Theravāda budističko društvo

SN XVII. 9: Verambha sutta

Samyutta nikāya XVII.9

Verambha sutta
Oluja


Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: "Monasi". "Da, gospodine", odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:

"Monasi, visoko na nebu duvaju moćne oluje. [1] I ako neka ptica uzleti tako visoko, olujni vetar je ponese, i dok je nosi tamo-amo, noga joj odleti na jednu stranu, krilo na drugu, glava na treću, a telo na četvrtu stranu. Isto tako se, monasi, monah čiji je um obuzet i savladan dobitkom, počašću i slavom obuče ujutro, uzme zdelu i ogrtač, te uđe u selo ili grad radi prošenja hrane, a da ne motri na svoje telo, govor i um, a da ne obuzdava svoja čula. On tamo ugleda žene oskudno obučene, oskudno pokrivene i požuda napadne njegov um. Uma napadnutog požudom, on napušta svoje vežbanje i vraća se svetovnom životu. Onda neko uzme njegov ogrtač, neko drugi njegovu zdelu, treći prostirku za sedenje, četvrti njegov pribor za šivenje, baš kao što se dogodi i sa pticom čije delove razbaca oluja. Tako su, monasi, dobitak, počast i slava okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Zbog toga, monasi, ovako bi sebe trebalo da vežbate: 'Ostavićemo po strani bilo kakav dobitak, počast i slavu koje već uživamo; i nećemo dopustiti da bilo kakav novi dobitak, pokloni i slava, kada se pojave, zavedu naš um.' Tako bi sebe trebalo da vežbate."


Beleška

[1] Komentar za SN: verambhā vātā, vrsta naročito jakog vetra koji se javlja na onim visinama sa kojih četiri kontinenta izgledaju kao da su veličine lotosovog lista. [Natrag]