Theravāda budističko društvo

SN XV.20: Vepullapabbata sutta

Download PDF

Samyutta nikāya XV.20

Vepulla pabbata sutta
Planina Vepulla


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, na Lešinarevoj hridi. Tu se Blaženi obrati monasima: "Monasi".

"Da, gospodine", odgovoriše monasi. A Blaženi ovako reče:

"Monasi, ovoj samsāri se ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. U prošlosti, monasi, ova se planina Vepulla nazivala Pāćınavamsa, a na njoj je živeo narod po imenu Tivara. Životni vek Tivara trajao je 40.000 godina. Oni su bili u stanju da se na Pāćınavamsa planinu popnu za četiri dana i da siđu za četiri dana. U to vreme Blaženi Kakusandha, oslobođeni, potpuno probuđeni, pojavio se u svetu. Njegova dva glavna učenika zvala su se Vidhura i Sañđiva, savršena dvojica. Vidite, monasi! Ime ove planine se izgubilo, taj narod izumro, a Blaženi dostigao konačnu nibbānu. Tako su nestalne tvorevine (sankhara), monasi, tako nestabilne, tako nepouzdane. I to je dovoljno da osetite gađenje prema svim tvorevinama, dovoljno da ugasite svaku strast prema njima, dovoljno da postanete od njih slobodni.

[U jedno drugo doba], monasi, ova se planina Vepulla nazivala Vankaka, a na njoj je živeo narod po imenu Rohitassa. Životni vek Rohitassa trajao je 30.000 godina. Oni su bili u stanju da se na Vankaka planinu popnu za tri dana i da siđu za tri dana. U to vreme Blaženi Konāgamana, oslobođeni, potpuno probuđeni, pojavio se u svetu. Njegova dva glavna učenika zvala su se Bhiyyosa i Uttara, savršena dvojica. Vidite, monasi! Ime ove planine se izgubilo, taj narod izumro, a Blaženi dostigao konačnu nibbānu. Tako su nestalne tvorevine… I to je dovoljno… da postanete od njih slobodni.

[U jedno drugo doba], monasi, ova se planina Vepulla nazivala Supassa, a na njoj je živeo narod po imenu Supiya. Životni vek Supiya trajao je 20.000 godina. Oni su bili u stanju da se na Supassa planinu popnu za dva dana i da siđu za dva dana. U to vreme Blaženi Kassapa, oslobođeni, potpuno probuđeni, pojavio se u svetu. Njegova dva glavna učenika zvala su se Tissa i Bhāradvāđa, savršena dvojica. Vidite, monasi! Ime ove planine se izgubilo, taj narod izumro, a Blaženi dostigao konačnu nibbānu. Tako su nestalne tvorevine… I to je dovoljno… da postanete od njih slobodni.

A danas, monasi, ova se planina Vepulla nazivala Vepulla, a na njoj je živeo narod po imenu Magađani. Životni vek Magađana je kratak. ograničen, brzo prođe; onaj koji živi dugo poživi tek sto godina ili malo više. Magađni su u stanju da se na Vepulla planinu popnu za sat i da siđu za sat. U današnje vreme sam se ja pojavio u svetu, oslobođen, potpuno probuđen. Moja dva glavna učenika su Sāriputta i Moggallāna, savršena dvojica. I doći će vreme, monasi, kada će se ime ove planine izgubiti, ovaj narod izumreti, a ja ću dostići konačnu nibbānu. Tako su nestalne tvorevine, monasi, tako nestabilne, tako nepouzdane. I to je dovoljno da osetite gađenje prema svim tvorevinama, dovoljno da ugasite svaku strast prema njima, dovoljno da postanete od njih slobodni.

Tako reče Blaženi. Pošto je to rekao, Srećni, Učitelj, nastavi:

"Tivare je zovu Pāćınavamsa, a Rohitase pak Vankaka,
Supiya narod je zove Supassa, a Magađani Vepulla.

Prolazne su, avaj, uslovljene tvorevine, priroda im je da nastaju i propadaju;
kako se pojave, tako i nestanu; tek njihovo smirenje jeste sreća" [1]


Beleška

[1] Čuveni stihovi kojima se često ukazuje na karakteristiku prolaznosti svega postojećeg. Monasi ih često recituju tokom pogrebne ceremonije:

aniććā vata sankhārā, uppādavayadhammino.
uppađđitvā niruđđhanti, tesam vūpasamo sukho.[Natrag]