala plemenitima, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima — sa propašću tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali bića — koja su bila opskrbljena dobrim ponašanjem telom, govorom i mišlju, koja se nisu rugala plemenitima, koja su imala ispravna stanovišta i postupala u skladu sa tim ispravnim stanovištima — sa propašću tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrim odredištima, u nebeskom svetu'?"

"Ne, prijatelju."

"Onda, ako je takvo vaše znanje, ako je takav vaš uvid, da li boravite u stanju lišenom izliva, oslobođene svesti i oslobođenog rasuđivanja?

"Ne, prijatelju."

"Ali zar ste, prijatelji, malopre objavili novost ne postigavši nijednu od ovih Dhamma?"

"Mi smo se oslobodili putem uvida, prijatelju Susima."

"Ne razumem baš dobro vaše šture reči. Da li biste bili tako dobri da mi to kažete na način na koji ću bolje moći da razumem ono što govorite?"

"Bilo da razumeš ili ne razumeš, prijatelju Susima, mi i dalje ostajemo oslobođeni putem uvida."

Onda poštovani Susima ustade i otide do Blaženoga. Stigavši. pokloni se Blaženome, pa sede sa strane. Dok je tako sedeo, ispriča on Blaženome čitav razgovor sa onim monasima.

[I Blaženi mu reče] “Prvo, Susima, postoji znanje o pravilnosti Dhamme [uslovljenost nastanka], posle kojeg postoji znanje oslobođenja."

"Ne razumem baš dobro šture reči Blaženog. Bilo bi dobro da mi Blaženi to kaže na način na koji ću bolje moći da razumem ono što govori?"

"Bilo da razumeš ili ne razumeš, Susima, i dalje postoji znanje o pravilnosti Dhamme, posle kojeg postoji znanje oslobođenja.

Šta misliš, Susima: je li oblik [bilo koja fizička pojava] stalan ili prolazan?" — "Prolazan, gospodine." — "A je li ono što je prolazno izvor sreće ili patnje?" — "Patnje, gopodine." — "Je li opravdano za ono što je prolazno, bolno, podložno promeni reći: 'To je moje. To sam ja. To je ono što ja jesam'?"

"Ne, gospodine."

"…Je li osećaj stalan ili prolazan?" — "Prolazan, gospodine."…

"…Je li opažaj stalan ili prolazan?" — "Prolazan, gospodine."…

"…Je li izraz volje stalan ili prolazan?" — "Prolazan, gospodine."…

Šta misliš, Susima: je li svest stalna ili prolazna?" — "Prolazna, gospodine." — "A je li ono što je prolazno izvor sreće ili patnje?" — "Patnje, gopodine." — "Je li opravdano za ono što je prolazno, bolno, podložno promeni reći: 'To je moje. To sam ja. To je ono što ja jesam'?"

"Ne, gospodine."

"Na takav način, Susima, svaki oblik, bilo da je prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, lako ili teško uočljiv, prost ili uzvišen, daleko ili blizu: svaki oblik ispravnim uvidom treba videti onakvim kakav zapravo jeste: 'To nije moje. To nisam ja. To nije ono što ja jesam'.""

Svaki osećaj…

Svaki opažaj…

Svaki izraz volje…

Svako stanje svesti, bilo da je prošlo, buduće ili sadašnje, unutrašnje ili spoljašnje, lako ili teško uočljivo, prosto ili uzvišeno, daleko ili blizu: svako stanje svesti ispravnim uvidom treba videti onakvim kakvo zapravo jeste: 'To nije moje. To nisam ja. To nije ono što ja jesam'?""

Uviđajući ovo, upućeni, plemeniti sledbenik je sve manje opčinjen oblikom, sve manje opčinjen osećajem, sve manje opčinjen opažajem, sve manje opčinjen izrazima volje, sve manje opčinjen svešću. Tako neopčinjen, on postaje spokojan. Kroz spokojstvo on se potpuno oslobađa. Sa potpunim oslobađanjem dolazi saznanje: 'Potpuno sam oslobođen'. I on uviđa: 'Nema više preporađanja; proživljen je svetački život, učinjeno je što je trebalo učiniti i ništa više ne preostade da se uradi u ovome životu'.

Susima, uviđaš li da sa rođenjem kao neophodnim uslovom dolaze i starenje i smrt?"

"Da, gospodine."

"Uviđaš li da sa bivanjem kao neophodnim uslovom dolazi i rođenje"

"Da, gospodine."

"Uviđaš li da sa prijanjanjem kao neophodnim uslovom dolazi i bivanje"

"Da, gospodine."

"Uviđaš li da sa željom kao neophodnim uslovom dolazi i prijanjanje?"

"Da, gospodine."

"Uviđaš li da sa osećajima kao neophodnim uslovom dolazi i želja?"

"Da, gospodine."

"Uviđaš li da sa kontaktom kao neophodnim uslovom dolaze i osećaji?"

"Da, gospodine."

"Uviđaš li da sa područjima čula kao neophodnim uslovom dolazi i kontakt?"

"Da, gospodine."

"Uviđaš li da sa imenom-i-likom kao neophodnim uslovom dolazi i šest područja čula?"

"Da, gospodine."

"Uviđaš li da sa svešću kao neophodnim uslovom dolazi i ime-i-lik?"

"Da, gospodine."

"Uviđaš li da sa izrazima volje (postupcima) kao neophodnim uslovom dolazi i svest?"

"Da, gospodine."

"Uviđaš li da sa neznanjem kao neophodnim uslovom dolaze i izrazi volje (postupci)?"

"Da, gospodine."

"A sad, Susima, uviđaš li da sa prestankom rođenja prestaju i starenje i smrt?"

"Da, gospodine."

"Uviđaš li da sa prestankom bivanja prestaju i rođenja?"

"Da, gospodine."

"Uviđaš li da sa prestankom prijanjanja prestaje i bivanje?"

"Da, gospodine."

"Uviđaš li da sa prestankom želje prestaje i prijanjanje?"

"Da, gospodine."

"Uviđaš li da sa prestankom osećaja prestaje i želja?"

"Da, gospodine."

"Uviđaš li da sa prestankom kontakta prestaju i osećaji?"

"Da, gospodine."

"Uviđaš li da sa prestankom šest područja čula prestaje i kontakt?"

"Da, gospodine."

"Uviđaš li da sa prestankom imena-i-lika prestaju i šest područja čula?"

"Da, gospodine."

"Uviđaš li da sa prestankom svesti prestaju i ime-i-lik?"

"Da, gospodine."

"Uviđaš li da sa prestankom izraza volje prestaje i svest?"

"Da, gospodine."

"Uviđaš li da sa prestankom neznanja prestaju i izrazi volje?"

"Da, gospodine."

"Ako je takvo tvoje znanje, ako je takav tvoj uvid, Susima, da li si stekao i mnogostruke natprirodne moći? Od jednog možeš postati mnogostruk. Pojavljuješ se, nestaješ. Sa lakoćom prolaziš kroz zidove, utvrđenja i planine kao da su brisan prostor. Ulaziš i izlaziš iz zemlje kao da je voda. Hodaš po vodi a da ne potoneš, kao da je zemlja. Sedeći prekrštenih nogu letiš po vazduhu poput ptice. Rukom dodiruješ čak i Sunce i Mesec, tako si moćan i snažan. Svojim telom utičeš čak i na svetove Brame?"

"Ne, gospodine."

"Ako je takvo tvoje znanje, ako je takav tvoj uvid, Susima,  — da li čuješ — uz pomoć svoga božanskog sluha, pročišćenog i superiornog ljudskom — obe vrste zvukova: božanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko?"

"Ne, gospodine."

"Ako je takvo tvoje znanje, ako je takav tvoj uvid, Susima, da li možeš da pronikneš u svest drugih bića, drugih pojedinaca, obujmivši ih svojom svešću. Prepoznaješ um ispunjen strašću kao um ispunjen strašću. Prepoznaješ um ispunjen odbojnošću kao um ispunjen odbojnošću. Prepoznaješ um ispunjen obmanom kao um ispunjen obmanom. Ograničen um prepoznaješ kao ograničen um i raspršen um kao raspršen um. Proširen um prepoznaješ kao proširen um i neproširen um kao neproširen um. Prepoznaješ napredan um [onaj koji još nije na najvišem nivou] kao napredan um i nenapredan um kao nenapredan um. Prepoznaješ skoncentrisan um kao skoncentrisan um i neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. Prepoznaješ oslobođen um kao oslobođen um i neoslobođen um kao neoslobođen um?"

"Ne, gospodine."

"Ako je takvo tvoje znanje, ako je takav tvoj uvid, Susima, da li se sećaš svojih mnogobrojnih prošlih života, to jest jednog rođenja, dva rođenja, tri rođenja, četiri, pet, deset, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa [sećajući se]: "Tada sam imao to ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doživljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga života. Prelazeći iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo. A tamo sam imao ovo ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doživljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga života. Prelazeći iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo." Da li se tako sećaš mnoštva svojih prošlih života do u detalje?"

"Ne, gospodine."

"Onda, ako je takvo tvoje znanje, ako je takav tvoj uvid, Susima, da li vidiš — uz pomoć svoga božanskog vida, pročišćenog i superiornog ljudskom — bića kako umiru i ponovo se rađaju i prepoznaješ ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom. "Ova bića — opterećena lošim ponašanjem telom, govorom i mišlju, koja su se rugala plemenitima, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima — sa propašću tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali bića — koja su bila opskrbljena dobrim ponašanjem telom, govorom i mišlju, koja se nisu rugala plemenitima, koja su imala ispravna stanovišta i postupala u skladu sa tim ispravnim stanovištima — sa propašću tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrim odredištima, u nebeskom svetu'?"

"Ne, gospodine."

"Ako je takvo tvoje znanje, ako je takav tvoj uvid, Susima, da li boraviš u stanju lišenom izliva, oslobođene svesti i oslobođenog rasuđivanja?

"Ne, gospodine."

"Dakle, Susima, nisi li malopre objavio novost ne postigavši nijednu od ovih Dhamma?"

Tada, poklonivši se Blaženome do nogu, poštovani Susima reče Blaženome: "Užasno sam pogrešio, gospodine, bio sam toliko budalast, toliko slep i neuk da sam se zaredio da bih ukrao Dhammu iz tako dobro podučavane Dhamme i discipline! Molim Blaženoga da prihvati ovo priznanje moje pogreške, tako da sebe mogu da obuzdam ubuduće."

"Jeste, Susima, užasno si pogrešio, bio si toliko budalast, toliko slep i neuk da si se zaredio da bi ukrao Dhammu iz tako dobro podučavane Dhamme i discipline. Pretpostavi, Susima, da kradljivac, zločinac, pošto ga uhvate, bude izveden pred kralja: 'Ovo je, vaše visočanstvo kradljivac, zločinac. Odredite kako da ga kaznimo.' A na to kralj odgovori: 'Idite i vežite mu ruke čvrsto na leđima, obrijte mu glavu, vodite ga praćenog bubnjevima od ulice do ulice, od raskršća do raskršća, izvedite ga na južnu kapiju grada i onda tu, južno od grada, odrubite mu glavu.' Onda kraljevi ljudi, vezavši mu ruke čvrsto na leđima, obriju mu glavu, pa ga povedu praćenog bubnjevima od ulice do ulice, od raskršća do raskršća, izvedu ga na južnu kapiju grada i onda tu, južno od grada, odrube mu glavu. Šta misliš, Susima? Da li bi taj čovek zbog svega toga osetio bol i patnju?"

"Da, gospodine."

"Koliki god da su bol i patnja koje bi taj čovek zbog toga osetio, Susima, zaređivanje kradljivca Dhamme u ovoj tako dobro podučavanoj Dhammi i disciplini donosi još bolniji rezultat, još gorči rezultat, toliko da donosi preporađanje u nižim svetovima. Ali pošto ti uviđaš svoju grešku i svoje ponašanje popravljaš u skladu sa Dhammom, prihvatamo tvoju ispovest. Jer, Susima, to donosi rast i Dhamme i discipline plemenitih kada neko, uvidevši pogrešku, popravlja svoje ponašanje u skladu sa Dhammom i ispoljava obuzdanost ubuduće."