Theravāda budističko društvo

SN XXXVI.19: Pancakanga sutta

Samyutta nikāya XXXVI.19

Pañćakanga sutta
Drvodelja sa pet alata


Prevod Čedomil Veljačić
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Jednom je drvodelja sa pet alata otišao da poseti poštovanog Udajia. [1] Pozdravivši ga s poštovanjem, sede on sa strane. Sedeći tako, upita on poštovanog Udajia:

— Koliko vrsta osećanja ima, poštovani Udaji, prema onome kako podučava Blaženi?

— Tri su vrste osaćanja, drvodeljo, prema učenju Blaženog: ugodno, neugodno i ni-ugodno-ni-neugodno. To su tri vrste osećanja prema učenju Blaženog.

Posle tih reči, drvodelja sa pet alata reče: — Nema tri vrste osećanja, poštovani Udaji, prema učenju Blaženog. Postoje dve vrste osećanja o kojima je govorio Blaženi: prijatna i neprijatna osećanja. Za neutralan osećaj je Blaženi govorio da pripada stanju uzvišene sreće.

Ali poštovani Udaji odogovori: — Blaženi nije podučavao da postoje dve vrste osećanja, već tri: prijatna, neprijatna i neutralna osećanja.

(Ovakva razmena stavova ponovila se po drugi i treći put,) ali niti je drvodelja sa pet alata bio u stanju da ubedi poštovanog Udajia, niti je poštovani Udaji mogao da ubedi drvodelju sa pet alata. No, desilo se da je poštovani Ānanda čuo ovaj razgovor i on otide do Blaženog da se raspita. Pozdravivši Blaženog s poštovanjem, sede on sa strane. Sedeći tako, ponovi on čitav razgovor koji se vodio između poštovanog Udajia i drvodelje sa pet alata.

A Blaženi reče: 

— Ānanda, Udajijev način izganja, sa kojim se drvodelja sa pet alata nije saglasio, ispravan je, zaista. Ali i način izlaganja drvodelje sa pet alata, sa kojim se nije saglasio Udaji, ispravan je. Jednim načinom izlaganja govorio sam o dve vrste osećanja, ana drugim načinom izlaganja govorio sam o tri, o šest, o osamnaest, o trideset šest i o sto osam vrsta osećanja. [2] Tako sam izložio Dhammu na različite načine.

U pogledu Dhamme koju sam tako izložio na različite načine, ako ima onih koji ne mogu da se slože, da se saglase i da prihvate ono što je ispravno rečeno i ispravno izgovoreno, može se očekivati da se posvađaju, da se zapetljaju u raspravu i objašnjavanje, povređujući jedan drugog oštrim rečima.

U pogledu Dhamme koju sam tako izložio na različite načine, ako ima onih koji mogu da se slože, da se saglase i da prihvate ono što je ispravno rečeno i ispravno izgovoreno, može se očekivati da oni žive u prijateljstvu i slozi, bez razdora, kao mleko (što se lako meša) sa vodom, gledajući jedan na drugog prijateljskim očima.

Pet je struna čulne želje. Kojih pet? Oblici dostupni oku za kojima neko žudi, priželjkuje ih, priklanja i prijanja uz njih, sputan čulnom željom i razdiran požudom. Zvuci dostupni uhu… mirisi dostupni nosu… ukusi dostupni jeziku… dodiri dostupni telu, za kojima neko žudi, priželjkuje ih, priklanja i prijanja uz njih, sputan čulnom željom i razdiran požudom. To je pet struna čulne želje. Zadovoljstvo i užitak koji zavise od tih pet struna čulne želje, to se naziva čulnim zadovoljstvom.

I ako bi sada neko rekao: 'Ovo je najviše zadovoljstvo i užitak koji se može doživeti', ja to ne bih potvrdio. A zašto? Zato što postoji druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i još je uzvišenija. A koje je to zadovoljstvo? Ovde, sasvim napustivši čulne želje, napustivši štetna stanja uma, monah dostiže i boravi u prvom meditativnom zadubljenju (jhana), koje je praćeno zamišljanjem i razmišljanjem, i ispunjava ga užitak i zadovoljstvo rođeni iz osamljenosti. To j prva vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to (čulno) zadovoljstvo i uzvišenije je.

Ako bi neko rekao: 'Ovo je najviše zadovoljstvo koje se može doživeti', ja to ne bih potvrdio. A zašto? Zato što postoji druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i još je uzvišenija. A koje je to zadovoljstvo? Ovde, stišavanjem zamišljanja i razmišljanja… monah dostiže i boravi u drugom meditativnom zadubljenju… u području beskonačnog prostora… beskonačne svesti… ništavila… ni-opažanja-ni-neopažanja.

Ako bi neko rekao: 'Ovo je najviše zadovoljstvo koje se može doživeti', ja to ne bih potvrdio. A zašto? Zato što postoji druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i još je uzvišenija. A koje je to zadovoljstvo? Ovde, potpunim nadilaženjem područja ni-opažanja-ni-neopažanja monah dostiže i boravi u stanju prestanka opažanja i osećanja. Ovo je druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i još je uzvišenije. [3]

Može se dogoditi, Ānanda, da askete iz neke druge sekte kažu ovako: "Osamljenik Gotama govori o prestanku opažanja i osećanja i opisuje to kao zadovoljstvo. Kakvo je (zadovoljstvo) i kako je to moguće?"

Onima koji tako kažu trebalo bi ovako odgovoriti: "Blaženi opisuje kao zadovoljstvo ne samo osećaj zadovoljstva. Tathāgata pak opisuje kao zadovoljstvo sva stanja kada i gde se ono postigne."


Beleške

[1] Ovaj govor identičan je sa MN 59 (Bahuvedaniya sutta — Mnogo vrsta osećanja). [Natrag]

[2] Videti SN XXXVI:22. [Natrag]

[3] Komentar: "Od četvrtog zadubljenja nadalje, ni-prijatno-ni-neprijatno osećanje (postoji u tim meditativnim stanjima). Ali to neutralno osećanje se, takođe, naziva 'zadovoljstvom' (sukha), pošto je to stanje spokojstva i uzvišenosti. Ono što se javlja putem pet struna čulne želje i putem osam meditativnih postignuća zove se 'zadovoljstvo koje se oseća' (vedayita-sukha). Stanje prestanka percepcije i osećaja jeste 'zadovoljstvo, koje se ne oseća' (avedayita-sukha). Otuda, bilo da je reč o zadovoljstvu koje se oseća ili ne, oboje su svakako 'zadovoljstvo', u smislu da se radi o stanjima bez bola (niddukkhabhava-sankhatena sukhena)."

U AN IX:34 poštovani Sāriputta uzvikuje: "Utrnuće je sreća, prijatelji. Utrnuće je sreća!" Onda monah Udaji upita: "Kako može postojati sreća, prijatelju, tamo gde nema osećaja?" Poštovani Sāriputta je odgovorio: "Upravo to i jeste sreća, prijatelju, da nema osećaja." Nastavak te sutte može se uporediti sa ovim tekstom. O nibbani kao sreći govori se i u AN VI:100. [Natrag]

Videti takođe: SN XXXVI:31.