Theravāda budističko društvo

SN XVI. 5: Đinna sutta

Samyutta nikāya XVI.5

Đinna sutta
Ostareo

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Onda poštovani Mahakāssapa otide do Blaženog i, stigavši, pokloni mu se, pa sede sa strane. I dok je tako sedeo, Blaženi mu reče: "Ti si sada star, Kassāpa. Tvoj ogrtač napravljen od odbačenih krpa mora da ti je neudoban. Zato nosi ogrtač koji poklanjaju kućedomaćini, hrani se na obrocima na koje te pozovu i živi bliže meni." [1]

"Gospodine, dugo već živim u šumi i dugo već govorim u pohvalu življenja u šumi. Prosim hranu i dugo već govorim u pohvalu prošenja hrane. Nosim ogrtač od odbačenih krpa i dugo već govorim u pohvalu nošenja ogrtača od odbačenih krpa. Nsim trostruki ogrtač i dugo već govorim u pohvalu noćenja trostrukog ogrtača. Imama malo želja i dugo već govorim u pohvalu imanja malo želja. Zadovoljan sam i dugo već govorim u pohvalu zadovoljenosti. Osamljen živim i i dugo već govorim u pohvalu osamljenosti. Držim se podalje od društva i dugo već govorim u pohvalu nevezanosti. Istrajan sam i dugo već govorim u pohvalu istrajnosti." [2]

"Ali, Kāssapa, kakvu dobrobit vidiš u tome da već tako dugo živiš u šumi i već dugo govoriš u pohvalu življenja u šumi… da si već tako dugo istrajan i da već dugo govoriš u pohvalu istrajnosti?"

"Poštovani gospodine, ja vidim dve dobrobiti: prijatno boravište za sebe ovde i sada, kao i saosećanje prema narednim pokolenjima, razmišljajući: "Neka kasnije generacije slede moj primer!" Kada čuju: 'Probuđeni učenici Blaženoga dugo su živeli u šumi i govorili u pohvalu življenja u šumi… bili su istrakni i govorili su u pohvalu istrajnosti', tada će vežbati na isti način, a to će im biti na njihovu dobrobit  i sreću zadugo. Videvši te dve dobrobiti, poštovani gospodine, dugo sam živeo u šumi… i govorio u pohvalu istrajnosti."

"Dobro je, Kassāpa, dobro je. Ti vežbaš za dobrobit i sreću mnogih, iz saosećanja za ovaj svet, za dobro, blagostanje i sreću božanstava i ljudi. Zato, Kāssapa, nosi ogrtače načinjene od krpa, prosi hranu i živi u šumi."


Beleška (Bhikkhu Bodhi)

[1] Za Mahakāssapine ogrtače se kaže du su bili iznošeni (nibbasana) zato što bi ih Blaženi, iznosivši ih, odbacio. Buda izgleda da traži od Mahakāssape tri asketske prakse — nošenje ogrtača načinjenog od odbačenih krpa, uzimanje samo hrane koju sakupi prošenjem i življenje u šumi. Sam Buda je nosio ogrtače kojim su ga darivali kućedomaćini, prihvatao je njihovo pozive da dođe kod njih na ručak i živeo je u manastirima smeštenim u blizini gradova. Prema Komentaru za SN, Buda zapravo nije imao nameru da Mahakāssapa odustane od svojih zaveta, već se pre radi o tome da "baš kao što bubanj ne proizvodi nikakva zvuk dok ga neko ne udari, isto tako i ljudi ne riknu lavljim rikom dok nisu 'udareni'. To je bila prava Budina namera." [Natrag]

[2] Ovo je Mahakāssapin lavlji rik. Videti takođe Mahagosinga sutta (MN 32), gde Mahakāssapa opisuje idealnog monaha na siti način. Prva četiri dela ovog opisa su asketske prakse; sledećih pet vrline koje se razvijaju upražnjavanjem nabrojanih praksi. U AN I:191 Buda označava Mahakāssapu kao prvog među svojim učenicima po asketskim praksama, kao što je to jasno i iz SN XIV.15. [Natrag]