Theravāda budističko društvo

SN XLII.7: Khettupama sutta

Samyutta nikāya XLII.7

Khettūpama sutta
Poređenje sa poljem


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Nālande, u Pāvārikinom mango gaju. Onda starešina Asibandhakaputta otide do Blaženog, pokloni mu se, sede sa strane i reče: "Poštovani gospodine, da li Blaženi živi ispunjen saosećanjem prema svim bićima?"

"Da, starešino, Tathāgata živi ispunjen saosećanjem prema svim bićima."

"Pa zašto onda, poštovani gospodine, Blaženi jedne podučava Dhammi temeljno, a druge ne tako temeljno?"

"Ako je tako, starešino, onda ću malo da te ispitam o tome. A ti mi odgovori kako misliš da je najbolje. Šta misliš, starešino? Zamisli seljaka koji ima tri njive: jedna je odlična, druga je osrednjeg kvaliteta, a treća je loša — neravna, preslana, neplodna. Šta misliš, starešino? Ako bi seljak želeo da seje, gde bi sejao prvo: na odličnoj njivi, na osrednjoj ili na lošoj, na onoj koja je neravna, preslana, neplodna?"

"Ako bi seljak želeo da seje, poštovani gospodine, on bi sejao na odličnoj njivi. Kad tu zaseje, onda bi sejao na onoj osrednjoj. Kad tu zaseje, onda bi možda sejao, a možda i ne bi na njivi koja je najlošija, neravna, preslana, neplodna. A zašto? Zato što bi nju možda mogao bolje da iskoristi ako na njoj napasa stoku."

"Starešino, baš kao odlično polje, takvi su za mene monasi i monahinje. Podučavam ih Dhammi, dobroj na početku, dobroj u sredini i dobroj na kraju, pravog značenja i izraza; ja otkrivam svetački život, potpuno celovit i pročišćen. A zašto? Zato što oni žive sa mnom kao svojim ostrvom, sa mnom kao svojim pribežištem, sa mnom kao svojim zaštitnikom, sa mnom kao svojim utočištem.

Dakle, starešino, baš kao srednje polje, takvi su za mene moji muški i ženski nezaređeni sledbenici. I njih ja podučavam Dhammi, dobroj na početku, dobroj u sredini i dobroj na kraju, pravog značenja i izraza; ja otkrivam svetački život, potpuno celovit i pročišćen. A zašto? Zato što oni žive sa mnom kao svojim ostrvom, sa mnom kao svojim pribežištem, sa mnom kao svojim zaštitnikom, sa mnom kao svojim utočištem.

Dakle, starešino, baš kao polje koje je loše — neravno, preslano, neplodno — takvi su za mene askete, bramani i lutalice drugih škola. Pa ipak i njih ja podučavam Dhammi, dobroj na početku, dobroj u sredini i dobroj na kraju, pravog značenja i izraza; ja otkrivam svetački život, potpuno celovit i pročišćen. A zašto? Zato što ako razumeju makar i jednu rečenicu, to će biti na njihovu dugotrajnu dobrobit i sreću.

Zamisli, starešino, čoveka koji ima tri posude za vodu: jednu bez pukotina, iz koje voda ne može da procuri i isteče; drugu bez pukotina, ali poroznu, kroz koju voda može da procuri i isteče; i treću sa pukotinama, iz koje voda lako procuri i isteče. Šta misliš, starešino? Ako taj čovek želi da negde čuva vodu, gde će je prvo nasuti: u posudu bez pukotina, iz koje voda ne može da procuri i isteče; u posudu bez pukotina, ali poroznu, kroz koju voda može da procuri i isteče; u posudu sa pukotinama, iz koje voda lako procuri i isteče?"

"Poštovani gospodine, ako taj čovek želi da negde čuva vodu, on će je nasuti u posudu bez pukotina, iz koje voda ne može da procuri i isteče. Pošto ju je napunio, on će onda sipati u posudu bez pukotina, ali poroznu, kroz koju voda može da procuri i isteče. Pošto ju je napunio, on će možda, a možda i neće sipati u posudu sa pukotinama, iz koje voda lako procuri i isteče. A zašto? Zato što tu vodu može iskoristiti makar za pranje sudova."

"Starešino, baš kao posuda bez pukotina, iz koje voda ne može da procuri i isteče, takvi su za mene monasi i monahinje. I ja ih podučavam ih Dhammi, dobroj na početku, dobroj u sredini i dobroj na kraju, pravog značenja i izraza; ja otkrivam svetački život, potpuno celovit i pročišćen. A zašto? Zato što oni žive sa mnom kao svojim ostrvom, sa mnom kao svojim pribežištem, sa mnom kao svojim zaštitnikom, sa mnom kao svojim utočištem.

Isto tako, starešino, baš kao posuda bez pukotina, ali porozna, kroz koju voda može da procuri i isteče, takvi su za mene moji muški i ženski nezaređeni sledbenici. I njih ja podučavam Dhammi, dobroj na početku, dobroj u sredini i dobroj na kraju, pravog značenja i izraza; ja otkrivam svetački život, potpuno celovit i pročišćen. A zašto? Zato što oni žive sa mnom kao svojim ostrvom, sa mnom kao svojim pribežištem, sa mnom kao svojim zaštitnikom, sa mnom kao svojim utočištem.

Isto tako, starešino, baš kao posuda sa pukotinama, iz koje voda lako procuri i isteče, takvi su za mene askete, bramani i lutalice drugih škola. Pa ipak i njih ja podučavam Dhammi, dobroj na početku, dobroj u sredini i dobroj na kraju, pravog značenja i izraza; ja otkrivam svetački život, potpuno celovit i pročišćen. A zašto? Zato što ako razumeju makar i jednu rečenicu, to će biti na njihovu dugotrajnu dobrobit i sreću."

Kad ovo bi rečeno, starešina Asibandhakaputta reče Blaženome: "Odlično, učitelju Gotamo! Odlično! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu kao utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha kao utočište. Neka me od učitelj Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!"