Theravāda budističko društvo

SN XV.6: Sāsapa sutta

Download PDF

Samyutta nikāya XV.6

Sāsapa sutta
Seme gorušice

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Kraj Sāvatthija.

Onda jedan monah otide do Blaženoga, pokloni mu se, sede sa strane i reče: "Poštovani gospodine, koliko je dugačak jedan eon?"

"Dugačak je eon, monaše. Nije lako izmeriti ga i reći toliko godina iznosi, toliko stotina godina, toliko hiljada godina, toliko stotina hiljada godina."

"Je li onda, poštovani gospodine, moguće dati nekakvo poređenje?"

"Moguće je, monaše" reče Blaženi. "Pretpostavi, monaše, da postoji grad sa gvozdenim zidinama, yođanu dugačak, yođanu širok i yođanu visok, napunjen semenom gorušice tako gusto kao punđa na vrhu glave. Na svakih sto godina, čovek odatle uzme po jedno seme. I čitava ta gomila semena gorušice bi na taj način mogla nestati, ali se eon ne bi još okončao. Toliko je dugačak eon. I pored takve dužine, tumarali smo mnogo eona, mnogo stotina eona, mnogo hiljada eona, mnogo stotina hiljada eona. A zašto? Zato, monaše, što se ovoj sāmsari ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Toliko smo dugo, monaše, doživljavali patnju, bol i nesreću, punili groblja. I to je dovoljno da osetite gađenje prema svim tvorevinama (sankhara), dovoljno da ugasite svaku strast prema njima, dovoljno da postanete od njih slobodni."