Theravāda budističko društvo

SN XV.7: Sāvaka sutta

Samyutta nikāya XV.7

Sāvaka sutta
Učenici

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Kraj Sāvatthija.

Onda grupa monaha otide do Blaženoga, pokloni mu se, sede sa strane i reče: "Poštovani gospodine, koliko je mnogo eona proteklo do sada?"

"Mnogo je eona proteklo do sada, monasi. Nije lako izbrojati ih i reći toliko eona, toliko stotina eona, toliko hiljada eona, toliko stotina hiljada eona."

"Je li onda, poštovani gospodine, moguće dati nekakvo poređenje?"

"Moguće je, monasi" reče Blaženi. "Pretpostavite, monasi, da postoje ovde četiri učenika i da svaki od njih poživi stotinu godina, pa da se svakoga dana svaki od njih seti stotinu hiljada eona koji su iza njega. Još uvek bi preostalo eona kojih se oni nisu setili, iako svaki od njih poživi stotinu godina, pa se svakoga dana svaki od njih seti stotinu hiljada eona. Nije lako izbrojati ih i reći toliko eona, toliko stotina eona, toliko hiljada eona, toliko stotina hiljada eona je za nama. A zašto? Zato, monasi, što se ovoj sāmsari ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Toliko smo dugo, monasi, doživljavali patnju, bol i nesreću, punili groblja. I to je dovoljno da osetite gađenje prema svim tvorevinama (sankhara), dovoljno da ugasite svaku strast prema njima, dovoljno da postanete od njih slobodni."