Theravāda budističko društvo
Download PDF

Samyutta nikāya XXI.2

Upatissa sutta
Kolita


Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Kraj Sāvathija. Onda poštovani Sātiputta ovako reče monasima: „Prijatelji monasi!“ — „Da, prijatelju“, odgovoriše monasi. A poštovani Sāriputta ovako nastavi:

„Prijatelji, dok sam boravio na pustom mestu, u osami, ovakva mi se misao u umu javila: ’Ima li ičega na ovome svetu zbog čije bi se promene i nestanka u meni javili tuga, naricanje, patnja, jad i očaj?’ I tada mi postade jasno: ’Nema ničega na ovome svetu zbog čije bi se promene i nestanka u meni javili tuga, naricanje, patnja, jad i očaj’.

Kad je ovo čuo, poštovani Ānanda ovako reče poštovanom Sāriputti: „Ako bi se, prijatelju Sāriputta, naš učitelj promenio i nestao, zar se ni zbog toga u tebi ne bi javili tuga, naricanje, patnja, jad i očaj?“

„Prijatelju, čak i ako bi se naš učitelj promenio i nestao, ipak se u meni ne bi javili tuga, naricanje, patnja, jad i očaj. Međutim, u meni bi se javila misao: ’Učitelj, toliko uticajan, moćan i usavršen, preminuo je. Da je Blaženi poživeo još duže, to bi bilo na dobrobit i sreću mnogih, iz saosećanja za ovaj svet, za koristi i dobrobit i sreću božanstava i ljudi’.“

„Mora biti da zbog toga što su „ja“, „moje“ i sve prikrivene sklonosti ka obmani potpuno iskorenjene u poštovanim Sāriputti zauvek, čak i ako bi se Učitelj promenio i nestao, ipak u njemu se ne bi javili tuga, naricanje, patnja, jad i očaj.“