Theravāda budističko društvo
Download PDF

Nalaženje mira koji nedostaje

Vodič kroz budističku meditaciju

Ađahn Amaro


Prevod Leo Pravda
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Lekcija 1
Držanje i fokus

Teme za prvu lekciju su držanje i fokus, temelj blagotvorne meditativne prakse. Ovi elementi su glavna polazna tačka meditativne prakse, a odnose se i na um i na telo.

Bilo da čitamo, slušamo ili razmišljamo o meditaciji, lako stičemo utisak da se praksa bavi samo umom: razmišljamo prevashodno u pojmovima mentalne aktivnosti. U današnjoj kulturi sve više viđamo reklame koje koriste slike ljudi što sede prekrštenih nogu i zatvorenih očiju kao simbol za proces meditacije: jogi prekrštenih nogu i zatvorenih očiju. Naime, ako ste ranije pokušavali da meditirate, ubrzo uviđate da čim pokušate da sedite poput osobe na reklamama – u  toj vrsti uspravnog, vrlo pozornog, lepo izbalansiranog držanja – da noge, pre svega, zahtevaju malo ubeđivanja ne bi li se tako namestile. A nakon što prekrstite i uspravite telo, za nekoliko minuta stiže protest koji dolazi iz zglobova kolena, iz leđa ili iz kukova. Ubrzo postaje vrlo jasno da je i telo uključeno u meditaciju – dakle nije u pitanju nešto što je samo funkcija uma.

To nije tek puka nesrećna okolnost  – barem iz tradicionalne budističke perspektive. Odmah na samom početku vidite da trening, što meditacija i jeste, uključuje i telo i um. Dakle, kao što se meditacija ne odnosi samo na um, „držanje“ se takođe ne odnosi samo na fizičko držanje nego i na mentalno držanje. Slično, ideja „fokusa“ uključuje i telo i um. U suštini se i kod držanja i kod fokusa stremi negovanju odlike ravnoteže dva određena elementa: elementa energije ili pažnje, uravnoteženog sa elementom opuštanja, staloženosti i smirenosti. Na primer, za meditativno držanje koje najčešće  viđamo, kao što su slike Bude koji sedi, na kojima Buda sedi prekrštenih nogu ispravljenih leđa, utvrđeno je da je jedan od najboljih načina da se postigne ravnoteža energije i opuštanja, koja zauzvrat pomaže razvoj odlika staloženosti, mudrosti i pažnje.

Energija i opuštanje

Kada pokušamo da meditiramo nesvesno lako skrećemo u krajnosti, baš kao što se prvo kolebamo i zanosimo iz strane u stranu kada učimo da vozimo bicikl. Takva krajnost se doživljava kada telo i um imaju višak naboja pa ne mogu da se dovedu do staloženosti i pažnje. Oni su napeti ili uzbuđeni, um ubrzan, vrlo zainteresovan ili oprezan, a telo uznemireno, što je obično uzrokovano nečim zastrašujućim ili uzbudljivim. Uzbuđenje ili pripravnost obično izazove neka vrsta emotivno nabijenog podsticaja.

Sa druge strane, opuštanje se obično predstavlja slikom ušuškanosti u fotelji: lenjo nedeljno popodne, noge su u vazduhu a u pozadini neka muzika ili upaljen televizor. Ne obraćate mnogo pažnje; um drema i luta. Um i telo su potpuno opušteni. Podrazumeva se da ste polusvesni, nepotpuno prisutni ili da ste napola zaspali. Na relaksaciju se obično gleda tek kao na isključivanje.

Iz budističke perspektive, ideja je da se pronađu takva odlika bivstvovanja i takva odlika uma i tela u kojoj su elementi opuštanja i energije zajedno dovedeni do najviše tačke i u međusobnoj su ravnoteži. Budističko je načelo, a takođe i ono što otkrivate ispitivanjem sopstvenog uma, da kada naučite kako da smirite um i duboko pogledate u njegovu prirodu, um postaje sve pozorniji i pozorniji i sve mirniji i mirniji. Pozornost je daleko oštrije usklađena sa stvarnošću sadašnjosti. Ukratko, što jasnije i jasnije vidite stvari kakvim jesu to bolje prepoznajete da je suštinska priroda uma istovremeno i potpuno budna i potpuno smirena. To dvoje ne isključuju jedno drugo nego su odlike koje mogu da postoje istovremeno.

Ideja da smo istovremeno i pozorni i opušteni se na neki način protivi našem zdravom razumu ili uobičajenom iskustvu. Čini nam se da bi trebalo da bude ili jedno ili drugo. Međutim, kada osmotrimo prirodu uma, kada izbliza gledamo i zadržavamo pozornost na osnovnoj prirodi uma i tela, doživljavamo um kao potpuno pozoran, sasvim pažljiv i sasvim budan, a takođe i potpuno miran.

Kada je neko potpuno nov u meditaciji i nov u budizmu ovo treba da prihvati kao stvar vere ili da tome priđe kao sugestiji. Duh ovih lekcija je da možete da uzmete šta god je rečeno i da to isprobavate, kako biste to i sami otkrili. Za sada na to gledajte kao na radnu hipotezu.

Možda ćete lakše shvatiti ovo načelo dok se bavite telesnim držanjem, videćete njegovu opravdanost na fizičkom nivou. Ako ste prethodno praktikovali jogu možda ćete za to imati prirodan osećaj. Praktičari joge nalaze da mogu da drže telo u uspravnom položaju kada zatvore oči i da obrate pažnju na telo. Možete da držite kičmu prilično uspravno i držanje će imati uspravan, dostojanstven kvalitet. Osnova kičme je neznatno uvučena, grudi blago raširene, oči nežno zatvorene. Držanje ima energetski kvalitet koji se ostvaruje bez krutog i napetog držanja leđa, a ne kao da vam kroz kičmu juri električna struja ili kao da ste uronjeni u ledenu vodu. Sa osećajem uspravljenosti, kao i sa bilo kojom drugom joga pozom, telo se opušta u pozu. Poza je okvir, a unutar tog okvira možete da omekšate telo. To je suprotno, na primer, od slučaja kada vajar sipa u kalup Parisa vlažan gips koji se potom stvrdne. Kod meditacije, počinjete sa krutim držanjem i zatim se opuštate, a postići ćete izvanrednu mekoću i lagodnost unutar tela iako telo držite uspravno i u stabilnom stavu.

To su elementi energije i opuštanja koji nalaze uzajamnu ravnotežu . Ako pokušate da racionalno izanalizirate možda će vam biti teško da razumete ovu ravnotežu, čini se da nema smisla. Međutim, osećajući telom možete to da prepoznate, "O da, sasvim sam budan, telo je pozorno, energetisano, ali da, mogu da se opustim". To ne znači da opustite držanje do te mere da se skljokate, smežurate u gomilu, pogrbite kičmu i nos zavalite u tepih! Postoji način na koji okvir držanja održava sam sebe, a zatim se unutar njega ostvaruje udobnost, opuštanje i omekšavanje.

Na kraju poglavlja se nalazi vođena meditacija koju možete da upotrebite u eksperimentisanju sa ravnotežom između energije i opuštanja i da vidite kako se ona može postići, iskusiti, i da otkrijete da li ona intuitivno ima smisla. Vežba je osmišljena kako bi vam pomogla da se osećate pozorno i budno, a takođe i udobno. Dok otkrivate ove kvalitete u telu, proces vam omogućuje da otkrijete i uspostavite te kvalitete u umu, a onda vas sve dublje upoznaje sa odnosom između tela i uma.

Svrha meditacije

Kod meditacije ćete možda na početku krenuti ka ostvarivanju ravnoteže tela i uma na neznatno usiljen ili neprirodan način. Odlučujete da meditirate ili da postavite telo u određen položaj, pokušavate da se usredsredite ili da budete smireni.

Međutim, bitno je da razumete da vi ne pokušavate da stvorite neku vrstu neprirodnog stanja. Svrha je da se aspekti života – telo i um – dovedu u poravnanje sa sopstvenom suštinskom prirodom. Ne radi se o pokušaju da se postane, da učinite da suština uma postane smirena ili pozorna. Iz budističke perspektive, to je već i slučaj. Već je potpuno smirena, potpuno čista, potpuno budna, oduvek je bila pozorna i smirena, mudra i dobra. No te odlike bivaju zasenjene, pokrivene i zamračene protokom dana i aktivnosti: sa budnošću, snom, bavljenjem drugima i sa ostalih deset hiljada stvari kojima se bavimo. Meditacija se ne bavi stvaranjem nečeg posebnog, dolaženjem u posebno stanje; meditacija se naime bavi razotkrivanjem onoga što je oduvek bilo i što će zauvek biti tu. Prosto pokušavate da dovedete spoljašnje uslove u poravnanje sa suštinskom stvarnošću ljudske prirode.

Ove lekcije ne iziskuju da se u njih veruje. Cilj je da tokom lekcija, kada sagledavate i uviđate, kada meditacijom preispitujete, otkrijete da vam praksa omogućava da se smirite i da usredsredite svoju pažnju na sadašnjost. Gledanjem i viđenjem, ponovo i ponovo, u srcu nailazite na uvek prisutne odlike mira i jasnoće koje su osnova svega.
Uviđajući to ponovo i ponovo, poverenje u tu stvarnost se pojavljuje samo od sebe.

Videćete i sami da, kad god um nije uhvaćen u pitanja o budućnosti ili u pretresanje prošlosti (planiranje kupovine, dorada planova za sledeći odmor, ili prisećanje na prošli, itd.), kada obratite pažnju na trenutak i opustite se i jasno vidite, tada nailazite na smirenost, čistoću, budnost i na neku vrstu ozarenosti srca.  Kako se dokazi iz sopstvenog iskustva lagano probijaju, tako konačno počinjete da uviđate i verujete da se ispod svega nalazi čisti, zračeći, spokojan kvalitet.

Mentalno držanje

Mentalno držanje je stav sa kojim radite sa umom tokom meditacije. Možda vam se čini da je lako usporiti um i biti smiren. Međutim, kada sednete da meditirate, nalazite da um toroče, raspreda misli o ovome, onome, priziva prošlost, planira budućnost i zauzima stavove o svemu i svačemu. Možete čak i doći u iskušenje da napravite podelu između sebe i svog uma, između meditatora koji pokušava da bude miran i uma, brbljivog manijaka, koji nastavlja da sve komentariše. Gledajući na razmišljajući um, lutajuće misli, emocije i reaktivnost kao na neprijatelje,  nesvesno možete da razvijete ratoborni stav prema umu. Možete da probate da ućutkate um i da ga navedete da se lepo ponaša, čime nesvesno klizite ka vrlo drakonskom, bespogovornom, fašističkom mentalitetu prema sopstvenom umu. Čak i ako ste generalno smireni, posvećeni bezazlenosti, miroljubivosti i dobroti na društvenom i političkom planu, kada je u pitanju vaš sopstveni um, vaš stav može da bude potpuno represivan. Iako je ovo je malo preuveličano, sa umom zaista možete da budete u svađi i tako meditacija može da postane vrlo stresna. Kada pokušavate da smirite um kako biste usmerili pažnju na sadašnjost, vrlo je važno da razvijete odlike opuštanja i usredsređene energije, tako da sa umom i telom blisko sarađujete. Vrlo je važno da ne tretirate um kao nešto što treba da naterate na poslušnost. Rad sa umom je kao rad sa životinjama ili sa decom. Ako pokušate da naterate ponija ili konja da se lepo ponaša, neizbežno ćete ubrzo završiti na zemlji! Čim se sa decom ponašate  nasilno, ratoborno i zapovednički, dete ubrzo završava u stresnom stanju i u suzama. Napet i bolan odnos se razvija i svi su na gubitku. Možda ćete ostvariti neki nivo poslušnosti uz zavidnu dozu sklada, ali sistem će pući čim okrenete leđa, ili čim se ukaže prilika. U svakom slučaju, i dete i vi sami ćete se osećati jadno, a sve zbog napetosti koja je stvorena kroz agresivan odnos.

Sa druge strane, velika je razlika kada sarađujemo, na primer: kada sarađujemo sa decom dok im pomažemo da nauče kako da koriste nošu, da pišu, da poštuju kućni red, da počiste za sobom, ili dok sa ljubavlju radimo sa sklonostima životinja, navodimo ih i treniramo. Budite uporni i jaki, ali pođite iz temelja privrženosti, ljubavi i saradnje. Ispoljite osobinu dobrote, a ne sile. U budizmu je standardno načelo da je način na koji se nešto radi u potpunosti u skladu sa ishodom koji se dobija. Sredstvo i cilj su ujedinjeni, tako da će, ako koristite prisilu, nasilna ili agresivna sredstva, ishod da bude bolan i stresan. Uzrok i posledica su neminovno vezani jedno za drugo. Dakle, kada radite sa umom, uložite napor, energiju, istrajnost, ali sa energijama i sklonostima uma, radite sa suštinski privrženim i saradničkim stavom. Um je vaš prijatelj, a ne vaš protivnik koga treba da mlatite dok se ne pokori.

Telesno držanje

U osnovnom položaju za meditaciju, sedite uspravljenog tela. Možete da budete na podu dok sedite prekrštenih nogu na jastuku ili klečeći na klupici za meditaciju, međutim, nije neophodno da sedite na podu, sedenje na stolici ili hoklici je takođe u redu. Najbitnija stvar je da nađete položaj u kojem možete da sedite najmanje pola sata.

Na telesnom nivou, najglavnija stvar je da obratite pažnju na kičmu koja bi trebalo da bude ispravljena. Dok sedite na stolici ne naslanjajte se na naslon stolice već se trudite da držite telo uspravno. Postavite kičmu kao okosnicu sedećeg položaja. Kičma je osovina meditativnog sveta; ona je centralni element oko kojeg se okreće ili razmešta sve ostalo.

Početak meditacije

Za početak perioda meditacije, sedite i obratite pažnju na telo. Osetite kako se telo drži, koristeći uputstva data u vođenoj meditaciji na kraju poglavlja, zapažajući mesta napetosti ili težine i nežno podešavajte položaj tela, ispravljajući ga i opuštajte se iznutra.

Nakon što ste proveli neko vreme usredsređujući se na držanje, počnite da krstarite pažnjom kroz telo od vrha glave na dole do stopala i na gore nekoliko puta, tek toliko da se upoznate sa tim šta telo oseća. Kakve vrste energije ima telo? Kakvo mu je držanje?

Počinjući sa tim osnovom, koristite nežnu pažnju meditacije da pomogne telu da postigne finije  uspravno držanje u kome su energija i opuštenost usklađeni. Pristup samoobuci u držanju trebalo bi da bude sličan, na primer, pristupu koji imamo kada prvi put uvodimo štene u kuću, ili kada počinjemo da podučavamo dete pisanju. Uzimamo sirov materijal: dete, papir, olovku, dečiju ruku, a zatim nežno pokazujemo kako se to radi. Slično, sa nežnim strpljenjem u primeni, polako trenirajte telo. Baš kao i sa detetom iz primera, uzimamo sirovinu i vodimo je ka nečemu što je za telo i za um blagotvornije.

Tehnike Meditacije

Suština meditacije je obuka pažnje da se usredsredi na sadašnji trenutak. Lako se previđa činjenica da se stvarnost dešava ovde i sada, u sadašnjosti. Prošlost je sećanje, a budućnost je nepoznata, dok je mesto gde se život u stvari odvija ovde u sadašnjosti. Ako vam um neprestano vrluda u imaginarnoj prošlosti i u imaginarnoj budućnosti, propuštate veliki segment sopstvenog života.

U budističkoj tradiciji se podučavaju mnoge tehnike meditacije i većina primenjuje trening dovođenja pažnje u sadašnji trenutak. Postoje mnogi objekti pažnje koji se mogu primeniti u tu svrhu i oni su u budističkom žargonu poznati kao “meditacioni objekti”.
Mogu da se ponavljaju reči ili fraze kao što je na primer mantra. Mogu da se vizualizuju slike; na primer, neke tehnike uključuju vizualizaciju određenog svetla u boji ili oblika. Mogu da se upotrebe telesna osetila. Može da se praktikuje krstarenje pažnjom kroz telo tokom čitavog meditativnog perioda, koristeći senzacije širom tela kao fokalne tačke.

Verovatno najčešće upotrebljavan meditativni fokus koji je i pristupačan i od pomoći jeste prost ritam daha. Svrha meditacionog objekta je da pomogne dovođenje pažnje u sadašnjost. Ako treba da zapamtite reč, onda morate da upotrebite konceptualni um da biste je stvorili, ista je stvar sa generisanjem svetla kao meditacionog objekta. Međutim, usled proste činjenice da ste živi, telo generiše dah te on nije nešto što naročito morate da stvarate. Takođe on nije nešto što vam skreće pažnju, kao što to čini omiljeni magazin ili uzbudljivi špijunski roman. Magazini i romani privlače pažnju, ali je pažnja raštrkana, privučena prema slikama, radnji i okretanju stranica. Ova vrsta pažnje nije od velike koristi za smirenost.

Dah je jednostavan objekat i to je umirujuće. Ne skakuće i ne skreće pažnju poput reklame,  zanimljive priče ili neodoljive muzike, pa morate da se potrudite da obratite pažnju na njega. Pošto nije naročito uzbudljiv, dah od meditatora zahteva da namerno usmeri pažnju na njega. Zamislite TV program koji samo prikazuje čoveka koji diše. To bi bilo poput nekog od onih Endi Vorholovih filmova što prikazuje kako neko osam sati spava. Možda bi se to i dopalo izvesnoj vrsti publike, ali većini ljudi to ne bi bilo zanimljivo. Slično, dok obraćate pažnju na dah, možda ćete pomisliti: “Pa to i nije nešto zanimljivo”. Međutim, prosti napor da se usmeri pažnja na nešto jednostavno, normalno, poznato i mirno, vrlo dobro služi meditatoru da izoštri pažnju na sadašnji trenutak svakodnevnog života.

Kada vežbate da skrenete pažnju na ono što je smireno, tada se udaljavate od navike da obraćate pažnju samo kada ste uplašeni, uzbuđeni, stimulisani, požudni, puni iritacije, itd. Kada nešto nije uzbudljivo ili zanimljivo, obično odjedrite u maštu i stvarate svetove snova. Fokusiranjem na dah, koristeći taj jednostavan i prirodan osećaj kao fokalnu tačku ili sidro pažnje, um prožme mešavina sveprisutne jednostavnosti i smirenosti. Kada um počne da se bavi dahom, kada se fokusiranost poveća, postajete manje usiljeni ili kruti. No, na početku treba da saberete pažnju i da je svesno usmerite na dah. Pre nego što počnete period meditacije dobro je da izrazite nameru da se fokusirate na dah i da kažete sebi nešto kao: “Pošto sam smirio telo i dobro uspostavio držanje tokom pola sata ću fokusirati svoju pažnju na dah.”

Način rada sa dahom

Postoje različite metode koje mogu da se koriste dahom. Različite prakse, poput Hatha Yoge, imaju tehnike kao što je pranayama u kojoj praktičar menja dah na određene načine. U nekim oblicima meditativne ili relaksacione prakse postoje tehnike u kojima se vrlo duboko diše, ili pak vrlo polako, ili se dah menja na različite načine, kao što je hiperventilacija ili stvaranje neprekinutog kontinuiteta procesa disanja povezujući udah i izdah neposredno jedan za drugim bez ikakve stanke među njima. Takođe možete da vidite u dahu svakakve vrste simbolizma. U nekim tradicijama ili spisima možete da čitate o tome kako je dah ritam svemira ili kosmički talas prane.

Međutim, u ovom obliku budističke meditacije ne posmatramo kosmički, simbolični aspekt daha i ne pokušavamo da dahom dovedemo do bilo koje vrste energetskog efekta. Prosto uzimate prirodan tekući ritam daha koji zatičete, bilo da je kratak ili dug, dubok ili plitak, bilo da je ritam dosledan ili da se neprestano menja. Kako god da se dah pojavljuje prihvatate ga i koristite ga kao objekat meditacije. Boravite sa dahom baš kakvim jeste dozvoljavajući ritmu i osećajima daha i svim različitim osećajima tela da budu kakvi jesu. Pažnja se fokusira na jednostavnu grupu utisaka koji otelovljavaju proces disanja. Zatim se pažnja tu ustaljuje. Detaljnije ćemo to istražiti u vođenoj meditaciji i u lekcijama koje slede.

Um može da bude vrlo uznemiren ili prilično smiren, da se vrlo brzo smiri ili da se tome opire. Te stvari ne možete da kontrolišete, i ne postoji čvrsto i uvek primenljivo pravilo kako će se meditacija odvijati u bilo kom datom trenutku. Ljudi se menjaju, situacije se menjaju i raspoloženja se menjaju. Međutim, opšte pravilo je: što se usmeravanje pažnje na dah više vežba, sve se lakše postiže rezultat. Ulaganje napora da se razvije ova veština kroz primenu i upornost, kroz stalno ponavljanje, dovodi do polaganog prihvatanja prakse i počinjete da trenirate srce da bude jasnije svesno prirodnog toka daha. Nakon izvesnog vremena praktikovanja, pažnja može da boravi sa dahom bez preteranog lutanja u mislima ili ometanja. Možete da budete fokusirani sa pažnjom na disanju. Kada se pažnja pomeri sa daha ili je privučena ka, na primer, buci ili nečemu iritirajućem, možete da prepoznate da je pozornost odlutala u razmišljanje o buci, a verovatno zatim i na druge stvari. Tada sa velikom nežnošću i strpljenjem, otpuštate to što je um zagrabio, kao na primer plan za sledeću nedelju, sećanje na godišnji odmor, raspravu sa detetom, i ponovo se vratite na osećanje daha. Kada shvatite da je izgubljena veza sa dahom, opraštate i voljni ste da krenete ispočetka. Bez obzira koliko puta da ovako odlutamo, sadašnji trenutak nikada ne odustaje od nas. Sadašnji trenutak je neprikosnoveni verni saputnik. Bez obzira koliko puta da odlutate, uvek je tu da mu se vratite. Svaki put se probudite, otpustite lutanje, a onda se vratite u sadašnjost.

Meditacija uvida

Kako vreme prolazi sve više ste sposobni da održavate pozornost postojanu sa dahom, nalazite da je um sposoban da boravi u sadašnjem trenutku bez potrebe da se uopšte usredsređuje na dah. Dah je tu, ali um odustaje od lutanja i prilično je srećan da bude pozoran, otvoren, pažljiv i da prihvata sadašnjost.

Dah je poslužio kao sidro da se pažnja dovede u sadašnjost. Kada um sa lakoćom počiva u sadašnjosti možete da odrešite dah kao poseban objekat. Sveukupni sadašnji trenutak postaje fokus. To je zato što svrha vežbe nije da postanete ekspertni disač ili neko ko je potpuno opsednut disanjem. Poenta je da se pažnja trenira u fokusiranju na sadašnjost.

Kao ishod ovog treninga nalazite na otvorenu svesnost koja je svesna bilo čega što može da se pojavi u sadašnjem trenutku. To uključuje telesne osete, zvuke, misli i osećanja koji mogu da se pojave. Trening je da im se dozvoli da dođu, da im se dozvoli da preuzmu oblik, da odrade svoju ulogu i da se zatim rastope i iščeznu.

Ova dimenzija meditacije je vipassanā ili “meditacija uvida”. Sa meditacijom uvida počinjete da trenirate um i srce da budu pozorni i da steknu uvid u suštinsku prirodu čitavog iskustva. Počinjete da vidite da u svakom trenutku dolazi do uzdizanja, pojavljivanja i nestajanja vida, zvuka, mirisa, ukusa, dodira, misli, oseta, osećanja. Po svemu sudeći postoji neprekidan tok svih ovih različitih dimenzija života. Ove senzacije se pojavljuju, doživljavamo ih, a zatim se menjaju. Međutim, unutar svega toga  i svuda unaokolo može da bude sveobuhvatna svest, saznanje koje je svesno i usaglašeno sa onim što se događa, ali koje ne reaguje.

Ova svest nije uhvaćena u tok iskustva. Možete jasno da razaznate šta se događa. Sve potpunije razumevate kako srce biva upleteno u ono što mu se dopada, što mu se ne dopada, što se želi, što se ne želi, što je prijatno, lepo, ružno, u ideje o prošlosti i budućnosti, o sebi i o drugima. Počinjete da uviđate koliko ste čvrstim načinili sve ove koncepte. Trenirate srce da počne da oslobađa, da se ne zapliće i identifikuje sa tim odlikama na isti sviknuti način. To se naziva “uvid”. Vidite da smo neprestano i po navici prevareni aspektima sveta oko nas ili osećajima u nama, ili načinom na koji doživljavamo sebe ili druge. No kada izbliza pogledate i kada ste upotrebom meditacije vrlo mirni i kada vrlo jasno i izbliza nadzirete prirodu iskustva, počinjete da uviđate da se iskustvo neprestano menja i da je tečno. Takođe postaje jasno da bilo koje pojedinačno iskustvo ne može zaista da vas zadovolji. Ili prepoznajete da je iritacija, na primer, samo osćaj i da nema potrebe da se njome bakćete.

Kroz ovaj proces srce postaje sve lagodnije, sve više i više neuzdrmano tokom iskustava života. Tokom svakodnevnog života obično smo reaktivni; umesto toga, kroz praksu meditacije, postajemo sve odgovorniji. Lekcije naučene u meditaciji se onda prenose u svakodnevni život. U stanju ste da bolje odgovorite i da budete usaglašeni sa životom. Kada ima nešto da se uradi, jednostavno to uradite. Ako nema šta da se radi, možete da budete uzdržani. Prestajete da jednostavno slepo reagujete. Po navici, kada je nešto privlačno, to odmah zgrabimo. Kada nešto iritira, odbacujemo to i hoćemo da se toga rešimo. Meditacijom, međutim, postajete daleko svesniji ustaljenih osećanja i vidite šta vodi do blagodati po sebe i druge i, slično, šta vodi do štete.

Namerno otpuštanje daha i pokušavanje da se otelotvori ova odlika uvida, u procesu meditacije je kao da ste na brodu: povlačite sidro i mislite da struja ili plima nisu jake, ali sila koja povlači brod može da bude daleko jača nego što se čini. Nakon što ste povukli sidro možete iznenada da vidite kako plutate prema grebenu. Rešenje je da ponovo spustite sidro i da izbegnete sudar. U meditativnoj praksi to je slično otpuštanju daha i pokušavanju da se srcu dozvoli da bude otvoreno prema proticanju iskustva. Može da se desi da budete pometeni, uhvaćeni u voz misli dok vam je inicijalno namera bila da posmatrate taj tok misli. Pre nego što shvatite odneseni ste i poneseni, usisani u taj osećaj. Kada otkrijete da se to dogodilo, jednostavno se ponovo fokusirajte na dah i vratite se položaju. Pregledajte kako držite telo. Da li ste se pogrbili? Da li ste prenapeti? Vratite ravnotežu natrag u pozu. Dozvolite da sama moć pozornosti pomogne u uspostavljanju poravnanja. Ponovo se usredsredite na dah kako biste olakšali vraćanje pažnje na sadašnjost i da sve malčice umirite. Budite fokusiraniji i pozorniji. Zatim, kada se stabilnost u položaju i fokus pažnje ponovo uspostave u sadašnjem trenutku, otpustite dah i dozvolite da se čitavo polje srca i uma otvore toku iskustva dok protiče.

Poenta je da se trening srca nežno gurka u smeru jednostavne otvorenosti prema sadašnjem trenutku, da se bude pozoran i svestan toka iskustva, otvoren bez neke određene predrasude prema načinu na koji se iskustvo pojavljuje, preuzima oblik i prestaje. Istovremeno je važno da ne budete preveliki idelista pretpostavljajući kako bi u stvari trebalo da se osećate, mislite ili na koji poseban način bi trebalo da bivate. Na kraju, treba da uočimo da li imamo tek ideju da “izvodimo vipassanu”, dok u stvari zanemarujemo činjenicu da smo uhvaćeni u razmišljanje i lutanje na sve strane, živahno čavrljajućeg uma i bez ikakvog dešavanja stvarne meditacije. To je ono što se naziva “vipassa-misao” – um je potpuno zaglibljen u močvari mentalne aktivnosti.

Cilj je da se uči iz onoga što se dešava, da uvidite i presudite sami i da podesite meditaciju prema potrebi. Morate sami da shvatite koji je ispravan pristup i da izvedete neophodna podešavanja. Namera je da se krećete prema ravnoteži, kroz pozornost na sadašnjost, prema otvorenosti koja ne pokušava da nešto zgrabi. Ideja nije da se bilo šta grabi ili da se bilo šta odbacuje, nego da se srce podesi na ovde i sada.

Koristeći se sledećom vođenom meditacijom videćete da meditacija ima mnoge različite aspekte. U neku ruku meditacija je jednostavna stvar, ali može da bude i vrlo zamršena usled složenosti uma.

Najblagotvorniji staIzuzetno su značajni stav i duh sa kojim ulazite u meditaciju. Ne postoji “dobra” ili “loša” meditacija, ali ako vam je um vrlo spokojan, smiren i jasan, možete da pomislite kako imate “odličnu” meditaciju. Obratno, možete da sedite i da se grčite u agoniji, da budete zbunjeni, ljuti i uznemireni i možete da pomislite kako je to “užasna” meditacija.

No poenta je da učite iz svega što se dešava. Učite se iz bolnih, teških iskustava isto kao i iz spokojnih, jasnih, blistavih i lepih iskustava. Važno je da to imate na umu kada meditirate i da budete strpljivi kada radite sa haotičnim umnim stanjima prepoznajući da je ponekada i to priroda uma. Čak i ludo umno stanje počinje i prestaje; ova stanja dolaze i odlaze. Možete da razvijete mudrost i uvid iz onog što boli. Takođe, ako je nešto u iskustvu lepo i očaravajuće, možete to da pretvorite u problem vezujući se za to, pokušavajući da ga replicirate, bivajući ponosni time, ili misleći kako ste nešto stekli. Iako je na početku bilo dobro i čisto i lepo, ono može da se preokrene u izvor patnje i ego-taštine.

Poenta je da se uči iz svega doživljenog, bilo da je posredi nešto što vam se sviđa ili ne, nešto što je lepo ili što je ružno. Sve može da nas uči ako to dopustimo. To je jedan od osnovnih principa meditacije: poenta je ono što je naučeno, a ne neko određeno subjektivno iskustvo koje usput imate.

Vođena Meditacija

Položaj

Počnite sa namerom da se usporite. Otkrijte položaj koji vam godi, bilo da je to sedenje na stolici, na hoklici, ili prekrštenih nogu na jastučetu. Otkrijte način na koji telo može da bude u ravnoteži, postojano i ugodno tokom pola sata.

Počnite usmeravanjem pažnje ka unutra, u svoje telo. Pre nego što pokušate da uradite nešto sa telom, odvojite trenutak i obratite pažnju na to kako se telo oseća. Kakvo je njegovo raspoloženje? Teško? Napeto? Vruće? Hladno? Oslobođeno od bola? Neudobno? Šta god da je posredi, prosto dajte sebi trenutak da uočite kako se telo oseća. Ne postoji ispravan ili pogrešan način na koji se telo oseća. Cilj je da se upoznate sa telom i kako se ono oseća, da saznate sa čime počinjete, koji je sirovina sa kojim radite.

Dovedite pažnju u kičmu; dozvolite telu da se ispravi, ali da ne bude napeto, kruto ili zategnuto. Postavite telo baš kao cvet koji raste ili kao visoku sekvoju koja se pruža sa šumskog tla; prirodno postojanu, jaku, rastuću uvis. Osetite kako se telo ispravlja i raste na ovaj način, poput visokog drveta. To je kao da telo ima svoje sopstveno središnje čvrsto deblo sa manjim i većim granama što se šire svuda oko njega, sa lišćem nežno raspoređenim na krajevima grančica. Slično, kičma je deblo našeg tela. Dakle, jednostavno dopustite da se telo opusti oko njega, baš kao što grane lagano vise uz strane drveta i grančice i lišće i iglice okružuju čvrst, središnji stub. Jednostavno dozvolite čitavom telu da se opusti i bude ugodno, slobodno od napetosti.

Osmatranje tela

Zatim, polazeći od osećaja na licu i glavi, sistematično prokrstarite kroz telo kako biste pomogli da se održi opuštenost čitavog vašeg bića. Prvo, primetite osećaje, senzacije na licu, čelu i oko očiju. Da li je tu bilo kakva napetost? Svesno dozvolite tim mišićima da se opuste.

Osetite senzacije oko ustiju i vilice… kakav je tu osećaj? Uočite da li ima ikakve napetosti ili zategnutosti. Da li je vilica stisnuta? Svesno dozvolite svemu da omekša i neka se bilo kakva zategnutost rastopi.

Počnite da osećate kako ovaj talas nežnog opuštanja teče naniže kroz telo, baš kao što topli sunčevi zraci teku naniže od vrha drveta. Prema dole kroz sve grane i grančice i lišće sve do samih krajeva. Osetite tu odliku kako se sve omekšava i opušta, kao talas nežne toplote koja teče niz čitav sistem. Dole niz glavu i lice… niz vrat… do ramena… svesno dopuštajući da se malo opuste, da budu oslobođeni napetosti… omekšavajući… razlabavljujući se… Dok se mišići opuštaju i omekšavaju, primetite kakav je to osećaj. Kakav je tonus? Kako to utiče na tonus? Šta srce oseća dok se telo razlabavljuje, omekšava i topi?

Pratite proticanje opuštanja niz ruke… ramena… gornji deo ruku… laktove. Sve do zglobova i dlanova… do vrhova prstiju. Kakvu god napetost ili zategnutost, ukrućenost da osećate, svesno dozvolite svemu da se opusti i omekša, puštajući da se napetost istopi. Dopustite sebi da budete spokojni i bez ikakve nervoze.

Pomerajući se prema trupu osetite senzacije grudnog koša. Dopustite mu da se malo više raširi kao da je predeo srca poput pupoljka cveta. Dopustite da ramena budu malo povučena unazad. Dopustite grudnom košu da bude otvoreniji, kao pupoljak koji se razvija ili otvara… rascvetali cvet. Dopustite sebi da dišete lagodnije.

Pratite ovaj tok opuštanja u grudima niz abdomen… solarni pleksus. Primetite da li držite čvor ili loptu napetosti u stomaku – u predelu solarnog pleksusa. Nervoza tu može da prebiva kao klupko napetosti. Svesno sebi dozvolite da opustite tu loptu napetosti… neka se stomak opusti i raširii. Sada nije vreme za “čelične trbušnjake” nego za trbušnjake od želea. Dakle, neka se sve opusti… raširi… neka bude u spokoju. Ništa ne treba da se zadržava… ništa da se zateže.

Dok to svesno izvodite, uočite promenu, efekat koji to ima na raspoloženje. Kada dozvolite solarnom pleksusu da se opusti, šta se dešava sa srcem? Kako se osećate?

Neka pažnja teče naniže od abdomena do karlice… kroz zglobove bokova. Primetite da li tu ima bilo kakve napetosti ili krutosti. Dozvolite da se tetive olabave i omekšaju. Neka noge malo spadnu. Osetite talas opuštanja koji klizi niz noge… butine… kolena… sve do stopala i prstiju. Neka se pažnja raširi i prodre niz čitavo telo… u svaki kutak… svaki pedalj tela. Neka čitav sistem bude savršeno spokojan i staložen. Osetite prisustvo čitavog tela… čvrsto, smireno, postojano, spokojno.

Tokom sledećih par minuta dozvolite pažnji da prokrstari gore dole kroz telo… tu i tamo… gde god da primetite da se bilo kakva napetost ili krutost ponovo uspostavila. Možda su se, dok ste opuštali stomak, oči ponovo napele; opuštate kolena, a ramena su se zategla. Idite do tačaka gde god da osećate neku napetost i neka um boravi na tom mestu. Neka moć pažnje ispunjena ljubavlju olabavi čvorove kao toplotna lampa. Ostanite na tom području. Neka se sve omekša i opusti. A zatim nastavite dalje.

Upoznajte se sa čitavim telom i povedite ga prema smirenosti i opuštanju.

Sužavanje pažnje usredsređivanjem na dah

Um može da bude sklon da otpluta i odluta. Vidite kako lako biva uhvaćen… zpleten ovim ili onim i odnešen. Dakle, uzimamo jednostavan objekat i treniramo um da obrati  pažnju na sadašnji trenutak. Doživite prisustvo tela ovde u prostoru svesnosti, a zatim među svim osetima tela, suzite pažnju tako da se fokusira na malu grupu osećaja koji čine ritam disanja. Ne pokušavajte da promenite dah ni na kakav način. Ne činite ništa posebno sa njim. Jednostavno osetite kako telo diše u sopstvenom ritmu. Neka ta jednostavna matrica, ta jednostavna grupa oseta, bude baš u samom centru pažnje, kao matrica u srcu mandale.

Za vreme ovog perioda donesite odluku: “Upravo sada nisam zainteresovan ni za šta drugo… ni za kakve veličanstvene ideje… bilo kakve planove, projekte, brige, rasprave, sećanja ili zvukove iz sveta oko mene. Sve to može lagano da se odloži po strani. Sve što me sada me zanima je upravo jednostavan ritam mog sopstvenog disanja”. Sve ostalo može da se nastavi kasnije ako bude potrebno.

Upravo sada, tokom ovih nekoliko minuta, neka dah bude sâm centar pažnje. Jednostavno pratite senzacije… udah i izdah kako dolaze i odlaze. Gde god da ih snažno osećate… u grudima ili dijafragmi… vrhu nosa… grlu. Neka vas taj ritam podučava… neka vas vodi. Neka se pažnja ustali na tome… nežno… postojano… sa lagodnošću.

Vratite pažnju na dah

Prirodno je da pažnja odluta. Dah je suptilno, neuzbudljivo prisutan. Upotrebite to kao priliku da vežbate dobronamernost i strpljenje. Ne uspevate, gubite fokus. Um biva pometen, odnesen osećanjima u telu. Tu je sumnja, ili se um priseća nekog sukoba, ili vreme jednostavno prolazi i um odluta pričajući priče. Čim primetite da je um otplovio, ili uhvatio prolazeću misao, vrlo strpljivo i vrlo nežno je otpustite. Neka izdah odnese pometnju. Upotrebite prirodnu smirujuću odliku izdaha kao izdah olakšanja. Jednostavno to oslobodite sa nežnim “aaaaaaah”. Bez obzira koliko je hitno pitanje, bez obzira koliko je ideja uzbudljiva, bez obzira koliko gorka da je emocija. Upotrebite “aaaaaaaaaahhh” čim primetite da je um pometen. Jednostavno obavijte to dahom i oslobodite. Ostavite se toga. Neka otplovi. Zatim, upotrebite prirodnu energetišuću, fokusirajuću odliku sledećeg udaha da krenete iznova, da ponovo uspostavite kvalitet pažnje.

Već i sama tekstura i odlike daha pomažu da se spoje dimenzije energije i opuštanja. Ove odlike su udružene, manifestovane, otelotvorene u samome dahu. Postoje jedno uz drugo poput fleksibilnosti i čvrstoće drveta. Drveće je čvrsto, uspravno i snažno, ali se i povija na vetru. Potrebne su mu obe osobine.

Dakle, kada izgubite fokus i kada shvatite da ste ga  izgubili, neka to prosto prođe. Otpustite šta god da je već um zgrabio. Vratite se na dah. Sa udisanjem krenite ponovo.

Kada um odluta ne kritikujte i ne kažnjavajte sebe. Meditacija je put učenja kako da se savršeno omaši – učenje kako da se izgubi fokus, da se to prepozna i da se ometanja u potpunosti otpuste, i da se počne iznova. Ništa nije izgubljeno. Nema krivice. Neka vam prosto bude drago da ste se vratili stvarnosti ovde i sada. Opet i opet, jednostavno trenirajući srce da prepozna to ometanje… da ga upoznaje… izdiše… otpuštajući šta god da je um zgrabio. Počinjući ponovo.

Proširivanje pažnje

Ako vidite da se um ustaljuje i postaje postojaniji, boraveći lagodnije sa dahom, onda dozvolite dahu da bude samo delić čitavog spektra osećaja koje doživljavate u sadašnjem trenutku. Baš kao što ste se fokusirali na sužavanje pažnje samo na dah, proširite horizont na čitavo široko polje pozornosti. Neka se ponovo proširi. Ne budite izbirljivi u pogledu objekata koje posmatrate dok se pojavljuju u sadašnjem trenutku. Neka celokupni trenutak bude objekat pažnje, bilo da je to zvuk ili osećaj u telu, ideja, ili dah. Šta god da je, neka celina protiče, matrica iskustva, kristalizuje se u oblik, biva doživljena i rastapa se. Dakle, percepcije protiču, ali postoji i odlika pozornosti. Staložite svoje srce na ovoj vrsti poznavanja, na ovoj odlici znanja. Dok se različite stvari pojavljuju i menjaju, dok se pojavljuju i nestaju, primenite ovu misao: “Ovo se menja. Ovo nije zaista ja, ili moje. Ovo je slika koja se pojavljuje u svesti… zvuk…događaj…misao. Ovo nije ono ko sam i šta sam ja u stvari. Istinski mi ne pripada. To je samo aspekt prolazne predstave”.

Budite deo saznanja. Neka sve protiče.

Nadgledanje sopstvenog iskustva

Ako je um zaposlen i sklon da se zapetlja, ostanite sa dahom. Ako su struje jake i plima vuče, zadržite sidro na dnu. Najbolje je prikladno odgovoriti na uslove koje doživljavate nego da čisto pratite prethodno napravljenu formulu. Ako pokušate da otpustite dah i um biva pometen, onda se vratite na dah; spustite sidro. Jednostavno još niste dovoljno stabilni. Morate to sami da procenite.

Jednostavno budite svesni da kada je um staložen, ako je pažnja stabilna, onda možete da dozvolite da dah bude deo čitavog toka iskustva i da dozvolite da sam trenutak bude u fokusu pažnje… čitav trenutak. Srce obuhvata čitavo iskustvo… ne zahvatajući ništa… ne odbacujući ništa. Prihvatajući sve sa privrženošću i otpuštajući sve sa saosećanjem. Oslobađajući.

Završite meditaciju otvaranjem očiju i protezanjem nogu.


Pitanja i odgovori

P: Čuo sam da meditacija treba da isprazni um, oslobodi um od misli. Da li je to tačno?

O: To je svakako jedan od efekata koji meditacija može da ima i imati um slobodan od razmišljanja može da bude vrlo divno iskustvo. Međutim, bilo bi pogrešno reći da su konačna sreća ili mir i nerazmišljanje sinonimi.
U budističkoj psihologiji “misao” je samo još jedan čulni objekat poput “zvuka” ili “vidljivog oblika”. I baš kao što možemo da čujemo ili vidimo objekat bez ikakve iluzije ili disharmonije u nama usled toga, isto je i sa mišlju. U umu može da postiji misao i ona može da bude jasna i potpuno znana u svojoj prirodi – ipak ona nije suštinski upad u naš umni mir.
Ono što misli čini problematičnima za većinu nas jeste to da smo prisilno skloni da verujemo u njihove sadržaje – njihove priče i vrednosne sudove – tako da održavanje bilo kakve stvarne objektivnosti sa mišlju, na način na koji bismo to mogli da učinimo sa drugim objektima čula poput vida, zvuka, mirisa, ukusa ili dodira, čini se gotovo nemogućim. Misao izgleda kao da je u potpuno drugačijoj kategoriji, iako u stvarnosti to nije.

Vremenom i veštim razvojem meditacije možemo dobro da naučimo da fokusiramo i umirimo um do tačke gde konceptualna misao dolazi do potpunog prestanka. Ja to vidim pre kao prijatan bonus nego kao konačni cilj. Korisnije je stremiti i vežbati se da se misao vidi prozirnom i nematerijalnom. Na ovaj način, kada se misao pojavi, bilo da je namerna ili ne, nema osećaja zatrpanosti ili zapetljanosti u srcu i umu. Njeno prisustvo je poput mirisa ili telesnog oseta, vizuelne slike ili zvuka, ukrašava  tišinu i mirnoću uma a narušava je niti guši.

P: A šta ako mi važne stvari padnu na pamet dok meditiram? Da li mogu da držim olovku i papir pri ruci da ih zabeležim?

O: Ako pokušavate da umirite i fokusirate um, čak i ako se spektakularno značajna ili nadahnuta misao pojavi, najveštiji odgovor je da joj u sebi kažete: “Kasnije…”. Alan Ginsberg nam priča odličnu priču o tome kako mu je bilo zabranjeno da piše poeziju tokom povlačenja u sebe. Skoro da je bio eksplodirao od napora da se suzdrži. Međutim, kada je, na kraju, bio slobodan da piše, zapanjio se otkrivši da je to što je napisao daleko pronicljivije i moćnije nego ono što mu je padalo na pamet tokom meditacija i za šta  je bio uveren da će zasigurno biti zauvek izgubljeno i protraćeno.  
Sa druge strane, možda imate da razvijete neki posebno značajan projekat, ili možda treba da napišete za čas esej i hoćete da se duboko zadubite u ideje i inspiraciju na te teme. Ako je to slučaj, onda svakako izvadite svoju svesku ili otvorite tefter, stavite olovku povrh njega, uklonite poklopac i zatvorite oči. Kada se um donekle umirio, postavite sebi pitanje u vezi sa temom, a onda kada vam nešto padne na pamet, pribeležite to, ponovo fokusirajte pažnju, a onda postavite sledeće pitanje.

To može da bude vrlo bogat i maštovit proces. Ovu metodu koristim nekoliko puta godišnje za različite događaje i projekte. Takođe to može da bude način na koji obavljamo neke od naših najboljih razmišljanja.

P: Zašto meditacija mora da bude u lotos položaju?

O: Kad se telo istrenira da sedi u lotos položaju, to je najudobniji položaj za sedenje. Telo je vrlo izbalansirano i podržava tok energije u telu. Pomaže da um bude jasniji. To je najstabilniji i najudobniji položaj za telo.

Potrebno je dosta vremena da se navikne na sedenje u lotos položaju na udoban način, ali kada se zglobovi olabave, to je najuravnoteženiji, najenergičniji, i najopušteniji položaj koji postoji.