Theravāda budističko društvo

Kako krotiti divljeg slona
i druge avanture sa svesnošću

Jan Chozen Bays

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


10
SVAKI PUT KAD TELEFON ZAZVONI

Vežba: Svaki put kad čuješ telefon da zazvoni, zazuji ili klikne, zaustavi se u onome što radiš i napravi tri vrlo svesna udaha i izdaha da umiriš um pre nego što odgovoriš. (Ako radiš na recepciji ili slično, možda ćeš morati da ovu vežbu skratiš na samo jedan udah i izdah. Suština je da napraviš pauzu i sebe pročistiš kroz jedan dubok, smirujući udah/izdah pre nego što se javiš.)

Ako, pak, tokom dana tvoj telefon vrlo retko zazvoni, podesi alarm da se oglasi nekoliko puta tokom dana, koristeći duge i nepravilne intervale, kao što je recimo pedeset tri minuta. Kad se začuje alarm, zaustavi se i diši.

PODSETI SEBE
Zalepi na telefon papirić u boji na kojem piše “Diši”, tako da ga vrlo lako uočiš kad telefon uzmeš u ruke da se javiš.

OTKRIĆA
Bili smo nadahnuti da isprobamo ovu vežbu kada je jednom grupa učenika vijetnamskog zen monaha Thich Nhat Hanha došla u naš manastir na povlačenje. Oni su bili vrlo striktni u posmatranju zvona svesnosti, koja bi se oglasila u nepravilnim intervalima tokom dana. Kad god bi zvono zazvonilo, talas tišine zapljusnuo bi prostoriju. Nije bilo važno šta ljudi rade – podučavaju, razgovaraju, pune mašinu za pranje sudova, poslužuju hranu – svako od njih bi prestao da govori i da se kreće tokom naredna tri udaha i izdaha.

Kad god bi zvono zazvonilo, sav žamor i reka zvukova bi se jednostavno zaustavili. Mogli ste da osetite kako se ta energije u sobi sleže i transformiše u nešto mnogo stabilnije i prisutnije. Neko je primetio: “Video sam dvoje ljudi kako vrlo živo raspravljaju, kada se oglasilo zvono svesnosti. Zaustaviše se u pola rečenice, lica im vidljivo smekšaše i nasmešiše se jedno drugom.”

Većina ljudi automatski zgrabe telefon čim zazvoni, odgovaraju što ej pre moguće. Teško je u početku prekinuti tu naviku, zastati i disati. Načiniti nekoliko uzdaha i izdaha u takvoj situaciji je vrlo praktična i korisna nova navika, naročito ako tvoj posao zahteva da razgovaraš sa problematičnim ljudima, onima koji u sebi nose ogroman teret mentalnog i emocionalnog bola i koji žele da jedan njegov deo nekako prebace na tebe. Pomaže ako svakom klijentu, mušteriji, pacijentu kreneš u susret bistrog uma i mirnog srca. Jedan recepcioner je rekao: “Učim da sačekam da se telefon oglasi po treći put. To je prilika da zaustavim ono o čemu razmišljam i što radim i saberem se. Vežbam da ispraznim um, tako da sam u prilici da svu svoju pažnju posvetim osobi koja zove.”

Jedna medicinska sestra koja inače radi u šok-sobi je rekla: “Navikla sam da radim brzo i bez prekida. Prvo mi je zvono svesnosti išlo na živce. Recimo, plevila bih u plasteniku i nisam želela da prekidam to što radim, čak ni na kratko. Ali onda sam uočila tamnocrvenu boju korena blitve, sunčevu svetlost koja je kroz njega prodirala. Bila je divna.” To je lepota koju bi inače propustila, lepota koju svako od nas propušta, kada smo zarobljeni u svom preaktivnom umu, tek delimično prisutni, kada gledamo ali ne vidimo.

DUBLJE LEKCIJE
Ovo je moćna vežba, jer u sto vreme priziva iznenadni mir u naše telo i naš um. Kada se krećemo, obično razmišljamo. Kada se telo zaustavi, otkriva nam se taj suptilni nivo na kojem se razmišljanje nastavlja. Kad to uočimo, u stanju smo da se od njega odvojimo i otvorimo za dublje nivoe tišine u našem umu. Jedan mladić uočio je dvostruku korist od ove vežbe. Kada bi se prestao da govori i kreće se, to mu je omogućilo da odloži mentalnu napetost, dok mu je užitak u tri svesna udaha i izdaha pomagalo da otpusti fizičku napetost.

Neko drugi je opisao kako ga je ova vežba u početku činila napetim. Ali ubrzo je shvatio da napetost nema veze sa tim koliko je dobro praktikuje, već se radilo o fundamentalnoj, prikrivenoj napetosti koja je bila uvek prisutna, nevezano sa tim šta se događa. Ta osoba je onda pauzu od tri udaha i izdaha iskoristila da u sebi ujedno ponovi rečenicu iz meditaciju prijateljske ljubavi – “Neka budem potpuno miran” – i to je pomoglo da se napetost postepeno raspline.

Toliki deo života proživimo nesvesno i u žurbi. Kuda to jurimo? Umesto da živimo do kraja u sadašnjem trenutku, uvek žurimo napred, grabimo naredni minut, naredni sat, naredni dan. I svoje stanje uma vučemo za sobom, poput prepune kese sa đubretom, iz jedne situacije u drugu. Ako nastavimo da razmišljamo o teškom telefonskom razgovoru koji smo imali, verovatno ćemo biti mrzovoljni i sa osobom koja je imala nesreću da nas posle toga pozove. Da bismo na svaki poziv odgovorili sveži, bez emocije nestrpljivosti, strepnje ili besa, nužno je da usporimo stvari. Čujemo zvono, zaustavimo se da tri puta udahnemo i izdahnemo, otpustimo ono što smo držali u telu, srcu i umu. Tada smo u stanju da priđemo novom sagovorniku i novoj situaciji sa otvorenošću i jasnoćom.

Počinjemo tako što pokušavamo ovo da učinimo sa zvonom kao podsetnikom. Vremenom ova navika se proširuje na ostatak našeg života. Postaje naš novi način bivanja, sposobnost da napustimo to što nam je u umu i postanemo novi za svaki susret tokom dana. Ovo je jedna veoma korisna veština, nešto što većina ljudi nema. Omogućuje nam da stare i štetne navike ostavimo za sobom, dok u isto vreme negujemo nove i zdravije.

Zaključak: Načiniti tri udaha i izdaha kad telefon zazvoni jeste kao da uzimamo tajm aut. To je pauza koja nas revitalizuje.