Theravāda budističko društvo

SN XXII.59 Anatta lakkhana sutta

Download PDF

Samyutta nikāya XXII.59

Anatta-lakkhana sutta
O obeležju ne-sopstva

Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Varanasija, u parku jelena u Isipatani. [1] Tu se Blaženi obrati grupi od pet asketa: "Monasi." "Da, poštovani", odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako nastavi:

"Oblik, monasi, nije sopstvo. Jer kad bi oblik bio sopstvo, taj oblik ne bi vodio ka patnji i bilo bi moguće reći: 'Neka moj oblik bude ovo, neka moj oblik ne bude ono.' Ali pošto oblik nije sopstvo, tada oblik vodi ka patnji i nije moguće reći: 'Neka moj oblik bude ovo, neka moj oblik ne bude ono.' [2]

Osećaj nije sopstvo… Opažaj nije sopstvo… Mentalni obrasci nisu sopstvo… Svest nije sopstvo. Jer kad bi svest bila sopstvo, ta svest ne bi vodila ka patnji i bilo bi moguće reći: 'Neka moja svest bude ovo, neka moja svest ne bude ono.' Ali pošto svest nije sopstvo, tada svest vodi ka patnji i nije moguće reći: 'Neka moja svest bude ovo, neka moja svest ne bude ono.'

Šta mislite, monasi, je li oblik trajan ili prolazan? — "Prolazan, gospodine." — "A to što je prolazno, je li izvor patnje ili sreće?" — "Patnje, gospodine." — "A ono što je prolazno, izvor patnje, podložno promeni, je li mudro za to reći: 'To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo'? — "Svakako da nije, gospodine."

"Je li osećaj trajan ili prolazan?… Je li opažaj trajan ili prolazan?… Jesu li mentalni obrasci trajni ili prolazni?… je li svest trajna ili prolazna? — "Prolazna, gospodine." — "A to što je prolazno, je li izvor patnje ili sreće?" — "Patnje, gospodine." — "A ono što je prolazno, izvor patnje, podložno promeni, je li mudro za to rećii: 'To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo'? — "Svakako da nije, gospodine."

"Zato, monasi, kakve god vrste oblik bio, prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, grubi ili suptilni, niski ili uzvišeni, dalek ili blizak, svaki oblik treba videti onakvim kakav zaista jeste i sa ispravnom mudrošću (sammappañña): 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo'.

Kakve god vrste osećaj bio… Kakve god vrste opažaj bio… Kakve god vrste mentalni obrazac bio… Kakve god vrste svest bila, prošla, buduća ili sadašnja, unutrašnja ili spoljašnja, gruba ili suptilna, niska ili uzvišena, daleka ili bliska, svaku svest treba videti onakvom kakv zaista jeste i sa ispravnom mudrošću: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo'.

Kad tako vidi, upućeni plemeniti učenik doživljava odbojnost prema obliku, odbojnost prema osećaju, odbojnost prema opažaju, odbojnost prema mentalnom obrascu, odbojnost prema svesti. Doživljavajući odbojnost, u njemu prestaje žudnja (rāga). Kad nema žudnje, [njegov um] postaje oslobođen. Kada je on oslobođen, dolazi saznanje: 'Um je oslobođen.' On tada razume: 'Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema ničeg više da se uradi na ovome svetu'."

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog. I dok je govor još bio u toku, zahvaljujući nevezivanju, umovi petorice monaha postadoše oslobođeni nečistoća.


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Svoj prvi govor nakon probuđenja (Pokretanje točka Učenja, SN LVI.11) Buda je održao na dan punog Meseca u julu (asalha, u indijskom kalendaru). Ovo je njegov drugi govor istoj petorici monaha, svojih prvih učenika (sekha), koji je održan dva i po meseca posle prvog. [Natrag]

[2] Govor nudi dva "argumenta" za tezu o anattā. Prvi pokazuje da pet sastojaka bića nemaju nikakvu trajnu suštinu, pošto se nijednim od njih ne može ovladati i gospodariti (avasavattā). Ako bi bilo šta moglo da se smatra našim "sopstvom", moralo bi biti podložno našoj voljnoj kontroli. Pošto ih, međutim, ne možemo potčiniti svojoj volji, sastojci bića su svi podložni patnji. Drugi argument za anattā sledi posle dela koji počinje rečima: "Šta mislite, monasi…" i oslanja se na dve karakteristike, prolaznost i patnju, uzete zajedno. [Natrag]