Theravāda budističko društvo

Samyutta nikāya XXIV.1

Vātā sutta
Vetrovi


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Jednom je prilikom Blaženi boravio u Đetinom gaju. Onda Blaženi ovako reče:

— Monasi, šta treba da postoji, za šta se treba vezati, šta slediti, da se ovakva misao rodi: "Vetrovi ne duvaju, reke ne teku, trudnice ne rađaju, Mesec i Sunce ne izlaze i zalaze, već stoje čvrsto poput stuba.“ [1]

— Poštovani gospodine, naše učenje ukorenjeno je u Blaženom, Blaženi je naš vodič kroz njega, Blaženi je naše utočište. Zaista bi bilo dobro, gospodine, ako bi Blaženi sam objasnio značenje svojih reči. Čuvši ono što bude rečeno, monasi će to zapamtiti.

— Onda, monasi, slušajte i dobro pazite, a ja ću govoriti.

— Da, gospodine, odgovoriše monasi. A Blaženi tada reče.

— Monasi, kada postoji oblik, kada postoji vezanost za oblik, kada se sledi oblik, ovakva se misao rodi: "Vetrovi ne duvaju, reke ne teku, trudnice ne rađaju, Mesec i Sunce ne izlaze i zalaze, već stoje čvrsto poput stuba.“ Kada postoji osećaj… opažaj… mentalni obrasci… svest, kada postoji vezanost za svest, kada se sledi svest, ovakva se misao rodi: "Vetrovi ne duvaju, reke ne teku, trudnice ne rađaju, Mesec i Sunce ne izlaze i zalaze, već stoje čvrsto poput stuba.“

Šta vi mislite, monasi, je li oblik trajan ili prolazan?… Je li svest trajna ili prolazna?

— Prolazna, poštovani gospodine…

— Ali bez vezivanja za ono što je prolazno, što je patnja i podložno promeni, može li se takva misao javiti?

— Ne, poštovani gospodine.

— Ono što je viđeno, čuto, osećano, prepoznato, dostignuto, traženo, promišljano [2], je li to trajno ili prolazno?

— Prolazno, poštovani gospodine.

— Da li je ono što je prolazno izvor sreće ili patnje?

— Patnje, poštovani gospodine.

— Ali bez vezivanja za ono što je prolazno, što je patnja i podložno promeni, može li se takva misao javiti?

— Ne, poštovani gospodine.

— Monasi, kada je plemeniti učenik napustio zbunjenost u ovih šest slučajeva [3] i kada je, uz to, napustio zbunjenost u pogledu patnje, nastanku patnje, prestanku patnje i putu koji vodi do prestanka patnje, tada se on naziva plemenitim učenikom koji je "ušao u tok", koji se više neće vraćati u ovaj svet, sudbina mu je određena, jer sigurni cilj mu je probuđenje.


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Čini se da je ovo čudno pitanje zapravo poetska formulacija iluzorne prirode stvari. Složenica esikatthāyitthitā, "stoji čvrsto poput stuba", javlja se i u opisu eternalističkog stava u Brahmajāla sutti (DN 1) i učenja o sedam tela u Māhaditthi sutti (SN XXIV:8). Učenje o tome da su vreme i promena samo iluzija javilo se kasnije u školi ađivika, moguće pod uticajem Pakudhe Kaccayane, zagovornika "učenja o sedam tela". [Natrag]

[2] Ovo je četvoročlana klasifikacija svih objekata. Prema Komentaru, viđeno (dittha) je osnova vidljivog oblika; čuto (suta) osnova zvuka; osećano (muta) objekti čula mirisa, ukusa i dodira; a prepoznato (viññāta) ostalih sedam osnova (tj. šest unutrašnjih čula i mentalnih pojava). Reči "dostignuto, traženo, promišljano" samo su razrada ovog četvrtog termina. [Natrag]

[3] Čini se da se šest slučajeva odnosi na pet sastojaka i na tetradu objekata čula uzetu kolektivno kao jedan. [Natrag]