Theravāda budističko društvo

SN XVII. 9: Verambha sutta

Download PDF

Samyutta nikāya XVII.9

Verambha sutta
Oluja


Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: "Monasi". "Da, gospodine", odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:

"Monasi, visoko na nebu duvaju moćne oluje. [1] I ako neka ptica uzleti tako visoko, olujni vetar je ponese, i dok je nosi tamo-amo, noga joj odleti na jednu stranu, krilo na drugu, glava na treću, a telo na četvrtu stranu. Isto tako se, monasi, monah čiji je um obuzet i savladan dobitkom, počašću i slavom obuče ujutro, uzme zdelu i ogrtač, te uđe u selo ili grad radi prošenja hrane, a da ne motri na svoje telo, govor i um, a da ne obuzdava svoja čula. On tamo ugleda žene oskudno obučene, oskudno pokrivene i požuda napadne njegov um. Uma napadnutog požudom, on napušta svoje vežbanje i vraća se svetovnom životu. Onda neko uzme njegov ogrtač, neko drugi njegovu zdelu, treći prostirku za sedenje, četvrti njegov pribor za šivenje, baš kao što se dogodi i sa pticom čije delove razbaca oluja. Tako su, monasi, dobitak, počast i slava okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Zbog toga, monasi, ovako bi sebe trebalo da vežbate: 'Ostavićemo po strani bilo kakav dobitak, počast i slavu koje već uživamo; i nećemo dopustiti da bilo kakav novi dobitak, pokloni i slava, kada se pojave, zavedu naš um.' Tako bi sebe trebalo da vežbate."


Beleška

[1] Komentar za SN: verambhā vātā, vrsta naročito jakog vetra koji se javlja na onim visinama sa kojih četiri kontinenta izgledaju kao da su veličine lotosovog lista. [Natrag]