Samyutta nikāya XXII.56
Upādānaparipavatta
Sastojci bića podložni prijanjanju
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
U Sāvatthiju.
Blaženi ovako reče: "Monasi, postoji pet sastojaka bića, podložnih prijanjanju. Kojih pet? Sastojak nazvan oblik, podložan prijanjanju, sastojak osećaj, podložan prijanjanju, sastojak opažaj, podložan prijanjanju, sastojak mentalni obrasci, podložan prijanjanju, sastojak svest, podložan prijanjanju.
Sve dok nisam neposredno, takve kakvi jesu, upoznao u četiri faze [1] tih pet prijanjanju podložnih sastojaka bića, nisam tvrdio da sam se probudio za nenadmašno savršeno prosvetljenje u ovom svetu, sa njegovim bogovima, Marom i Bramom, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i bramanima, njegovim božanstvima i ljudima. Ali kada sam ih sve neposredno upoznao takve kakvi jesu, tada sam ustvrdio da sam se probudio za nenadmašno savršeno prosvetljenje u ovom svetu… sa njegovim božanstvima i ljudima.
A koje su, monasi, te četiri faze? Neposredno sam saznao oblik, njegov nastanak, njegov prestanak i put koji vodi do njegovog prestanka. Neposredno sam saznao osećaj… opažaj… mentalne obrasce… svest, njen nastanak, njen prestanak i put koji vodi do njenog prestanka.
A šta je to, monasi, oblik? Četiri velika elementa i oblik izveden iz ta četiri velika elementa: to se naziva oblikom. Sa nastankom hrane (āhāra), nastaje i oblik. Sa nestankom hrane nestaje i oblik. Ovaj plemeniti osmostruki put jeste staza koja vodi ka prestanku oblika; a to je ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Svaki asketa ili braman koji, pošto je tako neposredno saznao oblik, njegov nastanak, njegov prestanak i put koji vodi do njegovog prestanka, vežba kako bi iskorenio opčinjenost oblikom, kako bi on izbledeo i iščezao, takav asketa ili braman vežba na pravi način. A onaj ko vežba na pravi način, stekao je svoje uporište u Dhammi i disciplini. [2]
I svaki asketa ili braman koji, pošto je tako neposredno saznao oblik, njegov nastanak, njegov prestanak i put koji vodi do njegovog prestanka kroz iskorenjivanje opčinjenosti oblikom, kroz njegovo bleđenje i iščezavanje, jeste oslobođen nevezivanjem, jeste potpuno slobodan. Oni koji su oslobođeni, jesu usavršeni. A za one koji su oslobođeni i usavršeni, osnova za njihovo novo manifestovanje više ne postoji. [3]
A šta je to, monasi, osećaj? Postoji ovih šest vrsta osećaja: osećaj rođen iz kontakta okom, osećaj rođen iz kontakta uhom, osećaj rođen iz kontakta nosom, osećaj rođen iz kontakta jezikom, osećaj rođen iz kontakta telom, osećaj rođen iz kontakta umom. To se naziva osećajem. Sa nastankom kontakta, nastaje i osećaj. Sa nestankom kontakta, nestaje i osećaj. Ovaj plemeniti osmostruki put jeste staza koja vodi ka prestanku osećaja; a to je ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Svaki asketa ili braman koji, pošto je tako neposredno saznao osećaj, njegov nastanak, njegov prestanak i put koji vodi do njegovog prestanka, vežba kako bi iskorenio opčinjenost osećajem, kako bi on izbledeo i iščezao, takav asketa ili braman vežba na pravi način. A onaj ko vežba na pravi način, stekao je svoje uporište u Dhammi i disciplini.
I svaki asketa ili braman koji, pošto je tako neposredno saznao osećaj… i put koji vodi do njegovog prestanka… jeste potpuno slobodan… A za one koji su oslobođeni i usavršeni, osnova za njihovo novo manifestovanje više ne postoji.
A šta je to, monasi, opažaj? Postoji ovih šest vrsta opažaja: opažaj oblika, opažaj zvukova, opažaj mirisa, opažaj ukusa, opažaj opipljivih predmeta, opažaj mentalnih fenomena. To se naziva opažajem. Sa nastankom kontakta, nastaje i opažaj. Sa nestankom kontakta, nestaje i opažaj. Ovaj plemeniti osmostruki put jeste staza koja vodi ka prestanku opažaja; a to je ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Svaki asketa ili braman koji… vežba na pravi način… stekao je svoje uporište u Dhammi i disciplini. I svaki asketa ili braman koji… jeste potpuno slobodan… osnova za njegovo novo manifestovanje više ne postoji.
A šta su to, monasi, mentalni obrasci [4] kao produkt voljnih postupaka? Postoji ovih šest vrsta volje: volja u pogledu oblika, volja u pogledu zvukova, volja u pogledu mirisa, volja u pogledu ukusa, volja u pogledu opipljivih predmeta, volja u pogledu mentalnih fenomena. To se naziva mentalnim obrascima. Sa nastankom kontakta, nastaju i mentalni obrasci. Sa nestankom kontakta, nestaju i mentalnih obrasci. Ovaj plemeniti osmostruki put jeste staza koja vodi ka prestanku mentalnih obrazaca; a to je ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Svaki asketa ili braman koji… vežba na pravi način… stekao je svoje uporište u Dhammi i disciplini. I svaki asketa ili braman koji… jeste potpuno slobodan… osnova za njegovo novo manifestovanje više ne postoji.
A šta je to, monasi, svest? Postoji ovih šest vrsta svesti: svest o viđenom, svest o čutom, svest o omirisanom, svest o okušanom, svest o dodirnutom, svest o mišljenom. To se naziva svešću. Sa nastankom imena i lika, nastaje i svest. [5] Sa nestankom imena i lika, nestaje i svest. Ovaj plemeniti osmostruki put jeste staza koja vodi ka prestanku svesti; a to je ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Svaki asketa ili braman koji, pošto je tako neposredno saznao svest, njen nastanak, njen prestanak i put koji vodi do njenog prestanka, vežba kako bi iskorenio opčinjenost svešću, kako bi ona izbledela i iščezla, takav asketa ili braman vežba na pravi način. A onaj ko vežba na pravi način, stekao je svoje uporište u Dhammi i disciplini.
I svaki asketa ili braman koji, pošto je tako neposredno saznao svest, njen nastanak, njen prestanak i put koji vodi do njenog prestanka kroz iskorenjivanje opčinjenosti svešću, kroz njeno bleđenje i iščezavanje, jeste oslobođen nevezivanjem, jeste potpuno slobodan. Oni koji su oslobođeni, jesu usavršeni. A za one koji su oslobođeni i usavršeni, osnova za njihovo novo manifestovanje više ne postoji.
Beleške
[1] Ćatuparivatta, dosl. "četiri zaokruženja". Komentar: Tako što je svaki od pet sastojaka zaokružen sa četiri plemenite istine. [Natrag]
[2] Ovaj pasus opisuje one koji još vežbaju (sekha) i na osnovu sopstvenog iskustva su saznali četiri plemenite istine, one koji vežbaju radi dostizanja nibbāne, potpunog nestanka pet sastojaka. Zbog toga se kaže da su ti koji vežbaju "stekli uporište (gādhanti) u Dhammi i disciplini", nasuprot arahanta, koji je obavio svoj zadatak do kraja. [Natrag]
[3] Ovaj pasus opisuje onog ko je izvan vežbanja (asekha), arahanta. Prema Mahānidāna sutti, (DN 15), novo preporađanje je moguće jedino tamo gde se sustiču telesni oblik i svest. Kada nema ni jednog ni drugog, taj večni krug se prekida. [Natrag]
[4] U budističkoj psihologiji termin "mentalni obrasci" (sankhāra) jeste zbirni naziv koja obuhvata sve mentalne kategorije koje se pominju u suttama, izuzev osećaja i opažaja. Među tim kategorijama volja zauzima centralno mesto.[Natrag]
[5] Treba uočiti da dok je kontakt preduslov za nastanak tri sastojka bića: osećaj, opažaj i mentalni obrasci, postojanje "imena i lika" ili mentalnog i materijalnog, jeste uslov za nastanak svesti. Ovo je u saglasnosti i sa formulom o uslovljenom nastanku izloženoj u poglavlju II, tekst 3.2 Drevni grad. [Natrag]